• а 259
  • А 58
  • авантурама 1
  • авантуриста 1
  • авлији 2
  • ад 1
  • адвоката 1
  • адвокате 1
  • Адвокате 1
  • адвокатовој 1
  • адвокату 1
  • азур 1
  • академији 1
  • Ако 10
  • ако 30
  • акордом 1
  • Ал 16
  • ал 90
  • ала 4
  • Ала 4
  • алејама 1
  • Александра 1
  • Али 16
  • али 80
  • алкохола 1
  • Ама 1
  • амо 6
  • ангажовати 1
  • Анђела 1
  • анђео 3
  • ао 1
  • апотеком 1
  • априлу 1
  • Аристотеле 2
  • АФерим 1
  • аферу 1
  • Ах 22
  • ах 3
  • баба 1
  • бабе 2
  • бабом 1
  • бавим 2
  • бавите 2
  • багателише 1
  • бадава 1
  • Бадава 1
  • бајаги 1
  • бајно 1
  • баловима 1
  • Бања 1
  • бањама 1
  • бањи 5
  • бањска 1
  • бањској 1
  • бар 4
  • бати 1
  • батина 1
  • батине 1
  • батином 1
  • бацаше 1
  • Баци 1
  • баци 2
  • баш 33
  • Баш 7
  • башти 1
  • башту 1
  • бедни 1
  • бедну 1
  • Без 1
  • без 20
  • безброј 1
  • безумниче 1
  • бејаше 1
  • беле 1
  • белим 1
  • белих 1
  • бело 1
  • белу 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 5
  • београдских 1
  • Београду 3
  • Берлину 1
  • бесан 2
  • бесвесно 2
  • Бескрајна 1
  • бесмислено 1
  • бестрага 1
  • беху 1
  • Беча 1
  • Беше 1
  • беше 5
  • би 152
  • Би 2
  • библиотеку 1
  • бије 3
  • Била 1
  • била 44
  • биле 3
  • били 12
  • билијар 1
  • билијара 1
  • Било 3
  • било 60
  • био 67
  • Био 8
  • бисмо 8
  • бисте 3
  • бистра 1
  • Бистра 1
  • Бити 1
  • бити 52
  • Биће 2
  • биће 4
  • бићете 1
  • Бићеш 1
  • бих 58
  • Благо 2
  • благо 7
  • благог 1
  • благодарим 2
  • благодарним 1
  • благост 3
  • благостању 1
  • благости 1
  • блажен 2
  • блаженства 1
  • блата 1
  • блато 1
  • Блед 1
  • блед 2
  • бледи 1
  • бледо 1
  • блесак 1
  • ближе 6
  • ближњега 2
  • близа 1
  • близу 5
  • блистаху 1
  • блудеше 1
  • бог 1
  • Бог 1
  • Бога 1
  • бога 4
  • богата 1
  • богате 1
  • богати 1
  • богињама 1
  • Богме 1
  • богме 2
  • богом 1
  • Богу 1
  • божанствени 1
  • Боже 3
  • Божић 2
  • Божићу 1
  • бојао 1
  • бојећи 1
  • боји 1
  • Бојим 1
  • бојим 4
  • бојиш 1
  • бојна 1
  • боју 1
  • бол 2
  • боле 1
  • Боле 1
  • болела 1
  • болесна 1
  • Болесна 2
  • болесних 2
  • болест 1
  • болестан 2
  • болећив 1
  • болничарка 1
  • болничком 1
  • болно 1
  • Боље 1
  • боље 14
  • бољим 1
  • бољитку 1
  • боме 4
  • борбу 1
  • Боримо 1
  • борио 2
  • браве 1
  • браво 1
  • Браво 2
  • браду 1
  • брајане 1
  • брајко 1
  • брак 1
  • брани 1
  • браним 2
  • брањаше 2
  • брат 2
  • брата 1
  • брате 4
  • браћа 1
  • Браће 1
  • браћу 2
  • брдима 1
  • брдо 1
  • бре 2
  • брежуљака 1
  • брежуљку 1
  • Брже 4
  • брже 5
  • брзим 1
  • брзо 19
  • Брзо 2
  • бригу 1
  • бризне 2
  • бриљирају 1
  • брине 2
  • бринем 1
  • Бринеш 1
  • брини 2
  • брините 1
  • брисаше 2
  • брише 2
  • Бришем 1
  • брк 1
  • брујати 1
  • буба 1
  • бубу 1
  • будала 1
  • будалаштину 1
  • будале 2
  • будало 1
  • Будало 1
  • буде 11
  • будем 2
  • Буди 1
  • будимо 1
  • буду 2
  • будући 1
  • будућност 4
  • будућности 2
  • бујна 1
  • бујнији 1
  • бујној 1
  • бујном 1
  • бука 1
  • буквално 1
  • букну 1
  • бурно 2
  • буру 1
  • бучи 1
  • важних 1
  • важности 1
  • ваздан 3
  • вајде 1
  • вајкати 1
  • вајкаше 1
  • валима 1
  • ваља 3
  • ваљаног 1
  • Ваљда 3
  • ваљда 4
  • вам 45
  • Вама 1
  • вама 12
  • ванредне 1
  • ванредно 1
  • Ванредно 1
  • ванредном 1
  • варам 1
  • варао 1
  • Варате 1
  • варате 2
  • варати 1
  • варош 2
  • Вас 1
  • вас 33
  • васијони 1
  • васпитава 1
  • васпитавати 1
  • васпитање 2
  • васпитању 4
  • ватре 2
  • ватрено 6
  • ваш 1
  • Ваш 2
  • ваша 1
  • ваше 1
  • вашег 1
  • Вашег 1
  • вашем 1
  • ваши 1
  • вашој 2
  • вашу 2
  • Вебера 1
  • веверица 1
  • ведар 1
  • Ведар 1
  • ведро 1
  • вежу 1
  • вејао 1
  • век 1
  • века 1
  • вели 3
  • велика 9
  • велике 1
  • велики 6
  • велико 2
  • великој 1
  • велику 2
  • велим 1
  • величанственој 1
  • велиш 2
  • венац 1
  • Венера 1
  • венчала 1
  • венчамо 1
  • вереници 1
  • вересију 1
  • веровала 1
  • веровати 1
  • Верујем 1
  • верујем 5
  • верујемо 1
  • верујеш 1
  • Верујеш 1
  • Верујте 1
  • весели 2
  • веселих 1
  • весело 3
  • веселост 1
  • веселости 1
  • весеља 2
  • весељу 1
  • Весео 1
  • весео 9
  • ветрењаста 1
  • Већ 3
  • већ 33
  • већа 3
  • веће 2
  • већег 1
  • већи 2
  • већма 3
  • већу 1
  • Вече 1
  • вече 5
  • вечера 3
  • Вечерас 1
  • вечерња 1
  • вечерњег 1
  • вечита 1
  • Вечито 1
  • вечито 6
  • вешали 1
  • вештину 1
  • Ви 20
  • ви 49
  • вид 1
  • Вид 1
  • Виде 1
  • виде 12
  • видела 3
  • виделе 1
  • видели 1
  • видело 1
  • Видело 1
  • Видео 2
  • видео 4
  • видети 6
  • видеће 1
  • Видећете 1
  • Видећеш 1
  • Види 1
  • види 19
  • видила 1
  • Видим 1
  • видим 11
  • видимо 3
  • Видите 3
  • видите 4
  • Видићеш 1
  • видиш 5
  • Видиш 6
  • виђаху 2
  • вију 1
  • вика 1
  • викаше 1
  • викну 6
  • Викнуше 1
  • вина 1
  • висио 1
  • висока 1
  • високог 1
  • витицама 1
  • виче 4
  • виша 1
  • Више 2
  • више 49
  • вишем 1
  • вишим 1
  • влада 5
  • владало 1
  • власти 1
  • вода 2
  • води 1
  • водим 1
  • водити 1
  • воду 1
  • Воз 1
  • воз 6
  • војна 1
  • војске 1
  • војску 2
  • војсци 1
  • воле 4
  • Волела 2
  • волела 4
  • волем 10
  • волемо 1
  • Волео 1
  • волео 7
  • волете 1
  • Волете 1
  • волети 1
  • волеш 2
  • воли 1
  • Волим 1
  • волим 5
  • волиш 3
  • воља 2
  • вољан 1
  • воље 13
  • вољи 5
  • вољу 1
  • врага 2
  • враголасто 2
  • врану 1
  • Врат 1
  • врата 6
  • врати 9
  • вратила 1
  • вратима 2
  • вратио 1
  • вратите 1
  • вратити 4
  • вратиш 1
  • враћа 1
  • враћали 1
  • враћам 2
  • враћао 1
  • враћати 1
  • враћаше 2
  • вреву 1
  • вреде 3
  • вреди 6
  • вредна 1
  • вређам 1
  • врела 1
  • време 23
  • Време 4
  • времена 7
  • временоме 1
  • времену 2
  • врео 2
  • врзао 1
  • врзла 1
  • врло 22
  • Врло 8
  • Врпољи 1
  • врпољио 1
  • врпољити 1
  • врт 3
  • врту 3
  • врши 1
  • вући 2
  • вуче 2
  • г 12
  • Г 2
  • га 156
  • гадну 1
  • галантно 1
  • гата 1
  • Где 1
  • где 17
  • гђицу 1
  • генијална 1
  • Гетеа 1
  • гимназијалац 1
  • Гимназије 1
  • гимназије 2
  • гимназији 1
  • гимназист 1
  • Глава 2
  • глава 9
  • главе 5
  • глави 9
  • Главна 1
  • главно 1
  • главном 1
  • главом 4
  • Главу 1
  • главу 27
  • глади 2
  • глађаше 1
  • Глас 1
  • глас 14
  • гласа 4
  • гласно 2
  • гласовир 1
  • гласовиру 1
  • гласом 4
  • гласу 1
  • гле 4
  • Гле 5
  • гледа 22
  • Гледај 1
  • гледајмо 1
  • гледају 2
  • гледајући 1
  • гледала 1
  • Гледам 1
  • гледам 4
  • гледао 10
  • гледаш 2
  • гледаше 16
  • Гледаше 2
  • глуп 1
  • глупа 1
  • глупача 1
  • глупом 1
  • Глупости 2
  • глухо 1
  • гнушам 2
  • Гнушао 1
  • гњавити 1
  • гњавиш 1
  • говор 5
  • говора 2
  • говораше 5
  • говоре 2
  • говорење 1
  • говорећи 1
  • говори 8
  • говорила 2
  • говорили 3
  • говорим 9
  • Говоримо 2
  • Говорио 1
  • говорио 15
  • говорите 1
  • Говорите 1
  • Говорити 1
  • говорити 4
  • Говорићу 1
  • говориш 4
  • говору 1
  • гога 1
  • Гогово 1
  • год 20
  • годи 1
  • година 2
  • годинама 1
  • године 4
  • години 1
  • гола 1
  • голе 2
  • големи 1
  • голо 1
  • гомила 1
  • гони 1
  • горда 2
  • гордих 1
  • Горе 1
  • гори 2
  • Горко 1
  • горко 2
  • горњег 1
  • горњу 2
  • горчине 1
  • Гос 1
  • госп 1
  • господари 1
  • господи 1
  • Господин 1
  • господин 6
  • господина 1
  • Господине 1
  • господине 9
  • господину 1
  • господо 1
  • Господо 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 3
  • госпође 1
  • госпођица 1
  • Госпођице 3
  • госпођице 7
  • Госпођо 1
  • госпођо 3
  • гост 3
  • госте 2
  • Гости 1
  • гостију 3
  • гостима 1
  • Готов 1
  • готова 2
  • готови 1
  • Готово 1
  • Грађ 1
  • грађанском 1
  • граја 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 1
  • Гране 1
  • границу 1
  • гранчице 1
  • гранчицом 1
  • грање 1
  • грацијозно 1
  • грашке 1
  • грбав 1
  • грдити 1
  • греје 1
  • грех 4
  • грехота 1
  • гризло 3
  • гристи 1
  • Грицкаше 2
  • грлећи 1
  • грлити 2
  • грлу 1
  • грљења 1
  • гробница 2
  • гробу 2
  • грожђу 1
  • Грозио 1
  • грозна 1
  • грозни 1
  • грознији 1
  • грозници 1
  • грозну 1
  • грош 1
  • гроша 2
  • груба 1
  • Грудвате 1
  • груди 6
  • грудима 2
  • грчевито 1
  • грчким 1
  • грчком 1
  • губљаше 1
  • гура 2
  • гурало 1
  • гурну 2
  • густи 1
  • густу 1
  • гута 2
  • д 9
  • Да 43
  • да 638
  • дабоме 1
  • давала 1
  • давало 2
  • давао 2
  • даваше 1
  • Давидовића 1
  • давно 1
  • даде 4
  • дај 1
  • Дај 1
  • даје 3
  • дајете 2
  • дајеш 1
  • дајмо 1
  • дакле 4
  • Дакле 7
  • Дал 1
  • дал 2
  • дала 2
  • Далеко 1
  • далеко 8
  • дало 1
  • даље 14
  • Даље 3
  • даљини 1
  • Дам 1
  • дан 5
  • дана 22
  • данас 11
  • Данас 3
  • данашња 1
  • Данашње 1
  • данашње 2
  • данашњем 2
  • Данашњи 1
  • данашњим 1
  • данашњом 1
  • дангубио 1
  • дангубити 1
  • дани 2
  • дање 1
  • дао 2
  • Дара 9
  • Дарвину 1
  • Даре 2
  • Даринка 1
  • Даро 4
  • даровит 1
  • Даром 1
  • Дару 1
  • дате 1
  • Дати 1
  • дати 3
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • дах 3
  • даш 1
  • Два 2
  • два 5
  • Дванаест 1
  • дваред 1
  • Две 1
  • две 5
  • двема 1
  • Двобој 1
  • двобој 3
  • двобоју 1
  • двоје 6
  • двојицу 1
  • двориште 2
  • дворишту 1
  • дворници 1
  • дебата 1
  • дебеле 1
  • девиза 1
  • Девојака 1
  • девојака 2
  • девојачког 1
  • девојка 11
  • девојке 3
  • девојком 3
  • девојку 1
  • девојци 2
  • девојчета 1
  • деде 1
  • дедови 2
  • дејством 1
  • дела 3
  • дело 2
  • делује 1
  • демонстрацију 1
  • деморалисан 1
  • део 1
  • дере 2
  • деру 1
  • дерући 1
  • деси 1
  • десило 3
  • десио 1
  • десно 1
  • деспотије 1
  • дете 3
  • дететом 1
  • детету 1
  • детињаста 1
  • детињасто 1
  • детињска 1
  • деца 11
  • Деце 1
  • децембру 1
  • децом 1
  • децу 1
  • Децу 1
  • дечак 1
  • Дечанска 1
  • дечије 1
  • дешава 1
  • дешавају 1
  • дешавало 1
  • ди 2
  • диван 1
  • дивила 4
  • дивио 1
  • дивити 1
  • дивљаше 1
  • дивне 4
  • дивних 1
  • дивно 3
  • дивној 1
  • дигне 1
  • Диже 1
  • диже 3
  • дижу 1
  • дилетант 1
  • Дим 2
  • дима 1
  • дин 2
  • динара 3
  • дираш 1
  • дирнуло 1
  • дирнуо 1
  • дисање 1
  • дна 1
  • дну 2
  • до 43
  • До 7
  • доба 7
  • добар 6
  • доби 1
  • добијати 1
  • добијем 1
  • Добијемо 1
  • добијете 1
  • добила 2
  • добили 1
  • Добили 1
  • добило 1
  • Добио 1
  • добио 2
  • добити 4
  • добра 3
  • добре 3
  • добри 3
  • Добро 10
  • добро 40
  • Довео 1
  • довео 2
  • довести 1
  • довикну 2
  • довољна 2
  • довољно 5
  • догађај 2
  • догађаја 3
  • догодила 1
  • догодио 1
  • дода 4
  • додаду 1
  • доде 1
  • додирује 1
  • додирују 1
  • дође 10
  • Дође 2
  • дођемо 1
  • дођете 1
  • Дођоше 1
  • дођоше 3
  • доживљајима 1
  • дозна 1
  • дознати 1
  • дозове 1
  • док 3
  • Док 9
  • доказ 1
  • доказао 1
  • Докле 2
  • докле 3
  • докопа 1
  • долажаше 1
  • долазе 1
  • долази 3
  • долазило 1
  • долазимо 1
  • долазио 2
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • доласку 1
  • Доле 1
  • доле 8
  • долини 1
  • домаћем 1
  • домаћим 1
  • домаћица 1
  • домаћице 2
  • домбула 1
  • донела 1
  • донесе 2
  • донети 4
  • допада 3
  • допадају 1
  • допадало 1
  • допадам 1
  • допало 5
  • допао 1
  • допираше 2
  • допире 1
  • допустила 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допушта 2
  • допуштао 1
  • досад 2
  • досада 1
  • досаде 3
  • досади 1
  • досадна 2
  • досадника 1
  • досадно 2
  • досадом 1
  • досаду 1
  • досађујте 1
  • досеткама 1
  • досетке 1
  • доста 31
  • Доста 4
  • достојанства 1
  • достојанствено 1
  • достојна 1
  • дотадање 1
  • дотле 3
  • доћи 11
  • доћићеш 1
  • Дохвати 1
  • дохвати 4
  • дохвативши 1
  • доцкан 3
  • Доцније 1
  • доцније 2
  • Дочека 1
  • дочека 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекивао 1
  • Дошао 1
  • дошао 7
  • дошла 1
  • дошли 1
  • дошло 2
  • др 1
  • драга 2
  • Драге 2
  • драге 3
  • драги 3
  • драго 1
  • драгоцено 1
  • ДРАГУТИНА 1
  • дражи 1
  • дрвета 1
  • Дрвеће 1
  • дрвеће 2
  • дрвећу 1
  • дрво 1
  • древна 1
  • држ 1
  • државни 1
  • државом 1
  • државу 1
  • држање 1
  • Држао 1
  • држао 2
  • држати 2
  • држе 1
  • држи 2
  • држим 4
  • држите 1
  • држиш 1
  • друг 3
  • друга 7
  • другарица 2
  • друге 4
  • Други 2
  • други 9
  • другим 3
  • другима 2
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 9
  • другове 1
  • другови 2
  • друговима 1
  • другог 1
  • другога 2
  • другој 3
  • другом 5
  • другоме 3
  • другу 8
  • друкчије 3
  • друштва 4
  • друштво 17
  • Друштво 2
  • друштвом 1
  • друштву 14
  • дрхтавим 1
  • Дрхтала 1
  • дрхташе 1
  • Дрхташе 1
  • дрхти 1
  • дрхћући 1
  • дубље 1
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дубоко 5
  • дубоког 1
  • дубоку 1
  • дувару 1
  • дуга 2
  • дугачко 1
  • дуго 11
  • Дуго 7
  • дуж 1
  • дужни 1
  • Дужност 1
  • дужност 10
  • дужности 2
  • дужностима 1
  • дуљим 1
  • Дух 1
  • дух 2
  • духа 2
  • душа 4
  • душама 1
  • душе 5
  • Душевна 1
  • душевног 1
  • душевнога 1
  • душевну 1
  • души 15
  • душманима 1
  • душу 5
  • ђаво 1
  • ђавола 2
  • ђак 1
  • ђаку 1
  • ђенерала 1
  • ђубревите 1
  • Ђурић 1
  • Е 16
  • е 4
  • еве 1
  • ево 6
  • Ево 9
  • егоизам 1
  • егоиста 1
  • Еј 2
  • Еле 3
  • еманципацији 1
  • Ене 1
  • ено 1
  • Ено 1
  • етикеција 1
  • етикеције 2
  • етикецији 1
  • етикецију 3
  • ето 1
  • Ето 9
  • жалим 1
  • жалите 1
  • жалосне 1
  • жалосно 5
  • жалостан 1
  • жалостиво 2
  • жандара 2
  • жао 7
  • жара 1
  • жаром 1
  • жеђ 1
  • желела 1
  • Желела 1
  • Желео 1
  • желео 2
  • жели 3
  • желим 3
  • желите 1
  • жеља 5
  • жељама 1
  • жеље 1
  • жељеним 1
  • жељно 1
  • Жељно 1
  • Жена 1
  • жена 15
  • женама 3
  • Жене 1
  • жене 7
  • жени 2
  • женом 1
  • женска 4
  • женске 11
  • женскиња 2
  • женскиње 1
  • женских 3
  • женској 1
  • жену 2
  • жесток 1
  • жестоко 1
  • жив 1
  • жива 1
  • живе 1
  • живела 1
  • живели 1
  • Живео 1
  • живео 2
  • живети 1
  • живи 1
  • живим 1
  • Живим 2
  • живите 1
  • живље 2
  • живо 2
  • живости 1
  • живот 14
  • Живот 4
  • живота 3
  • животу 5
  • живу 1
  • жица 1
  • жицама 2
  • жице 1
  • жмиркао 1
  • жртвовали 1
  • жртвоваћу 1
  • жудили 1
  • журе 1
  • журним 1
  • жутокљун 1
  • за 127
  • За 14
  • забаве 1
  • забавно 1
  • забадате 1
  • забије 1
  • заблуду 1
  • забоде 1
  • заборави 1
  • Заборави 1
  • заборавила 2
  • заборавите 1
  • заборавити 3
  • заборавићеш 1
  • заборавља 1
  • заборављам 1
  • забрањивала 1
  • забрину 1
  • Забунио 1
  • забуну 1
  • завесе 2
  • завесу 1
  • завидети 1
  • завидљиво 2
  • завидљивци 1
  • завијати 1
  • завири 1
  • завирити 1
  • зависи 3
  • завлада 1
  • заволео 1
  • заволети 1
  • заврнута 1
  • завртеше 2
  • заврти 1
  • заврши 2
  • завршим 1
  • завукло 1
  • завуче 1
  • загладила 1
  • загладио 1
  • заглађују 1
  • Загледа 1
  • загледа 4
  • загњури 1
  • загњурим 1
  • заголицати 1
  • Загрли 1
  • загрли 11
  • загрлим 1
  • загрлити 1
  • загрлише 1
  • загрну 1
  • загушено 1
  • задавали 1
  • задавало 1
  • Задатак 1
  • задаћу 1
  • задахњава 1
  • задиви 1
  • задивљено 1
  • задимани 1
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задобити 4
  • задоволења 1
  • задовољан 3
  • задовољи 1
  • задовољно 2
  • задовољства 2
  • задовољство 2
  • задоцнићемо 1
  • задржа 1
  • задржавало 1
  • задржавам 1
  • задржасте 1
  • задрхта 1
  • зажеле 1
  • зажелела 1
  • зажели 1
  • Заиста 3
  • заиста 7
  • зајам 1
  • заједно 2
  • зајеца 2
  • заклињала 1
  • заклињања 1
  • закључка 1
  • закоље 1
  • закон 1
  • закона 3
  • закону 2
  • залаје 1
  • залепрша 1
  • Заложили 1
  • залудно 1
  • заљубила 1
  • заљубио 3
  • заљубљен 1
  • заљубљени 1
  • заљубљују 1
  • замаха 1
  • замењује 1
  • замерака 1
  • замерам 1
  • замерити 1
  • замисли 5
  • замислио 3
  • замишља 2
  • замишљали 1
  • замишљаше 1
  • замишљена 1
  • замишљенији 1
  • занеле 1
  • занео 1
  • занесе 2
  • занимам 1
  • занимао 1
  • занимати 3
  • занимљива 1
  • занимљивији 1
  • заниха 1
  • заноси 3
  • заношљиве 1
  • запали 1
  • запамтите 1
  • запевао 1
  • запита 1
  • заплака 1
  • заплакала 1
  • заплаче 1
  • заповеди 1
  • Започета 1
  • запрепасти 3
  • Зар 21
  • зар 22
  • заранила 1
  • засађеним 1
  • засвира 1
  • заспа 1
  • заспао 1
  • заспи 1
  • застаде 1
  • Застаде 1
  • застане 1
  • застиде 1
  • застиди 1
  • затвори 1
  • затегнуто 1
  • затим 2
  • затицао 1
  • зато 17
  • Зато 2
  • затражи 1
  • затрепета 1
  • затупљивању 1
  • заузет 1
  • зауставља 1
  • захвали 1
  • Захвали 1
  • захвално 2
  • захладни 1
  • зачкиљи 1
  • Зачуди 1
  • зачуди 6
  • зачуђено 1
  • Зачуђено 1
  • зачује 1
  • зашло 1
  • зашта 1
  • Зашта 1
  • заштитница 1
  • зашто 14
  • Зашто 5
  • зашушта 1
  • збива 1
  • збиља 3
  • Збиља 5
  • зближи 1
  • Због 1
  • због 13
  • Збогом 1
  • збогом 2
  • зборено 1
  • збуни 2
  • збунила 1
  • збуњен 2
  • збуњено 3
  • Звала 1
  • звезда 1
  • Звезде 1
  • звезде 2
  • звезди 1
  • звиждао 1
  • звиждаше 2
  • звоне 1
  • звони 1
  • звонски 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • Звуци 1
  • звучао 1
  • звучни 1
  • згази 1
  • згазио 1
  • згледаше 1
  • зграну 1
  • згрешио 1
  • згурен 1
  • здрава 2
  • здравији 1
  • здравицу 2
  • здравља 1
  • здравље 1
  • здрављу 1
  • здраво 1
  • Здраво 2
  • здравом 1
  • зевао 1
  • зевну 2
  • земља 1
  • земље 2
  • земљи 3
  • зета 2
  • зид 1
  • зидови 1
  • зидовима 1
  • зима 2
  • зимско 2
  • златним 1
  • злато 1
  • зло 5
  • злочиначки 1
  • змије 1
  • Зна 1
  • зна 15
  • знај 2
  • знају 4
  • знак 4
  • знала 3
  • знам 50
  • Знам 9
  • знаменити 1
  • знаменито 1
  • знамо 4
  • знанца 1
  • знања 7
  • знање 5
  • знању 1
  • Знао 1
  • знао 17
  • Знате 2
  • знате 6
  • знати 3
  • значајно 1
  • значи 3
  • значио 1
  • знаш 15
  • Знаш 2
  • зној 1
  • Зној 1
  • зноја 1
  • зовем 2
  • Зовните 1
  • зрак 1
  • Зрак 2
  • зраке 1
  • зраку 1
  • зрелија 1
  • зрно 1
  • зуба 1
  • и 1095
  • И 26
  • иа 1
  • иберциг 1
  • иберцигом 1
  • ивицу 1
  • игра 2
  • Играјмо 1
  • играју 5
  • играла 1
  • играли 1
  • играмо 2
  • игранку 1
  • играо 1
  • играти 2
  • играчице 1
  • игру 3
  • иде 17
  • Иде 2
  • идеала 2
  • идеале 1
  • идеално 1
  • идеја 3
  • идејама 2
  • идеје 4
  • идеји 1
  • идем 10
  • Идем 2
  • идемо 1
  • идете 1
  • идеш 1
  • иди 3
  • Иди 5
  • Идите 4
  • идите 5
  • Идоше 1
  • иду 3
  • иђаше 1
  • Из 4
  • из 48
  • иза 5
  • изађе 14
  • изађем 1
  • изазван 1
  • изаћи 1
  • изашао 4
  • изашла 2
  • изашле 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избаце 1
  • Избацићу 1
  • избегава 1
  • избегавао 2
  • избегавати 1
  • избегне 1
  • избегну 1
  • избијала 2
  • избијао 3
  • избијаху 1
  • избијаше 1
  • избије 1
  • избити 1
  • изближе 1
  • Извади 1
  • извади 2
  • извали 1
  • Извали 1
  • извалила 1
  • извесних 1
  • извесно 3
  • извесног 1
  • извесном 1
  • извештачени 1
  • извин 1
  • извини 1
  • извините 1
  • Извините 1
  • Изволте 2
  • извора 1
  • изврши 1
  • извршује 1
  • извуче 1
  • изглед 2
  • Изгледа 1
  • изгледа 7
  • изгледају 1
  • изгледали 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 4
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 2
  • изгледу 1
  • изговорене 1
  • изговорила 1
  • изговором 2
  • изгребе 1
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • изгубити 3
  • изгубљен 1
  • издаде 1
  • издвојили 1
  • издржава 1
  • Изиграсмо 1
  • изишао 1
  • изјави 1
  • излагао 1
  • Излагаше 1
  • излази 1
  • излете 2
  • изложити 1
  • измакао 1
  • измакла 1
  • измакне 1
  • између 2
  • изнађете 1
  • изненади 1
  • Изненади 1
  • изненадити 1
  • изненадише 1
  • изненађена 1
  • изненађене 1
  • изненађено 1
  • изнео 1
  • Изнесе 1
  • износе 1
  • износи 3
  • износим 1
  • изношење 1
  • изображена 1
  • изопачену 1
  • изравнање 1
  • изравнати 1
  • израз 4
  • изразили 1
  • изразио 1
  • изразише 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • изрече 3
  • изузетак 1
  • икад 1
  • икаква 1
  • икоме 1
  • Ил 1
  • ил 2
  • или 18
  • им 12
  • има 34
  • Има 5
  • имају 1
  • имала 3
  • имали 3
  • имало 1
  • имам 10
  • имамо 4
  • Имао 1
  • имао 18
  • Имате 2
  • имате 5
  • имати 5
  • имаће 1
  • Имаш 2
  • имаш 3
  • име 7
  • именима 1
  • импозантан 1
  • импозантнији 1
  • Иначе 5
  • иначе 9
  • индивидуом 1
  • инстинктивно 1
  • интелегенција 1
  • интелигента 1
  • интелигентне 1
  • интелигенцији 1
  • интересује 3
  • ипак 22
  • Ипак 5
  • Ирена 1
  • Ирене 1
  • ис 1
  • исказана 1
  • исказати 2
  • искаљати 1
  • искључиво 1
  • искочи 3
  • искрен 2
  • искрено 3
  • искреност 2
  • искрзане 1
  • искрзано 1
  • Искрзано 1
  • искрпљене 1
  • искрсну 1
  • искуства 2
  • искусује 1
  • искуша 1
  • искушамо 1
  • искушење 1
  • исмевам 1
  • исмејавали 1
  • исмејавање 2
  • испао 2
  • испара 1
  • испи 1
  • испитати 1
  • испитивати 1
  • испитиваше 1
  • испитује 1
  • Испитује 1
  • испитујућим 1
  • исплаћује 1
  • испливати 1
  • испод 4
  • исправи 1
  • исправити 2
  • исправљам 1
  • исправљан 1
  • испрати 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испрва 4
  • испред 2
  • испричати 1
  • испросио 3
  • испружи 1
  • испуни 1
  • испустио 1
  • иста 2
  • истаћи 1
  • Истина 4
  • истина 9
  • истине 1
  • истину 4
  • Истицао 1
  • исто 15
  • истом 1
  • историју 1
  • истргне 1
  • истроши 1
  • исту 2
  • ићи 8
  • Их 3
  • их 34
  • ишао 2
  • ишла 1
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ишто 1
  • ишчезава 2
  • ишчезавати 1
  • ишчезла 1
  • ишчекивала 1
  • Ј 1
  • ј 6
  • ја 174
  • Ја 89
  • јабуке 1
  • јави 1
  • Јави 1
  • Јавио 1
  • јавио 2
  • јавити 2
  • јавност 5
  • јавности 2
  • Јавношћу 1
  • јада 2
  • јаде 1
  • јако 5
  • јамачно 1
  • Јасан 1
  • јасна 1
  • Јасна 1
  • Јасно 1
  • јасно 7
  • јастуку 1
  • јаук 1
  • јаче 11
  • јачини 1
  • јачином 1
  • Је 5
  • је 840
  • једа 1
  • један 12
  • Један 3
  • једаред 1
  • једва 3
  • Једва 4
  • једи 3
  • једиле 1
  • једили 1
  • једим 1
  • једина 1
  • једино 1
  • Једино 1
  • једио 2
  • једите 1
  • једиш 1
  • једна 17
  • Једна 2
  • једнака 2
  • једнако 7
  • Једнакост 1
  • једне 7
  • једни 1
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 8
  • Једног 4
  • једног 8
  • једнога 5
  • једној 2
  • Једном 1
  • једном 20
  • једнострано 1
  • једну 17
  • једу 1
  • језиком 1
  • језици 1
  • јеку 2
  • јел 1
  • Јел 3
  • јели 1
  • Јели 3
  • јелте 2
  • Јелте 5
  • јер 48
  • Јесам 6
  • јеси 1
  • Јеси 5
  • јесмо 1
  • Јесмо 1
  • јест 2
  • Јест 3
  • јесте 1
  • Јесте 4
  • јести 1
  • јесу 1
  • јеца 1
  • Јецаше 1
  • јој 98
  • јорган 1
  • још 37
  • Још 5
  • ју 3
  • Јули 1
  • јунак 2
  • јунака 1
  • јуначи 1
  • јунаштву 1
  • Јураху 1
  • Јури 1
  • јури 5
  • јурио 2
  • јурнусмо 1
  • јутра 1
  • јуче 2
  • Јуче 2
  • јучерашњицу 1
  • к 19
  • каваљер 1
  • каваљерства 1
  • кавану 1
  • кад 114
  • Кад 32
  • Када 1
  • када 2
  • кадар 1
  • кадгод 2
  • Кадкад 1
  • кадкад 3
  • Кадкада 1
  • кадкада 2
  • каже 8
  • кажем 6
  • кажете 2
  • кажеш 3
  • Кажи 2
  • каза 1
  • казала 1
  • казали 2
  • Казао 2
  • казао 6
  • казати 2
  • казиваху 1
  • казујете 1
  • кајање 1
  • кајао 4
  • кајем 1
  • кака 2
  • какав 15
  • каква 4
  • какве 5
  • какви 2
  • каквим 1
  • каквог 4
  • каких 1
  • Како 16
  • како 71
  • каког 2
  • каку 1
  • Калдрма 1
  • Калимегдан 1
  • каља 1
  • каљава 1
  • Кам 1
  • камен 1
  • камо 1
  • канабету 1
  • канда 1
  • Канту 1
  • канцеларији 1
  • као 130
  • Као 6
  • капију 2
  • капљу 1
  • капу 1
  • капут 1
  • Карађорђа 1
  • карактера 1
  • карактере 2
  • карактерне 1
  • карата 3
  • каријере 1
  • касама 1
  • Касину 1
  • кафанама 1
  • кафане 3
  • кафани 3
  • кафаном 3
  • кафанска 1
  • кафанском 1
  • кафану 1
  • Кафеџија 1
  • кашу 1
  • квит 1
  • ке 2
  • Келнер 1
  • келнерче 1
  • Кент 1
  • ким 4
  • кипти 1
  • кише 1
  • киши 1
  • клавира 1
  • клавиру 4
  • кладио 1
  • клали 1
  • класе 1
  • класични 1
  • класичном 1
  • клецаху 1
  • климну 1
  • клицаше 1
  • клонут 1
  • клубу 1
  • клупе 2
  • клупи 1
  • клупу 3
  • кљукани 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигом 2
  • књигу 3
  • књижевник 2
  • Књижевност 1
  • књижевности 1
  • књижевношћу 1
  • ко 24
  • Ко 7
  • кова 1
  • Кога 1
  • кога 11
  • когод 1
  • Когод 1
  • Код 1
  • код 32
  • кожи 2
  • кој 1
  • која 38
  • које 43
  • којекаквих 1
  • којешта 2
  • Којешта 4
  • који 47
  • којим 2
  • којима 5
  • којих 4
  • којој 8
  • којом 2
  • Коју 1
  • коју 7
  • кокета 1
  • кокошку 1
  • кола 1
  • колеба 1
  • Колико 1
  • колико 6
  • коло 1
  • КОЛО 1
  • коме 12
  • комедију 1
  • комендије 1
  • комешање 1
  • комплимента 1
  • консервативци 1
  • консерватизам 1
  • контрасту 1
  • конца 1
  • концентрисане 1
  • коњаника 1
  • копита 1
  • копкало 1
  • копрена 1
  • корак 1
  • Кораци 1
  • корацима 1
  • корача 1
  • корисно 2
  • корист 1
  • Корист 1
  • користи 7
  • корпу 1
  • коси 1
  • Косова 1
  • косом 1
  • косу 4
  • кошта 1
  • коштати 1
  • кошуљу 1
  • Крагујевца 1
  • крадом 1
  • крај 9
  • краја 2
  • крајности 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • красан 1
  • красна 2
  • красно 2
  • красној 1
  • красном 1
  • кратио 1
  • кратко 4
  • крв 3
  • крвљу 1
  • кревет 7
  • кревету 4
  • кресну 1
  • кретање 1
  • крив 11
  • Крива 1
  • крива 5
  • кривац 5
  • Криви 1
  • криви 3
  • кривим 2
  • кривица 1
  • Криво 1
  • криво 2
  • крила 2
  • крило 1
  • критиковати 1
  • Кроз 2
  • кроз 9
  • крупне 3
  • круте 1
  • крушака 1
  • крушка 1
  • крушке 1
  • крхаше 1
  • кћер 3
  • кћерима 1
  • кћи 2
  • кувало 1
  • куд 1
  • куда 2
  • Куда 4
  • Кукавица 1
  • кукавицом 2
  • кукавицу 1
  • кукаст 1
  • кукурече 1
  • кулиса 1
  • културу 1
  • куме 1
  • кумо 3
  • купи 1
  • купио 1
  • купујем 1
  • кутија 1
  • кућа 5
  • куће 14
  • Кући 1
  • кући 28
  • кућицу 1
  • кућна 1
  • кућни 1
  • кућом 2
  • кућу 7
  • куца 2
  • куцало 1
  • куцањ 1
  • куцну 1
  • куша 1
  • л 4
  • лавеж 1
  • лагано 1
  • лагао 1
  • лажем 2
  • лажеш 1
  • Лажеш 1
  • лајбом 1
  • Лаки 2
  • лако 14
  • Лаку 6
  • Ламартин 1
  • лампа 1
  • Лампа 1
  • лампе 1
  • ларма 1
  • ларму 1
  • ласкаво 1
  • ласкај 1
  • латинским 1
  • латио 1
  • лебдијаху 1
  • леваху 1
  • лево 1
  • легао 1
  • леђа 5
  • лежала 1
  • Леже 1
  • леже 3
  • лежи 2
  • лекар 1
  • лекције 3
  • лекцију 2
  • лењ 2
  • лењи 1
  • лењивости 1
  • леп 4
  • Лепа 2
  • лепа 6
  • лепе 1
  • Лепе 1
  • лепила 1
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 31
  • Лепо 8
  • лепог 2
  • лепој 1
  • лепом 3
  • лепота 1
  • лепотама 1
  • лепоте 2
  • лепотом 1
  • лепоту 2
  • лепрша 1
  • лепу 2
  • лепше 4
  • лепши 1
  • лете 3
  • летеле 1
  • лети 1
  • лечењу 1
  • лечи 1
  • лешкарење 1
  • ли 79
  • лисанс 1
  • листати 2
  • листове 1
  • Литвинов 1
  • лица 3
  • лице 14
  • Лице 3
  • лицу 8
  • личности 4
  • лишава 1
  • лишћа 1
  • лишће 1
  • ломи 1
  • Луд 1
  • луд 3
  • луда 6
  • лудак 1
  • Лудак 1
  • лудака 1
  • лудаком 1
  • луде 2
  • лудо 4
  • лудоријама 1
  • лудорије 1
  • лудости 1
  • луксуза 1
  • лупа 1
  • лупи 3
  • лутке 3
  • луче 1
  • Љуба 14
  • љубав 13
  • Љубав 2
  • љубави 6
  • љубавног 1
  • љубазан 1
  • љубећи 1
  • љуби 10
  • Љуби 3
  • Љубим 1
  • љубим 14
  • Љубина 2
  • Љубио 1
  • љубио 5
  • љубити 4
  • љубићу 1
  • Љубица 4
  • Љубице 1
  • љубиш 6
  • љубљење 1
  • Љубо 1
  • Љубом 2
  • љубоо 1
  • љубопитно 1
  • Љубу 3
  • људе 10
  • људи 15
  • људима 3
  • људска 1
  • људски 1
  • љута 2
  • љути 5
  • љутим 1
  • љутите 2
  • љутити 2
  • љутиш 1
  • ма 10
  • Ма 3
  • магла 1
  • магловитом 1
  • магновењу 1
  • Мајка 2
  • мајка 4
  • мајке 4
  • мајком 1
  • мајку 3
  • мајмун 1
  • мајске 1
  • мајци 1
  • мајчиним 1
  • мајчице 1
  • макне 1
  • мала 3
  • мале 2
  • малена 1
  • мали 2
  • малим 1
  • малих 1
  • малко 1
  • Мало 5
  • мало 70
  • малу 2
  • мама 10
  • мамица 1
  • Манем 1
  • Мани 2
  • манимо 1
  • мант 1
  • мануо 1
  • мање 2
  • марамом 1
  • мараму 1
  • мари 3
  • Марим 2
  • маса 1
  • маском 1
  • масно 1
  • мат 1
  • Маћедонска 1
  • мах 6
  • Махни 4
  • Махнимо 1
  • маши 1
  • ме 87
  • мегу 1
  • медаљу 1
  • међе 2
  • Међу 2
  • међу 5
  • међусобним 1
  • мелодију 1
  • мене 34
  • Мене 4
  • мени 25
  • Мени 9
  • мењам 1
  • мењати 1
  • мером 1
  • меру 1
  • Месец 1
  • месец 5
  • месеца 3
  • месеци 2
  • месечина 2
  • месечине 1
  • месечину 1
  • места 1
  • Место 2
  • место 4
  • месту 9
  • метну 1
  • метнуо 1
  • метод 1
  • методе 1
  • мету 1
  • меша 1
  • мешају 1
  • мешања 1
  • Ми 10
  • ми 145
  • мизерију 1
  • мила 2
  • Милан 17
  • Милана 3
  • миле 1
  • мили 1
  • милијарде 1
  • милина 2
  • милине 2
  • Милица 34
  • Милице 5
  • Милици 4
  • Милицом 4
  • Милицу 5
  • Миличина 2
  • Миличине 2
  • Миличино 2
  • Миличиној 1
  • Миличину 2
  • Мило 1
  • мило 3
  • милосрђа 1
  • милује 1
  • министар 1
  • мир 2
  • мира 5
  • миран 1
  • мирим 1
  • Мирис 1
  • мириса 1
  • мирисе 1
  • мирније 1
  • мирним 1
  • мирно 2
  • мирноћу 1
  • Мисао 1
  • мисао 7
  • мисле 1
  • мислећи 1
  • Мисли 3
  • мисли 38
  • Мислила 3
  • мислила 7
  • мислили 2
  • Мислим 1
  • мислим 18
  • мислима 5
  • Мислио 1
  • мислио 21
  • Мислите 1
  • мислите 11
  • мислити 6
  • Мислиш 1
  • мислиш 10
  • Мица 23
  • Мицан 1
  • Мице 3
  • Мици 8
  • Мицо 11
  • Мицом 7
  • Мицу 12
  • Миша 19
  • Мише 1
  • Мишина 1
  • мишице 1
  • Мишљаше 1
  • мишљаше 5
  • мишљења 1
  • мишљење 3
  • мишљу 1
  • Мишо 2
  • Мишом 2
  • Мишу 2
  • млад 1
  • млада 4
  • младалачку 1
  • млади 1
  • младић 1
  • младића 2
  • младожење 2
  • младожењу 2
  • младости 1
  • млађе 1
  • млађег 1
  • млађега 1
  • Млађи 1
  • млађих 1
  • млатао 1
  • млате 1
  • млати 1
  • млатим 1
  • млеком 1
  • млитавим 1
  • многе 2
  • многи 1
  • Многих 1
  • Много 2
  • много 36
  • многобројним 1
  • Множина 1
  • мном 9
  • мноштво 1
  • Мноштво 1
  • мо 3
  • мог 2
  • мога 1
  • могао 30
  • могла 6
  • могли 1
  • Могли 1
  • могло 7
  • могу 22
  • Могу 3
  • могуће 4
  • мода 2
  • моде 2
  • модеран 1
  • моди 1
  • Можда 4
  • можда 7
  • може 28
  • Можемо 1
  • можемо 2
  • можете 2
  • Можеш 3
  • можеш 5
  • Мозак 1
  • мозга 1
  • мозгова 1
  • Мој 1
  • мој 14
  • Моја 1
  • моја 9
  • Моје 1
  • моје 10
  • моји 2
  • мојим 1
  • мојих 1
  • мојој 8
  • моју 5
  • молбу 2
  • молећивим 1
  • молила 2
  • Молим 3
  • молим 8
  • молио 1
  • молићу 1
  • мољаше 3
  • мом 2
  • момак 3
  • Момчила 6
  • Момчило 41
  • Момчилових 1
  • Момчилом 2
  • Момчилу 1
  • монотон 1
  • мора 11
  • морају 1
  • морал 1
  • моралиста 1
  • морално 1
  • морам 10
  • Морам 2
  • морања 2
  • морао 3
  • морате 2
  • морати 1
  • мораш 1
  • море 2
  • мотива 1
  • мотиви 1
  • мотивима 1
  • мотовишући 1
  • мотри 1
  • моћи 5
  • моћна 1
  • мрак 3
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачна 4
  • мрачне 1
  • мрачно 3
  • мрачњаци 1
  • мрзела 1
  • мрзело 1
  • мрзи 1
  • мрзим 3
  • мрзиш 1
  • мрмљаше 1
  • мрско 1
  • Мрско 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртвачком 1
  • мртво 1
  • му 174
  • муву 1
  • мудар 1
  • мудрицу 1
  • мудрост 1
  • мудрује 1
  • Муж 1
  • муж 2
  • мужа 1
  • мужем 1
  • мужу 1
  • музика 2
  • музиком 1
  • музику 1
  • мука 2
  • муке 1
  • муком 1
  • мустрама 1
  • мути 1
  • мутна 1
  • мутне 1
  • муци 2
  • муче 1
  • мучи 5
  • мучило 1
  • Мучило 1
  • мучите 1
  • мучити 3
  • мушкараца 1
  • мушкарци 1
  • Мушке 1
  • мушки 1
  • Мушки 1
  • мушким 1
  • мушких 2
  • н 1
  • На 10
  • на 276
  • навала 1
  • навали 2
  • навалили 1
  • навалиш 1
  • навалише 1
  • наваљена 1
  • навек 2
  • Навео 1
  • навика 1
  • навлачећи 1
  • навлачи 1
  • наводећи 1
  • нагао 1
  • нагласио 1
  • нагласком 1
  • нагледао 1
  • нагледати 2
  • нагло 1
  • нагнута 1
  • наградимо 1
  • над 2
  • надају 1
  • надајући 1
  • надала 2
  • надам 1
  • надању 1
  • Надежда 52
  • Надежде 4
  • Надежди 2
  • Надеждин 1
  • Надеждином 1
  • Надеждом 4
  • надземаљски 1
  • надиграла 1
  • надимаху 1
  • наду 1
  • надувена 1
  • Нађе 1
  • нађе 6
  • нађем 1
  • нађох 1
  • нађоше 1
  • назадан 2
  • назадни 1
  • назвао 1
  • назвати 2
  • називати 1
  • наиђе 1
  • Наићићемо 1
  • најбоље 3
  • најважнија 1
  • највернији 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећем 1
  • највећој 1
  • Највећу 1
  • највише 2
  • најволео 1
  • најглавније 1
  • најгоре 1
  • најдрагоценије 1
  • најдрастичније 1
  • наједанпут 2
  • Наједанпут 2
  • наједити 1
  • наједном 5
  • Наједном 5
  • Најзад 2
  • најјаснија 1
  • најљубазније 1
  • најмање 4
  • најмилије 1
  • најновије 1
  • најновијим 2
  • најнужније 1
  • најодлучније 1
  • најпаметнија 1
  • најрадије 1
  • најразличнијим 1
  • најскривеније 1
  • најспремнијима 1
  • најстарији 1
  • најфантастичније 1
  • најчувеније 1
  • накани 1
  • наките 1
  • наклоност 2
  • наклоњени 1
  • налагала 1
  • налажу 1
  • налазе 1
  • Налази 1
  • налази 7
  • налазила 1
  • налазиле 1
  • налазим 1
  • налазио 3
  • налазиш 1
  • наливене 1
  • наљутила 3
  • наљутили 1
  • нам 16
  • Нама 2
  • нама 7
  • намакну 1
  • намера 1
  • намере 2
  • намери 1
  • намерно 1
  • Намести 1
  • намести 2
  • наместио 2
  • наметнуло 1
  • намећем 1
  • намештаја 1
  • нами 1
  • намисли 1
  • наморавати 1
  • намрштени 1
  • намршти 3
  • нанела 1
  • нанео 1
  • наново 1
  • наноси 2
  • наопако 1
  • нападају 1
  • нападао 1
  • нападате 1
  • нападати 1
  • нападнута 1
  • напакости 1
  • напао 1
  • напије 1
  • написа 1
  • напише 1
  • напишу 1
  • напокон 2
  • напоље 3
  • напољу 1
  • напосле 1
  • Напослетку 4
  • напослетку 6
  • направе 1
  • направи 2
  • направио 1
  • направише 1
  • Напред 4
  • напред 6
  • Напреже 1
  • напретку 1
  • напричао 2
  • напротив 1
  • напунила 1
  • напусти 1
  • напустио 2
  • напустити 1
  • напући 1
  • нараштаја 1
  • нареди 1
  • наредник 1
  • народ 1
  • народа 2
  • народима 1
  • народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 6
  • наручје 1
  • наручјима 1
  • наруши 1
  • Нас 2
  • нас 22
  • насилног 1
  • насиље 1
  • наскоро 1
  • Наскоро 5
  • наследити 1
  • наслон 1
  • наслони 5
  • насмеја 10
  • насмејаше 1
  • насмеје 2
  • насмеши 3
  • наспрам 1
  • наставе 1
  • настави 2
  • настаје 1
  • Настаје 1
  • настало 1
  • настане 1
  • настраним 1
  • настраних 1
  • наступа 1
  • наступи 1
  • наступити 2
  • насумце 1
  • натакне 1
  • натакну 1
  • натакнуо 1
  • натегнуто 1
  • натмурен 1
  • натраг 3
  • натрунио 1
  • наћи 2
  • наужива 2
  • наука 3
  • науке 1
  • науку 1
  • науми 2
  • науци 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научио 1
  • научити 2
  • научног 1
  • начела 6
  • начело 1
  • начин 3
  • начина 1
  • начине 2
  • начину 1
  • начисто 1
  • начитала 1
  • начитана 3
  • Наш 1
  • наш 3
  • Наша 1
  • наша 3
  • нашао 8
  • наше 2
  • нашег 1
  • наши 3
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашки 1
  • нашкодило 1
  • нашла 2
  • нашој 1
  • нашто 1
  • не 274
  • Не 56
  • неби 1
  • неблагодарни 1
  • Небо 1
  • небо 3
  • небој 1
  • Небој 5
  • небраном 1
  • небу 3
  • небуха 1
  • неваљалства 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невешт 1
  • Невешти 1
  • невина 1
  • невино 1
  • невиног 1
  • невољи 1
  • негде 6
  • него 1
  • Негровић 1
  • недавно 1
  • недам 1
  • недеље 1
  • недостаје 2
  • нежношћу 1
  • незаслужујем 1
  • незна 1
  • Незнам 4
  • незнам 8
  • НЕЗНАНА 1
  • незнање 3
  • незнаш 2
  • неизмерна 2
  • неискрен 1
  • неискусна 1
  • неистинито 1
  • Нек 2
  • нек 3
  • Нека 2
  • нека 8
  • Некад 5
  • некад 9
  • Некада 2
  • некада 9
  • некадањим 1
  • некадашња 1
  • некакву 1
  • Некако 1
  • некако 6
  • неке 2
  • неки 15
  • Неки 3
  • неким 2
  • неко 13
  • неког 4
  • некога 2
  • неколико 12
  • неком 4
  • неку 5
  • нема 16
  • Нема 5
  • немају 1
  • Немам 2
  • немам 8
  • немамо 2
  • немарни 1
  • Немарно 1
  • немарно 4
  • немаш 1
  • немили 1
  • немилосрдна 1
  • неминовно 1
  • немирнији 1
  • немо 2
  • немогу 1
  • немогуће 1
  • немој 3
  • Немој 4
  • немојте 2
  • неморал 1
  • Необично 1
  • необразован 1
  • необразована 1
  • необразованом 1
  • Неописано 1
  • неповерљива 1
  • непознати 1
  • непомичан 1
  • непомичне 1
  • непомично 2
  • непомућеног 1
  • Неправдо 1
  • неправду 2
  • непрактичних 1
  • непрекидно 2
  • непрестано 1
  • нерадим 1
  • нерадо 1
  • неразговетно 1
  • нерасположен 2
  • нервозно 1
  • несавладљива 1
  • несмемо 1
  • Несносан 1
  • неспокојнији 1
  • несретник 1
  • несретниче 1
  • несрећа 1
  • Несрећа 1
  • несрећна 1
  • несрећнији 1
  • несрећу 2
  • неста 1
  • нестаде 1
  • несталан 2
  • нестало 6
  • нестане 1
  • нестати 4
  • несташан 1
  • несташно 1
  • нестрпљиво 2
  • несугласица 2
  • неће 17
  • Неће 3
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • нећу 19
  • Нећу 5
  • неугодно 2
  • неумољива 1
  • нечасан 1
  • нечасно 2
  • нечег 2
  • нечега 1
  • нечем 1
  • нечему 2
  • нечим 1
  • нечувено 1
  • нечујно 1
  • Нешто 4
  • нешто 47
  • Ни 4
  • ни 46
  • нигде 5
  • низ 5
  • није 118
  • Није 27
  • ниједан 2
  • ниједна 1
  • ниједну 1
  • никад 18
  • Никад 2
  • Никада 1
  • никада 2
  • Никака 1
  • никакве 2
  • никаквим 1
  • никакво 1
  • Никаке 1
  • никако 19
  • Никако 3
  • Нико 2
  • нико 9
  • никог 1
  • никога 1
  • никоме 5
  • никуд 2
  • нисам 40
  • Нисам 6
  • Ниси 1
  • ниси 12
  • нискости 1
  • нисмо 4
  • нисте 4
  • нису 6
  • Нити 1
  • нити 5
  • нитков 1
  • ниткова 1
  • Ниткови 1
  • нитковом 1
  • ничега 1
  • Ничега 1
  • ничему 1
  • ничије 1
  • Ништа 12
  • ништа 68
  • ништавила 1
  • ништавило 2
  • ништавне 1
  • ништавним 1
  • Но 27
  • но 38
  • нов 3
  • нова 1
  • новајлију 1
  • новаца 3
  • нови 1
  • новијим 1
  • новинама 1
  • новине 2
  • новином 1
  • нових 2
  • ново 3
  • новога 1
  • нову 1
  • новцу 1
  • новчаник 1
  • нога 1
  • ногама 2
  • Ноге 1
  • ноге 3
  • ногом 1
  • ногу 1
  • ножицама 1
  • нокте 1
  • нос 1
  • носе 1
  • носиле 1
  • носити 3
  • носом 1
  • ноте 3
  • ноћ 9
  • Ноћас 1
  • ноћној 1
  • ноћу 1
  • ношена 1
  • ну 4
  • Ну 4
  • ње 39
  • њега 52
  • Његов 1
  • његов 5
  • његова 8
  • његове 6
  • његови 3
  • његовим 5
  • његових 4
  • његово 4
  • његовог 3
  • његовој 3
  • његовом 13
  • његову 7
  • њежна 1
  • њежне 1
  • њежни 1
  • њежно 7
  • Њему 2
  • њему 35
  • њен 7
  • Њена 1
  • њена 3
  • Њене 1
  • њене 10
  • њени 2
  • њеним 1
  • њених 3
  • њено 6
  • њеног 3
  • њеној 3
  • њеном 5
  • њену 6
  • њим 15
  • њима 15
  • њиме 3
  • њиним 1
  • Њих 1
  • њих 19
  • њихов 2
  • њихове 1
  • њиховим 2
  • њиховој 2
  • њиховом 2
  • њој 33
  • њом 21
  • њоме 3
  • њу 34
  • О 7
  • о 92
  • обавештавајмо 1
  • обавијати 1
  • обазирати 1
  • обазре 1
  • обазревши 1
  • обазрети 1
  • обасја 1
  • обасјава 1
  • обасу 1
  • обгрли 3
  • обе 4
  • обеђују 1
  • обема 1
  • оберучке 1
  • обзир 1
  • обзирати 1
  • обзире 1
  • обичај 1
  • обичаја 1
  • обичају 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обичних 2
  • Обично 1
  • обично 5
  • обичност 1
  • Обичност 1
  • објасни 1
  • објасним 1
  • објаснимо 1
  • објаснити 2
  • објаснићу 1
  • објашњавања 2
  • објашњавао 2
  • облак 1
  • облаче 2
  • облачењу 1
  • облачити 1
  • облачка 1
  • Облик 1
  • облика 1
  • облике 2
  • облише 1
  • обљуби 1
  • обману 2
  • обожавање 1
  • обоје 9
  • обојицу 1
  • Обома 1
  • обори 2
  • оборио 1
  • образ 1
  • образе 1
  • образи 1
  • образован 5
  • образована 4
  • образоване 2
  • образованог 1
  • образованом 1
  • образовања 1
  • образовање 5
  • образовао 1
  • образовати 1
  • образу 2
  • образује 1
  • образујемо 1
  • обрати 1
  • Обратимо 1
  • обратити 1
  • обрнуто 1
  • обрташе 1
  • обузе 1
  • обузет 1
  • обузимала 1
  • обући 1
  • обухвати 1
  • обучавању 1
  • обуче 2
  • обучем 1
  • обучен 1
  • Ова 3
  • ова 7
  • овај 10
  • Овај 4
  • оваким 1
  • Овако 1
  • овако 11
  • Овамо 1
  • овамо 3
  • овде 16
  • Овде 4
  • Ове 1
  • ове 5
  • ови 1
  • Ови 1
  • Овид 1
  • овим 1
  • овладала 1
  • Ово 2
  • ово 20
  • овог 3
  • овога 3
  • овогодишњи 1
  • овој 2
  • оволики 1
  • овом 8
  • Ову 1
  • ову 2
  • овце 1
  • огладне 1
  • огладнели 1
  • оглас 1
  • огледа 1
  • огледалом 1
  • огледалу 1
  • огледам 1
  • огледао 1
  • оголела 1
  • оголелих 1
  • ограничити 1
  • огребла 1
  • огрејавало 1
  • огрните 1
  • огромно 2
  • огромној 1
  • огромну 1
  • од 112
  • Од 7
  • одабрано 1
  • одавали 1
  • одаваху 1
  • Одавно 1
  • одавно 2
  • одагна 1
  • одазва 1
  • одатле 1
  • одбија 1
  • одбије 1
  • одбила 3
  • Одбио 1
  • одбио 2
  • одбити 1
  • одбранити 1
  • одвело 1
  • одвести 1
  • Одвешћу 1
  • одвише 1
  • одврати 3
  • одговарао 1
  • одговарио 1
  • одговор 2
  • одговори 22
  • одговорила 1
  • одговорио 2
  • одговорите 1
  • одговорити 2
  • одгурну 1
  • Оде 1
  • оде 20
  • Одело 1
  • одеш 1
  • одиграју 1
  • одиграмо 1
  • одјекивала 1
  • одјекивао 2
  • одјекну 1
  • одјекује 2
  • одјекују 1
  • одјури 1
  • одјурио 1
  • одкуд 1
  • Одкуд 2
  • одкуда 1
  • одлазак 1
  • одлазила 1
  • Одлазио 1
  • одлежао 1
  • одлуку 1
  • одлуци 1
  • одлучи 1
  • одлучити 1
  • одлучна 1
  • одлучно 1
  • одљубљују 1
  • Одмараћеш 1
  • одмах 17
  • Одмах 2
  • одмахну 1
  • одмерено 1
  • одмицала 1
  • однели 1
  • однесе 1
  • однеше 1
  • одношаја 1
  • одобравања 1
  • одобравао 1
  • одобри 1
  • одобрим 1
  • одомаћио 1
  • Одоше 3
  • одоше 4
  • одрећи 3
  • одрицао 2
  • одсвирај 1
  • одсвирали 1
  • одсвирати 1
  • одскакало 1
  • одузмете 1
  • Одузмите 1
  • одустао 1
  • одушевио 1
  • одушевљен 2
  • Ожени 1
  • оженио 2
  • озбиљан 2
  • озбиљна 1
  • озбиљни 1
  • озбиљно 4
  • озбиљност 1
  • ока 3
  • оклевати 1
  • око 13
  • околина 1
  • околину 2
  • околности 4
  • околностима 1
  • оком 1
  • окрене 5
  • окренем 1
  • окренула 3
  • окренут 1
  • окренуто 1
  • окретала 1
  • окретати 2
  • окреташе 2
  • Окрете 1
  • окрете 6
  • окрећеш 1
  • окршај 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • олако 1
  • олакшавујуће 1
  • олакшања 1
  • омалена 1
  • омела 1
  • Омир 1
  • Омира 1
  • омладина 2
  • он 157
  • Он 68
  • она 122
  • Она 66
  • Онај 1
  • онај 8
  • онака 1
  • онакав 5
  • онаке 1
  • онаких 1
  • онако 15
  • онда 13
  • Онда 3
  • онде 2
  • Оне 3
  • оне 6
  • Они 3
  • они 9
  • оних 5
  • оно 24
  • Оно 7
  • оног 6
  • онога 5
  • оној 3
  • онолике 1
  • оном 3
  • ономад 1
  • ону 6
  • оп 1
  • опажа 1
  • опажала 1
  • опази 1
  • Опазио 1
  • опако 1
  • опарен 1
  • опасно 1
  • опасног 1
  • опет 30
  • Опет 6
  • опече 1
  • опи 1
  • Опијаше 1
  • опијен 1
  • опирао 1
  • описивање 1
  • Опомињем 1
  • оправдано 1
  • Оправићемо 1
  • опредељених 1
  • опрости 2
  • опростите 1
  • Опростите 1
  • опростити 1
  • опште 1
  • општем 1
  • општина 1
  • општој 1
  • орден 1
  • Оружје 1
  • оружје 2
  • орфеума 1
  • орфеумима 1
  • осам 1
  • освајати 1
  • освести 1
  • осветићу 1
  • Осветићу 1
  • осветли 1
  • осветљавао 1
  • осветом 1
  • освоји 1
  • освојити 2
  • осврне 2
  • осврташе 1
  • осврће 1
  • осети 2
  • осетљивости 1
  • осећа 6
  • Осећај 1
  • осећаје 2
  • осећају 1
  • осећам 1
  • Осећам 1
  • осећања 1
  • осећање 3
  • осећао 3
  • Осећао 3
  • осећаше 1
  • Осећаше 1
  • ослабила 1
  • ослободили 1
  • ослободим 1
  • ослободио 1
  • ослобођење 1
  • ослони 1
  • осмејак 3
  • осмехну 1
  • оснива 1
  • основа 1
  • особени 1
  • особине 2
  • осрамотио 1
  • оста 3
  • остави 3
  • Остави 6
  • оставивши 1
  • оставила 1
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • Оставимо 2
  • оставио 3
  • оставити 3
  • оставља 1
  • остављени 1
  • оставци 2
  • остаде 1
  • остаје 1
  • остала 1
  • остали 1
  • осталих 1
  • остало 1
  • осталој 1
  • осталом 4
  • остане 1
  • останем 1
  • останите 1
  • остао 3
  • остати 4
  • осташе 3
  • остварити 2
  • осуда 1
  • осуђена 1
  • осуђивати 1
  • осуђујем 1
  • отац 7
  • Отац 9
  • отвара 1
  • отварао 1
  • отварати 1
  • Отворено 1
  • Отвори 1
  • отвори 5
  • отворим 2
  • отворити 1
  • отерали 1
  • отимао 1
  • отићи 3
  • отишао 3
  • отишла 1
  • отишли 1
  • Откуд 1
  • откуцај 1
  • отпоче 1
  • отпрати 1
  • отпратиш 1
  • отргао 1
  • отргне 1
  • отресао 1
  • отрести 1
  • отрже 1
  • отрча 1
  • отрчати 1
  • Отсуство 1
  • отуд 1
  • отуда 1
  • официр 3
  • официра 1
  • ОФицира 1
  • ОФицирске 1
  • ох 2
  • Ох 5
  • охлади 2
  • охрабри 1
  • оца 4
  • оценити 1
  • оцу 1
  • очајно 1
  • очајног 1
  • очаравало 1
  • оче 1
  • очева 1
  • Очевидно 1
  • очевидно 2
  • очево 1
  • очекивала 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 1
  • очекује 4
  • очи 18
  • Очи 2
  • очију 4
  • очима 9
  • очито 2
  • оштете 1
  • П 3
  • Па 43
  • па 73
  • пада 2
  • Падају 1
  • падам 1
  • падамо 1
  • падаху 1
  • паде 8
  • падне 1
  • падоше 2
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 10
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пажњу 3
  • пазар 1
  • пазећи 1
  • пази 1
  • пазио 1
  • пазите 1
  • Пазите 1
  • пајаци 1
  • пак 2
  • пала 1
  • палето 1
  • пали 1
  • пало 1
  • памет 4
  • паметан 4
  • памети 4
  • паметна 2
  • паметнијим 1
  • паметно 3
  • панталонама 1
  • панталоне 4
  • папуча 1
  • пар 1
  • пардон 1
  • Париза 1
  • Паризу 1
  • парница 1
  • партија 1
  • партију 1
  • парчиће 1
  • паса 1
  • пасти 2
  • пастири 1
  • пасу 1
  • пати 1
  • патила 1
  • патио 1
  • патња 1
  • патос 1
  • патријахалан 1
  • патријахалност 1
  • патријота 1
  • патриота 1
  • пева 2
  • певају 3
  • певајући 1
  • певања 2
  • певање 2
  • Певао 1
  • певате 1
  • Певати 1
  • певати 2
  • певачице 2
  • певаше 2
  • пеге 1
  • педагогија 1
  • пезионарима 1
  • пекао 1
  • пеки 1
  • пензију 1
  • пензионар 1
  • пензионара 3
  • пензионер 1
  • пера 1
  • Пера 1
  • пере 1
  • перо 2
  • Перу 1
  • песимизам 3
  • песимизма 1
  • песимиста 1
  • песма 1
  • Песма 1
  • песме 1
  • Песме 1
  • петао 1
  • Петли 1
  • Петнајест 2
  • Петровић 1
  • пећ 1
  • пећи 1
  • пецкао 1
  • пецкати 1
  • пиво 1
  • пијан 5
  • пијаница 1
  • пије 1
  • пио 1
  • писала 1
  • писамце 1
  • писању 1
  • Писао 1
  • писао 2
  • писати 3
  • Писац 1
  • писаца 2
  • писка 1
  • писма 2
  • Писмо 1
  • писмо 2
  • писмом 1
  • питај 1
  • Питај 2
  • питала 1
  • питали 1
  • питам 2
  • питани 1
  • питања 6
  • питање 2
  • питањем 3
  • питањима 3
  • питању 1
  • питате 4
  • питати 1
  • пиће 1
  • Пих 1
  • Пише 2
  • пише 5
  • пишем 2
  • пишете 1
  • пишите 1
  • Пишите 1
  • плаве 1
  • плаво 1
  • плавој 1
  • плакала 1
  • плакање 1
  • плам 1
  • плану 1
  • плата 1
  • платио 1
  • Платићете 1
  • плаћам 1
  • плач 2
  • Плаче 1
  • плаче 2
  • плачевно 1
  • плачем 1
  • плашим 1
  • плашити 1
  • плашиш 1
  • плаштом 1
  • плела 1
  • племените 1
  • племенито 2
  • племенитој 1
  • плетивом 1
  • плодове 1
  • плодом 1
  • плота 1
  • плуг 1
  • Плутарх 1
  • пљескаше 1
  • пљесну 1
  • пљускаше 1
  • По 3
  • по 70
  • победиоци 1
  • победу 2
  • побледе 3
  • Побојао 1
  • побољшале 1
  • поваздан 1
  • поведе 1
  • поветарац 1
  • поветарца 2
  • поветарцем 1
  • повика 4
  • повикали 1
  • повикаше 2
  • повода 1
  • поводећи 1
  • повољно 1
  • повратила 1
  • повређена 1
  • повучен 1
  • Погађа 1
  • погађала 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • поглади 1
  • поглед 4
  • Погледа 4
  • погледа 40
  • погледавши 2
  • погледала 2
  • погледам 2
  • погледамо 1
  • погледао 3
  • погледати 1
  • погледаху 2
  • погледе 2
  • погледи 1
  • погледом 4
  • погледу 2
  • поговора 1
  • погоди 1
  • погодила 2
  • погодим 1
  • погодити 1
  • погрешку 1
  • погружен 1
  • Под 1
  • под 7
  • подалеки 1
  • подгризаше 1
  • Подиже 1
  • подићи 1
  • подједнака 1
  • подлегао 1
  • подлости 1
  • подмирим 1
  • подмладак 1
  • подне 3
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • подними 1
  • подругљиво 2
  • подсећа 1
  • подсмевам 1
  • подсмеваш 1
  • подсмехну 1
  • подсмешљиво 1
  • пође 15
  • пођоше 3
  • пожар 1
  • пожелети 1
  • пожелех 1
  • пожртвовању 1
  • пожуримо 1
  • Пожутеше 1
  • позва 1
  • позвао 1
  • поздрав 1
  • поздрави 2
  • позив 4
  • позитура 1
  • позитуром 1
  • позлаћивало 1
  • позна 1
  • познавање 1
  • познавао 2
  • познаје 1
  • познајем 2
  • познајемо 1
  • познајеш 2
  • Познали 1
  • познаника 1
  • познанства 1
  • познат 2
  • познате 1
  • позову 1
  • позориште 1
  • појава 1
  • Појава 1
  • појаве 1
  • појави 5
  • појавила 2
  • појединаца 1
  • појединце 1
  • појезија 1
  • појма 2
  • појмова 1
  • појури 2
  • покаже 3
  • покажем 3
  • покажеш 1
  • показа 1
  • показао 1
  • показати 1
  • показивао 2
  • показује 3
  • показују 1
  • показујући 3
  • Покајаћеш 1
  • Покајаћу 1
  • Покаје 1
  • покварена 1
  • покварила 1
  • поклонв 1
  • поклони 4
  • поклоном 1
  • покој 1
  • Покрај 1
  • покрај 2
  • покрете 2
  • покрети 1
  • покреће 1
  • покрећу 1
  • покрпим 1
  • покуњен 1
  • покушавао 1
  • пола 3
  • полази 1
  • полазио 1
  • Полако 1
  • полако 16
  • поласку 2
  • полета 1
  • полетом 1
  • поливају 1
  • половина 1
  • положај 2
  • положајем 1
  • положају 4
  • полугласно 2
  • полудео 1
  • полумрачан 1
  • полусенци 1
  • полутамној 1
  • пољани 1
  • поље 4
  • пољу 2
  • пољубац 3
  • пољуби 10
  • Пољуби 2
  • пољубити 1
  • пољупцем 1
  • пољупцима 1
  • помагати 1
  • помаже 2
  • помаљати 1
  • помешана 1
  • помиримо 1
  • помисли 19
  • Помисли 2
  • помислила 1
  • помислим 1
  • помислио 2
  • помогла 1
  • помогне 2
  • поможе 1
  • помоћ 1
  • помоћи 8
  • помоћу 1
  • помру 1
  • понајвише 1
  • понашања 1
  • понашање 4
  • понашањем 1
  • понашању 3
  • понашаш 1
  • понижава 1
  • понижавање 1
  • понизим 1
  • понизно 1
  • понићи 1
  • поново 3
  • понос 2
  • поноса 1
  • поноси 1
  • поносила 1
  • поносити 1
  • поносито 1
  • понуде 1
  • понуду 2
  • попа 1
  • поплашено 1
  • поплаши 1
  • поповским 1
  • попрети 1
  • порађа 1
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 9
  • поричем 1
  • породица 1
  • породице 5
  • породици 1
  • породицу 1
  • порумени 2
  • поручник 2
  • посадише 1
  • посаматра 1
  • посве 1
  • Поседе 1
  • поседеше 1
  • посете 1
  • поскочи 2
  • посла 12
  • после 25
  • После 4
  • последице 1
  • последње 2
  • последњи 1
  • последњим 1
  • Последњу 1
  • послова 1
  • послове 2
  • пословима 1
  • послом 2
  • послу 1
  • послужавником 1
  • Послужитељ 1
  • послуша 1
  • Посматра 1
  • посматрала 3
  • посматрам 1
  • посматрањем 1
  • Посматраше 1
  • посматраше 8
  • посрамљен 1
  • поста 3
  • постаје 2
  • постане 1
  • постанем 2
  • Постао 1
  • постао 4
  • постара 1
  • постарај 1
  • посташе 1
  • постепено 1
  • постигнуће 1
  • постићи 1
  • постоје 1
  • поступао 1
  • поступити 1
  • поступном 1
  • потврди 1
  • потврду 1
  • потекоше 1
  • потиштеном 1
  • потмуло 1
  • поточића 1
  • потпише 1
  • Потпуно 2
  • потпуно 7
  • потражим 1
  • потребне 1
  • потребу 1
  • потреса 1
  • потресено 1
  • потрести 1
  • потрчи 1
  • потстрека 1
  • похвалили 1
  • похвална 1
  • походи 1
  • поцепа 1
  • поцепао 1
  • поцрвене 2
  • поче 32
  • Поче 6
  • почело 2
  • почео 3
  • почети 2
  • Почеше 1
  • почеше 4
  • почива 2
  • почивају 1
  • пошао 3
  • поштеди 1
  • поштен 1
  • Пошто 1
  • пошто 3
  • пр 1
  • прав 1
  • права 8
  • правда 2
  • правде 2
  • прави 3
  • правилима 2
  • правио 1
  • правити 3
  • правице 1
  • правичности 1
  • прављаху 1
  • право 12
  • Право 3
  • правог 2
  • правом 1
  • правца 1
  • празан 1
  • празна 2
  • празне 1
  • празно 3
  • празноверица 1
  • практичан 2
  • праменови 1
  • пратио 1
  • пратити 1
  • праћена 1
  • прашином 1
  • праштам 1
  • Прва 1
  • прва 3
  • првашњу 1
  • првенство 1
  • Први 1
  • први 7
  • првих 1
  • Прво 1
  • ПРВО 1
  • прво 6
  • првом 1
  • прву 3
  • пре 15
  • пребацивати 2
  • превагу 1
  • превариле 1
  • преварио 1
  • превелике 1
  • превити 1
  • преврну 1
  • превртање 1
  • превртањем 1
  • Преврташе 1
  • преврће 1
  • преврши 1
  • превуче 1
  • пред 25
  • Пред 6
  • преда 5
  • предавање 1
  • предаде 1
  • предано 1
  • предао 1
  • Предвиђа 1
  • предвиђајући 1
  • Предложише 1
  • предмети 2
  • предрасуда 1
  • предрасуде 2
  • предсобљу 1
  • представи 1
  • представити 1
  • предстоји 1
  • предусрете 1
  • предухитри 1
  • пређе 7
  • прежива 1
  • преживеле 1
  • преживели 1
  • презирао 1
  • презирем 1
  • презриво 2
  • преједоше 1
  • прекида 2
  • прекидати 1
  • прекиде 9
  • прекидоше 1
  • прекине 1
  • Прекине 1
  • прекинем 1
  • прекинемо 2
  • преклињем 1
  • преко 11
  • прекомерној 1
  • прекорева 1
  • прекореваше 1
  • прекорно 3
  • прекрасни 1
  • прекратити 1
  • прелетаху 1
  • прелете 1
  • прелетео 1
  • прелети 2
  • Према 1
  • према 10
  • премда 11
  • премишља 2
  • Премишљала 1
  • премишљао 1
  • премишљати 2
  • прене 1
  • пренемагања 1
  • пренемагати 1
  • пренемо 1
  • пренеражени 1
  • пренеражено 1
  • пренерази 1
  • пренет 1
  • преносила 1
  • преображено 3
  • преобразити 1
  • преовлађује 1
  • препирао 1
  • препирати 1
  • препираху 1
  • Препоручују 1
  • пресвисла 1
  • преседео 1
  • пресекао 1
  • пресече 1
  • прескакати 1
  • пресре 1
  • пресретним 1
  • Преставља 1
  • престављаш 1
  • престиже 1
  • престићи 1
  • престоници 1
  • пресудити 1
  • претварао 1
  • претерао 1
  • претеривао 1
  • претеривати 1
  • прети 1
  • Претпоставимо 1
  • претрг 1
  • претресали 1
  • претрну 1
  • претставе 1
  • претстави 1
  • Претставићу 1
  • претставиш 1
  • претстављати 1
  • претура 1
  • претураше 1
  • Претураше 1
  • претурио 2
  • прецизира 1
  • прецизованим 1
  • прецртати 1
  • преча 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • пржи 1
  • При 1
  • при 15
  • приближавати 1
  • приближи 2
  • приближити 1
  • прибрати 1
  • приведе 1
  • привеже 1
  • привлачи 1
  • привукао 1
  • привукла 1
  • привуче 2
  • приговорити 1
  • приђе 12
  • Приђе 2
  • приђи 1
  • признајем 1
  • признајете 1
  • признали 1
  • признањем 1
  • признати 2
  • Призрен 4
  • пријало 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 3
  • пријатељи 1
  • пријатељски 1
  • пријатна 2
  • пријатно 7
  • прикраде 1
  • прилика 2
  • приликама 1
  • прилике 4
  • приликом 1
  • прилику 2
  • прилици 2
  • приличи 1
  • прилична 1
  • прилично 4
  • приличну 1
  • прилог 1
  • приљубљује 1
  • примамљив 1
  • примамљиво 1
  • примати 1
  • Примаче 1
  • пример 1
  • примерна 1
  • примети 2
  • приметила 1
  • приметио 1
  • прими 2
  • примио 1
  • примити 2
  • Примиче 1
  • примиш 1
  • примише 1
  • принесе 1
  • припекло 1
  • припеци 1
  • приписивао 1
  • припишите 1
  • приповедака 1
  • приповетка 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • приповетку 1
  • прирасла 1
  • природа 2
  • природе 1
  • природи 4
  • природним 1
  • природно 2
  • природу 1
  • присебан 1
  • присети 2
  • присећа 1
  • прискочи 1
  • приста 1
  • пристаде 1
  • пристаје 1
  • Пристајем 1
  • пристајеш 1
  • Пристајеш 1
  • приступи 1
  • присуству 1
  • присутни 1
  • притисне 1
  • прихвати 3
  • прича 2
  • причај 2
  • Причала 1
  • причала 2
  • причали 1
  • причам 3
  • причања 1
  • причао 5
  • причати 2
  • причаш 3
  • причом 1
  • Пришао 1
  • пркосно 2
  • прљало 1
  • проблем 1
  • пробудила 1
  • пробудио 1
  • провео 2
  • провести 2
  • проводи 3
  • проводим 1
  • проводњи 1
  • провредним 1
  • проговори 3
  • проговорим 1
  • проговорио 1
  • прогресиста 2
  • прогресисту 1
  • прогунђа 1
  • продужава 2
  • продужи 6
  • прође 2
  • Прођи 1
  • Прођоше 1
  • прођоше 2
  • прозбори 1
  • прозор 3
  • прозора 2
  • прозоре 2
  • прозору 2
  • прозре 1
  • прозрети 1
  • произведе 1
  • производе 1
  • пролазаше 1
  • пролазе 1
  • Пролазе 1
  • пролази 3
  • пролама 1
  • пролетаријат 1
  • пролетаријата 1
  • пролеће 1
  • пролећња 1
  • пролећње 1
  • промена 1
  • промене 1
  • промени 1
  • Променио 1
  • променио 2
  • променљивост 1
  • променом 1
  • променула 1
  • променуле 1
  • променуо 1
  • промењена 1
  • промерим 1
  • промрља 1
  • промрмља 1
  • промуца 2
  • пропаде 2
  • пропалом 1
  • пропаст 1
  • пропашћете 1
  • проповеда 1
  • проповедањем 1
  • пророк 1
  • просвети 2
  • просвећења 1
  • просвећењу 1
  • проседом 1
  • просим 1
  • Прослови 1
  • прост 1
  • проста 1
  • простачком 1
  • просте 1
  • просто 2
  • проструја 2
  • просуо 1
  • протаре 1
  • против 17
  • противљаше 1
  • противна 1
  • противно 2
  • противу 1
  • протре 1
  • проћи 2
  • проћиће 1
  • Проћиће 2
  • проузроковао 1
  • проузроковати 1
  • прочита 1
  • прочитам 1
  • прочитати 2
  • прочује 1
  • прошао 1
  • прошапта 3
  • прошапута 3
  • прошле 1
  • Прошли 1
  • Прошло 1
  • прошло 3
  • прсима 1
  • прснули 1
  • прст 1
  • прстен 2
  • Прстен 2
  • прстеновати 1
  • прсти 1
  • прстићи 1
  • пружати 1
  • пружи 3
  • псетанце 1
  • Пст 1
  • птице 2
  • публика 1
  • публике 1
  • пукне 2
  • пун 3
  • пуна 2
  • пуначка 1
  • пуначке 1
  • пуне 1
  • Пуне 1
  • пуних 1
  • пуно 3
  • пуном 2
  • пуну 1
  • пуп 1
  • пусти 4
  • пустила 1
  • пустињи 1
  • Пустио 1
  • пустио 2
  • пустити 3
  • пусто 2
  • пут 14
  • пута 5
  • путем 2
  • путу 2
  • путујем 1
  • пушењем 1
  • пушкама 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пуштате 1
  • пушташе 1
  • равна 1
  • равници 1
  • равнодушно 2
  • рад 5
  • раде 4
  • ради 17
  • Ради 2
  • радила 2
  • радили 1
  • радим 4
  • радимо 2
  • радио 6
  • радите 3
  • радити 6
  • Радићу 1
  • радиш 2
  • радници 1
  • радо 3
  • радовала 1
  • радовале 1
  • радоваше 1
  • радознала 2
  • радознало 4
  • Радосно 1
  • радосно 6
  • радост 1
  • Радост 1
  • радости 2
  • раду 3
  • разбарушен 1
  • разбирам 1
  • разборито 1
  • разведри 3
  • развесели 1
  • развио 1
  • развитак 1
  • развитку 1
  • развој 1
  • разговарају 1
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • Разговор 1
  • разговор 5
  • разговора 1
  • разговорна 1
  • разговору 3
  • раздвајати 1
  • раздвојене 1
  • раздвојише 1
  • раздираше 1
  • раздрага 2
  • раздраган 1
  • раздражено 2
  • раздраженог 1
  • разиђе 1
  • разилазити 1
  • разлагање 1
  • разлагати 1
  • разлегала 1
  • разлегао 1
  • разлегаху 1
  • разли 1
  • разлике 1
  • разликом 1
  • разлила 1
  • разлило 1
  • различне 1
  • различни 1
  • различном 1
  • разлог 1
  • разлога 1
  • разложно 1
  • разлозима 1
  • размажена 2
  • размисли 1
  • Размисли 1
  • размислимо 1
  • Размишља 1
  • размишља 4
  • размишљала 2
  • размишљања 1
  • размишљање 1
  • размишљању 1
  • размишљао 1
  • Размишљао 1
  • размишљати 3
  • размишљаше 1
  • разна 3
  • разне 3
  • разних 1
  • разрешавам 1
  • разрешено 1
  • разреши 2
  • разуздан 1
  • разуздано 1
  • разум 1
  • Разуме 1
  • разуме 4
  • разумевши 1
  • разумела 1
  • Разумем 1
  • разумем 3
  • разумео 1
  • Разумео 1
  • разумети 3
  • раме 2
  • рамену 2
  • ране 2
  • РАНКОВИЋА 1
  • рањен 2
  • рањеника 1
  • расејано 1
  • распада 1
  • распаљиву 1
  • расположен 5
  • расположенији 1
  • расположења 1
  • расположење 1
  • расположењу 2
  • расположи 2
  • расположила 1
  • расположио 1
  • расправљали 1
  • растадосмо 1
  • растадоше 1
  • растанак 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растао 1
  • расте 1
  • растужи 2
  • растужио 1
  • растурише 1
  • рат 1
  • ратним 1
  • ратове 1
  • ратосиљао 1
  • рату 2
  • Ратшилда 1
  • рачун 1
  • рачуна 1
  • рђав 2
  • рђавих 1
  • рђаво 3
  • реакција 1
  • Револвер 1
  • револвер 2
  • реда 1
  • редован 1
  • редом 4
  • ређа 1
  • резерви 1
  • Рекао 1
  • рекао 4
  • рекла 2
  • рекне 1
  • рекосмо 1
  • рекосте 1
  • Рекох 1
  • рекох 2
  • ретка 1
  • Ретко 2
  • ретко 5
  • Рећи 1
  • рећи 19
  • рећиће 1
  • реч 2
  • рече 62
  • Речи 1
  • речи 10
  • речима 4
  • решавајући 1
  • решавамо 1
  • решавати 3
  • реши 1
  • Реши 1
  • решивост 1
  • решили 1
  • решио 1
  • римском 1
  • ритерског 2
  • ричу 1
  • робиња 1
  • род 1
  • родбине 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • рођак 2
  • рођака 1
  • Рођака 1
  • рођаку 1
  • рођена 1
  • рођења 1
  • романа 1
  • романима 1
  • романтично 1
  • романтичног 1
  • романчином 1
  • ропство 1
  • ружице 1
  • ружна 2
  • ружних 1
  • ружно 1
  • рука 3
  • рукавице 1
  • рукама 5
  • Руке 1
  • руке 13
  • рукова 1
  • Рукова 1
  • руковао 1
  • Руком 1
  • руком 6
  • руку 15
  • румена 1
  • румене 1
  • руци 3
  • ручак 1
  • ручамо 1
  • ручао 1
  • ручку 2
  • руше 1
  • рушим 1
  • рушиоцем 1
  • с 108
  • С 8
  • са 37
  • сабљом 1
  • сав 12
  • Сав 5
  • Саве 1
  • савест 1
  • саветник 1
  • саветнике 1
  • Саветнике 1
  • Сави 1
  • савијају 1
  • савлада 2
  • савремене 1
  • савременијим 1
  • савршена 1
  • савршено 1
  • Саву 1
  • сагао 1
  • сагласни 1
  • сагледао 1
  • Сад 22
  • сад 77
  • сада 19
  • садави 1
  • Сажали 1
  • сажали 2
  • сажаљевам 2
  • сажаљевате 1
  • сажаљења 2
  • сажаљење 1
  • сажаљив 1
  • саже 2
  • сажиже 1
  • сазнам 2
  • сазнања 1
  • сазнао 2
  • сазнати 3
  • сакри 1
  • сакрила 1
  • сали 2
  • салон 1
  • салу 1
  • Сам 1
  • сам 243
  • сама 22
  • саме 2
  • сами 8
  • самима 1
  • Само 17
  • само 79
  • самога 1
  • самом 1
  • самоћи 1
  • САМОЋИ 1
  • саму 4
  • сан 3
  • сањаш 1
  • Сасвим 2
  • сасвим 9
  • саслуша 1
  • састанак 1
  • састоји 1
  • Сат 1
  • сата 1
  • сахат 1
  • сахата 1
  • сачувај 1
  • сва 9
  • свагда 3
  • свадба 1
  • свађали 2
  • свађама 1
  • Свађамо 1
  • свађе 1
  • Свака 1
  • свака 3
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 20
  • свакидање 1
  • свако 2
  • Сваковрсног 1
  • сваког 5
  • свакога 4
  • свакој 3
  • свакојаким 1
  • Свакојаких 1
  • сваком 3
  • Свакоме 1
  • свакоме 4
  • сваку 1
  • свачему 2
  • свашта 4
  • све 135
  • Све 19
  • свег 3
  • свега 12
  • свежином 1
  • свежину 1
  • Свеједно 2
  • свеједно 3
  • свему 9
  • свест 2
  • Свет 1
  • свет 35
  • света 9
  • светлила 1
  • светлио 1
  • светло 2
  • светлост 2
  • светом 1
  • свету 14
  • сви 26
  • Сви 5
  • свидео 1
  • свиди 5
  • свиђа 1
  • свију 4
  • свилену 1
  • свилу 1
  • свим 1
  • свима 4
  • Свирај 1
  • свирају 3
  • свирала 1
  • свирање 1
  • свирао 1
  • свирате 1
  • свирати 4
  • свираше 1
  • свирепо 1
  • Свирка 2
  • свирку 2
  • свих 2
  • свлачити 1
  • свог 3
  • свога 1
  • своди 1
  • свој 15
  • своја 3
  • Своје 2
  • своје 20
  • својим 16
  • својих 7
  • својој 10
  • својом 5
  • својствено 1
  • своју 15
  • свом 8
  • своме 1
  • сврати 1
  • Сврне 1
  • сврну 1
  • Свршена 1
  • свршени 1
  • свршено 2
  • свршетку 1
  • сврши 5
  • свршио 1
  • Свршио 1
  • свршити 2
  • Сву 1
  • сву 3
  • свуд 1
  • Свуда 1
  • свуда 9
  • се 797
  • Себе 1
  • себе 26
  • себи 40
  • Седе 3
  • седе 7
  • седела 3
  • Седели 1
  • седело 1
  • седења 1
  • седење 1
  • седео 11
  • Седео 2
  • седети 1
  • Седећу 1
  • седи 9
  • седим 1
  • седла 1
  • Седоше 1
  • сеђаше 1
  • сезона 1
  • сезони 1
  • секретара 1
  • сељак 1
  • сељаку 1
  • сем 3
  • сенка 1
  • сенку 1
  • сентиментална 1
  • сентименталне 1
  • сести 1
  • Сестре 1
  • сета 1
  • Сети 3
  • сети 8
  • сетим 1
  • сетио 1
  • Сетих 1
  • сетих 2
  • сећам 1
  • Сећам 2
  • сећати 1
  • сећаш 2
  • Сећаш 2
  • Сеците 1
  • сеча 1
  • си 67
  • сигурним 1
  • сигурно 1
  • сидом 1
  • сиђе 1
  • Сиђе 1
  • сија 2
  • сијала 1
  • сијалице 1
  • сијаше 1
  • сила 1
  • Силазећи 1
  • силно 3
  • силом 5
  • син 7
  • сина 7
  • сине 4
  • синова 1
  • синовљево 1
  • синовљеву 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 3
  • Синоћни 1
  • Синоћница 1
  • синоћницу 1
  • синоћњег 1
  • сину 2
  • сирота 1
  • ситне 1
  • ситница 2
  • ситницама 1
  • Ситнице 1
  • ситнице 3
  • сићушног 1
  • сјаји 1
  • сјајна 1
  • сјајну 2
  • скакало 1
  • скакати 1
  • скакуће 1
  • скаче 1
  • скептик 1
  • скида 1
  • скидати 2
  • скидаше 1
  • скиде 3
  • скинуо 1
  • скитао 3
  • скитница 1
  • скитњи 3
  • склад 1
  • склањаше 1
  • склоништа 1
  • склопљеним 1
  • скора 1
  • скоро 10
  • Скоро 3
  • скорог 1
  • скотрља 1
  • Скочи 1
  • скочи 5
  • скочише 1
  • скроз 2
  • скрушености 1
  • скуп 1
  • скупило 1
  • скупља 1
  • скупоцено 1
  • слаб 1
  • слабо 3
  • слаботиња 1
  • слава 1
  • славе 3
  • Славка 10
  • СЛАВКО 1
  • Славко 129
  • Славкових 1
  • Славково 1
  • Славковој 1
  • Славкову 1
  • Славком 1
  • Славку 12
  • славно 1
  • Славо 3
  • славољубив 1
  • славољубивост 1
  • славом 3
  • славу 1
  • сладе 1
  • слажем 3
  • Слажи 1
  • сламке 1
  • сласти 2
  • Слатко 1
  • слатко 2
  • слепо 1
  • слепу 1
  • слете 2
  • слика 3
  • сличан 1
  • слобода 1
  • слободи 2
  • слободна 3
  • слободним 1
  • слободно 5
  • слободоумних 1
  • слободу 2
  • слобођаше 1
  • слоге 1
  • сложити 1
  • слојевима 1
  • службе 1
  • службу 1
  • служи 3
  • случајно 1
  • Случајно 1
  • случају 2
  • Слуша 1
  • слуша 2
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • Слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 1
  • слушам 2
  • слушао 3
  • слушаћу 1
  • Слушаћу 1
  • слушаху 1
  • слушаше 4
  • слушкињу 1
  • сматрају 1
  • сматрала 1
  • сматрали 1
  • сматрам 2
  • Сматрао 1
  • сматрати 3
  • Сматраће 1
  • сме 2
  • смеј 2
  • смејала 1
  • смејали 2
  • смејао 1
  • смејати 5
  • смејаше 4
  • смеје 1
  • смејете 1
  • смеју 1
  • смејући 1
  • смело 1
  • смелости 1
  • смелу 1
  • смем 1
  • смемо 1
  • смеса 1
  • смести 1
  • сместити 1
  • смета 3
  • сметало 1
  • сметао 2
  • смете 1
  • сметено 2
  • сметењак 1
  • Сметењак 1
  • смешан 1
  • смешење 1
  • смешећи 3
  • смеши 1
  • смешити 2
  • смешкао 1
  • смешкаше 1
  • смисла 1
  • смислу 1
  • смо 33
  • Смрзао 1
  • сна 3
  • снага 1
  • снаге 1
  • снагом 1
  • снажно 1
  • Снашла 1
  • снебивали 1
  • снег 1
  • снега 1
  • снеће 1
  • снивала 1
  • сном 1
  • сношаше 1
  • сну 1
  • снужди 1
  • собе 4
  • соби 18
  • собној 1
  • собом 1
  • собу 14
  • сокаку 1
  • соколећи 1
  • Сократ 1
  • социјалност 1
  • спава 5
  • спавали 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спадају 1
  • спадам 1
  • спазити 2
  • спала 2
  • спао 1
  • спасоносна 1
  • спис 2
  • списанија 1
  • спокојан 1
  • спољне 1
  • споменицу 1
  • споменуо 1
  • спор 1
  • спора 1
  • способности 1
  • спрам 5
  • спремам 1
  • спреман 1
  • спремања 1
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремити 1
  • спремног 1
  • Спусти 1
  • спуштао 2
  • сравнимо 1
  • срамота 1
  • Срби 1
  • Србији 3
  • срдачни 1
  • срдачно 2
  • сред 1
  • средини 1
  • средњег 1
  • срезане 1
  • срео 2
  • срества 1
  • срете 1
  • СРЕЋА 1
  • Срећа 3
  • срећа 6
  • Срећан 1
  • срећан 5
  • Среће 1
  • среће 9
  • срећна 2
  • срећни 4
  • срећу 1
  • српска 1
  • српске 1
  • српску 1
  • срца 6
  • Срце 1
  • срце 25
  • срцу 4
  • стабло 1
  • ставише 1
  • стављају 1
  • стаде 12
  • Стаде 2
  • стазом 1
  • стајаше 4
  • сталеже 1
  • стална 1
  • стално 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 2
  • станеш 1
  • Стани 1
  • стани 2
  • станице 1
  • станицу 3
  • стања 2
  • стање 1
  • стању 1
  • стао 1
  • Стар 1
  • стар 2
  • стара 3
  • Старала 1
  • старам 1
  • Старао 1
  • Старац 5
  • старац 7
  • стараца 1
  • стари 1
  • старији 1
  • старине 1
  • старо 1
  • старог 4
  • старом 2
  • старост 1
  • стару 1
  • старца 1
  • старцем 1
  • старци 1
  • старцу 1
  • старчево 1
  • стас 3
  • стаса 4
  • стасу 1
  • ствар 10
  • стварају 1
  • ствари 9
  • стварног 2
  • створени 1
  • створења 1
  • створи 1
  • створио 1
  • створити 2
  • створови 1
  • сте 42
  • стегнуто 1
  • стеже 4
  • Стекао 1
  • стекао 2
  • стекнем 2
  • степенице 1
  • стигле 1
  • стидео 1
  • стиди 1
  • стидим 2
  • Стидите 1
  • стидити 1
  • стидљиво 1
  • стиже 1
  • стискавање 1
  • стискавати 1
  • стисну 1
  • стишавати 1
  • Сто 1
  • сто 4
  • стојаше 1
  • стоји 5
  • стојимо 1
  • стола 2
  • столице 2
  • столици 4
  • столом 4
  • столу 1
  • стражар 1
  • страна 2
  • стране 13
  • страни 2
  • страном 2
  • страну 2
  • страсна 1
  • страсно 1
  • страст 1
  • Страст 1
  • страстан 1
  • страсти 1
  • страх 1
  • страхом 1
  • страху 1
  • страши 1
  • Страшљиво 1
  • страшљиво 3
  • страшна 1
  • Страшно 1
  • страшно 2
  • страшћу 1
  • Стресе 1
  • строго 2
  • строгости 1
  • стрпљиво 1
  • стуб 1
  • студен 1
  • студирање 1
  • Ступању 1
  • ступише 1
  • су 76
  • суверен 1
  • сувише 5
  • суво 1
  • суд 4
  • судбина 1
  • судећи 1
  • судите 2
  • суду 1
  • Суза 1
  • суза 2
  • сузбија 1
  • сузбијање 1
  • Сузе 1
  • сузе 8
  • сузу 1
  • сујеверица 1
  • сујета 1
  • сујете 1
  • сукње 1
  • сукњу 1
  • сукобише 1
  • сумња 1
  • сумњала 1
  • Сумњам 1
  • сумњам 4
  • сумњати 1
  • сумњиво 3
  • сумњичене 1
  • сумњичењима 1
  • сумњичили 1
  • суморне 1
  • Сумрак 1
  • Сунце 3
  • сунце 8
  • сунцобран 1
  • сунчева 1
  • супленат 1
  • супротну 1
  • супруга 1
  • Суре 1
  • суседан 1
  • сусрет 3
  • сустиже 1
  • сутон 1
  • Сутра 2
  • сутра 5
  • Сутрадан 3
  • схаћа 1
  • т 15
  • Та 16
  • та 17
  • Тад 1
  • тад 3
  • Тада 2
  • тада 21
  • тај 24
  • Тај 3
  • тајне 1
  • Така 1
  • така 4
  • Такав 2
  • такав 6
  • Такве 1
  • таквих 1
  • таквога 2
  • таке 2
  • таки 3
  • таким 2
  • таких 2
  • тако 112
  • Тако 17
  • таког 5
  • такође 3
  • такој 1
  • таку 1
  • таленат 1
  • Таман 1
  • таман 4
  • тамне 1
  • тамо 31
  • Тамо 4
  • танад 1
  • танку 1
  • тањира 1
  • Татијана 1
  • Татијану 1
  • тачка 1
  • тачке 1
  • тачку 1
  • тачна 2
  • тачних 1
  • твој 1
  • Твоја 2
  • твоја 3
  • Твоје 1
  • твоје 3
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твом 1
  • твоме 1
  • тврдили 1
  • тврдити 1
  • тврдо 1
  • тврђењу 1
  • Те 1
  • те 90
  • тебе 23
  • Тебе 3
  • Теби 2
  • теби 6
  • теже 2
  • тежи 2
  • тежим 1
  • тежину 1
  • Тежио 1
  • тежње 1
  • Тек 1
  • тек 9
  • текла 1
  • тела 2
  • телесне 1
  • тело 2
  • телом 2
  • телу 3
  • теоријама 1
  • теорије 2
  • теоријом 1
  • тера 1
  • Терај 1
  • терало 1
  • терате 2
  • терати 2
  • тераће 1
  • терет 3
  • тесан 1
  • Тетураше 1
  • тече 1
  • течењу 1
  • тешаше 1
  • тешећи 1
  • теши 2
  • тешила 1
  • тешки 1
  • Тешко 1
  • тешко 8
  • тешком 1
  • ти 150
  • Ти 26
  • тиква 1
  • Тим 2
  • тим 23
  • тиме 9
  • тип 1
  • Тиска 1
  • тих 5
  • Тихо 1
  • тихо 7
  • Тихомира 1
  • тица 1
  • Тице 1
  • тиче 6
  • тичија 1
  • тичице 1
  • тишина 2
  • Тишина 4
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тлапњом 1
  • то 226
  • То 59
  • тоалетом 1
  • тобом 7
  • тог 5
  • тога 27
  • тој 4
  • током 1
  • тол 2
  • толика 1
  • толике 2
  • толики 1
  • Толико 1
  • толико 15
  • толко 1
  • том 27
  • томе 20
  • тоном 1
  • Топал 1
  • топи 1
  • топле 1
  • Топлина 2
  • топлина 4
  • топлину 1
  • топло 1
  • топлоте 1
  • топове 1
  • топови 1
  • Топчидер 1
  • точи 1
  • траву 1
  • трага 1
  • тражаше 1
  • Тражаше 1
  • траже 3
  • Тражи 1
  • тражи 5
  • тражила 6
  • тражим 2
  • тражите 1
  • трајати 1
  • траје 1
  • трају 1
  • тргне 2
  • трговац 1
  • трговини 1
  • Треба 11
  • треба 37
  • требају 1
  • требале 1
  • Требали 1
  • требало 3
  • требао 1
  • Требао 1
  • тренутку 4
  • тренутно 1
  • трепавице 1
  • треска 1
  • Тресла 1
  • тресну 1
  • тресући 1
  • трећег 1
  • трећу 1
  • трешти 1
  • трже 9
  • трзао 1
  • три 2
  • трипут 1
  • триста 1
  • трица 1
  • трља 1
  • трн 2
  • троши 1
  • трпи 2
  • трпим 1
  • трпио 1
  • труд 2
  • трудећи 1
  • трудим 1
  • трудио 2
  • Трудио 2
  • труле 1
  • трулине 1
  • труло 1
  • трупе 1
  • трчећи 1
  • тс 1
  • ту 31
  • Ту 4
  • туга 2
  • туге 4
  • тугованке 1
  • туђини 1
  • туђој 1
  • туђом 1
  • тужан 2
  • тужила 1
  • тужни 2
  • тужно 2
  • тукао 1
  • туњавом 1
  • тупо 2
  • Тургењева 1
  • Тургењевљев 1
  • Турке 3
  • турског 1
  • Турци 3
  • Турчин 1
  • туторисањем 1
  • тући 1
  • Тући 4
  • туче 2
  • тучем 1
  • тучемо 1
  • тучење 1
  • туш 1
  • ће 115
  • ћелав 1
  • ћемо 11
  • ћеретао 1
  • ћерка 2
  • ћете 6
  • ћеш 15
  • ћилимове 1
  • ћорава 1
  • ћошка 2
  • ћу 44
  • ћуд 1
  • ћутала 2
  • Ћуталица 1
  • ћуталица 2
  • ћутање 2
  • ћутању 1
  • ћутао 4
  • ћутаху 1
  • ћуташе 5
  • ћуте 2
  • ћутећи 2
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 3
  • ћутите 3
  • ћутиш 2
  • Ћутљив 1
  • ћутљив 2
  • ћутљиви 1
  • у 418
  • У 43
  • убеђење 1
  • убијањем 1
  • убије 2
  • убијен 1
  • убио 2
  • убити 2
  • убојица 1
  • уважавају 1
  • уважавали 1
  • Уведе 2
  • Увек 3
  • увек 8
  • увести 1
  • увидели 2
  • увиђа 1
  • увиђам 1
  • увијено 1
  • уво 2
  • Увреда 1
  • Увреди 1
  • увредили 1
  • увредио 1
  • Увредио 1
  • увреду 1
  • увређен 1
  • увређеног 1
  • угађам 1
  • угаси 1
  • углевљу 1
  • Углед 1
  • угледа 5
  • угледао 1
  • угодне 1
  • угушивао 1
  • уда 1
  • удала 1
  • удаљавам 1
  • удао 1
  • ударати 1
  • удари 3
  • ударили 2
  • Ударите 1
  • ударише 1
  • удаћете 1
  • удела 1
  • удешава 1
  • удешена 1
  • Уђе 3
  • уђе 8
  • уђоше 1
  • Уђоше 1
  • уђу 1
  • ужас 1
  • ужасно 2
  • уживам 1
  • Уживам 1
  • уживања 1
  • уживао 1
  • Уз 1
  • уза 1
  • узајмио 1
  • узалуд 1
  • Узалудан 1
  • узбудила 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 1
  • узбуђивала 1
  • узбуђивало 1
  • узбуђујем 1
  • Узвикну 1
  • узвикну 12
  • узвикнуо 1
  • узвикнуше 1
  • узвикује 1
  • уздам 1
  • уздах 1
  • уздахну 3
  • уздахом 1
  • уздигнутим 1
  • уздиже 1
  • уздисајем 1
  • уздисала 1
  • уздисаше 2
  • уздише 1
  • уздржава 1
  • уздржљив 1
  • уздрхта 1
  • Уздрхта 1
  • Узе 1
  • узе 4
  • узеде 1
  • Узеде 1
  • узео 1
  • узети 1
  • узимате 1
  • узимати 1
  • узлупа 1
  • узме 3
  • узмем 2
  • узмеш 1
  • узмите 1
  • узму 1
  • Узмути 1
  • узмути 2
  • узнемиравао 1
  • узносе 1
  • узоре 1
  • узрок 4
  • узрока 3
  • узрујан 1
  • узрујано 1
  • уједном 1
  • ука 1
  • укинуло 1
  • укинуо 1
  • Укинуо 1
  • уклони 1
  • укоњачио 1
  • укопан 1
  • украо 1
  • улазио 1
  • улети 1
  • уливајмо 1
  • уливао 1
  • уливати 1
  • улицама 2
  • улице 1
  • улици 3
  • улицом 5
  • улицу 3
  • улогу 1
  • улози 1
  • улучи 1
  • ум 1
  • ума 1
  • уман 1
  • Уман 1
  • умањавала 1
  • уме 1
  • уметник 1
  • уметница 1
  • умеша 2
  • умилно 1
  • умиљата 1
  • умиљато 2
  • умиљатости 1
  • умири 1
  • умних 1
  • умног 1
  • умну 1
  • умовање 2
  • уморио 1
  • уморне 1
  • умота 1
  • умотворе 1
  • умре 2
  • умреш 1
  • умртвљено 1
  • унапред 1
  • унезверио 1
  • унесрећити 1
  • универзитету 1
  • уништавају 1
  • унутра 8
  • уображене 1
  • уображење 1
  • упадаше 1
  • упаде 1
  • упаднемо 1
  • упаљена 1
  • упита 49
  • уплашен 1
  • уплашено 1
  • Уплаши 1
  • уплаши 3
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • уплете 1
  • упознају 1
  • упоређује 1
  • употребише 1
  • управи 2
  • управља 1
  • управљању 2
  • управљачи 1
  • управо 6
  • упре 1
  • упрепасти 1
  • упрли 1
  • Упропастити 1
  • упусти 1
  • упутите 1
  • ура 1
  • урадили 1
  • урадим 2
  • урадио 4
  • урадисте 1
  • урадити 1
  • уређење 1
  • уређењу 1
  • урнебес 1
  • уродила 1
  • урођен 1
  • усамљености 1
  • усана 2
  • усев 1
  • усијане 1
  • усијаним 1
  • усиљавања 1
  • усиљено 4
  • ускликну 1
  • усколебаше 1
  • ускомешало 1
  • услугу 2
  • услужите 1
  • уснама 3
  • усне 1
  • успављује 1
  • успеха 1
  • успијене 1
  • успламти 1
  • Успомене 1
  • усправљен 1
  • усрдно 2
  • Уста 1
  • уста 9
  • Устаде 1
  • устаде 4
  • устајући 1
  • устане 1
  • устао 2
  • усташца 1
  • устима 1
  • устражи 1
  • устури 1
  • утаче 1
  • утеху 1
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утешиш 1
  • утирем 1
  • утисак 1
  • утисцима 1
  • утицајем 1
  • утицали 1
  • утицаше 1
  • утоке 1
  • утонем 1
  • утро 1
  • утукао 1
  • утући 1
  • ућута 5
  • ућутала 1
  • ућутали 1
  • ућуташе 1
  • Ућуташе 1
  • ух 1
  • Ух 3
  • ухвати 2
  • ухватили 1
  • уче 1
  • учена 2
  • ученик 2
  • учених 1
  • ученица 1
  • ученицом 1
  • учи 1
  • учим 1
  • учимо 1
  • учине 1
  • Учини 4
  • учини 7
  • учинили 1
  • учинило 1
  • учинимо 1
  • учинио 8
  • учините 1
  • учинити 13
  • учио 1
  • учитељ 3
  • учитељица 1
  • учити 1
  • учиш 1
  • учтиво 1
  • учтивошћу 1
  • ушао 2
  • ушима 1
  • Фазон 1
  • фактички 1
  • Фактичког 1
  • Фали 1
  • Фантазију 2
  • фес 1
  • фигуре 1
  • Фигуру 1
  • Фијакера 1
  • Фијучу 1
  • филозоф 6
  • филозофе 1
  • филозофији 1
  • филозофијом 1
  • филозофију 1
  • Фотељи 2
  • Функционише 1
  • ха 16
  • Ха 16
  • хајд 2
  • Хајд 2
  • Хајде 2
  • хајде 3
  • Хајдемо 2
  • хајдемо 4
  • хајдете 1
  • хајдмо 3
  • Хајдмо 5
  • хаљини 2
  • хаљину 2
  • хаос 1
  • хартије 1
  • Хвала 12
  • хвала 3
  • хвалим 1
  • хвалио 1
  • хваљење 1
  • хвата 1
  • хватао 1
  • хе 1
  • Хе 5
  • хеј 1
  • Хеј 2
  • хитри 1
  • хлад 1
  • хладан 1
  • хладна 1
  • хладни 1
  • хладно 8
  • хладном 3
  • хладовина 1
  • Хм 12
  • хм 3
  • хо 2
  • Хо 3
  • ход 1
  • Хорације 1
  • хорила 1
  • Хоће 1
  • хоће 6
  • хоћемо 1
  • хоћете 5
  • Хоћете 5
  • Хоћеш 4
  • хоћеш 7
  • хоћу 5
  • Хоћу 9
  • храбро 1
  • хранитеља 2
  • хркање 1
  • хрче 1
  • Хтеде 3
  • хтеде 8
  • Хтела 2
  • хтела 8
  • хтели 1
  • хтео 15
  • Хтео 3
  • Ху 1
  • Хуље 1
  • ца 1
  • цвикер 1
  • цвикером 1
  • цвркућу 1
  • Цезар 1
  • цела 1
  • целе 1
  • целим 1
  • цело 1
  • Цело 1
  • целог 2
  • целога 1
  • целој 1
  • целом 1
  • целу 2
  • цељи 1
  • Цена 1
  • цене 1
  • цени 1
  • ценили 3
  • Ценим 1
  • ценим 2
  • ценио 1
  • цените 1
  • ценом 1
  • Цео 3
  • цео 7
  • цепа 1
  • цепати 1
  • церека 1
  • цигани 1
  • Цигани 2
  • цигара 1
  • цигаром 2
  • цигару 1
  • циго 1
  • цикну 2
  • цилиндер 1
  • циљ 2
  • циљу 3
  • ципеле 2
  • црвеној 1
  • црви 1
  • црн 1
  • црне 2
  • црним 2
  • црномањаста 1
  • црнпурасто 1
  • црпим 1
  • црта 3
  • црте 1
  • цури 1
  • чак 6
  • чар 1
  • чаробном 1
  • час 12
  • Час 2
  • часа 1
  • часак 1
  • часан 1
  • Часком 1
  • часком 2
  • часна 1
  • часно 2
  • часност 1
  • часова 1
  • часовима 1
  • Част 1
  • част 19
  • части 2
  • чаше 3
  • чврста 1
  • чврсто 5
  • чвршће 1
  • чеврљао 1
  • чега 3
  • чежњиво 1
  • чезнула 1
  • чека 4
  • Чекај 4
  • Чекајте 1
  • чекали 1
  • чекао 2
  • чекаше 1
  • чекиваху 1
  • чела 2
  • чело 6
  • челу 4
  • Чему 1
  • чему 4
  • честе 1
  • честита 1
  • честитам 2
  • честитим 1
  • честито 1
  • Често 1
  • често 2
  • четворо 1
  • четврт 1
  • четири 1
  • чету 1
  • чије 3
  • чијим 1
  • чико 1
  • чим 15
  • Чим 4
  • чиме 1
  • чине 3
  • Чини 3
  • чини 5
  • чинила 2
  • чинило 2
  • чиним 4
  • чинимо 3
  • чинио 6
  • чините 1
  • чинити 1
  • чиновника 3
  • чињаху 1
  • чињаше 1
  • чипкама 1
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисто 12
  • чистом 1
  • читаве 1
  • читаву 1
  • читала 3
  • читали 1
  • читање 1
  • читао 1
  • читати 3
  • читаше 1
  • чкиљаху 1
  • човек 22
  • Човек 5
  • човека 9
  • човеков 1
  • човекове 1
  • човековог 1
  • човекову 1
  • човеку 6
  • човечанско 1
  • човечанство 1
  • човечије 1
  • човечијем 1
  • човечији 2
  • човечности 1
  • Чу 1
  • чу 5
  • чувство 2
  • чуда 4
  • чудила 1
  • чудим 1
  • Чудио 1
  • чудити 1
  • чудише 1
  • Чудна 3
  • чудноват 1
  • чудновати 1
  • чудновито 1
  • Чујаше 1
  • чује 5
  • Чујем 1
  • чујем 3
  • чујеш 1
  • Чујеш 2
  • чула 1
  • Чуло 1
  • Чуо 1
  • чуо 6
  • џапам 1
  • џбуње 1
  • Џбуње 1
  • џеп 1
  • џепа 1
  • шаком 1
  • шал 1
  • Шала 1
  • шала 3
  • шали 1
  • Шали 1
  • шалим 1
  • Шалим 1
  • шалио 1
  • шалите 1
  • шалиш 2
  • шалу 1
  • шапну 4
  • шапташе 2
  • шапће 2
  • шаренило 1
  • шарлатански 1
  • шах 1
  • шахисту 1
  • шаху 1
  • шесторицом 1
  • шета 3
  • Шетали 1
  • шетали 2
  • шетам 1
  • шетамо 1
  • шетао 5
  • шетате 1
  • шетати 2
  • шеташ 1
  • Шеташе 1
  • шеташе 2
  • шетња 1
  • Шетње 1
  • шетње 5
  • шетњи 3
  • шетњом 1
  • шетњу 7
  • шешир 5
  • шеширом 1
  • ширењем 1
  • шири 3
  • ширило 1
  • широко 1
  • школа 3
  • школи 1
  • школован 1
  • школу 4
  • шкрипуте 1
  • шпиритуса 1
  • Шта 61
  • шта 98
  • штампао 2
  • Штампарија 1
  • штампу 1
  • Штедионица 1
  • Штета 2
  • штета 3
  • што 168
  • Што 23
  • Штогод 1
  • штогод 14
  • штура 1
  • Шубертову 1
  • Шуматовцу 1
  • шумицу 1
  • шупље 1
  • шушањ 1
  • шушну 1
  • шуштање 2
  • шушташе 1
25266 matches
љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта  
живам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није  
S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> < 
 и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Ш 
а? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам д 
 иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко  
’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S}  
х дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> < 
 ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана 
ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели 
па друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам 
други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговор 
јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} 
нити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лече 
.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце  
ни.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега 
 Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово ра 
м о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже глав 
 смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше да 
а честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекциј 
 њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упит 
љу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта р 
тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лиц 
S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напиш 
ка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, т 
део близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима 
 сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, к 
спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, н 
ој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Уч 
с.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му 
те прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није 
лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у с 
 сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ј 
и, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам с 
у.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуд 
Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о дома 
p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против  
одне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се ств 
ам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу ник 
це бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к  
p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој гов 
све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{ 
!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајн 
} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле 
 Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>—  
лица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говор 
ва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он н 
 непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој 
, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их  
p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S}  
а тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја  
д ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певај 
 о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим 
а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим с 
не и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и 
те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко  
били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, х 
и, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} 
 хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сум 
егов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Мили 
 су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве ж 
а; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе  
боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и  
и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лиц 
орају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, ш 
адежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне  
је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Зна 
аклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава о 
ко!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Мили 
, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} 
и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите с 
едном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости ил 
у ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јо 
аједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено. 
се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал 
 н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и ум 
/p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> < 
н.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био р 
 могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb 
 је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S 
ам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док ж 
 увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инс 
} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица  
еку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славк 
 остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb  
д узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} 
 међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И 
>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>—  
о за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле 
вала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта 
е врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног да 
 сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми 
 речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би 
ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтичн 
 погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном с 
грајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га  
} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на ње 
кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} 
ах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на 
несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вр 
д се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и 
олико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је к 
b n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— 
> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као 
злаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се 
 има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, ко 
о је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, 
ти натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху 
ењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за 
ена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не вол 
плина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином 
 ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова го 
ена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уст 
 иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? р 
твар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте вр 
би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло д 
ужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и  
лестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која  
сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} О 
 причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног в 
е у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити  
ле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но  
 ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам. 
р пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама н 
 у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад 
.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>—  
ати — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о ше 
вамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} О 
је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на  
озив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим 
S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је леп 
Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас 
а главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има 
омисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно с 
 некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљуб 
<p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! м 
!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела би 
n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плаш 
 би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још 
екада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете с 
ој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати 
ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ни 
тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за ш 
 се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! 
а жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразован 
у!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам с 
е и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година 
л’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, к 
p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други 
не!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта с 
е чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; бр 
а у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази  
 је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</ 
хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно з 
, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуо 
то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и 
си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> < 
 би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би 
 била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене 
емена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S}  
 срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>О 
ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, ка 
а.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о ве 
</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла  
/p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је би 
ло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор ј 
лизу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити 
 <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момч 
, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То  
велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљу 
лавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање 
ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?< 
ћутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је да 
</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ј 
Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина  
мназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књи 
 руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p 
а!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Је 
е гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p 
 би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде доби 
.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу  
а, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — до 
од њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</ 
 синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> < 
о, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Теб 
ве бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те 
ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни  
Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак  
/p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте до 
пао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете 
о! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се. 
 глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не 
на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак  
ица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево ов 
 — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете ч 
рнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу с 
у и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар 
Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{ 
.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — 
трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све 
> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо 
 и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разго 
његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ н 
астужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од ње 
колности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту  
 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несре 
ља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка ж 
S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор 
ебо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милин 
очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> 
лом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере 
 чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милија 
 танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="3 
евају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра ј 
{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом 
ну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему с 
но, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресуди 
а и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно  
иже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{ 
много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, он 
S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! 
ме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује 
мио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд о 
ије зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та 
на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div 
ио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ир 
се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста  
здан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опа 
но, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавнико 
не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е 
{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се  
 размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се 
.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку к 
S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тих 
ом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантура 
у, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробниц 
 много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад  
о! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћуте 
деја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „г 
ти и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи,  
 церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S 
ре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем 
— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да  
у мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с друг 
 ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам 
 и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— 
сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми ом 
њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану јед 
 да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви  
 поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све н 
ерет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а  
м кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу  
а ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, от 
грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и 
сутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на 
 хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила.  
ршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови рич 
ама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се с 
} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад т 
бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које ј 
о.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премиш 
анском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко —  
ринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> 
а, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ј 
 нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S}  
ма, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта 
чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда од 
 не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и 
амо!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих  
ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на п 
ристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{ 
с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио  
тегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се  
Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казат 
што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љу 
S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја же 
> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило  
 напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и к 
дједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима. 
мо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сет 
к па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући  
 он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да 
ко је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао ј 
ј соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столиц 
еби — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској тре 
n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p> 
 је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су на 
ио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> < 
иједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не 
!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! 
Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гле 
рукчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће шт 
S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет дола 
 скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S}  
добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим  
нтелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњив 
 њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо го 
о догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је а 
је.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да 
а не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је д 
стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лев 
да се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које ода 
њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели,  
је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале  
 шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам 
о је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као му 
 руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздр 
} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да уве 
ци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордо 
ет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете 
сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви 
лик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало 
ворио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и  
 ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело. 
днако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна ј 
 Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p 
 наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у с 
размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} 
се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не  
о! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако 
/p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави 
нственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали 
ем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш 
нате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се ша 
> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{ 
ћи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</ 
љати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће  
 пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек по 
филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то 
е су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде 
ани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{ 
е ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не 
тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ни 
 у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, о 
 видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини 
 с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он 
р ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам свој 
реба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја  
о свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{ 
и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанств 
аз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично 
ји, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и и 
ет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчиц 
еговом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млат 
 Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих 
 си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Виш 
ти човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу 
!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица 
једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новча 
> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад  
мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испра 
олности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, 
а те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p 
.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је св 
и.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала 
от црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} К 
идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</ 
 том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих триц 
 данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова,  
но једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно 
к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценил 
ла о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да 
етао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао 
аље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мисли 
свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само и 
, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на  
 њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од  
 уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја 
да у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и од 
ш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S 
драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да зн 
речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем зби 
је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш д 
ту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а 
оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо  
ек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, д 
 је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гл 
 „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред  
Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узви 
Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано  
је душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ван 
ђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње с 
те да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право  
Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госп 
 њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у с 
д очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се  
дставити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и 
ворови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима 
да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће  
дети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће  
о главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p 
иментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то  
е, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам 
„Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао про 
"2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој ду 
би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S}  
ве свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се 
м ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав у 
ње нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и 
њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво по 
мо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не!  
он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а  
ица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Ко 
облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обуче 
милије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет 
, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз п 
— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мал 
тац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у пант 
гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша  
е тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре С 
и, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа 
Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви  
јати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се 
ава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! рад 
.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љуб 
о идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо с 
 то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти  
ц одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчи 
едном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном ма 
 Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и  
p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.< 
 ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да 
м, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! по 
ајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Че 
се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио така 
! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките 
 — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њом 
го вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа 
бразоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне 
 ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у  
да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за 
е не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двој 
Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа- 
, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам 
двиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хт 
одине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то  
 је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, 
{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку  
сматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притис 
ој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гл 
оглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе ј 
а је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њеж 
у објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, кој 
 Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није  
леда кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и там 
 нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки ра 
ка срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва 
аку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиж 
 си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се ма 
 и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком до 
о тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа прот 
 смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли 
 Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем  
шта.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пр 
налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За  
е одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.< 
Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се см 
се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се св 
м те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} 
о урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном пр 
а се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раз 
о главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три п 
мо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједн 
е то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си  
илана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</ 
 били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један  
он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљ 
уго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаш 
 велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све ви 
 да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <p 
о с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шт 
свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и њ 
озантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто чо 
ента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? 
ога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све 
о највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као ш 
а грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти 
ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче с 
х, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик! 
 је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми за 
спод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи... 
јем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p> 
една крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако  
ножина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицир 
ан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као  
 то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понаш 
ада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као  
ични мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад п 
по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у 
 речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о све 
на га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно,  
т ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам,  
о је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући  
ије оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да т 
удућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али  
лике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу  
ко у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и об 
о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да вид 
отив љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене 
јекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још 
мер!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами н 
паде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што  
 као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи  
ех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и  
Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> 
учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред њего 
{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљ 
та.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невин 
ди по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, о 
ве је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он  
зверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, 
и он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, 
 замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и св 
 у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога м 
ва <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но 
д ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој. 
{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те ј 
асти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — 
 не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћути 
Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и 
 остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>—  
славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога  
није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било у 
е да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије 
ставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у  
рећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости,  
нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тл 
а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p 
ити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет 
скости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари 
 туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво г 
ји у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме с 
артије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи по 
би, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изр 
ка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта  
S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај! 
олико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао 
саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и 
акој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била и 
овољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се  
е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, 
S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила  
.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио,  
е.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер 
о забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „ни 
азумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не 
ке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав с 
д мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта л 
олела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пу 
воту.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике поб 
еко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су 
ица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>—  
е мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Ко 
 правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувени 
ме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p 
.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћет 
 нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек т 
а далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура нап 
пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људс 
њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да  
слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су 
е се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из св 
 стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред 
>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво. 
 враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} О 
знање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовањ 
} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у 
сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћи 
<p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши мер 
прави никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло 
с разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите,  
пет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бо 
наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви 
лила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави је 
ивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p>  
{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућнос 
} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикециј 
а сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Н 
лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе  
од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — зн 
де ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад  
штво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још  
ред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S}  
>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се мо 
 куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’  
 а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ там 
се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице,  
пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не  
p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p>  
у.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине! 
95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> < 
 муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њ 
 у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је би 
дом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави  
сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73 
лад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и  
о.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава  
Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а забор 
дан гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и 
њи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p 
а!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми 
талица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с  
руштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено,  
е ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се дан 
аше се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вам 
 изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Сла 
о!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац пре 
 све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудос 
тио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван 
и ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити 
{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — 
и ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном чове 
ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси  
ђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говора 
ече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта р 
, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се 
S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што у 
 докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац  
 <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и глед 
, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — за 
 јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим такво 
 насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „ 
/p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не б 
ко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја н 
чију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само пре 
ли.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће 
>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n= 
 имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једно 
</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчин 
адаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети. 
 и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди м 
да ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{ 
кну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је са 
 дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мал 
 оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— З 
лем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш 
е опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И  
ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчат 
таше сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xm 
S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на  
 природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи,  
з краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4. 
 његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва ти 
> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је 
 крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако 
објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у к 
:id="SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним а 
 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавн 
један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта 
 Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам 
на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која 
 ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>—  
Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече дос 
<p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одоб 
 и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <p 
је да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.< 
>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док см 
<p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к ње 
погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако му 
едом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно мест 
 немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’  
S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира. 
 како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице  
Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце  
 да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за о 
питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле 
еби Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њ 
зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас 
врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> 
т држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S}  
 част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то 
p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила  
ше његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — из 
мо он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он 
} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit=" 
едар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, 
 се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> < 
рацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе  
{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Ми 
а лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изаш 
и — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања 
оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} 
 чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњ 
се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће на 
— мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У 
јати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није  
отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начис 
 мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи  
гао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради об 
ни.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли он 
нате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензио 
на свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам б 
се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n= 
ци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се  
и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — в 
де бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и 
мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико бо 
кну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао нар 
 <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на 
ју цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим  
ј ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз с 
} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Сл 
је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Ус 
 да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S}  
Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута 
он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу ж 
о ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог 
слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S}  
на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа. 
пита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију 
рен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, ал 
до је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причал 
ахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате 
оспођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу,  
јахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узви 
шој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки  
 <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само 
ене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо н 
обро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Н 
и казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако н 
плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад 
ике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као сре 
преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједн 
ека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је ро 
и у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта 
и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претерив 
ају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је  
огледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли с 
>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, к 
цу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли  
.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке 
а.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ак 
 а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <d 
 иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да 
ала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он о 
е прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код њ 
Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> 
проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда  
леш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злат 
РЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска  
кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на кана 
сталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> 
влачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, 
чи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и та 
з љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као 
ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p>  
а челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра,  
о да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} 
о отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и д 
у, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се вр 
p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славк 
{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад  
зе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{ 
„генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљај 
епа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као 
 Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак 
изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и к 
а бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах  
ама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тиш 
н се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње 
 њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут 
кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и п 
е и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто ви 
ди Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље 
 Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо 
та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде  
ренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано ве 
ада ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилик 
 ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жен 
е сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште 
и!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} И 
p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал 
во — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести  
 је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је 
ас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, 
 потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p 
 мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.< 
а опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Стра 
о га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! 
 си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — 
акој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Мили 
дног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради ба 
 и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S}  
врду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, 
имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о д 
е ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе  
гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.< 
можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан п 
а незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> 
ењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залу 
х ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то ј 
ере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па д 
едео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само 
кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао  
с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није ми 
боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он у 
ате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човек 
био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није в 
— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то  
престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко —  
а управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, ле 
има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав м 
им, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љу 
 знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p 
м, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је ц 
дела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на 
сно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{ 
а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа 
 ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти т 
аког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{ 
охола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах 
едино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! п 
и онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S 
ница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном  
рце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не вид 
асица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила 
/> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало 
о; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно —  
и могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дош 
а је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Зас 
ем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је На 
ио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја с 
та ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да 
, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је и 
 намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Мо 
ује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој 
 да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Слав 
биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у 
о.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су кон 
их се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела напада 
амо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је н 
де вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод 
ступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. иг 
он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</ 
е земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно њ 
аче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне 
 Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поч 
е је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и  
у је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипа 
 лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, д 
растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику  
венство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, офици 
 последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ 
задан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа ч 
и код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Је 
>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те так 
м могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојо 
то би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, је 
амисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на бреж 
 да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматра 
.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S 
е не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти с 
 видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је и 
и: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилд 
и?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, 
ше, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друш 
ала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка 
огао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> < 
га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала 
ет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га зане 
 <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је исп 
ападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао н 
 речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како  
добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S 
рала.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуд 
ма и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 
S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће во 
оје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништ 
<p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у  
је се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учит 
 кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али  
њи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, 
риродно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом с 
 је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободни 
ази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ћ 
ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривениј 
ла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле до 
у је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али 
</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све 
овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро о 
/p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет 
то размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он  
 се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су 
омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, 
ући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њен 
ом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао р 
не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{ 
ћи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта са 
алеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи ис 
о да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвар 
ако се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину ле 
 мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да  
.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n=" 
 <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој  
 Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и прир 
, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило,  
о сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И за 
жња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је с 
атански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро 
је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет с 
рашљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> < 
е!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{ 
ак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S 
 ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем,  
ц — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо 
си крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, о 
тећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој ст 
е било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде  
лика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла  
нку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та се 
ај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли г 
едао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Т 
 види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} 
сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S 
в је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} 
је натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он  
S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли,  
чивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и  
е.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим  
ила начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало и 
 и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у  
о.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажоват 
 <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и  
у њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо. 
нце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао се 
’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, к 
о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну 
дну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали 
зашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а 
о нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди 
а је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије п 
 <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се у 
Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом д 
о виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа 
.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мисли 
ом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не 
 али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он ми 
да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштв 
ао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је  
ао год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и крати 
pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} 
им корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га о 
ако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образо 
е и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању  
вењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p>  
ого патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у  
 тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образов 
 прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било  
аос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа ка 
ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Мно 
за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а 
акав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче 
знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај св 
н.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те је 
но мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стас 
чког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идеј 
се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени! 
лу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а 
но је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло чест 
на — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има  
а ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај изв 
с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био 
{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! з 
 све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да  
 Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је 
вратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он ј 
стајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекид 
>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p> 
громно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се ставља 
у се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету;  
 Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Ше 
а имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— 
 нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ б 
раше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и о 
едног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био на 
 Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћ 
је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране млад 
рао жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при ша 
келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с 
, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај укр 
 Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи  
а обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао 
 је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио с 
је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине. 
.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео  
{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш 
емена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан 
игента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То ј 
 угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло 
душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећ 
вости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај  
азило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућ 
аљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у м 
управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и је 
 с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} П 
зумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је  
 и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрин 
ше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и саж 
Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само,  
ља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада  
де.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Сла 
 стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскињ 
</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из 
еља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, 
.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног 
м уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико ни 
" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда 
ј донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она  
тре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то  
м је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао з 
а иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако  
лали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на 
, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати 
 и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше н 
 једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубо 
аше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици. 
p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизм 
p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизм 
 њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено  
о да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у 
а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту н 
ана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15  
а саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ обра 
ичали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то  
више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да 
!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков  
ао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> < 
ла.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</ 
{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надеж 
ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да са 
ан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека 
 ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам р 
низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам т 
 се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог 
} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" 
твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се т 
кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S}  
" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам 
онцентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио св 
есимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, 
љно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} 
али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окре 
.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да б 
госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обо 
вао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с 
не се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Р 
та имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из д 
 за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <miles 
</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао!  
и се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе  
 кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— 
што гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све поквари 
озора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита 
ог догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она и 
“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан  
з крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због ње 
ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, 
м код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увр 
охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово не 
уматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету 
бично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а ин 
душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њо 
 посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о  
оумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није нико 
2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а  
ити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа д 
 било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и  
у о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па  
 Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за гр 
 смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненад 
амети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше  
измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет 
 је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде о 
 улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p>  
p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стан 
 друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку 
— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може 
 да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих 
му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја  
о било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> 
ио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше с 
ладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit 
ао да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи 
чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи —  
дитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност 
 друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које са 
7" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговар 
 и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и  
ије избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузим 
, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта 
о доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шт 
 људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без  
жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њен 
, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“< 
 <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја 
ви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар б 
огу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био 
мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Пл 
ањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти пр 
ло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} 
е било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно  
 се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро 
 приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао са 
 сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су  
 се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан. 
м се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али 
да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} М 
S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достој 
нем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам 
p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{ 
2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! суд 
омињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом 
но свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао  
и и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суз 
онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а 
ред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби  
у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је  
у навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо 
и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда  
во слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент,  
то све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам 
 разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме у 
а каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S 
ава, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S}  
ење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То  
мо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — ста 
 ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</ 
и у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала сво 
х према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог  
ете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каља 
ој поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у 
 то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време 
 да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне гра 
Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кож 
 свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као о 
мчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p 
 кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што ми 
ти о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његов 
ваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје 
ог унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљ 
ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у с 
о.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p 
ло да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити 
љаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: к 
! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како  
а глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим,  
То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Д 
 се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће  
 <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p> 
ро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Д 
 ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже неш 
 ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчи 
мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То ј 
надити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она 
та ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и 
това сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа 
— да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, 
Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на крев 
ети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде  
 чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; 
Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуш 
е има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде д 
орам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си с 
, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „Н 
 — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли стр 
ајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год 
ве о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лек 
е се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко 
 лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — је 
 и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} И 
а! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огре 
је нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.< 
о ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге 
је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у  
Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, вре 
{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја  
 да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти 
ндра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Тур 
узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{ 
заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата к 
мњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, по 
еданпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у При 
мала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p>  
ој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи. 
ји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаро 
ити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Сла 
дало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> < 
рекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио  
нутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако н 
ма на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи  
ућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити 
ислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S}  
а сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{ 
 таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S}  
на и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остал 
ме скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и 
</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти н 
 сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би да 
ео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али 
лозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да  
ије него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јав 
ђо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S}  
а ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је до 
ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! м 
 међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар  
ном из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, к 
а никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>—  
о и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не зн 
кав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока 
 сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе ни 
?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас гл 
и.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да п 
ујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово  
ренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то 
ш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; наша 
а.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш 
и!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам 
ну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде  
баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— 
ао да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да из 
лим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати  
е једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај ше 
вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да  
жим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем. 
 покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{ 
е само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавн 
 свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог ства 
онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у са 
! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда то 
тало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништава 
Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> < 
ви, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не мо 
да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло доб 
о.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Наде 
век врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам  
 и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај 
 Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам пот 
мда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у 
маш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би мн 
сматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад 
Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти  
себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone 
p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> 
едан велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзир 
аље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хо 
свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци и 
 који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку с 
не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви с 
ј рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, 
ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описи 
ко црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је д 
дућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та де 
</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задив 
душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се,  
атвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га 
} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег  
</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, 
о му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше 
ml:id="SRP19023_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, жив 
.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било ми 
асова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мн 
 — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо о 
рати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку ка 
ило преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица  
ило преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај 
 Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу  
не свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том  
ило бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао 
о бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S 
вилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да ј 
 треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <mi 
 спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани ци 
акати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво 
це!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало  
/p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче р 
<p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S}  
 његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он  
оз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења 
друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против 
илику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га поса 
ћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пр 
влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{ 
оја му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра цр 
 племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и уп 
д га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — од 
внога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се  
} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам то 
и младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руко 
и главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Смете 
м пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} По 
сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, к 
ку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз 
="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио свој 
аву, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се —  
и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шуш 
не.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам н 
 Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а М 
 мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав 
имиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Не 
у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну 
адна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} З 
рам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, шт 
 ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна,  
шта — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чин 
 његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости  
отеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштв 
о!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађ 
о.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око 
 кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте 
ршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво  
ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S 
 беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се ди 
ца</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама 
оји си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше стар 
лесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде 
пустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд. 
 <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је  
стан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} 
себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S 
 дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он 
ше, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S}  
<p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе 
е нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S}  
авка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бит 
 рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе с 
 мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} М 
?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име  
{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живо 
драга.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши с 
Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се 
 више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га виш 
— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади и 
</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи. 
да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их 
ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са 
— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај! 
че Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све загла 
идети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже млад 
зориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме о 
 да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Ште 
} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући 
; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била вел 
S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? ша 
 то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да  
 Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши 
рже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам с 
м мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши  
а; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали 
 сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне 
ше Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у с 
им је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Про 
ици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се пром 
ило хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па  
 А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађ 
а ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, ре 
у паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужд 
ца с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као сви 
појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дох 
 њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне оч 
ети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најм 
е.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког ве 
 су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење  
з дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>—  
p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> 
.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{ 
 јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доб 
скрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје 
говог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пу 
асна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило 
му!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја з 
е — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго  
 таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка 
азмажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славк 
, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате 
 буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S 
погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и м 
огледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говор 
</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S 
е упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пу 
, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако 
ст повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола 
.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам заме 
је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упи 
захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћал 
 њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржа 
 суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изг 
 /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога  
... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прв 
Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p 
 питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> 
што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да  
есе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачун 
 КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>19 
по! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузме 
 ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочи 
досно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Б 
 а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро п 
о лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња. 
ни ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од 
где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја ни 
ла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље п 
 се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свег 
S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш  
з отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{ 
.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?< 
риговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како ј 
не као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи 
<p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, 
о, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! 
а с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал 
на гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозор 
 зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних,  
 говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Над 
у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно. 
 може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажел 
 отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су би 
женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно 
на стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче 
>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, как 
обе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер  
ренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу 
ком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ј 
 и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе г 
p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} С 
та је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљд 
авам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</ 
них женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — 
ама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и 
остиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемира 
а рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А 
} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд —  
 се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p> 
 и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо!  
 њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S 
 /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S}  
4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврн 
ралисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима  
а у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиље 
 — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се бори 
дије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>—  
и!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Јед 
ше, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву. 
ољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S 
покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, ш 
 памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало распол 
 а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није нал 
је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бри 
/p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта л 
дну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње пос 
емилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати 
о пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте 
није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам 
ећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом мест 
дну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто до 
Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Т 
мчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{ 
ад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајд 
 <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, 
ивот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има пат 
родици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на к 
ад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам ја 
ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и он 
иће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати 
реба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разуме 
исли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Ш 
о и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Ниј 
, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>—  
ш кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S}  
плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71 
тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, ј 
 сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом 
илозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју 
е још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, д 
 јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ус 
 се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S 
{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где смести 
о, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећн 
ено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Н 
го зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми  
лили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у  
да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да  
} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиља 
проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’  
труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и ка 
е.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у 
да за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуч 
ани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се к 
и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калим 
варити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Миц 
хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} На 
 у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи глав 
<p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p>  
н још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима  
упо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госп 
теа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањ 
Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, наша 
би, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! и 
 мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости 
че писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо  
алеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. 
тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било 
 се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му по 
агу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавањ 
дишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик  
ога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најо 
кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће  
 рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не б 
о, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — О 
?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Д 
утра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше 
х могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јес 
ио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те  
мчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај,  
д би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</ 
ам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја гов 
, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежн 
 њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} 
p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате 
о својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој 
не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво!  
жено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми ради 
ћиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дел 
80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> < 
ала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа  
хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} 
суза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?< 
ему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате 
.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жа 
ода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су н 
раним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој п 
ица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био  
икну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</ 
{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто 
 вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! јо 
вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прог 
ро место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говор 
пазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и  
 бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>—  
пи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком с 
а, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо 
з белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S}  
к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми с 
но, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам по 
е је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је 
 глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p 
огао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и 
а!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти 
 је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — прогов 
ивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{ 
ам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашо 
гледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А 
ћу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> 
тајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор од 
жност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и д 
о и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> < 
 је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одби 
ебла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде з 
ко све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи 
о јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} По 
што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{ 
викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{ 
!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, г 
 жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим  
год ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим с 
мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво пос 
, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{ 
ако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код 
} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је  
и постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој < 
лавко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слуш 
>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, је 
ке пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично  
га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до 
нет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити  
вим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привук 
ле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецрт 
занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек ос 
е ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! 
 то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било дово 
е немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да  
свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} С 
лед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претури 
се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, шт 
единце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он 
} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много 
та:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поно 
 највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге... 
е разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! м 
>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дак 
— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика лу 
 ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај р 
исли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој 
што да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но 
и!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и да 
 је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а ш 
породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кр 
p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам в 
</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њег 
 сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта 
еблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни! 
то и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите м 
Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према ме 
чини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се заст 
 Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не может 
 Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја зна 
о толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друш 
рдон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа с 
ребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам прев 
.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! 
ке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите  
о умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>—  
еба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у 
, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим жен 
о.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала. 
е сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p> 
Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и изл 
и?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја с 
а на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је  
еца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и до 
а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте 
ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, посл 
 зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да 
Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S 
{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукан 
ри Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како  
на.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, так 
ам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад о 
сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерс 
д ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он 
привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му простру 
 по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <p 
 брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се  
се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила неста 
е било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па ј 
ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мис 
ако?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разуме 
/p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може про 
довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам  
<p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она 
ј.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упит 
одине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме 
урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>—  
 смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и на 
ас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео 
 благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами  
 можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њ 
ило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе поглед 
тво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важно 
љиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе д 
исто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазил 
</p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засви 
 звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина в 
ени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </d 
суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људ 
, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте 
— то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то прав 
же а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку 
у и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба 
е.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости 
 а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћута 
 Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако 
наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све прима 
рде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз пр 
ене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не  
гранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко,  
} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас  
ко хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један ш 
p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми дру 
{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута прежи 
е баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шу 
о незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за 
 ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву. 
мо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну  
руги раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте 
p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха!  
адан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се с 
м, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за  
није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њо 
т, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаш 
матраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало уз 
ега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div typ 
tone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката  
и учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном 
дите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Ве 
 снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— 
{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’  
ни с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Дар 
овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа од 
ко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли  
S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам п 
мах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежд 
што га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га  
же, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави прем 
те бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</ 
, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке 
е мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То би 
} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна 
јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свим 
овек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S}  
говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда 
ити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама ч 
тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему на 
ласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама 
 кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S}  
ора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благод 
м јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она —  
“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па д 
с смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та пром 
ао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је изр 
 љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све б 
грао против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног пр 
по мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и  
 сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и жел 
p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p 
авања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настај 
фе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју афер 
} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека 
н у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним он 
? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} 
на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држ 
о шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова 
 туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је т 
ги надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{ 
 ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.< 
тани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у 
.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мис 
славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развит 
елике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друг 
била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је 
авка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била кр 
S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и р 
ај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мис 
ахом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа 
бро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а 
то промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обични 
{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа свој 
ак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога,  
о ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови 
нас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на 
ни због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чвр 
Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb  
, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицо 
е ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак бл 
{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим ут 
<p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде 
ику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Сл 
во образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођиц 
ажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло  
андара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, ш 
жи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја к 
а! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш,  
о и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док с 
м рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{ 
} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прек 
b n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави н 
 неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискава 
 њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{ 
 заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! ми 
од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко 
рлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он св 
сти.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је има 
нао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица 
>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа  
и изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и 
 на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само т 
 да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, 
 ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу в 
дима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свиј 
 само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} 
чини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је нек 
и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и глас 
ом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није мо 
о! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Слав 
 ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адво 
у и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неко 
а.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују с 
ајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда ка 
абије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих < 
нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58 
ван гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспо 
време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} О 
али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се ра 
 свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овлада 
е плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се пр 
добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окр 
је био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није м 
има се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са бел 
 <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би  
е толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је 
о неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег  
 Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви муш 
еби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би  
 Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несрет 
ије певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно  
знам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казива 
пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се 
</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— П 
 зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и  
 једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете  
 она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Ни 
дознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао  
о седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</ 
то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{ 
о.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал 
знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би бил 
/p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</ 
> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан 
> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га 
све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, д 
>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— В 
 хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад ост 
ање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку гал 
 дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом  
о је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде 
од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, го 
 а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p 
отивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p>  
ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окре 
ше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учи 
лове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви мора 
 вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је ф 
се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће л 
ам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не  
им вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча по 
е воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам в 
ашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и пра 
адисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом 
а мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана п 
{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му с 
не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се  
ада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се  
 <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други н 
лика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљути 
е сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако  
 што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу 
е</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би к 
ала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја ш 
— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика мас 
 Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у  
 је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га пог 
 најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио 
 признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Тр 
њи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S 
о! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас је 
 да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на ваш 
и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опр 
а просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</ 
задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — 
} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита 
 У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а он 
што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О 
 То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о 
асмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ ор 
/p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и д 
је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали  
Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Мо 
 Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p 
>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к  
<p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична  
<p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах 
ла нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе. 
еда... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p> 
} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Ника 
 играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда 
љати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати  
тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{ 
шао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене  
е, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којо 
жде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испо 
ладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој  
ва душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његов 
 а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ћ 
мејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко!  
S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Гриц 
, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он  
аш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S}  
е а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тел 
 одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче св 
у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном м 
; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p 
се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је крас 
бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на па 
и сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако н 
Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише уср 
е!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко  
знам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се сн 
 <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и 
а та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те ми 
сам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати? 
а да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за сту 
аког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био 
о једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао 
лејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од зд 
послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и  
а при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тре 
, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — 
у му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој. 
нства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас м 
ности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје лич 
 како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? у 
лавко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Сла 
!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} И 
 на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо  
е тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: 
и, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и  
амет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Ск 
м по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако пр 
 се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би т 
ди има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука 
ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — сле 
о би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађ 
у одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тад 
 се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је в 
 да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао о 
ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p>  
а млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продуж 
ишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <p 
.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је при 
} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с т 
S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад 
 и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{ 
Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p 
ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао 
Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене 
у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку  
Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то г 
уд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— 
а га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље 
нај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да  
{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија 
ај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта! 
S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради 
грамо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани 
 повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девој 
 већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год.  
 нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жен 
ени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ј 
стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке п 
лудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчил 
постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи 
/p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он 
веков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овд 
наче?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Над 
зао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити 
а, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а 
! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто  
ве, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једн 
Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су ч 
ије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! пови 
ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасн 
све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и н 
образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, ка 
ице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.< 
ечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, 
 ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу  
њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S}  
.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, н 
али се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му  
ошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где 
би као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син см 
уцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћ 
<p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом  
>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p>  
ад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да 
 је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за в 
а, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је из 
ју, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито и 
асте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећ 
н показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче М 
о промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Да 
те породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књиже 
а му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чуд 
грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам 
есело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А за 
заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја  
данпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p 
ека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми из 
, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спо 
остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{ 
 је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} 
а сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Сла 
. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало бо 
наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чи 
ма.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напун 
ати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — ми 
и.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни 
у дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је са 
 Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} О 
 онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и 
ло, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио 
имати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, гр 
о због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} На 
аву! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја с 
оче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече о 
много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам ше 
јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се о 
лаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} 
 тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се т 
етрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му ко 
а је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сно 
огао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло  
а?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце  
г спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правиц 
ј!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој.  
та јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је н 
— смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Дан 
 знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију 
м глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не т 
и с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам в 
е замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало м 
то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „О 
м тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја т 
чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му п 
оја траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друш 
 ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја 
ливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је он 
 Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" / 
веку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправ 
уга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она  
променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињ 
ва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; 
и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој  
!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, 
дно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир  
. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Ов 
 Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад би 
е још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, 
аш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укин 
јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при п 
душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није има 
што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, заг 
.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у 
а проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештав 
одаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништ 
, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та ја 
уту звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто  
есује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размиш 
ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац 
а као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини му 
тију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досет 
зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Бе 
ћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с 
 толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен 
адоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутр 
истајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном  
 неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како 
шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено зво 
пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о 
 Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</ 
 Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазим 
уку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраг 
леда на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна  
.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{ 
вијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да с 
 грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не р 
 да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и ск 
је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу  
стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24 
е “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: к 
S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, шт 
ко си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив!  
ко није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, к 
м ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да н 
нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Пар 
ате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање 
у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу 
азговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће ј 
еједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ к 
на те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теб 
окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p> 
 напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам к 
о се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја те 
јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</ 
<p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати. 
Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клав 
а у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина м 
а!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би  
 Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и чита 
син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настран 
оме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гле 
дим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да н 
едном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја  
ажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за т 
бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{ 
 и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.< 
ам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста н 
то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> < 
p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте  
Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада 
брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, ш 
 и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада са 
није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па п 
Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме ј 
>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то 
о сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српск 
исам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд  
лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S 
оме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да н 
, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморават 
врста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>—  
о... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
нати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад ви 
ати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ  
ојом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} 
мисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела 
е услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се ши 
авити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у др 
S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста зн 
уњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о вас 
да, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S 
ли где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући н 
, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа 
p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учи 
сти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од п 
да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтит 
о и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчил 
морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога  
та нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила 
 волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми 
шта ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да  
ртија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио  
 рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом  
а старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{ 
она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко  
себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и за 
 а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам  
јдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне 
о недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, руко 
ати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се 
се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Б 
а ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био  
де оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била  
нске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо 
озно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам  
тив писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.< 
це стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива? 
} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и ње 
ак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да у 
 преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и 
се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе с 
вља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље 
копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о  
 њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седе 
S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! реч 
ати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непо 
а је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Сл 
то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p> 
 да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то ј 
едно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио ј 
>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шт 
о што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре 
 Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље же 
 Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео  
/p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је бил 
 лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је мно 
S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође 
г вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је пол 
3" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она пева 
 она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слу 
ите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у ру 
 вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!< 
, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, 
екида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапћ 
о сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искуш 
<p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, т 
S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду разм 
ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи н 
 покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је  
вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће На 
мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, н 
 и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 
зведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио 
ом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p> 
х чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите 
есиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто у 
ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у  
ованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S}  
 Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени  
о!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јо 
е се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није ви 
S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p 
шао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се разви 
 човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Д 
ак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад н 
 год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Слав 
ова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класи 
итаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо има 
.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} 
у.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да м 
ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p> 
 кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и  
 песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од о 
теља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без с 
ише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p 
водњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је  
еше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Раз 
е.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи  
 он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу со 
много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S 
 и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, н 
алеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некад 
еба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да уг 
оже по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује мир 
лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем ви 
 ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" />  
јдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу. 
м жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота 
иличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим муст 
 Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да 
и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’  
} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љ 
тко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! пром 
могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Прес 
и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато  
е мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не  
— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво проти 
 учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако  
авља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> < 
 етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви  
 свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну р 
раво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замис 
ам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није 
радан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га  
воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— 
етка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га 
аву, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се 
гу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је  
, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по 
навао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме к 
слове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли д 
молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, 
ке, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајн 
л’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, 
м ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— 
!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ла 
нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, 
м детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{ 
 и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је  
p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се 
 само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’  
а и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} 
 је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди 
ојој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на стр 
нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да  
у је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S}  
а се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p>  
чи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S 
Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђах 
 ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му  
едаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједн 
лудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини  
та ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!< 
та, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— 
и се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени ниј 
авку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад  
једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Не 
рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> < 
пита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S}  
>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог г 
и се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} 
е у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>—  
 рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти наме 
.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брања 
еба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на  
сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар 
ућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{ 
е тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Х 
n" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило  
оље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.< 
оседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет сво 
он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} 
те преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће 
ин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његово 
ом, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим усна 
аше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не  
олила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и ж 
Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар пре 
оворна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је 
е мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде  
ежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на к 
не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по 
ује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Прола 
 просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погл 
кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како 
не - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! ш 
ко љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је  
 срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да ниј 
 предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Бео 
а Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> < 
у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и 
/p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Ми 
љаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака 
ави јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове ми 
ој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помис 
 она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело 
вари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо 
 је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мир 
те к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући. 
само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због њ 
ти и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене сре 
љину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не  
бије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства  
љено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном  
аде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговари 
ио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадка 
с на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? 
ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чиј 
оче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој  
{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на  
ад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи т 
е је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо п 
 ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалос 
Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што  
је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и  
 тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упит 
{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p>  
} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{ 
ати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који  
ер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом л 
ести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац пог 
едаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано д 
је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто  
о.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали  
ећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свират 
матраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа 
 <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти ми 
.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј.  
> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и друг 
 к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено  
 неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p 
и...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> < 
о?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p 
p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па л 
— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала 
о тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је 
јзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли с 
ичао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада 
варати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији ство 
 чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и гл 
 њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све до 
и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши ј 
ав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! пов 
а не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада та 
се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да 
савладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече ј 
егова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте ње 
а Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S 
ом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Д 
ећи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало 
у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле 
о си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени  
 рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишљ 
</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и са 
 основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све 
чају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пр 
ј немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одма 
н смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради 
су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бит 
ачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p>  
, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господи 
Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки от 
 се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненади 
ти и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестад 
 је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак ј 
и по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! 
речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као д 
а.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још до 
при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и о 
ло на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало р 
> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{ 
Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље на 
текоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>—  
сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! 
е и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао 
ање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже д 
 и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му прос 
о Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију 
убио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од бати 
Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекива 
 <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи 
се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:< 
b n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене  
ш већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то п 
лико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господин 
очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Ост 
строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>—  
господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p 
и га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му с 
аз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи но 
ере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испо 
орам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце  
рали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећ 
леда на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Миши 
силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, 
чувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p 
егове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ват 
а.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> 
леко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак за 
иховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им 
Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део ње 
амо жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мо 
 није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му чест 
се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио? 
а женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објасн 
рини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш 
да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, 
уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за  
пуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љу 
иличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти  
 о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} 
ло тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Нека 
е на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, д 
ими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша ку 
 /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве  
е да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је поглед 
и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она  
 се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима  
м.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у  
сију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али ни 
идело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Сл 
ћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао. 
 После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака 
тишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што 
ему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо 
ање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате 
реће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече —  
ћеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета гово 
слиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те ј 
добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да 
слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред! 
а! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Ср 
p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати п 
 самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као д 
рију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, ко 
д замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи друго 
{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на у 
ан.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напр 
је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе 
ечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам  
ије вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле  
 њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> 
адежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— 
а ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом 
д погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и с 
!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, пок 
те, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> < 
и, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их 
илосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где  
а и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од  
јновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад  
 гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности свој 
е, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с преврт 
летку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p 
огуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чин 
 јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пр 
вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица 
 увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми г 
девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на своји 
тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па  
које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не 
за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{ 
ајмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га та 
} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се т 
е и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S}  
алност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело 
кочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као  
лучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избе 
 не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његов 
сле кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импоза 
огледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда  
 и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па на 
 о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да ј 
матрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вр 
адан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не 
у и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, 
се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташ 
врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама 
, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покр 
арно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни 
м.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој  
 ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! 
и грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ј 
еђује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко 
је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће нач 
p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја и 
 дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?< 
 — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У нево 
!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас  
лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и  
ења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужно 
ов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица 
.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у 
у <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</ 
мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако пр 
сли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме 
му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улиц 
аше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Зна 
 Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате  
љиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Б 
одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Ла 
 пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очим 
!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, ш 
мо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не во 
се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му. 
мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну ст 
пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и пр 
у секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си м 
— принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, с 
ла господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало зна 
 на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша,  
а и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она  
вом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољу 
аја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан 
ције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} 
м?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима ви 
љаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{ 
.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се 
 та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} 
 стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — ру 
љан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — 
ве последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, 
свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по  
ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој. 
i>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допал 
сено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазн 
</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здр 
ата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију 
раво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, о 
 га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погл 
 би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим глас 
 те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? —  
и.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p> 
само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „ 
е од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш бил 
шта но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом  
јајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћ 
ларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Ф 
 знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био с 
 певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— 
ажи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p 
е се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Ко 
 Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после с 
 њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри 
ан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи —  
понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а  
равићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дат 
а! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство  
у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од цел 
а и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глу 
нција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ни 
мо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми с 
се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је изл 
о се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина 
ао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он м 
прави озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те 
ије до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме мој 
ада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За јед 
30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло 
учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој д 
е о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је 
чина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме  
а полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне 
разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... с 
 воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њ 
 однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њ 
да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у 
зак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чу 
о гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би 
е сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се 
ога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би  
змишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p 
вуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод уради 
авко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом  
 Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш  
орал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда 
та а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад ј 
уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто р 
и има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о ра 
праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с п 
азно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он п 
о ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију пр 
ји њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „ 
из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римс 
} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарви 
дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се ч 
аш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га 
жајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица  
 <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гле 
о год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у ње 
к за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ип 
 седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим 
.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљ 
 жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој б 
еним само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ј 
 тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине 
 се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи,  
 и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — с 
оплина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</ 
е љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p> 
но препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S}  
Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искр 
е тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твој 
нталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе им 
од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док  
S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и  
она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и про 
} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— 
ши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена т 
е изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљ 
вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>—  
.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> 
от, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веве 
а је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p> 
, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво 
пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како 
Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то 
е, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претс 
p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на 
е, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему 
а 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела  
врати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потр 
— помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету 
а су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терат 
егову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога ра 
ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу ха 
ца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно,  
едном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што 
>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n=" 
ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се  
 једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем 
/p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 с 
ти!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, вид 
 часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> 
агати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но 
на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он  
л’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта ра 
{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју 
добравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му ј 
имо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не с 
м јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртв 
же мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{ 
једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу,  
ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</ 
алу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскор 
ешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много  
/p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је стран 
као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као  
рам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је 
 То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавањ 
 сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Н 
!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги в 
лих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, 
о наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели,  
 му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не мог 
че!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је  
ти за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — в 
си никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у ти 
?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да ср 
на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме 
ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био и 
отово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на 
ља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку  
таше сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ј 
p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> 
а себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, ј 
?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} 
S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му р 
> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пр 
стити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш к 
вору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна дево 
да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па 
!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучера 
Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S}  
је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} 
њем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим по 
ео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Т 
пасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? у 
крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо из 
има његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је 
на се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S}  
ати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман  
тета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb 
 је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам н 
</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је изб 
када ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је изб 
лагостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за пости 
— мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, ш 
е.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! н 
— и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухи 
 је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, к 
оћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразова 
итавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канц 
ован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на ку 
!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта 
то не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле п 
дмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо 
 и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим пон 
> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себ 
} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на  
ду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до т 
ај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — ми 
pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S}  
и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчи 
ичати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате д 
т данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи м 
тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је им 
 он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он 
 и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи 
н — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, х 
ко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину,  
валио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужн 
о је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Труди 
а времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био  
кви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ј 
ају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он 
из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујн 
Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот 
суству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама  
 да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам н 
ена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! 
} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав 
а.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без реч 
као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одгов 
ни се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том  
 му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васп 
улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави 
о старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> < 
питање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и с 
остао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да 
} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има с 
ме! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Г 
е се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и 
убив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој  
/p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв  
S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало 
сно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је вели 
вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не доса 
 могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад. 
да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме о 
то се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није  
Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна с 
а.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава и 
ако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облач 
— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја мог 
Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи 
егова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како  
је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешк 
осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао проти 
кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге  
и! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдра 
бући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задр 
овима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца боле 
соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите 
е да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања 
{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати он 
приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензио 
че је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> < 
 на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се н 
ћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оста 
хни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, ј 
е!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки ка 
! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апот 
о.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда 
а према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћ 
жим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите;  
ме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша,  
иво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше 
овати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су 
правдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ј 
аштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашк 
 на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разу 
није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама г 
те То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то н 
е у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег прија 
х!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докл 
а српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 
ба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну 
по друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, 
емо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њи 
 све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да в 
била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о  
ова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћет 
икну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја  
 у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми  
ечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она  
не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још 
апита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> 
прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прсте 
само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права уб 
се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они  
сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</ 
 после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у ш 
против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb 
њигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра 
ите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S 
напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с 
екида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама  
све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пре 
о комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се нада 
дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубок 
ни ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире су 
ђаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш  
дао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досе 
 клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно  
о чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој с 
ака мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицо 
 Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао 
те хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад  
 А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Така 
 преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би  
4" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{ 
ка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљ 
<p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новин 
нио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима она 
аље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмеја 
ају најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се  
рило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да 
сту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао једа 
 у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто поз 
} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ј 
о врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и 
ого цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А ш 
пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном  
ом учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се  
{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41"  
од њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране 
Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се зав 
ако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишљ 
омаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио св 
зети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ так 
лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаш 
де!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жрт 
е бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је к 
чинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја  
ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у ко 
S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на вел 
!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} С 
е променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.< 
е за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако 
дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се н 
етнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S}  
рећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврш 
 хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам ј 
ерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и то 
те, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да б 
ога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у 
ди користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? 
!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жало 
и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешт 
и револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити чов 
причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ О 
и.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате т 
{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> < 
 се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о р 
као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где  
што баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, 
о претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у  
е као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очев 
а да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се н 
га.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p 
Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој  
S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце би 
но љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb  
без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="8 
 пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који з 
бим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу:  
на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е  
ра и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашил 
} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености 
и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање ти 
едају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и 
н се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослет 
аном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, 
 виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како та 
уку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као н 
 дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгл 
Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и  
е иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и т 
ко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с уса 
замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, ка 
е људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, к 
ли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да  
че он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама диж 
ањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам 
чно причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једно 
те — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} 
он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан 
и прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце 
ом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко ј 
а ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знамени 
{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Неће 
рцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни п 
Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} 
њу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је та 
је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се прис 
 сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шт 
 какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњиче 
је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикециј 
а ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, с 
ецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене 
етала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвик 
з чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’  
е више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најну 
о образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да види 
ћи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S}  
 Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја са 
крено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мен 
ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но т 
у, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, 
лостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод неча 
едне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се 
нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Ма 
ад, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш т 
ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Та 
мати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти 
ако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима 
ако то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господи 
сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{ 
како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргн 
Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одноша 
л’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први преки 
е тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано 
н живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има  
моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је ос 
треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено  
ога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевног 
већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S}  
 би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвес 
S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> < 
p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p>  
 <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију  
ост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи бли 
поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити ње 
е му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — б 
ности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> 
д када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од при 
ле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та 
у будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за  
е се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишља 
S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим з 
, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости  
им се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег 
, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле 
огађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш л 
лици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа 
ли Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен ка 
} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здр 
.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад 
 по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се  
ра напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити. 
а, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у мој 
л’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је 
огледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и п 
 сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито з 
 шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам ос 
наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад 
лици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи. 
 Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира 
чи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и прост 
 Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он припис 
нео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом  
S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар  
учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја ни 
 да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се 
 Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети т 
Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам! 
мо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! де 
, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но 
ати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по ње 
којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са  
дно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случа 
одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније ми 
 се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико  
с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? у 
.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S}  
ица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком дру 
ћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Гот 
души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>—  
љи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он д 
змакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала  
<p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло  
тени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо 
 и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никак 
о пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и св 
ш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе не 
, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче об 
Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</ 
е је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двори 
 жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{ 
а се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки инт 
а српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих  
! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко час 
али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он 
S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— 
и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитуј 
 свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофи 
ешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам —  
 дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Ка 
} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да г 
ве држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p> 
 истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што 
е премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ ускол 
.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има мн 
Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} 
време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава ј 
ле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма т 
је и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благос 
а свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде кр 
има никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а п 
ћете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су 
која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет. 
Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мисли 
 је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плака 
ји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, 
жеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и ра 
гладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га  
<p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се  
 сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се 
урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.< 
дим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да  
е.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n 
рока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се мног 
а?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену и 
 мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снив 
орда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— Т 
бим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се в 
 <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми н 
е показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — н 
Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисл 
 расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} С 
ема томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и  
како нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојеви 
нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} 
p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама 
ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су он 
} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Ж 
матрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да ти 
 данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господ 
је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта т 
 могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p> 
снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од ро 
а знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпу 
 њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке  
е по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не ид 
.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни реч 
дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.< 
ишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечас 
еци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божић 
што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! ш 
 ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако  
м ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих 
 очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па 
лепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би 
з жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, ка 
ене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао  
ти нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој госпо 
p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— 
е стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{ 
 начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачк 
и ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку напис 
н брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало ср 
могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он. 
ојој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки тере 
ог и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се  
анашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неис 
лаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девој 
азговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да 
е знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али ч 
а памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} 
 сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде М 
вао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би 
а вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја  
арио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно 
и срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S}  
ово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p> 
више у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда х 
и се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће ско 
еђу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начел 
што у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми 
екад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим  
 и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде  
дили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S 
ве живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да  
ти људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре прот 
чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче с 
за се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко —  
 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да с 
раге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвал 
се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била и 
Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам 
ад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам ср 
 хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га прест 
 резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку  
 свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко  
а не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S 
ала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам  
 знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била  
{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било с 
ши није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, а 
леда на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти  
само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он,  
p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S}  
 познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> 
!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим 
све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, 
зумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим,  
а!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па к 
на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира ни 
таше мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња о 
 ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњава 
у па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде 
ите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; 
уд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побо 
ао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда 
при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се  
 изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежд 
p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си т 
Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се 
уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....< 
е, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и 
S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} М 
ије допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На проти 
ири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оже 
 живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљус 
војим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у  
 он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни  
та, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не 
а Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искр 
у, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамц 
вега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом жи 
/p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Зби 
ла вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S 
/p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није д 
} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за т 
оме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах!  
е с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена 
не научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему  
зе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно ру 
рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала 
> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе ј 
Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго рад 
ао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао са 
> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отера 
Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде сам 
 она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се 
>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, т 
огло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>—  
?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...< 
{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви иде 
м Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће  
. хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте  
тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите ј 
етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред  
ди па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и  
азговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више 
и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и 
и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја н 
S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то је 
у није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не мо 
леда у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли 
али — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом 
ебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по тел 
 тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, и 
упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и п 
 — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би мога 
> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а 
 немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли пог 
/p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све ум 
 сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве;  
сам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш! 
 — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дош 
 остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло доб 
еднака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</ 
Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и н 
1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљ 
аљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и 
жеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да  
м, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему,  
 породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и н 
ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У При 
, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно 
ад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте  
их и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да с 
немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их 
ла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити д 
ризнајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Д 
 нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па мо 
 част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђав 
јака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина о 
 ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо... 
 је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге 
говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је ва 
о, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можд 
а маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја прв 
. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је до 
амишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би заглад 
 егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је  
међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30т 
одужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш жив 
лони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене —  
 ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чу 
он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам 
 па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат б 
<p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у п 
асно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Разм 
жи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, д 
је мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не ц 
ба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим с 
пуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој 
их мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати 
 хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што  
к у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба 
 ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од 
ј суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> < 
ављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пр 
те доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву 
 у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер  
ј се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред 
а омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлос 
о је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда  
 њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако 
 гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души 
вост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Шт 
 се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, к 
оме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмеја 
чи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се дода 
вољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у душ 
о распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило 
збегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак о 
а је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велик 
обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њен 
 мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше с 
ш једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја  
а ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу! 
Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ни 
вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела д 
уде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали  
"67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S 
 соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> < 
ислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене 
кле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њ 
олебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад г 
д о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем. 
јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Пока 
{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обуча 
 гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, 
ма шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{ 
л’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одош 
она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} 
 Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се б 
давали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног  
куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} 
ожају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити 
pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се н 
 неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све  
> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвок 
о лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момч 
S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде пре 
ледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p> 
бро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање пом 
вко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле б 
ро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</ 
 и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу  
 види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и р 
ји о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлад 
ти своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ј 
тате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} 
кај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p> 
и.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је би 
.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Как 
икако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је  
омично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже,  
 бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да 
е раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га та 
која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока 
е.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече  
ирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати 
м ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... о 
Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао 
ике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао са 
море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милиц 
ушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} 
а посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она 
асна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоале 
а? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био 
тањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време про 
и ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што  
, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Дру 
и сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом н 
о, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{ 
но, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог  
века.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предр 
 наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, б 
исли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} А 
ени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако  
говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n=" 
{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" / 
ање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и прен 
 У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да  
нскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, ал 
Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То  
јма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци  
} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упи 
лавку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговара 
у својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитур 
Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали 
S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима. 
ца му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети с 
ије просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да п 
38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мисл 
мишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{ 
ер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част —  
љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се  
мо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читав 
то, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све  
о ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ т 
да мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се с 
иша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Сл 
донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} М 
и, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио кр 
ресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћ 
о лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и не 
леда, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од т 
ве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по б 
!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет са 
е друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће ка 
на била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, г 
ати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој  
у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p 
нуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто  
бро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти  
сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то  
 суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смес 
ли кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће к 
 знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} На 
гњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{ 
 иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околнос 
ило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је о 
ели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помис 
и, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако 
енима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и п 
ав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њо 
и у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ ј 
и, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи до 
да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити чов 
свети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славк 
{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме прати 
је!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет р 
 дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, кој 
!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да с 
тарао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера оч 
ама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и т 
ога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово го 
да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости нес 
е има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове з 
 тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и см 
рењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, 
 сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, о 
’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће. 
 ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урад 
 неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио  
м, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S 
ње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање сви 
он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би х 
алена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападат 
ти се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и 
 чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, а 
е понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n= 
у Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си с 
Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је по 
.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно 
 ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће т 
воре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била к 
ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као 
еја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружј 
м — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, ј 
 чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да  
 Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по  
<p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> 
анео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате с 
ме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помо 
тати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то по 
 да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски м 
 <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у за 
 било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак неш 
та не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Брав 
тнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се  
е свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незна 
ао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично  
 му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он 
 на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала  
о! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! 
уго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад  
 седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче  
</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> < 
 ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи пр 
вати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге 
ти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији м 
 задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше з 
 знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени  
 ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је  
леде.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, 
га и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све ко 
ај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито  
 ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком чов 
а нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам мно 
врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад 
ме прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S}  
е је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S}  
ге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре о 
смо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођ 
им сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може  
гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више  
емљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично  
м ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} 
ман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} 
ди Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим ра 
идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премд 
да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до 
аву а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док пост 
ари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S}  
о тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то би 
е занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да и 
Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека 
некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не с 
у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> 
кона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од ос 
У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било 
шта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} 
ље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угл 
} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— 
околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре о 
н би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша  
" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но  
себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад 
 <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — 
 глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем  
 мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах 
 и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече уста 
сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна 
т; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих исп 
 му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> 
лозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједн 
 по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невин 
т.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање св 
 мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гро 
шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу 
, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} С 
арао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ 
{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} 
боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, а 
дном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се  
едрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио са 
и му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као  
ј.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванре 
{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити мл 
 се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и 
виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поре 
 најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урад 
е ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се мл 
{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
једном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дат 
 Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасн 
 мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} 
онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био  
ст избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је 
тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљ 
 после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом ву 
 и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе 
Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш 
она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим по 
пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> < 
говору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а 
!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо б 
а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} О 
о обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{ 
вором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта  
о, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа  
мрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погреш 
од говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је 
бори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То  
 уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време 
 какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с  
 на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с  
ођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибр 
} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало и 
ођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жен 
 њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви 
ра.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смеја 
ће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па  
зрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад м 
дражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми р 
— Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допир 
 кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се ко 
 збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а 
доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам с 
 о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнак 
пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио о 
20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не во 
 дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г.  
љиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окре 
, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам 
е није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато. 
нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, ш 
 Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што с 
 ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <mil 
тепенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја  
о кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у св 
 свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, М 
ожемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, 
ен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, за 
ак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било с 
емишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{ 
 као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себ 
е! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где  
ве за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празновериц 
ао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! 
 гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер ист 
ваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помисл 
приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писат 
— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и об 
сно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у ше 
могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је 
чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура 
о учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} 
} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам  
, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако 
да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намест 
дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Св 
 посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини н 
ма зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га у 
ма и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то рад 
а треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да м 
p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам 
баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног ра 
 осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p> 
 у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> < 
и кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не 
Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету пит 
— мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумнич 
/p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег с 
S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашо 
 благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с  
сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољ 
, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се ње 
ског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S}  
 теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} 
ама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрште 
 као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу 
ито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчи 
је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S}  
 века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати,  
 хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чуј 
 ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљ 
 и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео ва 
Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb  
о шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како т 
ра ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем та 
 његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све сл 
ез тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу 
ако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја 
ћу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али по 
етих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Пада 
 је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као ма 
вуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без в 
о истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њ 
</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само 
 једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради 
о брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p 
! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души  
</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одг 
о.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То  
 образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама зн 
 позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима 
итала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек са 
 ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој  
ју, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се  
/p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p 
ерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају 
е, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да ид 
о, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти 
/p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе 
блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Т 
 људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устра 
ли она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој мор 
ко не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер г 
лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о то 
 љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу ни 
иди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији? 
<p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није мога 
се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га 
 овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће б 
прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{ 
 у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвок 
ш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране ср 
оју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој ба 
p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слобод 
.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас  
свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S 
а презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај  
ене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем? 
вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпо 
ј природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледа 
; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати бр 
ојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек,  
а лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p 
чекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се р 
је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} 
олесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то треб 
 тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да  
шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би ј 
е пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништ 
огао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој д 
а од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то 
 Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди  
иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као 
ма адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он 
у срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље  
но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици 
Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> 
остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и 
водећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пи 
 У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор с 
аву — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва  
прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му о 
 проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П 
 Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама,  
апут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на 
цу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друш 
 ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> < 
че а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она  
нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена  
ад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал 
траг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би м 
е воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут на 
ала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она пог 
гоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему 
n" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи 
се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматра 
лом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потп 
г ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корп 
 је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може 
дио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и  
 да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> 
 смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај 
тим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расп 
оду, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко 
ако није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завук 
 је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље 
ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и  
о некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као 
и главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} 
{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ће 
који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и ш 
ише седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене 
сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— 
ли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} 
олом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда  
Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа  
едну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} При 
one unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство ј 
C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жеље 
C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{ 
 што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо 
руго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешт 
 као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S}  
 ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но м 
ушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав 
<p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха! 
као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренем 
ла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрав 
 испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ 
о питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу  
 истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друшт 
чекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мог 
} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону 
и се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствар 
p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари,  
лим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је дос 
повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи з 
, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{ 
ма <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p>  
богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса ка 
} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који  
као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од в 
ад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то ј 
тра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то гово 
доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би с 
ти, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице м 
 је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској се 
угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно  
и се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} А 
ле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашт 
кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они  
вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а 
 он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> < 
 људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а 
 У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, 
ешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.< 
>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Е 
осити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „инт 
у, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда  
дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о ње 
право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из 
</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само 
ледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уз 
н га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто 
сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} М 
е би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срц 
а, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да прим 
та.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта би 
о, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од 
 се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима  
лана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу 
очитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да види 
ио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — уз 
Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Сла 
ас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо 
вде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их  
жају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје ста 
кињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S}  
а к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свак 
екако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на њ 
ва га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи 
е данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Са 
чео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице  
стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице  
рзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што ж 
ности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мо 
 и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини 
 је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су т 
:id="SRP19023_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо. 
тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За мо 
зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекин 
не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко с 
, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону 
ишта сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код 
.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S}  
, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне ал 
а знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а к 
} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{ 
се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мо 
 Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта с 
смеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Миш 
.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у ј 
и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да до 
 растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} 
це за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је  
 и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, 
 и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она дево 
или момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па с 
 лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима. 
азговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без 
 оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Миц 
аиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која 
претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као  
е јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на ма 
да се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чу 
Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славк 
смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаш 
а, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одг 
 у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи? 
и у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, 
ле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби 
ло публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и п 
S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} 
ну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ниш 
мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме  
влада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има вл 
то. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу 
а је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог п 
анела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој 
ни и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није о 
ћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.< 
 ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја 
их испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се тр 
еде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је пого 
д тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слуша 
змути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слоб 
лина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе 
 том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу 
о Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам чов 
 положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говори 
ојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине  
 тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, 
у.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће кошт 
државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши де 
 се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа о 
на је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време,  
среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофиј 
; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а 
 срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите фил 
е! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам у 
у.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповед 
а тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипа 
{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, ре 
о у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, к 
носе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли 
и а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p>  
и кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у к 
светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— 
Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скак 
напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстар 
S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је М 
рио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте  
м од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можд 
 /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се нас 
аква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву ду 
ре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи с 
ању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изн 
 ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ниш 
заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су бил 
ирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p 
у никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хв 
 томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> < 
амо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо  
Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила оз 
а болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је 
.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило —  
 <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче  
 узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S}  
S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом  
екако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче т 
зована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њеж 
реди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! брав 
е! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све  
тина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући 
! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни 
ачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним сва 
о у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па 
ешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би  
о поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p> 
образованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образ 
и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше с 
парија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </d 
е користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не ника 
држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, ј 
кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути,  
 сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а  
е волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме воли 
себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви по 
е, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да 
рна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много п 
рио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко одн 
а, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је тако 
овека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Јед 
е облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама к 
 као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из 
ах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би  
ј срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурас 
е снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избиј 
Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но 
ушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се п 
 и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" />  
ко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, п 
чина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type 
адежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам пр 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих  
да?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’  
е пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњен 
а на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и  
 је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Д 
ди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{ 
 и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне 
 је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашањ 
сте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече 
дну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједно 
} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ћ 
анска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div type= 
инара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — С 
 и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се  
руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи је 
Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и до 
> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод 
но — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би м 
} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образ 
га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет  
„шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је с 
да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{ 
у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, 
зим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb  
рају.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до ту 
нталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започет 
као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки  
неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се  
 спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама  
 слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се веч 
ити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у ов 
 своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла 
о на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овд 
 немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе ил 
и: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да ј 
 рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а њ 
е на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље гов 
 била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је инач 
 до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и  
 ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како 
дмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, гру 
ате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је 
бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с 
S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима  
 би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му ј 
ћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица б 
варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу 
овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били си 
отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш  
 вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој 
је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког 
не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестраг 
ад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, п 
 погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића 
ђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли 
/p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} 
! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако и 
 жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно насту 
е дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају ч 
он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је  
о; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа п 
 соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, 
ори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њ 
н да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропал 
и још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад  
е би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајд 
> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сенти 
>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шт 
мејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако не 
 догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудно 
 је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом 
ако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао  
глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љу 
руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’м 
и у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању  
е шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ  
рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим ср 
рним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настал 
а пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепо 
ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста пов 
Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S 
тате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај 
змишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, ј 
 весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто —  
упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се 
ате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад каж 
њу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој 
 Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестал 
то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</ 
и њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет з 
о ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> < 
јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спра 
лугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.< 
и им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потреб 
, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке д 
ће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко п 
> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с  
однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на 
ету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други  
а.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако 
p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мен 
 тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није 
ов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног 
 живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и 
л’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја зна 
бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и н 
 зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то дово 
овек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, ш 
 Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљива 
ирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљи 
! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! 
ету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да 
 Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто посед 
о не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штого 
ичао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богм 
 мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако 
њам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у 
одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо 
бро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од 
авко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.< 
што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му д 
ла да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p>  
ити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуц 
<p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљуј 
Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на  
 продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окр 
и!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми прича 
и бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем 
/p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити м 
{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S}  
еш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Мом 
Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г 
плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: 
е само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p> 
и си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p 
а ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћу 
али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! ниса 
спратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{ 
утим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешава 
ања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Р 
мао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} 
е, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би  
дила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити! 
по! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни 
S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја  
.</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао 
мамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сва 
леда благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мисли 
ди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p 
ан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, ј 
 нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али 
то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчез 
— свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Над 
Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{ 
 сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, 
 могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била  
знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све за 
воје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себ 
ло сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућу 
S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, 
 оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, ње 
иначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпи 
 се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам п 
! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радос 
где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но м 
 гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш 
прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними 
улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и о 
, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наш 
чити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам 
 ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не  
ај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се т 
цкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} На 
Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што 
родице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси ни 
 одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. 
от, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, 
вљени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тад 
чи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде н 
опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала гл 
ју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p>  
се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{ 
 много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу. 
вори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Сл 
 главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од  
ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја  
т може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по из 
леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задрж 
ледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од сво 
јати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла  
и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало пу 
зона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке ше 
Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{ 
кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после 
ца и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које 
</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{ 
аси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при  
 ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била н 
ећ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друш 
.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па ј 
окрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће!  
2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. 
</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба 
аску.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се н 
егов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико. 
лог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негд 
; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на  
лугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њо 
} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— 
плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све  
 и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то зн 
зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, д 
 тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је 
о. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да 
/p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p> 
аче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати гла 
ечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у  
на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љ 
назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мра 
у мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — ре 
је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку 
мислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено. 
ће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено. 
 све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој со 
динаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 
рко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мисл 
 зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово ша 
 што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{ 
та је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их о 
.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с 
мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} С 
<p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво М 
То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом  
свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност,  
ирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотам 
 Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идеја 
 се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{ 
!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p> 
о? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отр 
 јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезио 
 тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао  
 <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, 
жда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нам 
! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је  
укчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела 
о плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина  
ако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је о 
оћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему гов 
Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — с 
 вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то зад 
— шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о  
 баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте 
 њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољств 
зао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чевр 
 сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Ни 
о.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њен 
 <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, ом 
{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о  
дним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поруч 
 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беч 
итање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног дог 
фану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S}  
м.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</ 
 <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно 
јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>—  
— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} С 
м, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешал 
есело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко ј 
 Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S 
о млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су  
прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти ист 
му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим 
> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се 
ему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S 
адежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допал 
но „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мисли 
вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би 
ри.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више 
тња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било блед 
} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се 
{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском,  
 ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно 
и би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та 
, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад по 
оћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веров 
га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се ос 
се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају. 
 бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сја 
мној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла м 
 преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при  
г доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо веч 
ељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме н 
ети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! пр 
у, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! по 
по!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би  
не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S}  
се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао  
пољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} 
размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном  
орио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене ниј 
ен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чи 
е.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићет 
о и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ 
љиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кла 
вет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпо 
о љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам  
чам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу!  
ручке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сад 
а потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> ми 
изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нам 
о тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал 
а јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речи 
а!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама св 
ињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} М 
а узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав  
ка не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца 
, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше 
ти зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S}  
ије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна 
а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није и 
ла и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са  
 Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да с 
 је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све,  
5 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест 
 рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p>  
ерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загл 
едионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремањ 
} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њ 
е чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љ 
 му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> < 
Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била б 
итој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и а 
 Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> < 
ко ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у 
/p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} См 
, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили 
о, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="su 
 ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих,  
осно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако 
ан.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће с 
 с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу. 
} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S 
сли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку ова 
жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје. 
о.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месеч 
ного што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже 
="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста 
 пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно  
кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на кр 
тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им 
а знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам има 
 да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах  
варају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је дон 
анско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисл 
 их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на 
и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радић 
иво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ев 
а њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује 
p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим 
да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак  
 Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p 
сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</ 
 и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким  
 <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сва 
!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не  
 тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку м 
адан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="3 
 наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — 
екомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли  
ја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене 
ести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— 
 не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, как 
већа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p 
 шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син 
 њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке. 
 васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена. 
!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и  
ди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да с 
S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу  
е се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо б 
згубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало  
.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоце 
 <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>—  
и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал 
 <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И с 
та је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за 
 ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћу 
о, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S 
сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу 
тотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна 
и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из  
 навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, ко 
жите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири зна 
је! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих 
и да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да 
нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одош 
трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате до 
ки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој м 
на?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто ле 
! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди 
наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, М 
ни је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! 
 type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА -  
итана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и 
p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</ 
</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање по 
авалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је д 
где, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма 
аго и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као з 
у с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— 
пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чуд 
и се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, 
а.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико наза 
 радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се 
ло?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче с 
у наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он по 
длучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком 
век је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у  
м код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гур 
ладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољ 
p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али... 
н стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женс 
уом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се ко 
ти, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли? 
е криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не  
а да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустит 
вари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару 
нако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио  
матрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мис 
уву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста к 
 сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно  
ше усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он 
.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све  
ају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта 
 и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих н 
 како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега,  
{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад ч 
м из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решав 
 љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љу 
а се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се т 
</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p 
о као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе м 
еживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудор 
 дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио,  
авко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд гл 
варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном  
ј су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру 
рав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Ла 
ло листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</ 
досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или ж 
и ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех пр 
шо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! 
ако ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време  
S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. год 
<p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души 
њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази  
17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је  
} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један с 
 и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За св 
ости.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се в 
и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пр 
{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист 
, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим  
ко ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад 
 па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је св 
ље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја 
ном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или  
о је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љути 
 и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста,  
 Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, 
м против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да 
 Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекин 
 свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p> 
 ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није п 
е и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да 
карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрз 
 поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и по 
 глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p> 
се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S 
 И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи,  
јна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се 
S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучн 
увство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јо 
крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој. 
дмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и те 
шта од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век 
е не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ с 
 уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах у 
и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка каф 
ки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више 
 Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се 
обро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам т 
шало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал 
то тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме с 
, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако ума 
 са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом,  
Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, 
станем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — а 
p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што ви 
.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а ма 
зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у двориш 
продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли  
а, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешк 
ао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> < 
 једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разве 
{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и м 
ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног за 
уци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено н 
ећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком з 
а за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само  
ном, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} 
азован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећо 
ало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хт 
а какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гет 
положенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио з 
; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво ст 
коро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене 
 ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са стол 
 овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски гл 
а, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Н 
их адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; 
и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје м 
е а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и 
су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и 
ло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Ш 
Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко 
оказују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико к 
кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједн 
и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледа 
жас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављ 
премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и а 
ив обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, ко 
адобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан чо 
 образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, фило 
снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све 
о на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Н 
чно поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и  
 томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и  
сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојо 
рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.< 
е се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар  
е задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше  
о чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мо 
се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и 
берциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше т 
 му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отиш 
ити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његов 
и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања,  
доше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже 
 дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit 
 ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки повет 
 умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није  
 крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почи 
нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се т 
дин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што 
на ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших при 
 у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зим 
реко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му н 
и подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S}  
ек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_  
злагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки  
о куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а С 
 а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не иза 
а, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само  
е укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" 
 загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пр 
/p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста 
 утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље п 
 <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? прич 
н ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из оч 
ном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини 
 њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је д 
ио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у 
или моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с  
бро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњави 
 ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>—  
акав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана  
вету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да 
ца и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао  
обном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <p 
не, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо 
о доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче  
 он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — 
дин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пр 
 да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним 
одушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем п 
гунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте  
о воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S 
сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао ис 
 — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Ка 
вкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам  
о шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој 
{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити 
а по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S 
аст, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на 
десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу  
, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух  
окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да с 
е био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патр 
ла онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стад 
и.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S 
он, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а 
л’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степени 
знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о 
} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне каракте 
 Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, а 
 сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао  
ни језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали;  
ти и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим пр 
 заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се  
авршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} З 
 си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дош 
} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ниш 
ем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми 
 црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, к 
о и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију. 
је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена 
име ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког  
ао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био. 
ио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од пр 
исли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом  
 „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било 
Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S}  
мо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви 
и сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког с 
нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто др 
ам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти  
 му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неуг 
маљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето н 
 скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет 
 на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Т 
 га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он 
 то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због ск 
азнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност 
мбру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућ 
де.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као д 
време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си с 
оју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за 
?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, 
обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет љу 
младина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, 
а! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан чове 
и здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p 
— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.< 
/p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адв 
<p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си  
рло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Мо 
</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>О 
.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде п 
 причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Б 
 Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћ 
Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Ни 
ао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{ 
ало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— 
напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, о 
 ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?< 
>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се 
 Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> < 
{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто по 
!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако л 
слите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца 
осла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем  
!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха!  
неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено б 
Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика 
} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> < 
и јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и  
аздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостив 
 је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жал 
ило свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те дос 
алиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гл 
више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је ов 
{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе  
држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је виси 
че Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — она 
и играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви 
 је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвал 
рави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о ком 
 и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака,  
а их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он  
— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што ви 
шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, уз 
/p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’  
 удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за туче 
че — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...< 
е макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} К 
 руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се  
есто у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледа 
.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S 
и и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз 
 шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини 
 неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој ба 
свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши 
 која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савр 
лица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите 
и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је 
ицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше  
дна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила ј 
вет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тад 
а!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> 
га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако мно 
да се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав,  
ку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?< 
е су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пу 
бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта 
ступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се  
угоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам  
те, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p 
ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је л 
о сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине п 
у цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ припов 
е млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње  
 ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан  
лости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав разв 
пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле 
Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А  
 се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан,  
д ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну 
<p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У 
 ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Шт 
 се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — с 
тићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој з 
!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између  
м.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо  
ог знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и пон 
 <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи 
невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га ч 
и ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправ 
за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — 
 остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође з 
га а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну 
лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није  
p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> пле 
их шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — цр 
о је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у  
страних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с о 
ко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипа 
, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, 
женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није 
ш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, у 
ад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони 
 Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, д 
лавко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погл 
а кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} 
тао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га 
{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствар 
нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој 
ољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{ 
р је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као по 
ој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љуба 
цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица с 
етали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка с 
ред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад до 
ли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити 
ом?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу он 
 још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут 
дусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се позд 
д и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тим 
ц сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, 
а.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девој 
арала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе,  
, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на ма 
ако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, 
е официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би поглед 
све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бо 
лози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора о 
, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Сла 
ао умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које  
препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се 
рошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим М 
 — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— Т 
а једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене с 
 У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и да 
еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво  
а ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по 
ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће  
 сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње  
е разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне сам 
 у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо 
вати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде с 
ра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супру 
итана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја  
отпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није 
 и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и  
у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она так 
с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така  
је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женск 
то-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>—  
у људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве жен 
заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула 
немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То  
раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она о 
да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није з 
ј соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пре 
тај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" / 
нца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне дола 
ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— 
ве знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчеза 
о примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом  
ба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате,  
разоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те жен 
ерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад 
ња, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" 
м те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S}  
и им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> < 
онара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све  
 ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу 
на нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја с 
/p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће до 
стало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n= 
 домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме жив 
на се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека с 
 највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>—  
ло ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго  
је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунашт 
ноги њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S 
клоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах 
допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нарашта 
најем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да р 
? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{ 
 као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случај 
орављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о  
ети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми с 
олугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у сво 
ежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се  
д дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи  
ожили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не зн 
ема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и  
потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се та 
ом, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја 
.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што  
ћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика ш 
о то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд 
ијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и леп 
а Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљ 
p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад  
 ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви има 
 на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима 
шина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што л 
ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо сл 
и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од корист 
 му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S}  
и предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време  
ет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна ст 
 како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она  
у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, 
чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, 
“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болес 
а стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад јед 
сто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од ј 
 само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за  
{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и  
 упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посма 
и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да 
, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Т 
ад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну 
сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћ 
хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде з 
у по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се зг 
{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким пог 
росвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p>  
хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим и 
еђе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} 
8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" 
рошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш да 
чио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при том 
даше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо за 
!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Једа 
ора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одигра 
 незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да с 
уши.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам  
овином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола. 
а ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу  
о пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а  
 врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15 
е сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај 
а јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и свак 
ове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило 
 Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко  
емље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p 
опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободо 
ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста 
ма много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.< 
ио весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S}  
је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p 
 би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га углед 
се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути 
ање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да  
ам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мен 
 забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао  
 у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жел 
узика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12 
које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео 
, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли  
о ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ ни 
е знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понаша 
гу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њени 
вде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се М 
Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћем 
 Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу  
ју а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче с 
 <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>—  
 до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа пр 
апташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, р 
 о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да и 
ду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S 
} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је  
хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и 
 без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан чове 
 — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће 
о.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам 
једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу а 
ико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоист 
се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> 
е се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидн 
<p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика 
расно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и 
оздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p 
 насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С  
 он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и з 
еда, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ пр 
и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* 
ију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па посл 
етно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, ал 
част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ в 
ије рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без пород 
и су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац  
 почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече  
ба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да уз 
 о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Ми 
ом грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе 
образован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при најв 
рана.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неисти 
ио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече 
е је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Гра 
е! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити. 
х!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, д 
то добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се  
нде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је 
адежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су с 
љен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад 
лом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звижд 
 али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде гд 
ела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и ун 
лио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, ниј 
итао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри др 
иша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није т 
 само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставит 
на не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и  
е честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћ 
тражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота 
као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, д 
 лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред 
 све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично по 
дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој ја 
л’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наск 
е поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти 
ам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели сл 
у.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати  
 одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио 
тарог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрај 
> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво 
теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{ 
оменуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао 
</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек.. 
ислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p>  
викну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом 
ви и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука 
.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад би 
на изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је  
!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— В 
ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Ниј 
приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом 
ти, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> зна 
 сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене 
расуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укину 
ође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Н 
а 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко да 
 ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе п 
ем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се ману 
нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио. 
шавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам 
а сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за  
та разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш с 
сто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За 
твар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде как 
оту а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољу 
а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да 
<p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} 
чи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Ми 
оказати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео 
52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако в 
њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој ми 
огу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ з 
 то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини о 
а нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ј 
 олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама 
радио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опе 
огледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход 
ада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хораци 
ира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим наст 
исно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што о 
мртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања  
ир кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим сто 
о доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и з 
То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славк 
p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо а 
м честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође как 
о волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па м 
и!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{ 
екло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало 
уверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — 
аше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја  
и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по  
 само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је 
/p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S 
мали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мр 
а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући 
на — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! 
сом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, о 
о волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола упла 
а!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету 
, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но је 
е и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ип 
ратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне др 
ој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва 
!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђа 
е у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретат 
облем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <p 
димани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеј 
едаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде леб 
 и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то н 
ло пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе глав 
то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке пр 
а свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с ј 
} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују ње 
и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био па 
а нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну на 
ма мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле 
{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у мла 
 дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Ја 
евојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интер 
љим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да  
> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљуби 
ућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S}  
ивати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну с 
јим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да в 
 — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— 
во лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко 
ка ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter"  
гова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слобо 
одне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо 
} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо? 
а какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: 
— могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ств 
} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука! 
л’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и т 
да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку с 
на искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво г 
у и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још  
аквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у 
ели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му н 
 промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекн 
ло као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућен 
 и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе  
о задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим 
е једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао. 
 засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Е 
>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећа 
 нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће 
мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погле 
опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груд 
друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> 
.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је  
ђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — у 
 нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна  
све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; јед 
здвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она ст 
те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било  
 се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерње 
 удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви к 
 Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} 
м његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S}  
 ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље рад 
ом човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или стар 
у, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, ка 
ешивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да рад 
 <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две лу 
а, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p 
 је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Шт 
тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумња 
S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не 
„трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се 
 рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прсну 
о претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он  
<p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разум 
ци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом о 
кла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет кон 
ованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше м 
је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Пога 
 и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног  
не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је доба 
уда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Слав 
м теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Сла 
и мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти  
сом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p>  
ћу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што ни 
у.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не сти 
не као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова 
p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хла 
/p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не 
 из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши ка 
е.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би там 
ргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пр 
он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S 
вари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на кој 
Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Оста 
ила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад 
што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју в 
лако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S}  
нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђи 
леду одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пе 
е старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их на 
 о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на  
рала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које  
и би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! 
сто је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно  
 у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојан 
клони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се 
леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је п 
ала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p> 
ав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, 
вко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал 
и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он  
узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чин 
чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако  
могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увре 
виси од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо мет 
ве, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по сво 
 свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, ве 
, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље  
 иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} 
је рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч г 
ивеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно!  
си тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.< 
ења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли им 
</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он с 
прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет пој 
после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и 
пољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха!  
S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако 
 је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни 
мена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треб 
управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S}  
 превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та 
Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на 
 кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да  
ула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла  
 да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да ј 
о је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља  
 његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, ц 
 се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати прав 
о соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомеша 
, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти исприча 
вати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма как 
Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове реч 
дили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа!  
радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко 
.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра 
 тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега,  
ао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је 
с куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочита 
 која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама  
— воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен ста 
 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничиј 
где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним 
; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је п 
ене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено 
д!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче па 
ко пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мор 
о џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како ј 
леда на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли  
и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује ка 
зроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, д 
 биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети. 
пажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} 
жим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати 
ер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како 
нка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и пев 
њевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово 
ег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S}  
Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФици 
 а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постане 
> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— 
 али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и зак 
ше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незна 
очи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су. 
ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби 
 и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађ 
а у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио. 
трати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S 
>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа н 
p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа  
 ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правд 
тарац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, С 
 лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно прич 
 ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> < 
 знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велик 
ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на си 
е завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби 
овољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S 
/p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља!  
службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> 
не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам ка 
сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога,  
и ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни м 
а ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права  
 увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће 
 /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Ма 
авао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно забо 
p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви небл 
о! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадк 
обој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас те 
раво образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву и 
ку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> 
{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из ус 
м заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! ника 
 се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p 
иновљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p> 
 брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак 
ити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{ 
 добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама 
 упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим 
 ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, 
 грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човеко 
о, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнак 
 бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S 
ст?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прв 
о, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Теб 
мој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p 
м.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше св 
оласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без 
 смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може виде 
, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби ј 
 сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ 
мети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је М 
знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и ди 
 да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S 
 добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и х 
апта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— 
упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћути 
 среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се  
у није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе 
> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљ 
д је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} Н 
у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикну 
у му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају св 
руго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Н 
 Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати 
огла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би 
и се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он да 
реме ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, 
 ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати исти 
 знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, кој 
ласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања 
ко много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и 
Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.< 
е! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти у 
 али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} 
та да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица! 
е добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небо 
и.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнић 
}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гл 
обине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онак 
иста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{ 
/p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она ми 
 већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну дру 
е.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекуј 
особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за ут 
ви не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S 
а погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа,  
и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се рази 
ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тре 
а старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? уп 
струја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p 
лад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> ск 
 Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећ 
само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, 
 је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p 
ој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам п 
 знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташ 
у.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p 
а моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А 
S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а за 
ва.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му 
м животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учи 
де петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина  
pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је  
 чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога не 
 ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и  
да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене сп 
у, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би  
ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он тол 
n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и  
 закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли  
не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb 
 је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми  
те! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више ост 
о сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, 
о досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мој 
 охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки пробл 
{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, д 
оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Не 
 сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} И 
 земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак им 
волики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</ 
заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и поглед 
итањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто 
рема друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло  
моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су м 
је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само же 
one unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Н 
ест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се 
умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света 
ио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!< 
{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носи 
ољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен,  
! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад оствар 
 ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{ 
 сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку 
д му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих н 
 узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједно 
њу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> 
во, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} М 
} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене са 
свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, 
удила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S}  
 га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и  
 недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији 
а само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен вре 
знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам д 
м дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем 
а на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекива 
о сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто 
вкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би  
ш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му  
те!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће в 
азан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло в 
а гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле 
 не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то < 
стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му  
ки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! го 
чају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети 
 узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p 
у изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега  
о се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? уп 
гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ћ 
ратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те 
ебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се в 
 пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом 
у.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда  
одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под по 
дјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све с 
 Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао  
 то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо  
олако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно 
 и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а 
зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек 
во и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нага 
ињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијард 
прва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа  
з њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се ра 
Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за  
лици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећив 
е.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> 
и мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад  
е на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Ј 
. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина,  
адосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта д 
ешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуно 
p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>—  
се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати р 
год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем  
јавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много прете 
чувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, 
ра, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Ју 
сао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала исп 
екадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим ш 
е, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, д 
н досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге  
о труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље у 
тати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу 
 о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у 
ишта... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" 
ежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ 
да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песим 
е сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не  
табло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно 
> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говор 
— Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчил 
човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки  
 вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породиц 
 шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе  
сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се до 
 свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикециј 
 пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих гра 
та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претст 
, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка 
"SRP19023_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пун 
/> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом 
 непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по 
да ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је,  
сташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вред 
та ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и 
пођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим прот 
лим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, 
мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа  
е.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи  
е топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра к 
е надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне  
вља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са свој 
 се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милиц 
 луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то  
то га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У ост 
ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="sub 
злази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има  
се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је  
, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но  
ушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити  
} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би в 
види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама М 
о била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој  
арактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, пре 
вално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљ 
 <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била роби 
ваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, д 
ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало 
ла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме з 
 ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{ 
Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа 
S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчи 
p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> 
, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а св 
ју — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сиј 
 шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Н 
их дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала 
ету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његови 
ти своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме  
ан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; и 
рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је 
</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији приј 
Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи кра 
апта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема 
 ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и 
Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као г 
/p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Миц 
 мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву  
 Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p 
} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш 
спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална иде 
није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али  
Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једно 
 мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме  
доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву ле 
епати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас са 
да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим  
ало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p>  
ити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S 
че!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{ 
 ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Са 
 у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој прир 
p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у к 
ити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову 
г!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} За 
 човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и 
ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Мили 
е свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p>  
би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S}  
ред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ства 
е чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се т 
а деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало!  
 мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ј 
 што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен  
ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не  
и имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да ј 
>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</ 
> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш 
p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S}  
} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и 
/p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несре 
о оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није 
вац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече пот 
.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{ 
 г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао  
бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би м 
 он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шета 
 — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти зн 
.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих 
</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог 
е оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</ 
а то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S 
не карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су 
устио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, шт 
вљаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих. 
јање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек,  
е?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били бо 
ожда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а з 
ке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли ј 
показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједн 
 и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обо 
мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одго 
та би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побле 
, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми о 
те главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Сл 
ко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на св 
гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n= 
престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би в 
в тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, 
{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им 
и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, кој 
о!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви 
ћу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало! 
време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати 
а мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечи 
госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, 
} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си  
има Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју 
дине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! 
. па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетам 
S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S}  
еже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом  
што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извини 
у кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели пр 
рива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функциони 
како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад  
рће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне по 
ло — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у с 
 пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише 
 тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љуба 
размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се  
 не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су ми 
 знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, 
еститам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и с 
о.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Сла 
 сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама 
и управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>—  
реба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам  
 Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију  
6 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању 
спођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> < 
 ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави 
ном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих д 
!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему с 
ри, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, 
ви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој тре 
> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете с 
на појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Св 
.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест 
. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам 
у на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се о 
а гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и  
а, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одве 
 /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он т 
зак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберуч 
.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А 
бљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би ј 
{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од  
а треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чи 
ш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа  
стен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам ка 
та сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само ме 
рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој от 
о ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S}  
 ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео  
брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде 
вати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће н 
е ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио 
о је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре,  
слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а  
{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је би 
се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> мога 
! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радо 
рива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и  
руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала  
и израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испру 
му, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S 
p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира ули 
 још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичн 
 изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише нек 
чин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку с 
 највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дош 
 <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем 
> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад в 
м твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја 
 Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— 
гласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се,  
Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згре 
тела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увр 
ако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадб 
она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> 
/p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та т 
— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је  
јатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раз 
обио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на гру 
лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има как 
 — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешк 
<p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осе 
чекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га  
лете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! до 
p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило ве 
нтно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{ 
о врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица 
ој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> 
ћи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</ 
ета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— З 
та суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да см 
че Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај р 
а вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p> 
</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} 
и.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па  
ој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако с 
 и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко  
 <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало. 
.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Не 
ш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} 
— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p 
штати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш 
и на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, ш 
грли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, м 
>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам 
апрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S 
 — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањам 
{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а вој 
а мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га пог 
ико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — 
се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико  
о Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али 
коро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким п 
еда у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео с 
ни, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После 
Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милу 
 Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће 
и и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — 
устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехо 
 ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!< 
бјаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно 
свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим дру 
 веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника 
виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да в 
озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска нога 
а и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо 
едина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он  
реба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је б 
</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па к 
 ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури 
ни ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити,  
ор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледа 
9" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на иск 
иде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S}  
вка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по 
н ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на т 
о увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио? 
S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече 
васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели о 
{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у  
дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају 
не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, он 
антан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чиња 
 док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам 
овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам то 
није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу њ 
сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.< 
ковог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори  
м о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз 
ћу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p 
ки грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове чове 
<p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> 
ти.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање 
 та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S 
се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој 
у и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам ми 
унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и в 
ма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је  
а и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6 
уба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S 
елику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и  
оши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хва 
е никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му 
нуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једн 
.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остат 
не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам! 
о, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и  
p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и по 
ан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био 
била!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише. 
ве људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе бе 
ти знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S}  
p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно 
 окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му  
у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила  
е задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке 
е заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а  
} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S}  
бу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p> 
знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...< 
ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало о 
 Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из  
чите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је све 
га, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно д 
рисутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" />  
.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на в 
екад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубље 
 мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, кој 
и он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити 
осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и  
догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је анг 
 даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од ж 
а:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћ 
и и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта с 
а и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, к 
у је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зра 
} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S}  
 ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месе 
треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљањ 
 шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до  
оро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих ка 
{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и  
одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Наде 
женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутр 
к и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; и 
а.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на кори 
ицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— 
ди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p> 
на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расп 
а, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету  
га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код њ 
цом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џ 
дна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она 
загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи 
што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у  
ме је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја  
о се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој ид 
рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! он 
не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је  
х се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају  
време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нис 
унце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, 
м на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Г 
 говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S 
S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви м 
убав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видет 
на окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њо 
ови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем 
и — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стад 
да прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху нек 
жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке 
 одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Он 
кад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би о 
аге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко пог 
p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да п 
у рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам п 
оносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „и 
то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већ 
ам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад 
, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, 
ћи са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шт 
ан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша —  
положен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, 
ријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! уз 
ље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне обл 
ило мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се пов 
.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а  
гове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напре 
преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим луд 
а „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљ 
 кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? уп 
ћи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је доб 
} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p>  
не од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљ 
рске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S}  
 њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, д 
ени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знат 
огла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела 
и.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време 
</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} О 
исам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништ 
: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, он 
а жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била до 
а то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S 
да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околн 
су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се с 
три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</ 
 мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога 
 нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, 
 Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро К 
топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал 
 му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слобо 
тране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода —  
 сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признај 
је среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је в 
лео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— 
поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми  
инило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је 
ко умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S 
 таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао 
} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше 
 се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, 
 гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчил 
 нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што при 
ликој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њо 
а се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} На 
 тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која б 
 жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — пом 
и је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{ 
едном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — 
дстави га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предуср 
оме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она 
таје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n= 
 нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не 
>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави 
он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: 
а вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S 
о свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Сла 
 место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гле 
ећ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта ј 
ревртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се г 
за леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— 
оди, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И а 
 ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди с 
ена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контр 
 подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S 
ела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си р 
е обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S}  
ивот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} 
рнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који 
Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече  
у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо. 
а, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — за 
 срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, 
ост.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам приз 
о у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика он 
именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и 
 Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија немо 
а, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи  
и све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да ни 
крпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динар 
убав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с  
.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила ми 
ност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је п 
 тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му  
ну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој з 
ви.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се стра 
о наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је  
ди се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} 
 питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити св 
мичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко 
вши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему  
ни.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не б 
 тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натра 
пита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ва 
е, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају 
у али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди н 
е бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и 
трести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободи 
пуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Над 
 деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити с 
учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар  
 дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозо 
{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упи 
S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а  
уде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова  
 се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу  
 велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не пл 
анда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се 
очети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако 
.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може п 
и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља 
 ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати  
.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју  
јави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у д 
сли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ 
 Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поч 
дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она  
чник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се см 
угом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног 
тац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.< 
че а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Пос 
ни му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је н 
Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро 
бу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</ 
едне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво,  
одно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако ве 
, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} 
ала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је  
анствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и раз 
није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао. 
мејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу 
и. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету 
и опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити сре 
ећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи  
>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p 
а нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношен 
их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима бил 
оста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се зади 
а клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и п 
аст.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја с 
 нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се ниј 
их све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназиј 
: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око под 
а се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе 
д знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чин 
изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хлад 
 Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћ 
{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа п 
абрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати 
е жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њ 
 се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати 
аде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бит 
, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити ч 
, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви  
ешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега. 
ше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници. 
ку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суд 
е налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим с 
росвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Сла 
Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она  
у а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко —  
Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одуз 
ано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати прваш 
ша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се 
 с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео пом 
од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадка 
т тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет преср 
х идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао. 
деала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега  
ушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Миц 
то сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље  
о!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пра 
 се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>—  
<pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје и 
емарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта —  
какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класич 
ебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђ 
бије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет 
е било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души 
учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одри 
р кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо 
мо што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је и 
не да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!. 
лици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећ 
показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је  
 у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих тр 
гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опе 
ати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, д 
зију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано 
и.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S 
д је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се ста 
 опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{ 
за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> 
itle> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Гос 
наменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео  
претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му  
тојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да  
 <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа у 
требне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити то 
пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше ње 
 Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто го 
ко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде м 
 није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> 
исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S 
нам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње р 
азлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало 
 такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да 
 Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n=" 
 Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{ 
му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се т 
аше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушн 
чком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да заврш 
сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се 
ило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земљ 
ја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, к 
ту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам ок 
гов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље виде 
 паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује п 
а га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га заус 
 која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра  
 се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним оч 
нито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита за 
брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар д 
уга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ов 
то науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се по 
егове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на 
чи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно 
{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карак 
и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета и 
јствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају пок 
жи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало ње 
ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна 
} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна 
о суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати пре 
/p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не о 
о?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опре 
 и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се  
ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива  
 а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он ј 
ло — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз 
те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је  
њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, к 
p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и  
мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу  
зло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и са 
 себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону кл 
рактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, 
штво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, 
мизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у  
и како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад м 
— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити. 
 извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S}  
 би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је  
а зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у двор 
ко му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто 
у на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више  
м?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним 
имо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију  
е избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну зд 
азговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљив 
 с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова 
p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгл 
лада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисл 
> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ни 
на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у с 
S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце  
 слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> 
спод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се  
се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке 
Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта 
м зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те 
да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавал 
ман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола же 
ците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p 
— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њ 
оди.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да  
<p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Н 
ти!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да 
p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Сла 
S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.< 
е нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се 
 До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећ 
ићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p>  
 кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ,  
сно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју соб 
 Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера  
 друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу с 
 само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?< 
<p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те т 
Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спрем 
огледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спа 
вати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља  
Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган 
талоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и дад 
а те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из 
но би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом об 
ло, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и пол 
е мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисл 
.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћива 
 лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око с 
 нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и 
де и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — п 
а светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много  
а сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме 
} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробуди 
 не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Над 
ка занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњав 
а облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се д 
нталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљев 
огледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.< 
 себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици ко 
не онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као  
едног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеш 
е тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва  
 груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{ 
зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе не 
натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би 
 она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се р 
о.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно! 
но раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никад 
S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S}  
ло.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих 
е да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаш 
ивот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као ве 
{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p 
м домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за  
ће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад 
дознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступа 
Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Би 
д ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли с 
удућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учини 
азе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много с 
S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате рад 
 гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одо 
идим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да 
p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази ј 
и сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим 
а, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" / 
да и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неки 
 <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш  
е била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило м 
 кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био так 
нутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор изме 
вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер мо 
 ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p> 
рим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво  
ко је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе нос 
 срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће 
 нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило  
S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљи 
 рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је  
е промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одс 
послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуц 
 Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} М 
а ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба има 
нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем нек 
а Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га п 
ђе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само 
 тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово  
вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p> 
дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаш 
ита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> < 
ше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који 
опле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
е њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде 
и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а 
 и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јец 
а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на тако 
га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Угле 
е стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се 
сте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђ 
ву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљи 
руди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше 
умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испр 
 и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила св 
ица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са с 
{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа 
врши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга 
разована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њ 
у и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал 
а не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестр 
Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не каже 
ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Фу 
да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правили 
горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане 
— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ  
>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти са 
у тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, је 
танка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и п 
ди у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Ин 
 говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што о 
ње помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељс 
: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости н 
равду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S}  
о да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле с 
а љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и о 
задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насм 
Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарн 
реба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја  
ама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он  
е пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, ка 
да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— 
но начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p 
а, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи на 
реба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате 
о себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је 
ање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове 
ити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" 
најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" />  
дила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он  
е добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан 
елетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајк 
дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Ку 
з труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и  
ашно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренут 
он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упит 
S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш  
 брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање  
 и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због 
.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као 
о к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су цен 
покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мам 
с јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако  
 на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала о 
 човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо  
у, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друшт 
апу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{ 
.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је 
и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уст 
и објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о 
ога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је с 
не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако 
 је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S}  
о, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и  
оримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не 
дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} У 
, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и пог 
 част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису јед 
о чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.< 
 на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све з 
 мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ 
 као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунц 
м стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више би 
уби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је  
ше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом  
, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у 
ико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пи 
и?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао располо 
Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа сам 
>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не  
на.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај пр 
Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> < 
се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код кућ 
ао млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p 
о је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде те 
 положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Ми 
е, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и  
.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и  
ав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љ 
о такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ 
љала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела  
амо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласк 
вде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде 
је променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би 
ост.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашт 
ко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова д 
а и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да 
образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, 
 савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он 
треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г.  
{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Иде 
вог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Х 
ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметн 
ке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{ 
ти!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с н 
ожен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута њ 
одна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да 
 је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Не 
а је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на су 
ио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, 
тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невино 
илу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{ 
 али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и ин 
к, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у 
 је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близ 
ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те кућ 
т!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! 
 намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Н 
 што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати  
девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми 
разован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смис 
е иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. 
 и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад ур 
.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати ни 
 нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимиза 
на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говори 
лим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем! 
ао да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S 
 грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} 
гла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места 
ствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, сам 
ила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма. 
аса имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он 
ажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање с 
и и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли  
, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему б 
 и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subS 
е особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за  
 нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво  
јанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас 
ости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко врем 
.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа 
е мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај ба 
} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним 
 пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста!  
својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не проти 
ком ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, ј 
ати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узро 
 би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцн 
ад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла  
дговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изра 
вало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, који 
га дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост,  
сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S 
{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим  
 сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењ 
мо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ јед 
га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле в 
ио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и 
 се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његов 
спросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођ 
 малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наск 
е.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S 
и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а гр 
оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како 
е свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се мали 
ежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p>  
 она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, памет 
га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тел 
estone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвокат 
обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој 
она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га глед 
уд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да вид 
нзионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено 
 данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју  
шаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко 
о, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам  
о што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином 
као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познав 
ета, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала г 
{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са  
p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете  
о он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би 
е.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} М 
у, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају 
} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> < 
и?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда з 
p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Са 
нога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, к 
авим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p 
незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Пре 
рактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му б 
мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет тол 
 месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и ш 
е сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњ 
d> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита  
гледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се ш 
зи то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како д 
А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни 
м се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ва 
ого старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> 
и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и  
 Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S 
рсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улица 
 да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса 
а, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешен 
и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али 
<p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти  
разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила  
н седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горње 
исти за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9"  
ж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} 
ш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем свој 
разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпита 
ом.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народ 
вко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Т 
е нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми  
 смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у г 
а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер приро 
им очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако ми 
.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко  
 малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење напад 
о играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну На 
евидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе дру 
ао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њим 
ћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположе 
ла, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а крет 
а обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинс 
приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је о 
/p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти 
су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S}  
 се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом свак 
 магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље о 
 она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време 
пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опе 
 поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегн 
леда за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из пап 
подин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се 
старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S 
 Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n= 
 младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе 
к је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S}  
у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити,  
узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да  
Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начи 
{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онд 
у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој ку 
е издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.< 
 је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта 
у прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Слав 
/p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију 
!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се п 
 Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познај 
лан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S}  
ислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе је 
стави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У  
ам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то  
ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан 
 ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срда 
{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>—  
 друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја 
 /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све  
ам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Си 
мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју нау 
гови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас 
Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издр 
о ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана ка 
и од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већм 
а га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и х 
 само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на врат 
ки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у соб 
ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све  
еретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљ 
овима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предс 
 их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је 
дјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћу 
ажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" / 
S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће 
ног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврст 
чинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смеш 
</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда 
соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало,  
враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака ј 
 — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права  
уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у то 
уби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи ни 
ења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греј 
пет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадни 
огод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Пита 
адиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ни 
то кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Веруј 
.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћн 
 више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S 
, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> 
Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се по 
 каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву  
кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S 
 сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав од 
/p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица зами 
 у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и п 
p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је од 
ти и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, 
 капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она м 
ц, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топ 
роструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p>  
авају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим 
асовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца бо 
му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} 
и; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда  
p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S}  
 сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљи 
 с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је 
глед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи,  
сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет 
евојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о  
{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав б 
} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ва 
 за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, ш 
се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, 
 ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше 
 Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дван 
м клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља к 
н осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао про 
 Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та 
 с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутк 
силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад по 
 Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мис 
е с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су 
е страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми 
вана.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то 
Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћ 
ло вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} 
{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздах 
} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео  
окрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је 
у.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поре 
} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! 
то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незн 
а да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није мог 
?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди то 
иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на с 
 <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а 
, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре г 
ј ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и 
води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензион 
ам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане 
 она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упит 
удим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и с 
утао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S}  
своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му у 
ребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била дет 
е говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му 
е да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет с 
а Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало 
 руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као 
са.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја  
, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонст 
дговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Сл 
шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ д 
бе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се,  
сечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div ty 
есели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивос 
о раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! р 
брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у 
 топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече: 
т, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, га 
та недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљени 
ичнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љуби 
уто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, го 
размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:< 
 вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1902 
ењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до 
аједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, ш 
} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле,  
ед.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, та 
 одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она ј 
те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако гово 
</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је 
 а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево м 
у само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој 
{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с др 
а и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро разд 
 начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та н 
 затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p>  
 нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од 
!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с  
х и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n=" 
! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало  
 добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свр 
а.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} 
о смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава кор 
Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p>  
идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — так 
 — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{ 
еби да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и л 
месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га на 
лина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак с 
ат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па 
ав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам прили 
и друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</ 
је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила 
оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му 
 у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само д 
лони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улу 
веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S}  
и!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важни 
мао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом прис 
 ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их ина 
њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика  
ава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се М 
/p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишит 
 мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо 
ветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао ку 
и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ 
моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} 
 воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> < 
преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко аз 
се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милоср 
име, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што б 
{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не см 
же мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалуда 
S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један 
 сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</ 
е она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} 
 наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је доба 
ела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Прими 
вештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Ј 
ротивна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина ва 
з досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или 
тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за  
Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да  
лагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он  
рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p 
t="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад ј 
 у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Сла 
 изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђа 
а може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад  
! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати 
p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све ње 
истотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада з 
сти циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пр 
нимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била 
амо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде? 
 ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју  
њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу! 
угодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза 
ио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али о 
в блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} 
 и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ она 
 да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки мог 
орате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад к 
зговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окр 
а ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћ 
се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он 
ему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу  
овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се нас 
ко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S}  
 чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налаз 
з њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде так 
 је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне  
 — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?< 
, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сум 
вити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве вел 
ју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој 
во!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А ш 
 Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све 
и могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање р 
и и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика де 
ио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} 
 кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја 
 би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p> 
ет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престон 
скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S}  
чуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта  
слон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1 
мену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац од 
има преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, п 
размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <p 
 је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb  
да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у  
а учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" 
 књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће  
сам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас 
м био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и д 
 велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше некол 
као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет ок 
им срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова 
ја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпо 
 нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бис 
 и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер 
 пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, 
ја је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од  
> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p 
="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио с 
p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у 
а још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих  
на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, 
Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно 
тарац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша сам 
смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребл 
а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је да 
м!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, д 
а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврну 
ице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни,  
есугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном стр 
 За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, 
п од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размисл 
тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и  
чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не 
евити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти дод 
ли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних 
ше стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових —  
 скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам 
такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за 
ост, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку 
да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако 
ве већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну д 
м свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само 
њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољ 
е је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост ниј 
 је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољ 
еће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S}  
ла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S 
 пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види  
 му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> 
тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тач 
<p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љу 
.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој ви 
 поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо б 
{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дар 
а сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло и 
сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу,  
 га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на  
кну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си 
и право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само  
 зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа 
е срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} О 
ју, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав зн 
у донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче  
 моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.< 
о спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала  
.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је 
 Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учин 
е више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом пона 
 преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прел 
дкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно пог 
 заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Ка 
} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је  
их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, до 
е дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме вид 
 ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Нек 
вања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="6 
а сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се  
е то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер  
следњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не  
епомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— 
ду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.< 
бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буд 
ам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке  
> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправ 
 нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S 
јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуб 
во слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањ 
жати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је л 
> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да 
рно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га н 
 је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету,  
 само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сес 
ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а 
} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио прек 
с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам 
епоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама 
но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред оч 
то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Гри 
нђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко бољ 
аке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Кр 
ите се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и насл 
 Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а  
а кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му п 
ела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је  
/p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица с 
ти ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој пр 
чекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спра 
воје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Ти 
устила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени  
, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане 
скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговара 
диграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио пону 
 оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу 
ко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако 
е му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну м 
а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелег 
ут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мен 
. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Мом 
 ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега раз 
ако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друшт 
изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је мој 
ед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше 
 се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њеж 
е изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у 
шањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је  
Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она 
тон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он  
 је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим  
чије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку 
Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равно 
и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа 
 и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S 
и доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава жен 
 обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осе 
ртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да з 
ије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека г 
.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на усна 
о.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта  
ша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад грај 
аљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњ 
 мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код к 
зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намес 
етао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо н 
 наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отв 
је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није  
, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ће 
лашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих  
штво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и пр 
а је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чи 
о коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — ал 
која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он  
оју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више пој 
 приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и  
сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен. 
 ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му 
огу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о т 
 не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна с 
Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати 
аци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се з 
ио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта  
е моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Он 
једно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n=" 
p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="9 
си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p> 
 мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан  
њижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то 
елех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{ 
чам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати 
 Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш с 
е! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</ 
ешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} П 
! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да прич 
а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном  
 Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је об 
</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Х 
срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад и 
 ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам  
кри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом 
Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Т 
 и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} У 
?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Мом 
д Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S 
{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено —  
ко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— З 
ачела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!< 
шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не  
апосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не  
Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало 
е а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви 
е овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} При 
ја је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја 
 мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови д 
се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је вазд 
ву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не 
виза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива 
, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где с 
тичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је 
оворио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљн 
оворио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта 
и богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и р 
 погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни п 
еданпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S 
дити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} И 
 Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо,  
 већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуч 
види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче р 
кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим те 
ву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегал 
, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном 
е облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скаку 
..{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} От 
енији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да 
S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам 
стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: ка 
ругој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љ 
 се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Би 
ет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из трул 
 онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као ум 
} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен 
донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим рат 
ило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Сла 
изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматр 
 ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{ 
лица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S}  
ао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наук 
ајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, доб 
ем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запр 
с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од доса 
мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо? 
аво велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи! 
не на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да ва 
. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а о 
неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{ 
овим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља,  
Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта 
, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да с 
бична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших  
 извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данаш 
улине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији пост 
га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста с 
 да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, ш 
ко се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен погл 
жала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он 
о тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његов 
у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак нек 
у се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа 
<p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећн 
а кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо деш 
оге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га углед 
 да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>По 
своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја с 
! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — 
о на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S 
<head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним п 
аву и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се за 
де на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он ско 
 на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а  
лоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде  
да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле се  
 стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSec 
 ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} К 
 некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се ра 
у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред к 
ет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ он 
укавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! к 
лушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанст 
Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако леп 
има и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсоб 
ера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како  
ђице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже с 
а се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износи 
/p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има 
 би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се  
у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарце 
ри Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао. 
ао ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко се 
зао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечуве 
 /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Ми 
о некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао 
есило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чуд 
се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте 
че — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља ц 
ашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је  
а оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си рад 
е му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се ј 
е му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упит 
о је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити. 
ној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и ше 
ке њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће там 
пет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи преле 
живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено 
 замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљав 
сла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме р 
</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, д 
 вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше 
 на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> < 
а ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ на 
 просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по с 
о узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет и 
бету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало пс 
вана, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да  
ећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се пр 
 дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} 
меном околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му зн 
тва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сра 
две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чини 
 јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} А 
е је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S 
ро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам 
е би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p 
 се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари н 
и га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и н 
 имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у 
ети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час д 
 он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он ос 
ећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је  
оизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сас 
 шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се  
шти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово ле 
ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А 
који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она 
а и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> < 
ла главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер  
му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави  
то дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмере 
сле осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сл 
ма, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} 
е погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} 
} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли 
ији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га  
"32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да 
ено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— 
ти.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у М 
овора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осе 
ко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђ 
 осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђив 
е гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надеж 
 и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} Т 
изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те 
 ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лу 
 после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! р 
еколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи  
ејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла! 
 мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину  
нога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили  
дити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред  
му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуц 
и спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, н 
вности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако ос 
>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрл 
ога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се 
њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и 
н, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а т 
о ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је 
и нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао та 
и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по н 
е говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам  
 лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на ш 
ђе на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је  
/p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по  
 Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништ 
м?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Т 
нам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Х 
ктичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њ 
говој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш 
 <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред нос 
е и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 дина 
е и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако 
у својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа 
мрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посм 
итати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна 
и је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш ник 
даше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> 
осматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p 
ивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледал 
 трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Ви 
 разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није нау 
лађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— 
м, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момч 
з неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разн 
.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је чит 
шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb  
временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне произв 
оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој  
е тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта с 
т да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви в 
 Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за т 
о хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <mileston 
ије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео 
е је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако 
 у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, је 
војих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — прис 
{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А л 
у, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље 
е Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио 
е први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{ 
e>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како ва 
зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те,  
да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>—  
 више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су  
овека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш неча 
удорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S}  
 а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и м 
на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то шт 
част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Х 
едну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне 
еси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше  
ао бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ј 
 ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>—  
д му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како  
очекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда  
прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој  
атицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о л 
 ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у м 
вуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај с 
 стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру се 
зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — пок 
тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} С 
 дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="c 
па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се с 
{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</ 
 ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Об 
и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а  
рају карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи п 
нају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не криви 
— о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов  
ста, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега 
део.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у 
ео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој,  
 души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по 
: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко с 
потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више 
и — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нис 
и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба пом 
у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито 
вање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их 
да, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и р 
 Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце  
 лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. 
адићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љуб 
далу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиље 
Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен  
је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да не 
а видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, сва 
ће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све 
ма тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може  
у њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту н 
е било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је  
и! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каж 
S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али к 
 Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости! 
Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и н 
нтересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и ра 
пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{ 
им.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњац 
користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа 
го и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p> 
о амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ 
 отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако пантал 
е.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га 
зведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад  
p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могу 
ворите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде д 
 да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва  
 ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих ј 
н!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој.. 
{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а ли 
 да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, гос 
.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бит 
а што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, 
бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени ј 
па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но  
мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске  
о јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнп 
 се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљи 
ка, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечиј 
их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне  
ас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p 
{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, сам 
<p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p 
 су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{ 
 некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кућ 
 /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки по 
м се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се ча 
>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисм 
?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати б 
 сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а т 
ло огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут 
о и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... 
у библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано 
 среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад б 
>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у го 
 богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се мож 
о и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи п 
јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} 
p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на ст 
 се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да ос 
авао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани. 
то се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са  
нило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се 
да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка 
 и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је ве 
 ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла за 
а о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности 
утку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина м 
“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Миц 
ба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је бил 
е на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у ње 
им?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Н 
6" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њ 
а у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и ни 
ео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је 
 поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја в 
ј блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног 
више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много  
летку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изр 
 налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у ча 
 има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременији 
вима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p> 
оље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више 
</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} 
и и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се  
 увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показу 
 Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда  
p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разбор 
а ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је бил 
у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих н 
} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљ 
 меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он п 
 знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долази 
 њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те 
— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не  
 завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе м 
.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћ 
ћеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис,  
а, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће смат 
стави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S 
 нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год 
 ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај  
 — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога 
коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас мо 
Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би п 
ли, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је ди 
њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окре 
p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у 
 Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њ 
цију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> < 
и размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нист 
ом разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопа 
дан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете ти 
 све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и  
ам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шт 
кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично о 
вања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети н 
какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још 
е у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни 
м такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе 
 примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад ви 
{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи рев 
b n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје иде 
у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове 
изира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је не 
идоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну гл 
и.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која  
соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она 
ет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} 
е какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећ 
е некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и  
ченица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Д 
вег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S}  
и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</ 
а да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим ус 
и у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на вра 
и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лис 
навао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Ми 
бе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло м 
убави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да 
само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} З 
 сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми г 
мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећи 
а је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— В 
ио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме пот 
аровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће б 
ва свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгл 
ко говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не изд 
одине.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>—  
 људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја 
pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У то 
може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад до 
ити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим  
ава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p 
тили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рек 
века и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И са 
ти и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља  
 рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се з 
уга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица п 
>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим м 
 звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p>  
 друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да  
о да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му ј 
, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде 
е и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилаз 
пет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти,  
 баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног до 
кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? реч 
о браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, к 
исам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да 
о не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло ле 
ебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесе 
ри:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="8 
их људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме 
о.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његов 
нталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} До 
стрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— 
?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Тр 
 зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се рук 
 имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче  
доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једна 
 да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам  
 Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш тр 
, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њим 
Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се  
Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој < 
 говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је с 
кад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S}  
вео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу кр 
разовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита  
сту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на кој 
 а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, 
атражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише 
јили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</ 
ава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало з 
, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио с 
у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако 
тео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али мн 
 се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, п 
 касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај к 
свесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао  
ној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора сва 
 био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности  
ник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити 
едан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, 
ве ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, 
бало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображењ 
е крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момч 
да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долаз 
но, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја  
ћа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— А 
 нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шт 
 само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго 
опушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{ 
.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>—  
седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разл 
е полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите  
ши и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..?  
а је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и  
?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2"  
S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у ње 
 љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с  
> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — о 
 полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила п 
реме појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је мес 
 а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S}  
а.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећа 
шки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли 
 само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не  
д су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажен 
но учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући 
само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, ко 
зразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помис 
 ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је мог 
нити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала 
огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком р 
 њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после 
; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје  
ушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је  
> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматр 
но, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири  
и је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо 
и и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против оби 
зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш  
 а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубив 
ам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложн 
рцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и п 
 и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће чо 
</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш  
 државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док 
="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због  
Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си т 
о жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она 
ун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскињ 
о што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Сл 
 кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је 
а се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} 
рце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен  
 се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша 
 од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све з 
и почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S 
лакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и нав 
, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни це 
 је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али  
и она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Д 
њивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче 
се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, 
ађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо  
оворим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта м 
Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p 
 им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, к 
је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста  
— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништ 
оста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим  
.{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а  
ети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Т 
ог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелт 
 одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за 
м.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како 
/p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам 
о?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па 
- Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да 
њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а о 
де полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на 
 удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Ст 
и хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али 
свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па мол 
ни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака 
 морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво 
ешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта 
{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} 
е празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти 
Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и ни 
лимну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— К 
 својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелиге 
би.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S 
ему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрај 
 Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био  
{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему л 
, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учи 
рогости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје вољ 
 он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад 
овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n=" 
да их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, 
јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелиге 
шао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се му 
грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све 
ат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нест 
ти праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши  
аснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опар 
„оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју ка 
.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и у 
ћа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако м 
шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче? 
 се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала  
<p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало то 
ном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлуп 
pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одоб 
 не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба про 
ао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли  
} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S}  
о више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и уп 
 слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{ 
, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је  
на им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Он 
ави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, а 
 и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} На 
во! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи н 
коро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког висо 
та ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта 
ом васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидел 
lepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</ 
, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не 
лаву и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S}  
<p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме с 
{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у ко 
} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>—  
} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према д 
{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим игра 
, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се дец 
 дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“  
ем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро! 
а — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече 
ам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, ј 
шља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами. 
, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за 
 био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкал 
 вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте 
 пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа  
мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је 
 се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод х 
 племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смеј 
е оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете 
а му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем са 
те тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} 
 што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би 
Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Ми 
 љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам нема 
е код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> < 
овек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрас 
о да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо п 
 ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбир 
се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну ова 
е мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони  
зао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута н 
 нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, 
ојима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме це 
 имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А 
ера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мисл 
е цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас 
твоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, д 
.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?< 
ико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврд 
 Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p 
у и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу в 
р? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не бран 
p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи  
о ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Т 
лина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дар 
о јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!< 
за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — уп 
 паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу 
та, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> 
а кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</ 
.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данаш 
ку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво глед 
А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{ 
вајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике љ 
 пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шет 
жила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите? 
ила детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим  
а ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је  
м све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину? 
— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите м 
епо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства 
ај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем нау 
.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.< 
дам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајат 
 икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два 
и!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но 
изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће 
обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! 
 тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несно 
м, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми мол 
оворили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</ 
и мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</ 
ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; са 
, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јури 
паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвик 
чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро 
м ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љ 
школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Вр 
 га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p>  
малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа па 
лица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p>  
 животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време  
обољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало!  
Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја,  
ије могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у те 
није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без к 
демо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>—  
 рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити  
на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак 
смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p> 
утила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко 
} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у  
уб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да 
на га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече  
спођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{ 
 си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми 
> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S 
аш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао,  
.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} 
дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га 
> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n 
— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је 
људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и 
ком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само 
{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на 
муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити 
сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи 
е! ал’ ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро 
{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S}  
p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам в 
мејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али н 
 <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави 
ато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Леп 
е Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благ 
— упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у вар 
м мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздраже 
још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац и 
чинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>—  
 на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми д 
</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешт 
Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p>  
ер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повика 
 тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје см 
е прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми ј 
се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стал 
зио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако 
говори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p>  
се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало  
 и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’  
еђе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И з 
де у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? реч 
S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, 
"91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш 
и ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би б 
ила је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене?  
p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчил 
/p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то 
 Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а 
ај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, 
 где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја  
 се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на пре 
љи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да  
кав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене  
лосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S}  
а ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} 
гу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док 
рећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не! 
 ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о о 
боје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S}  
> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>О 
волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} 
о, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем свој 
p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У оста 
нчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите 
 те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} 
, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја ч 
јој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је 
ила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој п 
и вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, 
 прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче —  
— показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} О 
век да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће о 
ема мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љ 
вем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта м 
/p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Ма 
је породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем 
поту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има какво 
ли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мањ 
спитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огр 
 <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и поче 
ам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p 
се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеј 
а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она  
рце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, ј 
ести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио  
сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме!  
исам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и  
ече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је го 
чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p 
{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за  
есеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што 
о осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S}  
дрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је  
а човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Мил 
тивна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина ваше 
гао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он уч 
че Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p>  
био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан 
 је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке до 
<p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да м 
етлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му  
 љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене нес 
ак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешт 
свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће т 
еће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам дост 
> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{ 
је и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{ 
воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све зна 
 друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сва 
> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше 
 да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта д 
Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p>  
говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви ц 
ки муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја нема 
м је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко 
Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био  
 пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њег 
незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу 
ар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао  
ш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{ 
 дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но  
и — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити б 
 хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S 
 пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћа 
у.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко 
али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све нач 
а расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, б 
изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особи 
је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и за 
а и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наи 
бим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — св 
е, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се зани 
 се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи н 
S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти чест 
} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са м 
 Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче  
воје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођош 
 се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно 
нзију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуч 
— време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не ве 
{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како 
опустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом н 
та си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми 
!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ј 
 и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу.. 
!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</ 
а тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, 
, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична 
зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго. 
овори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио прек 
{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Ха 
.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види  
е су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав  
ји јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решав 
ојешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не од 
тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p 
других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна т 
ас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <p 
и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам ка 
/p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај < 
!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то ва 
/p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p 
 Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што 
в је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови јед 
е преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у све 
/p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је  
p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с н 
.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone uni 
 мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први  
а у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо  
буњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек  
јбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, 
чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратит 
леда и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким 
} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му не 
ај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио 
Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или. 
{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет 
ремишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" 
и, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи  
окаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод 
естито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо 
После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га  
у ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје 
мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{ 
 ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме 
естио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{ 
ла том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан 
пако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дан 
било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тража 
} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња  
, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том 
дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је сед 
 <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај  
ро, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку 
 једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати 
е појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе  
риђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по о 
ћу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младо 
ео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће б 
="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако во 
ој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Ал 
на је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита  
ило. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде виш 
 јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и.. 
ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на  
ше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — вре 
постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који ј 
пови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’  
ла. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нис 
чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S}  
иде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јец 
ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћут 
аме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, п 
антуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај во 
м.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очек 
отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а о 
ји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи ј 
се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина с 
пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на ње 
, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам тако 
е.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за не 
p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је  
о ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме в 
ачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар б 
ло, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангу 
..</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу 
ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се  
имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не б 
иће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S 
/p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је 
ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске 
ио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне ка 
ој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер ина 
кох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених  
 и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишље 
љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и с 
едао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београ 
покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли  
о Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње ј 
е молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и п 
и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је 
благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге  
је уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита 
њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У  
тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад б 
а све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да с 
умене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она њег 
 одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и и 
у и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није  
е у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — сва 
даше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тиши 
лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да с 
лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — у 
 у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових  
Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси м 
— црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце 
 али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, ти 
 мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам с 
тан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно 
 говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и  
 му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе  
ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мо 
у! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављ 
} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се 
 телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од  
она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, а 
— нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.< 
 о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему  
 размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом 
и му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Нез 
ош ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто 
е исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интере 
рпска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих пис 
ремишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколеба 
на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичи 
 никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а прет 
дили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> 
рам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме  
.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу к 
тидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S}  
ј, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет;  
е, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчет 
 људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело с 
 томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се јед 
 у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио 
ицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну 
вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Р 
д Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобо 
ије Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може. 
p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Та 
жи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот  
њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да с 
чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што 
 чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како 
аспаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и  
гава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љ 
гледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље 
је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је 
 ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама  
еш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам 
и му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’  
во није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита  
ку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о 
му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и 
 /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила 
ао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очеки 
.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говор 
 родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих р 
ни да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’  
>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблу 
о фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се поч 
вуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање  
државало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачу 
е.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, ко 
и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којеш 
, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све 
 се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, и 
 ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, д 
е но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’  
 њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гл 
јскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио  
избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је ве 
није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S 
на га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећ 
ше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати 
ло да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Сла 
то више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што  
 Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам до 
рже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>—  
својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају  
ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, 
на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и 
} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" />  
друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућу 
 ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш  
ци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако 
д је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица б 
после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и теши 
ећ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим. 
 хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа  
о и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и пес 
 и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрач 
ва о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У 
а ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење п 
5 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактич 
азати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разу 
тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало 
иња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози же 
а бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не тр 
— упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним. 
Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита 
то би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{ 
икако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у гла 
гих.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туто 
о и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто 
ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше в 
 и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, приличн 
 онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад вол 
 ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима 
илицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— 
д ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то ра 
 сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао 
 умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре оч 
ј је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела д 
смеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида  
очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако 
.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква п 
адежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кра 
слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим ибер 
лте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погину 
p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.< 
тина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је  
 Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо 
ачисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесн 
а њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага 
рио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова заж 
ве истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешит 
 срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако  
и свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали ст 
анимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није мо 
а?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда  
бодоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није н 
дњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара  
ући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S 
ад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви 
и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада 
 ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио 
и смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање с 
 бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А  
ије фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруш 
вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обич 
не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита 
ву.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у 
огађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изглед 
Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније ка 
ки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је дово 
исам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није д 
чај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљ 
дравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему 
д пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— 
 која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S 
с и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде 
, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја  
ивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш у 
а у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> 
има, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погл 
ко заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се 
 к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узви 
да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посмат 
е покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љу 
 Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад и 
е преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи ве 
.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S}  
ојим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред к 
мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то 
ље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где  
у за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ни 
на рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим 
се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад к 
 Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</ 
 као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати  
{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту  
а!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена 
и се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} 
 бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спав 
 без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он ј 
чића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини 
никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седе 
одужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настав 
ата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа  
p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљив 
сто до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Гла 
о.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и н 
те.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега за 
и ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</ 
 брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</ 
х!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Н 
.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме  
и ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клави 
сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ниш 
> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никак 
ерцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако н 
о?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нис 
 сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто 
етло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и о 
сто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћ 
>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он  
/p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љу 
исећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек,  
крзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати 
 скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, 
на то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она  
 соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу 
брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — 
леда радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне  
идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају 
 ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разл 
рташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>—  
ала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради  
 да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, 
 услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежд 
азовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидет 
е сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је засп 
це — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је па 
оград, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причал 
и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала 
и у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског  
знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам каж 
ој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам  
о, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S}  
де.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског 
и бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, глед 
осе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече  
ене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под с 
има било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран 
ац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на  
тан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа  
есну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио  
а баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{ 
e unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око 
Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стар 
у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама: 
ог вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше 
 сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођош 
е све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке ме 
 око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно пог 
ћи неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново 
зује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да с 
нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине 
ставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље мо 
своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог  
зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и п 
о, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје иде 
то је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица  
а.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких  
ом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посл 
ти и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седел 
је је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто  
 <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, к 
, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчиј 
{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предсто 
ђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, кос 
и:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, 
игуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија ј 
је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа су 
учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налаг 
лавко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубок 
тне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно заб 
 — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! н 
 Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, н 
говорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је п 
а том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она ни 
да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почи 
/p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред с 
ди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па  
си довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нис 
па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>—  
рђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце 
н је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосн 
Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Је 
јка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он  
о њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, 
нту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаш 
е 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и  
код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био  
ираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и  
љутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што  
а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче 
ештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане 
при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гу 
 Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га 
ре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар 
ти, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред  
 дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се ра 
 <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S 
о ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разн 
осле тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста м 
..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог 
икад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема н 
тири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, крив 
ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{ 
е млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих,  
о бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — 
то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташ 
помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — 
 данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо 
 питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време  
Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се т 
 поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, к 
ује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања 
икако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима 
осан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш  
урке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале  
nit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} 
> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је иза 
ну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ 
се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај сам 
био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пе 
м, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је  
{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно је 
ст, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге  
е и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за 
ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да 
 си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам,  
ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погле 
убав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од  
обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погр 
} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа в 
а ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господи 
 на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други ле 
, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за др 
то знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољ 
же се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће 
! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> < 
 одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се с 
погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ с 
м?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и  
<pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је т 
неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S}  
од ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’т 
>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао  
нски.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, ј 
телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и нас 
.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старо 
 сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и 
а сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} С 
 сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Миц 
и, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољ 
било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачи 
p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без  
убу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког зна 
ица и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је 
и и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изне 
ивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како ск 
у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допира 
 а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва  
ло? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ 
оје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више  
је измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али о 
ложења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам. 
ана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар 
е био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, м 
 плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим 
 Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте 
к, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах 
{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не мо 
ати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јест 
3" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у св 
д се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је мн 
ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; о 
 кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше 
 другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она 
нам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но о 
а. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше н 
р између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражи 
рад!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад изме 
епо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустит 
сам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Над 
га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> 
ти, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе  
> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја  
на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу  
шта не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети л 
мишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је мла 
 хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милиц 
мчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај к 
{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> 
срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пуст 
} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и ш 
 — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не гов 
 дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку с 
} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да р 
 <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, доб 
</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комед 
:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се се 
д ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо там 
 Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{ 
ујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпостави 
на, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</ 
а немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти ве 
ме била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину б 
ете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, м 
 Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и  
арног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и  
естићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стал 
/p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на  
и.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави 
/p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада з 
и њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — 
Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта  
, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>—  
овори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти  
ју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако вол 
 лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад  
ће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога 
 је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како с 
 Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш 
ада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! 
а своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ниш 
ајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми 
чило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешк 
је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{ 
да ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, ш 
ешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фа 
ђу две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову забор 
а и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! ре 
а да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној  
 послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисл 
S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његово 
 под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не 
бро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав,  
 <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, 
 том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је  
треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да 
p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти му 
 руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао сл 
а одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом 
p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала. 
 овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и  
 доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} З 
 и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња 
ди Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратоси 
е читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек 
ом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо 
 рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга врем 
 мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављ 
њег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женс 
е смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S 
с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на  
биљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: 
ш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — 
ао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. 
е, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им 
ада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишл 
премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту ку 
оје је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овд 
бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p 
 свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и преда 
ве; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав 
опло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Сл 
ено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S}  
 да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S}  
 и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p>  
се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} 
 Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандар 
 ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је п 
 вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а 
само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи 
сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више корис 
ди појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за о 
 ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S}  
 На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани н 
{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и ч 
чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је  
 главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ј 
у на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{ 
ши осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по се 
руштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у  
и.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p>  
инова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у ко 
слите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког  
речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како 
ад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло  
ако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</ 
о заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света  
 ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n 
неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт ч 
ада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p> 
> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и с 
било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: д 
p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем н 
животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својо 
рети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— 
<p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког в 
 чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је  
даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!< 
Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је двар 
, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из р 
о је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је дос 
ам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу 
 ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да  
им душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући с 
 />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор 
<p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не м 
> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу 
ало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пу 
 памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле ј 
за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе це 
е је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на т 
ама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изн 
те.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} 
лава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се  
ала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера 
 њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам о 
еси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са с 
му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растуж 
ораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласо 
спитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на п 
ос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>—  
е. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му с 
бри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S}  
у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, ј 
само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.< 
Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том ње 
 трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац  
 њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, 
прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— 
 сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је 
ватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.< 
ако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p> 
цом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љу 
све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} З 
ађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је  
и двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али  
мо он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, 
 и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из 
ерет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замиш 
 топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак  
 Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи 
} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државо 
ње добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на 
сно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знањ 
ислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаш 
Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се пони 
 чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Х 
а примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представ 
> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава о 
правише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао 
имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{ 
штво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, 
намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не 
еда се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред оч 
не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију,  
да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потре 
дом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне  
прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да  
гледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на п 
.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту 
 се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био ј 
х идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом 
ружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначк 
 покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздв 
ођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје с 
случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с пам 
 <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и за 
 и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе лист 
и.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Ниј 
гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и 
а и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их  
в му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{ 
н стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p>  
бе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{ 
остао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао  
 Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећ 
 да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку уч 
а држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово ј 
ле подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се 
рсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуг 
волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп полож 
 ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите.. 
ет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац 
м сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Пром 
зоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био 
ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Х 
 д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а 
сиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично нас 
ицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће  
 С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све би 
ашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрач 
 образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упи 
ако је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> < 
једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухвати 
ред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, вид 
та је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сам 
де!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се На 
же гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, к 
 Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш за 
помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво 
ог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове годи 
глед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко с 
бе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то зна 
роз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно  
д се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околност 
/p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — 
 у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она 
и топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је 
ред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону 
 а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> < 
пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама м 
Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар ст 
оју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има 
мамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Сла 
 пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што са 
непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанск 
еки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица. 
дом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p 
отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих  
 су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће  
вет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, нава 
е хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone u 
ко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>У 
енљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгле 
је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем 
 се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а 
весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни с 
оде.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душев 
и покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо с 
даше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S 
ом наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пази 
 у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим 
 се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац: 
друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друшт 
Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту мо 
а девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је сам 
<p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а < 
очело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта 
 <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће љу 
о испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не дад 
 пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа 
 пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год  
 мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и нас 
 облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{ 
лу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда —  
 долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако  
 што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Н 
закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S 
и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} 
ако је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече На 
 бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако в 
о је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не зн 
 и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за с 
иво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам ми 
по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отрес 
ема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који  
орим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико 
укчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји је 
на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи на 
е да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S}  
би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, ка 
тању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и д 
да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће  
</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S 
} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из ње 
есимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти 
и ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам 
а се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данаш 
"41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено пропов 
благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толик 
јвећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже мл 
енерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а 
како волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... п 
 јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, о 
ојске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша знач 
што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљ 
в ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, ко 
је туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спре 
у душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаш 
! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у с 
подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав р 
сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавнос 
 лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узај 
и чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n=" 
, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а са 
ло огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неко 
>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојк 
у комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце л 
о, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како ниј 
еко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам дост 
а и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да 
о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку ур 
ало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али по 
е она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{ 
све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то река 
ном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењ 
 Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{ 
зирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Ум 
лудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си н 
 <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она 
ом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етик 
Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— 
Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и  
Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежд 
ак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада 
Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да н 
ти се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми с 
p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} 
 његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свр 
о више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном  
p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>—  
на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње 
о било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S}  
према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао ис 
шити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и он 
<p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мисли 
протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и  
?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој д 
ад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону мора 
н им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и руча 
 отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи 
х би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би 
те се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера. 
ог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи 
јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, би 
ла узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже  
и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако нека 
зала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патр 
оје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У 
 си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шестор 
<p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао 
 у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на М 
че свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад 
а и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} 
ако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ак 
е клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се 
ле тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом жи 
еговом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивил 
огу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказ 
ло јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у каван 
таром.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад 
, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} О 
осле се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће там 
p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо 
то јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је т 
:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго 
} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — реч 
ди, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он 
ите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оруж 
и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, ко 
n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда  
ажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средње 
оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и паж 
ин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка,  
жда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S 
лушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао  
ог извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се прибли 
S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове  
и о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастук 
само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се 
рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се позд 
езија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, к 
адкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав  
изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име  
и мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, 
е — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираш 
.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> < 
нски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи  
>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? за 
ло пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се та 
рив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S 
 те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се пре 
о, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Пре 
ало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{ 
 На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љ 
lestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изаш 
ио је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицо 
ћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би пог 
шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да  
ношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Ми 
ао да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно дру 
исак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио к 
 имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она  
исма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, 
и састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на М 
тео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— 
е дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да ника 
једном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно уз 
е двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> 
е <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У 
здржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много 
р човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса  
> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, не 
> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, не 
 и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} 
и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! вич 
, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кр 
е, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао 
о <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином. 
сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуње 
>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је лега 
 дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и пр 
а и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидит 
је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједн 
 га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у 
ном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки  
ало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Пост 
јара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били  
те! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито 
нађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> < 
 Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклон 
а сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу 
ва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити т 
p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} По 
 усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још  
а и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што ј 
.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше об 
аглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам и 
о у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које 
оја колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако 
та — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S 
х, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, ш 
тавци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карат 
 ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ип 
о!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро  
а: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао наст 
о патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријах 
е.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— В 
ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се  
омбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и  
ивео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати навод 
 се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 
орације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с  
аса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први н 
авност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки м 
аде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — С 
сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих 
и руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и 
ено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони. 
хо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и к 
ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. ог 
 да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим боги 
мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може  
четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</ 
ређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> 
, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помо 
га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSectio 
мешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S 
еме, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо 
јимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се 
т се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника 
 јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="4 
} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио ј 
к па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> 
 много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут ве 
ли те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и инач 
и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила 
илике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сма 
ила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њем 
ом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Н 
уде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло  
олико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — н 
} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље п 
 какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све пре 
м ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама т 
не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора с 
богом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на глав 
езде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опе 
ве схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} 
урним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чист 
али.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.< 
 су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста. 
ве оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе  
рли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и ми 
а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали 
 и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} А 
и трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у 
и;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, 
о.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне к 
иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брз 
се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дођ 
ивот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све 
ити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучил 
— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је н 
и та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, ал 
 врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S}  
инио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бој 
} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног по 
о спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућ 
и.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити  
тета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S 
ваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу  
/p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Шт 
екога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже сл 
, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желе 
о да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, ст 
p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упр 
још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред 
ве се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да п 
ст да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој 
њичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од  
Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па за 
иво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на  
љ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да  
аху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после 
 да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, 
књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципа 
- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има 
змеђу Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила! 
цо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Б 
> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да  
јком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <p 
нитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и мол 
 Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме лет 
 за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изаша 
о.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на  
о устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шумато 
чинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати  
, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад мо 
 људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Мил 
иликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али о 
уши није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Пев 
од би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај  
 пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном  
 нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</ 
 не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој не 
У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо д 
е неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млита 
цо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та за 
ишта и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се с 
 је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио свој 
има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако 
дим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се он 
екиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — н 
 му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам 
с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он  
на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде 
 смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао  
 уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на син 
ме и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног 
 њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура  
е јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! н 
 ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоће 
говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му ј 
мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си 
огађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе 
о је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и пр 
озив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од  
S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и к 
ојих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бо 
и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо тр 
 брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није бил 
ђ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друш 
сно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p>  
р добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим доче 
{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{ 
нуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао ре 
е клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце м 
 то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етик 
вду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И  
мејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале 
и вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш 
ао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Т 
весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодил 
ћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{ 
има.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p> 
дила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{ 
превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједан 
 узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врл 
аредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам з 
 — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убије 
етом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи ј 
главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у 
би и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила пит 
је предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би с 
ли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с На 
каст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи свој 
тињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Н 
љ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао 
о и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} 
, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јест 
 да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обуз 
/p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p>  
е.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам т 
 да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су нав 
 /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није ша 
 је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосн 
</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, к 
подин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надеж 
апослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он ј 
?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — зна 
не без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— 
{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мо 
лободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како ј 
м њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад с 
чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет 
е!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} 
 казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче ист 
мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће  
сци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p 
 ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћутали 
не, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што 
а кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача пола 
ска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију 
 У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је 
и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да  
е једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена и 
е.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја 
 знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S}  
о смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мисл 
<pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} О 
а Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис  
> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се 
их мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам да 
о?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се  
им?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, М 
за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S 
 да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то 
оме.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт  
/p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити о 
се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз к 
и ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је  
у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу к 
тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас ј 
д како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! жив 
само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је 
ао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, ср 
тупању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не 
ичком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање доб 
вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Ал 
одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободн 
 те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће  
и, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази,  
 свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <d 
ј сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ 
S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој дру 
алиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским пропове 
 се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и 
све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би 
злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано в 
га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштањ 
tle>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p 
 кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само 
 код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде ко 
ркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене н 
 а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим с 
иче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми 
> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећ 
су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлаг 
га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p 
{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јеса 
<p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јеса 
— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш 
А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напо 
леда сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би 
каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то 
p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> 
 и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема,  
је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш 
чуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и М 
шам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> < 
тове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>,  
лободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S}  
 Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати С 
 му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је ула 
оље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p> 
рган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p>  
 и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> 
/p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божа 
ти, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </ 
и сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} 
оје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, п 
д се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписива 
нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи  
шњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискус 
 да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била инте 
} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како м 
ко! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је мол 
за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног 
лину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онак 
стргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њено 
 је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о  
таде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хте 
загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прсте 
 кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за 
ас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада с 
и!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматр 
 и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. 
е чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се 
стане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</ 
његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео  
?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо,  
дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је 
диже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаш 
дио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста 
 погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видим 
би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочек 
е ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ниш 
и управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> < 
днако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а 
<p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{ 
а руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим 
 сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимах 
ите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам 
ка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{ 
...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! 
ије мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а т 
а.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У ра 
ли цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које 
и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам  
 да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле  
</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и д 
и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким имен 
, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S 
ој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце к 
пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{ 
 је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко п 
 она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна с 
, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу ника 
уго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто 
у; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се 
авам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јо 
а.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви  
те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио  
у вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да 
 сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је  
Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренут 
ет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обо 
е види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ра 
 код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.< 
 то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милиц 
рај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу 
сли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако ј 
то је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} 
зразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он —  
се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро с 
на као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се пос 
мало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга  
је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — ц 
е надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? у 
би — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, п 
} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и под 
а не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало ус 
 Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том 
обом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама се 
средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код  
ва се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више она 
намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искре 
су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепа 
адежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S}  
, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила 
е озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и ја 
: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш так 
прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p>  
p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је до 
а је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати о 
чних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрица 
S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да 
Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Теж 
ј треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко,  
рко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! 
 <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће  
мој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <p 
 <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти 
> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S 
у оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и про 
се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се 
ла.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Сам 
а ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање чо 
p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навла 
а се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те п 
аци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици 
била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и п 
> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела  
е? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву 
Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у д 
ошћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни  
добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке неп 
 жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па 
еда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао 
Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по креве 
к и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај шт 
 души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по 
ачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и ра 
их ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба 
цом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шт 
ан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао. 
због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из ње 
воје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p 
м месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на 
онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи. 
то учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је 
<p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми  
ђоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га 
ед тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет  
расте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несуглас 
у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Н 
! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Нис 
га 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носи 
сам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ра 
дговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде  
ост.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од син 
узику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем  
м.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{ 
} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p 
ас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите! 
рца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и  
вету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Т 
ображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметниј 
 <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? 
 било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се 
у крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама 
ца са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и 
p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и бага 
ам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се ст 
шкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи  
 Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до 
а! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ни 
аше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге с 
о.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирни 
 а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и п 
иста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јур 
јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у  
<p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.< 
Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне 
.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих с 
врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> 
немо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је  
 му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која ј 
проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} Т 
 немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за нов 
Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе 
чило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би  
са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца 
</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим доб 
провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S 
од њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div 
 лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте,  
ажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и 
Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта л 
ве и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до њег 
{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За к 
 тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и к 
p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није доп 
ку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Слав 
е? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{ 
ти све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може 
ко није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако 
Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, 
е што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја с 
а да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили 
S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао 
бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га 
} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем,  
је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво 
ште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише п 
утем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је д 
 се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пу 
, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа 
 закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Н 
ети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му с 
уби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у то 
а у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере 
љи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и 
да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету вла 
>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{ 
ам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но 
ој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погл 
ење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман 
дамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је бил 
ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о 
ослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не вол 
<p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— 
ечи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих прип 
една породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месе 
м тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоња 
аве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересу 
дем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мис 
едела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође ку 
и да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S 
 горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца  
у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n=" 
 и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гл 
и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — ре 
 и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црт 
је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати њег 
мо да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У ку 
мисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада би 
S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се 
ији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи про 
 насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Слав 
 да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће  
ремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да и 
жином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају  
сп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради 
!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби 
мио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зре 
stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа 
ања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава 
 брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Об 
в а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и  
 <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени ниј 
ажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Ке 
извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, ку 
на пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће с 
рисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју ду 
ило у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новин 
 ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> 
Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посмат 
овати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно пос 
 као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два пр 
ме се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’к 
неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар 
p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема  
а ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко  
ричаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта;  
евати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до пе 
ти!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети  
но: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> < 
ући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгле 
рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало н 
 сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна пород 
ња, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и  
то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим 
у а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма 
а најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука м 
дају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно 
ика, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново от 
лавку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и ше 
 погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревет 
ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се посл 
ам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било  
о кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто  
асположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да  
дном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S 
е, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; ос 
 <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си про 
 <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика 
воје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године 
> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Са 
 томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.< 
вко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Пред 
ше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, к 
ам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p> 
 те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— 
ако!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски св 
је благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бит 
 на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздира 
Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је 
је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, д 
!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се  
адно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зај 
образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети,  
 <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Сл 
тву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад в 
 ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу 
д би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дир 
ско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад  
д год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је 
ења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} 
S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Т 
жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати ст 
поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захва 
асно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, за 
title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па как 
и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и  
!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>—  
то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S}  
 леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— А 
е угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и  
S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и ра 
!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с нов 
 дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но 
 зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле вољ 
е у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на ста 
а сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на по 
икаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини  
 је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и већ 
 другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказ 
леко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, 
ане зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи 
м задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Јед 
 било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје 
 телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p 
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на ак 
е зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак;  
tion" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на  
Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> < 
 алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде... 
 То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (са 
 оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S 
премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} 
век мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право?  
за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људ 
е смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Ел 
знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би бил 
 је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на жи 
еби.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше су 
 против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} 
 одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку 
и, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Мил 
а и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр  
 мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Д 
Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па го 
 с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после по 
изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица 
тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва па 
ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањ 
а“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и пос 
иља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну 
 што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љу 
ар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и д 
в се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би спом 
 слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањим 
ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, ост 
 разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је р 
аху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело 
p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода 
ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш 
етан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна! 
иљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не по 
 Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>—  
о признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се п 
, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало неста 
најем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, 
 се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се д 
в сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју  
сте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у  
Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! ви 
вала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му  
ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S}  
лом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја! 
о.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити 
!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не сви 
ада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело  
о исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, ш 
равања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су  
 назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било  
се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече 
 не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А 
сли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се  
куд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p 
 си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада ради 
што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је мног 
 Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само 
{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шт 
а идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друш 
магања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то сам 
 Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S 
, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и  
 обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису т 
 А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви с 
весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и 
огао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала с 
ј осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и пос 
 тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p>  
 занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње  
е таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје  
аго и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и уп 
а! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се по 
 Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S 
нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не  
мо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног д 
е се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око с 
м ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој  
ако ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— 
 и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видит 
т и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из рит 
>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</ 
ад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све д 
 сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће 
ни износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? 
<p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Му 
 а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ак 
ва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни 
ј својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, ј 
ка! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је о 
 /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све  
{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опреде 
 <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видеће 
 ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај нем 
ажење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута 
ојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њо 
умњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, 
ите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици м 
> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— 
о била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он н 
ко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајд 
то да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надају 
имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жа 
иш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Гос 
 нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — ж 
гледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он  
им; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — 
лавко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учини 
 она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претвар 
</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је с 
аш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...< 
гија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи 
екао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га у 
како да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} Пос 
 скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као 
телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њем 
} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште 
{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели  
 умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</ 
а о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се м 
све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинит 
ваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи 
ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: ка 
 Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Х 
ти разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како 
 досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже  
ежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне оч 
јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хлад 
вна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам  
илазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „ш 
, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брз 
?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један д 
де, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више  
{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по се 
радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Миц 
е ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до сед 
 избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи н 
им смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S 
ком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и  
јволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило  
ени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Ј 
е женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хај 
уства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад го 
с је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што ниј 
х је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разг 
 <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али б 
о ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа  
е јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослет 
тина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за др 
 Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежи 
ваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напо 
 — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рек 
У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>—  
</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње  
а.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим за 
идео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} С 
лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли  
е писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту  
а раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта 
е тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А 
p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, 
 старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове 
а романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је  
о рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те 
вирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло 
ји изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Сла 
јзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те  
рка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих  
што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гл 
p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво ни 
ма себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све т 
ла скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве нем 
{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за  
о, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо 
се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми најв 
ца гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше  
{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи м 
груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љуб 
ред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та 
 Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p> 
 Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вер 
је.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="3 
како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне 
јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђ 
ко се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше п 
 индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Гроз 
имо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не  
— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој  
и, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће око 
цама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је 
тао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Мил 
у и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, 
.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам нек 
шим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио 
 намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.< 
же и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује. 
S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</ 
Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожу 
суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко 
p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, по 
ану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" / 
тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу 
 скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у  
 девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Да 
едајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала 
} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, кој 
бе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S 
доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече  
и.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S}  
чезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих заме 
ко је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих 
шан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и ми 
е а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и приј 
 прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има ко 
терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих 
се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њен 
лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана. 
оди.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је,  
срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке  
е.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од св 
, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} На 
ој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зн 
а је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и н 
 брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисањ 
асни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је 
њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку,  
сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ип 
, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штог 
 да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у ш 
 ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита о 
њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{ 
оложају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива 
њу варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, 
 по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. 
удан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не го 
кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би  
 су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види све 
 је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би се 
.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе 
дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље пред 
аше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо 
 ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и  
it="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се н 
on" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; ни 
ху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је 
.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} 
ила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} 
ало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред кућ 
ово.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} С 
наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац 
м предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увреди 
и њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одава 
ад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала  
у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам в 
оћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бит 
смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо ве 
{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш ж 
 што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је би 
ање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком рома 
черашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече М 
азите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите с 
и у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо ма 
сташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо 
— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо  
ече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само 
е старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гл 
зди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре,  
ила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није 
Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста 
 се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођа 
ма.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише  
види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили,  
та ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта с 
сто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S}  
о амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S}  
ег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бист 
учи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
искочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече  
рати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} На 
/> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у свако 
да љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље 
тас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p> 
ада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су 
атраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пази 
не на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, 
а га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! вич 
 неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто тр 
Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — поми 
 и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} 
еколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољуп 
 и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, т 
ред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је 
} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— 
јмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p 
аст њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једна 
.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прек 
идно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу 
ише онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S}  
селост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ак 
омичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Д 
тарац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и пр 
а и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жу 
ти, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта 
нети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом к 
 Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, а 
авко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста пр 
{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Мил 
е угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрм 
се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снаго 
Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов 
S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се  
бијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, пит 
душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око  
ам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александ 
 је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да 
о.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за м 
{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд  
ого и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекорева 
ући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде  
 пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећ 
е радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојк 
се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све вре 
 А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, кој 
м човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој на 
!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показ 
 „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожел 
тавити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију 
} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасви 
ањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бри 
лан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</ 
жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, т 
ва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у пам 
бро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месе 
} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задово 
 разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћута 
есам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’ 
огледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Забор 
ети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико  
 пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном се 
 но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета 
уку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{ 
е смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Слав 
ило ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало ис 
ј се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застад 
 је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, за 
оњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да ј 
 знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, мо 
колећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само  
еограду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p 
се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>—  
 Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то 
 ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се с 
— трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара. 
вагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о ки 
лавко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој  
им доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поруч 
ма доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Ка 
те, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која  
интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикец 
 масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост пом 
 карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је о 
нити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који  
 својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престониц 
зну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног пона 
собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у  
траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S}  
х <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука,  
зо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црнома 
Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да б 
ре сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пиј 
 за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он 
 задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му 
 себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћ 
јмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се  
Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је  
оловина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узви 
Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако  
 редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз п 
знали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање 
 до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао,  
 за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим луд 
свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто  
 проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у т 
тиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ з 
само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Он 
ушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о н 
 /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог  
<p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да 
о виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша 
вка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славк 
аче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких 
љаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта 
S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{ 
илан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не 
Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што 
чног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја  
е те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S 
гентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво пог 
ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу 
чно после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо проти 
е заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у п 
о шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође ста 
а пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих поса 
е загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{ 
иде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише  
цо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зр 
а поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савиј 
 грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно не 
а њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — в 
тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донес 
 јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђењ 
те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Он 
и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њ 
вши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће  
 На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургење 
новника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> < 
окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод рук 
ази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на и 
а!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но  
а мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{ 
 кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огр 
ући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идит 
. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не и 
да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет  
у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло 
к!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па о 
Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но  
 ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој,  
 Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Ста 
ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад н 
ремену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад т 
им.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се по 
загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја би 
дну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво 
 а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода 
она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на  
е како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се п 
ма.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и пола 
 породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца,  
 Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} П 
ри ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отр 
окрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све  
ете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..< 
.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био б 
а, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрас 
да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сам 
присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рука 
 ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он ј 
скаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрве 
ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам м 
дајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на  
а, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још  
ет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли 
 Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни тол 
.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се зан 
упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао  
х јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму 
љини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у 
им да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима 
а заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— 
 о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и он 
S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде 
 деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели 
исли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разл 
оде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример 
брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се 
 било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло л 
азнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође  
 срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко ме 
еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се 
отив своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог ра 
, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{ 
ног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произве 
та вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и м 
то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се  
p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S 
потама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио 
ећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S}  
извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, 
о да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на час 
на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијен 
 збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p 
 врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена сво 
ионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено с 
могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање рук 
е!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S}  
е би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и  
!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> < 
епо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смеја 
 Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у 
идер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миш 
послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта х 
ion" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се  
 то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче  
 сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, ка 
, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли 
ма важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам 
ом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им пр 
Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Се 
ији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећ 
Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а з 
S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S}  
 <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних сна 
 никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава 
 иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв 
и класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овд 
ши као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу н 
а.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човеча 
ији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу о 
.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала в 
није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету 
ћи и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не б 
 направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила њего 
у напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном п 
 да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! —  
се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по сви 
мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, пр 
а нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и  
ем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да б 
 пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чу 
лободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилн 
њег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно ш 
аст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је ве 
де се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Зн 
 леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја са 
немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, к 
а с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> 
ли кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и  
о.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскор 
је је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није  
, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти  
х! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш св 
та ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— М 
тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} 
велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта 
> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговор 
аве и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут п 
својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловито 
умем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све зна 
ред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S 
епше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има с 
 о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво с 
се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, 
 после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Пари 
болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном по 
ак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он 
доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака  
певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Беогр 
кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додируј 
а пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S}  
е допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благос 
 умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и 
 <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радозна 
се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као 
p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{ 
и, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У стра 
 Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калд 
тним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и 
} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипа 
соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога 
би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао 
оју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање на 
лу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друг 
ваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет  
је знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се 
о.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило —  
, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаш 
, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самим 
по Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и  
ли разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, кој 
а сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је пра 
 <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је ст 
 познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је 
из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нис 
 бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју. 
 красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и па 
к у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућу 
о само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо  
рављен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да 
ло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била  
 од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљин 
лика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та мо 
4" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја др 
као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али н 
само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам досто 
, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би 
леда и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <p 
м певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а  
а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет 
њима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле бех 
та Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја  
смо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Н 
 Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а  
/p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. 
пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све ср 
наш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Дост 
очито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у с 
 у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичко 
сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која с 
 све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о т 
 и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Сла 
о зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвор 
је су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то при 
да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у 
дина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе 
 парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из ње 
руштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога дог 
виш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се б 
 не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али 
— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је  
накост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити с 
к кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасу 
е то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми  
рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си та 
Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео М 
куражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се 
о хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла 
 на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, ка 
лете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце д 
то; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветник 
— етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славк 
ко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Н 
 кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога дру 
требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видет 
их двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има  
и треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му у 
да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки  
 за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> 
м, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да  
ушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га г 
е ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпит 
 се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на 
 Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но 
и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се 
 кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају,  
 не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она  
1" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја ми 
шља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је 
 која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђен 
 Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају 
ападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и  
 терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталон 
она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму 
о.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{ 
ма.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, 
де се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по 
ристи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у 
head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли  
и сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 1 
.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет 
вориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и  
ш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли  
вету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том 
е онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љу 
ив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао 
е.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су мног 
као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S 
ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! госпођо! 
, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој с 
мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S 
оздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси  
поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи шко 
ја је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли по 
е давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично понос 
и се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} 
 суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из са 
а.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n 
 а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ би 
о је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутн 
е уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Сед 
!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То  
и, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу 
арцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, по 
му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разреша 
ко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души б 
вет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{ 
 какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не у 
е вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— 
 - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића 
ло то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знал 
ах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали  
 његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} 
е делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон м 
ог понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста о 
овео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви 
 се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким љ 
мњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то 
кну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времен 
теља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породи 
 Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писа 
 Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, н 
сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љуба 
мао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се  
 је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се 
 на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што  
ње човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S 
ме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепи 
гледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгл 
ке ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То 
о ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не б 
како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метну 
 а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посма 
жао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад ос 
че због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S}  
} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо 
м, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан,  
едеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од 
их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натму 
.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црп 
 — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дуж 
би душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и 
реда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда 
е стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима 
штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли 
е се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а  
ед све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и суз 
урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано. 
ма старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>—  
у савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не 
ао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растад 
<p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене к 
5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби  
днога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говор 
е видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и то 
} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а 
>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти  
ве јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и ма 
пут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се стар 
ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се з 
рњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат с 
екао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја  
али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на ј 
дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се шт 
 и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби узд 
ом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је м 
Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али ниј 
сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S 
м!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p 
ење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само з 
 За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја н 
га сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, ка 
 — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красн 
 ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женск 
он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парн 
не грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p 
 уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> пре 
сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам  
рала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а он 
на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Гот 
и!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и 
Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете!  
удска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — јед 
је, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога  
авко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се видел 
жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добр 
је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једн 
с не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад св 
, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да 
мо је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по гла 
убим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с  
ле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај свет 
 дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један 
 да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} 
та мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на 
ан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу нас 
зађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред  
биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној.. 
исли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто теш 
та и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ б 
Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <h 
едео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p> 
> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не 
ошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели по 
зована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли 
апричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и кра 
тни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на у 
те ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Ни 
} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће 
мо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</ 
ваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Промени 
м те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p 
же бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син т 
ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, 
 тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и руши 
е допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја ниса 
 мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац 
али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им  
ам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе 
p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше ст 
 је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да р 
 си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p> 
атио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устим 
премам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долаз 
а сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.< 
 оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то,  
за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осе 
о.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад г 
о, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га рад 
— упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала т 
итати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку преваг 
де за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име 
ј се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! зап 
и тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преоб 
на.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа 
прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p> 
е жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твој 
бацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињ 
знам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога је 
 и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љу 
као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао. 
доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и про 
} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Д 
е.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славк 
служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином 
и га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и 
лно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на са 
е у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде 
и тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино. 
на скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p 
ослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на к 
 и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S 
пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, 
ао да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с  
убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb  
 боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво  
је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде 
анама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у глав 
на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с  
Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке  
оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједо 
лбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је он 
истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и 
ег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим. 
ми знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S 
овника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред к 
} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њи 
 би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај 
а ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад  
 на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела д 
лагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте 
.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти 
де да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S 
 у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? н 
о иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако  
и кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у 
же и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, ког 
 крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на ко 
 Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на суср 
S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да!  
гледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје ле 
ијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, 
д погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавај 
уштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да м 
?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме 
p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у  
прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Ста 
 врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам 
/p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац с 
 — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — ни 
е!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, 
 намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом креве 
чи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она  
ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не д 
?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни 
, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица ра 
други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скит 
мо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће о 
мота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с 
о спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и  
> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>—  
 на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S 
отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш са 
пет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури н 
.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко 
Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова  
проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага д 
о ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли 
ет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мисл 
о тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа  
 шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се 
Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не 
p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S}  
таше му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење вла 
у.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у 
ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто д 
умрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и 
м равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и је 
оје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао 
{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто упл 
ешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно н 
 Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво 
 да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела 
ection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских ску 
p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је п 
шам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој 
дарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате  
у ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко 
а, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, и 
риписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да  
а књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било  
 <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би  
S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Сла 
ата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише њ 
сто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони н 
="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није изби 
је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, 
дужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас разв 
S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p 
} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је 
 би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад  
ма за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплаши 
треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је н 
вало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи предста 
м мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем в 
 али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се с 
S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и см 
е благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се ч 
о је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да  
ривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S}  
се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао к 
у био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по че 
ти око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} С 
у и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрн 
да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред!  
 он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.< 
к му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Мил 
више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће  
е:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</ 
ка ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но  
вно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би м 
 кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио 
.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уз 
ара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка ско 
 ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бог 
тио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о и 
лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси 
и пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја  
 прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као д 
а у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што  
к! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— 
о у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осв 
и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било с 
ећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb  
бро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и  
жда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба в 
 осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта в 
 прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Миц 
спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, д 
мишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког ј 
ке.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо 
ити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Н 
!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опија 
?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толик 
о.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни ме 
вољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сиј 
ли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде ку 
розбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то 
ћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој з 
атима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ 
> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи. 
ку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и  
што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу љу 
вковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у со 
малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су ве 
та! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— 
/p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео св 
т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2  
 никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! 
ада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Н 
.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, 
пламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико 
асна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети 
јно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлу 
прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распа 
уши.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p 
му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, н 
ли боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивн 
све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би с 
.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха 
 ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мал 
љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а о 
ађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падах 
ет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било 
ешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S}  
 ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила 
алеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено располож 
 тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите де 
оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаш 
а своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да 
 Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мал 
ди.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље 
шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка  
> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје т 
то сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном 
а се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то реш 
те! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} 
ше; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташ 
анс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</ 
 се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> < 
и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скор 
 је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која 
ажила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за  
 треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више над 
рисети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образован 
 могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати дру 
о пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ип 
ој појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјај 
ћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се  
друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори  
ћња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се 
/p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти 
ам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних ид 
До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би  
Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Мом 
 се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но игр 
моћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њим 
 па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја  
ем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и 
 заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је 
 вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка на 
а!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Т 
о тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— 
ер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице при 
ња.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} 
нао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да  
а, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви  
> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. —  
{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надеж 
пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године  
 <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — ха 
авко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке,  
 више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста п 
 не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме 
д првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, дома 
сли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу шк 
„шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и 
коро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило —  
авко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе н 
и и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво подне 
ће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је  
ите и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по ка 
ецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле 
и? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама 
 свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љуби 
 Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси  
 несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што  
до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да 
није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али  
лица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце 
раво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намр 
 хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже 
објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети вре 
полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кр 
ена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрица 
е и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих  
о по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад у 
је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пи 
ирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновији 
ла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти бр 
азао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, 
а се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болес 
 тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако х 
афаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S}  
да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца 
лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што с 
<p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих има 
— ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, д 
 какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличн 
а се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак 
жају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама т 
убави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе са 
 ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи с 
а! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледа 
тати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p> 
ко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p 
 по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суз 
 опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити...  
 по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га 
} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну 
 когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде 
 већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једнострано васпитање н 
лаву на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек 
у бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близ 
сположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњ 
S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како 
а, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом живот 
 усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и  
тао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро  
е сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики г 
м се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац 
и и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посма 
/p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бој 
о.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да  
а је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно 
би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој је 
мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету 
— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није са 
у познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева  
ајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и  
ори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшн 
ије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити  
{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако про 
 и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — н 
ави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? 
 Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је нек 
/p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не 
а, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви 
сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! 
 пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џеп 
обично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она  
ло што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p> 
се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p> 
 министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече М 
p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему 
 браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} 
, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загр 
/> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.< 
е занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дат 
 њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја стара 
! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ 
, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> < 
} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По 
 наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тур 
а.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко  
ност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S}  
} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p>  
 час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде  
викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и тр 
— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а 
ћ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање М 
хвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p> 
е могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли  
Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} 
 Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Т 
д рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти 
 као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситница 
овек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, од 
е уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти п 
 и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она  
м.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трго 
 светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури  
Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти  
Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спре 
ас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одуше 
шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у шк 
који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме обла 
— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> 
тавићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат 
само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луд 
 мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћ 
, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>—  
p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— 
S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S 
јатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S}  
<p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме н 
ре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Зв 
/p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се в 
у поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бој 
це му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не з 
е, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога да 
шта му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} 
ела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, 
 сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и зани 
ачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује 
e>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли чит 
> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— 
 Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлук 
} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз  
 полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава п 
n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала бла 
мати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала бла 
а поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа јо 
х, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се на 
 друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам н 
 мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас в 
е? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!< 
рац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хт 
љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се 
вне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита г 
осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, 
роз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type="chap 
м.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{ 
само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! 
ва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
вог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се  
 — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлу 
да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p 
 видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? 
вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S}  
{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку по 
 пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да т 
о.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не 
ољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSection" /> 
на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и  
Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сут 
ра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од 
оје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женск 
 које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се на 
ке људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p 
е не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </T 
и и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књи 
уће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као стар 
— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и о 
о да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама! 
p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</ 
ц се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе  
! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају!  
 Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица! 
сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Лу 
 Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} 
е!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још  
 „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах 
о по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да го 
чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, ка 
аше полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, раст 
— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не 
> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да с 
хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим пр 
лаву на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но  
е и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба  
 цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мисли 
обу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не б 
е немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људ 
њижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета  
 је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone un 
ја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпо 
о један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет 
 крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити  
Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам лу 
те на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! дови 
азговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак о 
и ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну...  
е да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћ 
 вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом.  
да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од 
о напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S 
на га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Слав 
е начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у њ 
ти.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као нека 
ешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и  
е.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имам 
ође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S}  
в према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од тво 
е станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{ 
отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S 
овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S}  
ва.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака 
релетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако и 
здржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и вољ 
убав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њен 
о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и с 
је љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нест 
ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему ј 
знајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p 
 на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла  
то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања пр 
ј се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023_ 
гло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, д 
ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле,  
} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј 
ио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Как 
, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас са 
сту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?< 
ислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидн 
јем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љуб 
дала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су о 
ебне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога 
као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и  
нске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино,  
иста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и 
авало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло 
ојим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљ 
>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће 
му је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} 
ла га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живо 
ком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шир 
{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хт 
ад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{ 
о ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је 
ца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена 
, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми  
 <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историј 
{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! ника 
у неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима 
 хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пре 
 за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одгов 
 мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љуби 
.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мисл 
пита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} 
ом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све 
</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, с 
у за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те р 
одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <p 
ађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам 
мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим 
} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му простру 
 знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{ 
 не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му оп 
S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и  
а могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p 
 срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се 
ди а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно д 
Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто 
е несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана д 
је могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образов 
мо ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се 
Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} О 
у руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени 
леда на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуш 
{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! к 
амере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Над 
ћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но  
у јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше,  
зо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће  
ма, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце м 
{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> нек 
 бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к ње 
им мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати  
ате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или с 
>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само с 
 то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова др 
тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бој 
ого, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја т 
 ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљењ 
румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с  
Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једн 
а у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био  
рце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му п 
 те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати  
јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} 
пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чи 
 — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли 
} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито 
иштавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се 
 обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{ 
а омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле ум 
х могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и мно 
ан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p>  
 својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онака 
м искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добр 
 нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично п 
зитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознај 
сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо 
вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p 
о? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја 
p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу на 
 и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово вр 
инуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће 
ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p> 
сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се  
сто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се  
ито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе,  
 ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! р 
S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана осво 
 носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образов 
 њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био 
 се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што  
све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми р 
 да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула д 
ку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — до 
а бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од друго 
{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време,  
а једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу  
слио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — 
е сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p 
>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Ду 
 — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вам 
 већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже  
 Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, 
{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице 
и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>—  
сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако рас 
ред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и 
м ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш  
{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње  
о некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S}  
то му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разр 
лавко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у душ 
вку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро 
вакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исм 
значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се д 
ас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме  
у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S}  
 невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у  
ком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара 
елу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај  
лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се шир 
и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипа 
е што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> над 
у.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се пом 
е осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку  
рже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљ 
окајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш до 
анас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао с 
тено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа  
читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} 
/p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одош 
лице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је к 
у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити чо 
гледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, к 
с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у  
ати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невес 
ђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и 
 ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ниш 
ца, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је 
Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам,  
о у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба  
а те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, ниј 
обођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> < 
 то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} От 
лиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p 
ги се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то за 
и жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> 
.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши 
шњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчи 
 срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другов 
 — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га поглед 
ти и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али 
оменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво 
де на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће г 
и с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно,  
ош више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би  
ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!< 
 пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Веч 
ме не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући саб 
 их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сј 
ги дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, мног 
вета онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од ме 
p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>—  
арушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за дво 
} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p 
{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујн 
 узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа т 
освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и  
ћим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> < 
о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње 
 чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Каз 
кав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72"  
е појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко 
 ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колик 
да ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље до 
 другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Ман 
каже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвоје 
ушевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше н 
и глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до  
S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро зна 
села?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо п 
а обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се 
аше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и т 
 мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p> 
 — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ 
вом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, 
 Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је гово 
гру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну и 
као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спази 
агрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт! 
 млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— 
едњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гл 
.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био 
 у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, за 
оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се 
е наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање  
офијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада  
у видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо 
ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом око 
акав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рука 
.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{ 
куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зи 
 мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о  
адала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?< 
асмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о св 
— не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то 
њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се н 
зо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, ш 
ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се вара 
ешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дак 
одине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда де 
ише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p 
— пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову ле 
 Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пр 
 гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванре 
ји пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</ 
рви кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га з 
им Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија 
ли, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде  
 рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добр 
ред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је са 
пак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! 
се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она 
због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођ 
 <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мо 
ша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу 
и разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родите 
S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> 
и се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расеја 
 Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоће 
ори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са к 
јише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била з 
бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, 
ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и п 
е. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да о 
 у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искре 
то с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p 
<p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у ов 
оговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те  
ад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.< 
све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S 
 довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си гово 
ставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{ 
онара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је мес 
 мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па  
 стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</ 
све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти му 
им се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниј 
та мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су 
ко сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим  
 рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не!  
е од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако  
е гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <mileston 
 вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени пр 
 — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погл 
 ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли 
 зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! 
лавко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела 
 мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли 
те, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован 
век хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" 
и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар,  
то кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и  
РАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1 
 ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе п 
еће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао 
ри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме д 
 Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сам 
 је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и  
и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете!  
 зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и 
 то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом  
огао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин гово 
ко створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.< 
но у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си  
пљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара. 
евесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брз 
кне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме  
 и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ  
и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се јед 
!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој 
 ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само с 
а има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет 
 изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</ 
им.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, 
p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри 
 казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то неч 
и Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге во 
ишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче!  
зличном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавил 
и после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заист 
о да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако 
им оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног ве 
ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и з 
идело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод 
в и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико  
у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као с 
л’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће 
и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нем 
>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па и 
 ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да п 
пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, к 
тку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем ј 
а видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не  
> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби нећ 
, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуг 
ила највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам  
о, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио са 
шта учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p> 
оручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих 
</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта 
е:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но  
мислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па д 
 <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Кри 
т?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам  
S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не  
. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да 
диш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је инач 
згова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буд 
ава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело 
же главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухва 
.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p>  
а.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад 
p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гр 
да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— З 
 ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{ 
Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме 
е га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p 
ој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, ал 
ма мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш. 
и се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тад 
ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку 
све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мн 
.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у 
и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста зна 
Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем.. 
 Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та 
е она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — не 
о зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала на 
.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb  
ј се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врат 
Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништ 
у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, д 
а је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао би 
екао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак 
ице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу намора 
слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене не 
нашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза ку 
расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чини 
ј је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам т 
то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p>  
кочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам  
иташе новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — 
лим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се б 
ли то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окре 
— може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n 
ице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам  
 ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па ј 
ам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила 
обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се пос 
је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после  
а, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја с 
 то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и  
аопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер н 
еду.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали 
артин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већ 
вина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикну 
ји ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, а 
ш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче 
, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од  
осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на 
, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од  
е је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она ј 
ка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту поро 
вице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“< 
е се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници. 
е тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спре 
ну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећа 
мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>—  
ажим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас 
бавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам 
та ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чек 
 што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драг 
ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p 
то у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку  
> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>О 
 Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо 
p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на т 
а више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно д 
и јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стаја 
ините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте?  
дном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледа 
ориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} 
 то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам м 
ити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — 
он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или 
е знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се 
код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се так 
 своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог распол 
ам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала. 
моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и по 
штој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја с 
врће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би са 
ди, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући. 
еда. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече 
 дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} 
ло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време ј 
а како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Ув 
{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала вр 
али, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избег 
— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Мом 
{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да 
 знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душ 
их била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бит 
е тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p> 
гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груб 
опашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже гла 
т.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ниш 
исам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти с 
г стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено вре 
 гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу уч 
 одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви с 
ас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису 
мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађ 
} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{ 
ирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— О 
ели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се с 
Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p 
— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n= 
оме није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и го 
 онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим в 
уши, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само  
!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провр 
 ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајд 
у се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам 
 тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> < 
јмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S 
и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} И 
 ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о фи 
 ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} З 
и је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — у 
е! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове  
ив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматра 
Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— 
жем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а  
лиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље 
трчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то прич 
епасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлит 
а оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам 
е теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна. 
ста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је  
 мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— У 
њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијали 
но овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p>  
д је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S 
о близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима и 
ерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се 
собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар 
, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „ген 
дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуд 
Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учини 
олико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болест 
5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек она 
решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице  
осле прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромно 
 њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, 
ица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж п 
ужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовал 
е и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине он 
 орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика  
поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си т 
и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њ 
наш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек  
ан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног п 
 би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, с 
а његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, 
Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је 
тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по каф 
гризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра 
вом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш  
у.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк. 
за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, 
де је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматра 
ну, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одје 
о седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин  
асан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне  
е, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало пом 
 смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њ 
тује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну буд 
 је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и пост 
своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не —  
паднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме  
и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Мом 
а смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј —  
 <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада 
Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо  
астраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав  
да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави пи 
ласичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо  
о обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зат 
па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</ 
нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас на 
ц те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем г 
вала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погле 
била?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у об 
дивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око ш 
никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа  
рце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо 
 њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташ 
порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово  
 после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако 
а а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује  
 мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет 
туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар не 
ој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њ 
{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да ј 
 га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и раста 
нас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо,  
е знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Н 
 допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.. 
вота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаш 
овор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тр 
и се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} 
 прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да в 
{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео 
шта да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праме 
 сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — п 
>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — на 
нашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово мла 
у му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко 
, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији  
еоград!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад и 
рам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој су 
b n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше пола 
} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напус 
њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова 
твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и пра 
 Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавић 
љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — у 
 нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И  
та га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" 
 мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У т 
ив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> 
умети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и иза 
одарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обој 
латко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S}  
ном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S 
{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи. 
ти? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу 
авају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то 
жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S 
</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S}  
во на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало ва 
 ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмет 
} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је т 
и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се 
е мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобо 
питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p 
 заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Најв 
е учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— 
— идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карак 
 ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој  
} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мисли 
Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене  
уке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и уле 
 n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! ц 
слите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било л 
да.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> 
аче и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја т 
ажим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија 
 „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и засп 
рно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине п 
ред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етике 
овољно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар  
су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавањ 
 је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у  
ети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако ј 
мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ј 
.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад  
да и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан пола 
езнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p 
и у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја ниса 
о.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта би 
ече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли  
премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је  
pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у в 
 Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, м 
 досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> г 
тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p> 
 ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио. 
ло.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S 
то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не  
>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> 
—- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрос 
узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страш 
због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искрено 
 А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је м 
ва.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у  
</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама  
баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Ми 
о сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb 
 Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледа 
ечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није ист 
ву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, 
p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам,  
ти.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" 
ра.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љ 
ла срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и п 
!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам  
аш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не  
 сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема рав 
дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетк 
.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, д 
јао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и  
све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љу 
/p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро,  
је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу ко 
 Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p 
кну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се 
добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта  
ако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да  
мем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је нест 
е свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам с 
Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турк 
ели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет промену 
нашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надеж 
 кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо  
е изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше ма 
са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на 
ко није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да ни 
p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов погле 
м својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право! 
не, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете  
лужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпост 
стина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио 
S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} П 
озни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвал 
} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти 
 томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истин 
сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега з 
ња.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики гр 
реба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како б 
p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није м 
то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам би 
.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb 
/p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само зн 
аци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачиц 
да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>М 
ено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекакви 
p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хл 
p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на ст 
по судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у стр 
 слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад,  
 и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жен 
>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мисли 
ати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створит 
 сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна к 
С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на с 
ш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у  
/p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њ 
<p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо др 
сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топо 
ма.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао 
 Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити! 
напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и луп 
агрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>—  
 одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Слав 
и га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обе 
освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми 
погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког те 
S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће слу 
н далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика ка 
 Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љуб 
све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија  
осадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се 
ом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног о 
ио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се 
p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми и 
 /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми  
мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор о 
о кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како с 
 мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам 
 прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није т 
ти, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је  
 се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одава 
је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музи 
>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрад 
о лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p>  
бијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не зн 
 у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја  
ам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити оно 
та — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некак 
 неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је  
 нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према  
Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њим 
да у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако! 
Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати з 
отова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, г 
н и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надеж 
е воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погле 
в суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети 
га је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган н 
 тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна  
кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гра 
аша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар  
олико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ 
} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огла 
замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као ве 
ња</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагну 
авко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> 
ром негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Ниса 
, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она 
ити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Он 
руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада г 
 ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" />  
ти, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о  
и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ћ 
огме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— 
 сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све об 
собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним н 
да.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило 
и, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мр 
ајвећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика. 
је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је пр 
{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <ti 
вко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његов 
ствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и разли 
е ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — 
 мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што 
досно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а 
и Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње ск 
! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{ 
и није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему 
крипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17" /> <div type="chapter"  
Section" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао н 
н се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за ње 
, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које  
 узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је,  
сту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напо 
јразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава 
ује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањс 
S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа!  
а сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сам 
 т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш? 
 наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога  
р и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у пра 
у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближњега ми је непрек 
ати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њен 
ко! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су т 
ади са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучи 
ш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до  
 се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да пост 
{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те воле 
исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само  
в, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p 
ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба са 
Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не 
и, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се  
идно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад  
 до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, ка 
и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћут 
чена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава ник 
 и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је  
ка женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га ш 
 Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} З 
а прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа 
 грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако 
 забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише 
Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање  
е, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца. 
 под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће са 
ност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо 
} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други по 
ам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака и 
што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} 
соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту 
Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Как 
едаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, ша 
ти, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко г 
то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Ско 
стиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вам 
и незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од  
{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај та 
њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан по 
на и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на ком 
 ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све  
и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржав 
ите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар  
и, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што  
адгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То б 
ети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То 
а је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у 
 Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећи 
зи, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуб 
 избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. зам 
ко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и о 
то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими д 
тавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама ста 
воје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их мног 
 има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она с 
! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и уд 
е гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о  
љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он  
но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учи 
 је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФер 
</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио с 
S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} 
, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пиш 
 из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну та 
ичности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S}  
х много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали  
 славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом 
да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно  
метила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега  
 је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и 
вор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите ко 
је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само 
ного-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме 
ле дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила  
ћа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, как 
треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{ 
ска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем к 
у, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} 
а покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{ 
ти?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти неће 
променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији 
решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти треб 
шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S}  
на сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати,  
 ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} 
ли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је па 
к то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде 
тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да ску 
Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p> 
а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{ 
јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавају 
да?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{ 
ак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати. 
ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа те 
ам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа  
.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољша 
> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете би 
га. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлуч 
 да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато 
о?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не 
а гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју 
омоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} 
 човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и д 
гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу  
ао да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице  
} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на  
S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S 
ина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред  
кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш  
умњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она на 
говору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво  
с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су с 
тивно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?< 
сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радозн 
р преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер 
ле сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Пита 
јаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! у 
а му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и  
вина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да 
е! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p 
<p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност  
ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би прогово 
е! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер н 
шта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! н 
це, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску в 
па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} 
ине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а 
а!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се 
 замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причал 
аше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</ 
ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>—  
годила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Доб 
а много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Исти 
ако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разв 
— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ств 
 нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не тре 
S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила  
а је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S}  
о пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једи 
и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладн 
.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p 
" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко ј 
 мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> < 
="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те  
дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p> 
то ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p> 
>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жен 
е могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мис 
/p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и 
гледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу 
 тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говори 
лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S}  
је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још 
 <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на 
д поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је 
ама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{ 
; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше ка 
лодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и 
длучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треб 
 увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна  
ородице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он  
 у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} П 
виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се проме 
нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд  
вређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инсти 
ан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажа 
гнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља  
ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p> 
евао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћ 
</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли. 
>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} М 
ну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама 
 очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила 
јано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледа 
врне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Гос 
>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Да 
нка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> < 
ао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} 
е вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, ка 
 зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.< 
упити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било  
 узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здрав 
ло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љу 
ој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно. 
 и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја уради 
кореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— 
 и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици,  
ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на 
рење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта  
имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, 
атељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију. 
Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам 
Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођиц 
мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме 
се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загр 
 поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> < 
м.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, 
ица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А  
говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана  
ашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви  
ји су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њихо 
арила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на крев 
н и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора 
де башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се п 
авка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да д 
м, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али к 
 била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он,  
ђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из 
з тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не бр 
турио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, 
е једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити  
 како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави  
седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{ 
П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорн 
де далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, к 
И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци,  
"78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су и 
 теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну С 
пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога тур 
>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слобод 
о ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{ 
 се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у 
топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложи 
нијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке  
цу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца н 
и мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури г 
а у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном теч 
оче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да з 
/p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њ 
дежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S 
редвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам он 
оче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} С 
ио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} 
, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, т 
p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми н 
едног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ 
ршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока 
љно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>И 
те с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, 
 њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узму 
м гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетк 
енци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад  
 охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така же 
, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и  
е био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упр 
а ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се д 
 се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао 
 Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећа 
мислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах 
зма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да с 
н, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се 
а се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се слад 
погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачки 
p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p>  
у се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам на 
им питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{ 
 пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затица 
авко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мирис 
ну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p>  
јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрал 
венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>—  
је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни,  
 како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро с 
о мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићет 
дирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигну 
"SRP19023_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> 
 па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован. 
врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! до 
 здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а ци 
р као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, труд 
дела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка. 
.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљањ 
 мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је  
ивети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, госпо 
а.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш 
ју.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с 
ста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p> 
од то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као 
 гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак 
оцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стад 
ешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш ч 
ше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на 
арог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S}  
 племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, 
азовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас прот 
 нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то 
 Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страш 
 ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незн 
 у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак  
 она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{ 
 младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о 
 насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Д 
! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p> 
м.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом 
 уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>—  
 с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</ 
жда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жа 
ри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су д 
/p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам  
ом изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није  
плина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак рад 
<pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћ 
 а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао  
 био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше  
е добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за 
е мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, сме 
>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="8 
ају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим ј 
исам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од с 
Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз о 
шћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је  
Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S 
било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 
 бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весе 
еше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Д 
вицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трп 
отивно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива мо 
— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14 
и шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S 
ко би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све ве 
е та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{ 
матрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени 
 љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p 
својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер 
м друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" 
 Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је  
_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Св 
о је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p> 
аш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} С 
а сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жр 
>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се  
} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам 
тогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине ку 
изрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништ 
но.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> 
 а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је л 
азије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} К 
pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} 
 Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже б 
S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Прав 
рена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — 
ањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Как 
зазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и виде 
вори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>—  
у се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових  
ца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што на 
 издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на ч 
 <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се  
, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{ 
и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу к 
 Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>О 
 <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он д 
падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си осл 
он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код св 
о! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамоти 
чило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и о 
тарчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једн 
се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборави 
ед кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, а 
навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Ку 
кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одл 
p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а ш 
о и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуб 
на упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тиш 
е она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врат 
S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, ви 
 се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном  
крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче! 
аво, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Ц 
се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у с 
, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекив 
се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n= 
шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине 
ој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Н 
јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужи 
им задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је о 
гову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је 
— морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу  
лико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву. 
 је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и 
 из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друш 
 то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p 
 лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунц 
 n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И са 
икако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то раз 
 да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби  
анредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> < 
 Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам 
има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје 
да би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми  
 описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени  
та.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво сво 
е их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље 
p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с 
ве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио  
{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n 
с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвеће 
ба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа. 
Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањ 
столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не ид 
/p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћ 
е — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снећ 
p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет ле 
 падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говори 
вом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и  
е решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против  
не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из прев 
ива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S 
едном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом м 
.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и с 
нице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p>  
ем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" />  
ушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори вра 
лександра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око на 
патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не 
био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S 
вешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, о 
зије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам  
ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</ 
али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у  
ило још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је по 
" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори п 
атријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалн 
е је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о своји 
се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици поста 
 о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то 
сти?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам 
 Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив 
изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам 
ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејал 
за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све раз 
а таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без 
 ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у  
о, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим он 
шој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер. 
о сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједит 
и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће. 
о га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне о 
овор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли 
испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трч 
и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на роп 
шкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, 
код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угас 
је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себ 
 име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S}  
и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Л 
ам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p 
амаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је 
— мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мис 
ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покр 
ка.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему том 
Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то ј 
н може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S}  
>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће 
нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах!  
 а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад гово 
ко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад с 
е — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и  
ујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређу 
ним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних  
да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је 
е на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две. 
важнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— З 
нам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Изла 
ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцо 
 Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шт 
а мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се 
вим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спр 
будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исп 
ле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи к 
 преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је. 
о задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сун 
а.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ј 
би се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће т 
} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смет 
који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак  
о дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесн 
е! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља 
зноси скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, ка 
им погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би г 
е Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сам 
е старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Је 
S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Сл 
> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да  
и свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац пл 
римише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи г 
тарац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја 
замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе го 
кам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чв 
> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} 
 — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео 
измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, 
S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Св 
м дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шт 
на је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S}  
д таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и св 
амо до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срц 
д мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће 
бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу М 
 равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме ути 
скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казал 
{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним с 
бим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он 
са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покаја 
а сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих  
е сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су љу 
 једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је вр 
ислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} 
 смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим  
Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви  
тивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром 
 доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише с 
е ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не!  
неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и х 
е не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увр 
 их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ 
зу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само 
> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у ње 
Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите св 
шта вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и м 
 каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а т 
 бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после  
дјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен ниса 
о није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније 
ко чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам 
, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што 
а, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме 
ахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај гл 
а вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љ 
еће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Ду 
као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па  
 исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много  
ли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женск 
е је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Ла 
лас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он сед 
 Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да н 
олбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и прис 
о вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S 
чекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незна 
т невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад  
 и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан  
то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> 
тив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ћ 
и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само т 
њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, ко 
 извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада д 
је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздр 
дице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривиц 
> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећ 
{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S 
е.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Ме 
" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се 
к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p 
<pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да т 
оји нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним 
м! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је  
евојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је  
>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак  
, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило прич 
ком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, 
о сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промење 
као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш 
 — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су  
зеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио 
и ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам  
нстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Така 
ако је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је б 
ем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах би 
х је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато м 
/> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и а 
S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што 
клопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти ср 
{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> < 
у шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко  
/p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не 
стаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} 
Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек  
нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто вре 
есте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да 
у био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре м 
 се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно  
 бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна м 
јама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција п 
 брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, а 
p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>—  
аборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спа 
— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мор 
</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изгово 
— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пев 
рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пре 
{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред  
их, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на  
/> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А т 
 читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему  
ачела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
/p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам мог 
P19023_C2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А г 
>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи —  
сти шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мо 
цама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— 
а га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p 
чила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.< 
.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p 
 а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и 
а, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали  
ецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеш 
p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку 
Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>—  
њаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — од 
. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и  
 зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се  
 се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време  
розио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухва 
а господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би 
а да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри н 
адам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Доб 
свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које немин 
Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас  
, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До враг 
ога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије 
чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, сли 
веку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, која  
та и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедање 
S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал са 
А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем и 
 замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас < 
коме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и он 
ти, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао  
ј, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера 
љшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! ста 
мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.< 
S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ 
ша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало  
идим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи 
ер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омла 
— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; с 
нда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим 
ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, н 
влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по во 
витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он  
 на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S}  
ворим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} 
питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тог 
те, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав 
} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’  
— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се,  
очи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, је 
екиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или н 
та, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој при 
 Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извр 
 савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигу 
а, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико 
зрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена р 
а му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> 
, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас 
будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље он 
зује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам. 
итам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука  
како отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ос 
 гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она 
ене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да 
видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се п 
ла жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе б 
p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Ми 
ирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди 
 <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али њ 
ед очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да 
а знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива 
а или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{ 
>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љуби 
те сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вам 
 преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој  
је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постој 
} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби 
читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше 
 <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јур 
} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисање 
је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље  
Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па  
66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш 
г знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш  
ло ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо л 
ао у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце  
сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па глед 
еко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад и 
 — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда ње 
 неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозо 
} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с М 
омаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би  
ђа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли,  
 писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала  
чина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком  
е.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро  
ако ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други  
школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу 
офију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном  
од њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало изла 
о сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут 
ликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{ 
ави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања 
ила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица по 
 сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, кру 
огледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, 
, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг 
 Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро при 
, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно  
остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а  
ђе.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мисл 
Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати  
>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да ј 
 утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјури 
ије имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и о 
, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој нала 
а писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се вра 
ше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S}  
едњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа н 
као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један по 
ути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не  
љда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и о 
 и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак. 
 обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па оп 
 столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама ш 
н ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> 
и хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> < 
} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим,  
м свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам уста 
а је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да н 
 занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко 
оче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осе 
 наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно 
 на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна 
ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Оп 
о је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" 
.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом 
нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти  
еју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, с 
а.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{ 
ву наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је б 
о је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не и 
воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових 
из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види мла 
ва пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се тр 
и се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда прол 
свим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пре 
се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ћ 
 кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — 
 с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! 
разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор 
 и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову за 
ли му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви 
а, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она о 
.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — 
а се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> < 
илично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих ј 
такне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугова 
е издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је мн 
 видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p 
раду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било све 
оби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S}  
ре, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци 
обар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпириту 
" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, 
</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, 
етарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још ниј 
тва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах 
ад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео од 
пред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна р 
шла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи г 
ио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра. 
м је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освест 
 се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам 
вали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није им 
д се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар ве 
 <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам  
S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> 
устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиж 
>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже гл 
 и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут —  
вет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђ 
.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да с 
; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S}  
 и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види М 
ца, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, а 
Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако в 
сли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљк 
 није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S 
Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недост 
 од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само 
, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и 
 било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>—  
ну стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музик 
е! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша!  
{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најм 
 до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је 
мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоћ 
хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је не 
pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је он 
те чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, 
? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и д 
 те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је ус 
ред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном а 
згледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви 
 смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је  
те! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако 
ао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак 
стане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и 
ад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата —  
дан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и 
кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се нап 
</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Ник 
 њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пард 
прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши 
амце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му ми 
 њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица г 
 као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждин 
ушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Ка 
је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и зб 
 <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је л 
 Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S}  
прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је тек 
 је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и 
бица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се сти 
Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Нај 
но у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално  
рли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S}  
траном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сва 
ихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSe 
оди.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он 
 наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити  
шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — а 
естало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} П 
ро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се! 
 сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та 
илијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су би 
има Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима р 
а, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је им 
 кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{ 
а не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност и 
.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно п 
 изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје 
вреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато 
 ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њ 
куцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрл 
вните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племен 
зненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p 
век, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био зад 
 Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на ок 
 ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на њего 
алеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празн 
то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране м 
о свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он  
ост забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој п 
ишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} 
хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и  
у сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— 
бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мал 
укао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му пор 
та — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље 
{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је нак 
амљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год 
обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина. 
а.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S 
ење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" 
ј коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’  
нији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваз 
на ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној ко 
мам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређ 
зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али ч 
вог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мис 
Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.< 
’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> 
 ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха 
p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је  
ивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћ 
јем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То 
евао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} У 
у! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и с 
 али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке 
овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће 
 отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из ду 
је ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у мо 
{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је на 
бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство преск 
Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њо 
а ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је 
ао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, 
 због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа п 
 <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи. 
ма на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет ис 
 штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди 
д сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха!  
ране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам кло 
о: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи 
асположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођо 
сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже она 
вот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љу 
 али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} 
ну.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу 
м и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њ 
а слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја  
, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а 
ст — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и  
 женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с  
 Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти н 
еди јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено. 
објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе < 
тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели 
а би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све 
 ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.< 
а на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше п 
ујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место  
 све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живи 
рок.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога о 
и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба г 
 некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{ 
му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиљ 
ких скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила 
 много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десил 
а се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина вас 
лавко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с  
? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од  
а мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажа 
 на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се  
она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се 
т двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега 
н се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње из 
<pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све... 
та живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад  
:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p 
/p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта т 
у се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срц 
 „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева свет 
е није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{ 
е, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушива 
и.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ!  
ли ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити! 
.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти дана 
м играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере,  
 доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за с 
јати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и  
еди крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доб 
о сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, ш 
 је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки  
онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату ник 
 ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо 
ше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — уп 
 леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је 
 Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене цип 
он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хлад 
Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не 
та је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ни 
собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главом.</p> < 
ображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ г 
аљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p 
аш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А шт 
p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S}  
ожда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му п 
а.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после ос 
ше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се  
оби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутн 
де да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> 
и седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p>  
час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S 
рну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једн 
е тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радо 
рио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, н 
ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се огранич 
 плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и 
</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако го 
ишта.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад ј 
ити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује 
 да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах!  
што — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш 
ом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек н 
.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица м 
прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло  
а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици 
ху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш 
нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем не 
} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличин 
> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и 
е којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би м 
 с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она  
.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече д 
 изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се ти 
рећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу  
или синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</ 
ут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се  
м и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" />  
г једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се з 
глевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звез 
полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди,  
ремда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам 
 друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као д 
ци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманц 
је тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво,  
и.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све 
и, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p 
} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без икаква поле 
окрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав 
а њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа 
 тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог ро 
емам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти веруј 
била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без  
у проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S}  
а, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, за 
 год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама 
ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на по 
ићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Са 
мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говор 
во ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погле 
и.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице. 
на сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита::  
</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> < 
завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана С 
’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, д 
они а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог  
ни јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач 
{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су н 
могла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко бољ 
аки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није з 
а у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословим 
какати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе н 
беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се ви 
сни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она  
Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! 
— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима  
лаву, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном 
радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желе 
{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син поги 
 <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је и 
сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђ 
мња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и  
тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог д 
тио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— П 
ђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако оч 
во и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је бил 
> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја н 
 је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листат 
оро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си о 
претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила им 
е! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момч 
 до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао. 
и?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је са 
ши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга;  
ба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не 
а неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спа 
еба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Сл 
на, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да с 
рлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} С 
S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни  
ед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, ал 
оје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упа 
а преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, пре 
 тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мисли 
г ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближи 
прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта с 
ати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво  
гљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p 
кај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче при 
и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пр 
а на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера,  
 дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредни 
је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу т 
омешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, 
ажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и оста 
подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он м 
о и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S 
ста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада 
Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако  
ним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослобо 
аш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се 
њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу св 
подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све д 
 да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она  
и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука тр 
љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једн 
ста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане 
трено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се < 
</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се до 
 и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе  
жена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим. 
њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! 
срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше пре 
у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се са 
ла на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па д 
залуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нер 
прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још 
</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматр 
ан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, кој 
а ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго ст 
извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нист 
аједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гл 
{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо  
{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си нес 
ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је 
је!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да  
p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном но 
а је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаш 
ли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — 
p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро! 
е били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе,  
и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако 
се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се  
ала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S}  
ведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То м 
то није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с 
те да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако в 
оме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред с 
те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и 
м.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога саж 
ко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Мом 
доријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; 
н; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} 
мо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као мала д 
ет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже глав 
 у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али  
киде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка. 
ена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио к 
 хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и 
си мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако 
ледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је с 
о, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собно 
Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен 
равицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викну 
.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се 
 прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радо 
ачка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међ 
убопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а  
леда, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше 
и изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Да 
. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад 
!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Јо 
ћ — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То 
Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило п 
не, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — 
за на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — 
на све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче 
тисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је  
{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му св 
 њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за  
луша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну 
 је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још исп 
и мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хај 
о из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p 
а се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта бу 
а</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате  
и.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види ш 
положи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — 
жењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — 
аше уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на  
<p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко  
ћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— 
 мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Пе 
руштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је јед 
за му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на у 
ар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је 
сту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну На 
г (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — с 
S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се з 
ло и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мил 
вко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек 
> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати св 
 куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху 
 за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва 
мо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: 
етара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме упла 
пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе!  
х уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну,  
едао људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То  
м преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла м 
љу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и не 
папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младал 
он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у  
ешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, р 
и! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они нећ 
е му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти учени 
че се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала ус 
p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сва 
ати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене п 
ји прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с  
 и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачу 
 тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобит 
а занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} 
ла врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, м 
— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и по 
одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево 
 је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је в 
говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем! 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је  
 је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а  
илицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после преки 
 и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у 
!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и п 
ног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} 
да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таки 
 на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је поче 
н се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их н 
пак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није  
у срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац пре 
зо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако ис 
ање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила њег 
ало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> 
 Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца  
дмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се 
с је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке 
 постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> < 
сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били н 
е кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то ист 
 очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb  
акојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке к 
вирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка 
аше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп т 
за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хв 
 је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о буду 
е допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име мо 
ега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а м 
ћушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао з 
} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> 
S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста 
 <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити  
 ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за н 
ма по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад 
смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је  
ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али 
и сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSect 
је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица п 
 дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране дав 
 целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Д 
ти им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, 
} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша 
 се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати не 
ико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица  
S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је 
и.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод  
му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славк 
а њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле  
од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p 
никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло м 
а женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што ма 
 <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Сл 
 <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша< 
p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима 
ош гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Беог 
ао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p 
ђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се  
> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега  
p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако н 
p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла 
<pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж к 
Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Ми 
</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могл 
сец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам по 
.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад д 
 нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца ср 
</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! ма 
лица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50 
p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми т 
 имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој 
остију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одома 
е!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу. 
 и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се 
ео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље  
да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је ј 
а растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом 
ва много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништ 
 да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би о 
ом неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одма 
о бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— З 
толу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок? 
варена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклон 
а! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом 
 Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да ј 
 ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ев 
Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим пи 
да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше  
 туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниј 
а културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говоре 
а.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљуб 
head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Слав 
од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у н 
ила у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не про 
</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, а 
} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва  
 радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраш 
 њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао. 
ад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, прем 
рши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Је 
ило светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} 
а себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што 
етна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне с 
ошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пуст 
овчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаш 
шља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила 
.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p 
о ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет. 
икаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за 
ла тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је 
.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко тр 
знајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш м 
ој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он ск 
.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увест 
и у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била  
 хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена  
ичега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се на 
му томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Р 
 твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно 
 не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у о 
нда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и 
тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху 
ворила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја  
зам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ст 
так из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славк 
у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити 
знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{ 
 Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и по 
 тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испр 
то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нароч 
д су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Мом 
</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива 
нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ства 
здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћо 
 оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} 
} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се мо 
дитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђав 
што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и 
а науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли ј 
ину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светл 
духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта је 
е.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он 
 све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељи 
чку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке 
мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> < 
о, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> 
аше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замисли 
отну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита 
смеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Сл 
{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио 
le> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпо 
} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем  
о па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сус 
е сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мо 
S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> < 
ољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>—  
ругарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се до 
ање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</ 
 жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с  
ар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло 
рњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане,  
је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја н 
S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Нека 
.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад поми 
мејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} С 
времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ ум 
о чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</ 
е.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се т 
едложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам п 
ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, о 
p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш как 
е већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко 
 да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала т 
а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша по 
му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих стр 
аке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је 
је само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину 
и.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисл 
сам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Ни 
говац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му  
 по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не сп 
дао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било ј 
 што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p>  
 ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек  
живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо ту 
то и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о н 
 продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у п 
 то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако с 
и живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Н 
Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био  
ни тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње  
н подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавн 
ју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а ш 
емишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он обр 
 топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На је 
кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да ва 
 двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је  
е било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био  
једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, д 
ло и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека 
о лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму и 
кренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{ 
 А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам њег 
о ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана д 
 другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо. 
за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и 
затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуг 
да их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек 
 <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, ко 
 па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви  
/p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живит 
 Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и ус 
брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам да 
о је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко  
нт, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа 
ри уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе з 
рироди појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло  
 се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом 
 размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо о 
ње му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ пр 
.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо 
еднака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назада 
или велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плу 
тио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Треба 
 тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и кој 
 упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} 
{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Ча 
 те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ ни 
> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се б 
 Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љ 
о!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао с 
растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам она 
рно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S 
 пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она с 
и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљ 
асти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S}  
рже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! ре 
емо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у 
т је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплиме 
аницу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш 
још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p 
о што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет окол 
заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зе 
оја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Т 
 <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допал 
не мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао  
/p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да  
а, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднем 
ом апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негров 
!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости —  
ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</ 
срећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> < 
ашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела  
ух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и  
 ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега зади 
и и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</ 
у као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд иза 
ао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмирка 
једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{ 
сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може вар 
м; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Н 
рава да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част 
руго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <d 
избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здра 
ога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, 
 потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чује 
, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је 
и главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам 
раше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме 
не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и  
вати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче  
 се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSection"  
м вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете  
ра их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! —  
 на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра!  
а.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па оп 
 да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам ч 
вог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Ми 
, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас 
е у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отв 
отадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор  
 све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! 
ле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та т 
ај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насме 
дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види  
} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које опш 
ираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако јед 
сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко,  
 рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p>  
bSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под и 
</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио,  
 дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба. 
бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста прео 
p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, 
, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако ис 
 се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љ 
да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Ка 
 своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађо 
 поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} О 
је.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с М 
 се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче прибл 
ћи на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас 
уђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљив 
..</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на 
ељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас  
, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија н 
Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре 
, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је са 
орио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прош 
о си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим с 
са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих из 
 кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, у 
м другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро позна 
овцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} 
 кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мис 
b n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте с 
м, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ниш 
на на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што  
 <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све  
ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Има 
ако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души  
> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb 
 умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е,  
а! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p> 
о у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш л 
књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што  
звикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> 
м као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим 
 нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго 
има из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и  
ило увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Н 
да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду  
ном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алко 
, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настран 
знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она  
био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу тана 
p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету 
о тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко 
еђе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно  
би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе 
говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша д 
 јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана 
ма и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} 
ља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он  
о је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, 
дити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свејед 
да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати с 
е: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад!  
у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и 
 они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча 
е то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стис 
</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо  
а мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шал 
ако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако 
 устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам  
’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се д 
два смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гл 
 Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа свој 
штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке жи 
е поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очим 
даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да тре 
ну децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само  
 само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причат 
ло!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одма 
 рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкар 
ота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва 
е ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову  
уком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памет 
 Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p 
е мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то  
а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба 
увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част  
.</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са свет 
ита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.< 
испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упит 
 долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће  
та? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опа 
ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и 
а о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се р 
е ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене 
ди хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионар 
х.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко 
 и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До вр 
чима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S 
 при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n 
оказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспот 
ча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа 
била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четво 
 n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, он 
 је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што 
 се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да 
жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо 
кве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у  
жно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а та 
вања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да 
ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају  
ли не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може  
 овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, о 
кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у ка 
} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са св 
о се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а о 
<p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p 
 је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чи 
ако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гле 
ност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ мо 
>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Г 
о, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе ра 
{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} 
о тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим  
есује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити з 
ав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — 
у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој с 
ити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у 
вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према 
 педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње  
ујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити сре 
им корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако 
с једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>—  
 она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу 
и био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије пл 
е објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору 
ем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоће 
 а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или учен 
ни, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са с 
ченик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу  
ву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико н 
 допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само 
зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевн 
о свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гу 
ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што ј 
умњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би д 
{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено  
 од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела јед 
њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа рад 
ам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву сво 
иста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омлад 
ању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не 
ди и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жало 
та.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли. 
у.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S}  
римамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, 
да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њихово 
од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној  
ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она 
није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га  
о ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — вр 
о свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разн 
диш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p> 
{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо 
јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који с 
о ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишљ 
и не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега  
сто да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само  
имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле 
рио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећ 
деје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме 
еограду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија немора 
ебе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клуп 
во мога младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачн 
 ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која  
к! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту  
 који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отвори 
="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Дру 
 од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У  
ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта би 
утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ни 
ревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам  
отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p>  
г сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које с 
уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстра 
о исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још 
 <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је рад 
ма Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје ст 
све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи 
ад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли б 
 мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па  
 ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу 
! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох 
о разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ћ 
ти и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S 
p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију о 
зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песими 
имо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова 
бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p> 
погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакоја 
, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да 
ате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — би 
о мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја 
p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унеср 
си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> 
 молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохва 
нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио. 
вање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Плати 
 свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти ве 
и не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико с 
о мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека  
смеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађен 
S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод  
оја га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одб 
о наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчиде 
ојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо  
ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако  
Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прс 
 истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — 
} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је  
— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мал 
ош у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове в 
која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад 
ваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па  
ди окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p>  
слиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена м 
p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро 
ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било п 
 онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се р 
ревагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижа 
 се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбу 
тпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући му 
им вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практич 
!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спр 
о да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо  
сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да разм 
зован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да исмевам све те  
и је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај 
 као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која госп 
 на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта т 
ра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете к 
} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и 
 Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сла 
ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасполож 
ачи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсме 
д тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} 
рн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Ч 
ца и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колик 
ју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе. 
огодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Обл 
кну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и п 
те, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше ми 
 му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно  
— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја 
тац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаг 
/p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може  
м не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То 
. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав 
врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, 
допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p> 
це и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p 
а колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и 
ашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину,  
 ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да  
ам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и  
а си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, д 
p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљ 
 што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору  
а мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у гла 
уше и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредн 
а живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је д 
ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозо 
му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталон 
 ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у крев 
д сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јунач 
јаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не 
ика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више;  
променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му 
{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда  
 <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор 
огуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n 
ина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и 
еће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} 
вој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је 
с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p 
S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у ком 
<p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он ј 
/p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обрати 
ста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То ј 
е стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се ра 
м да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за М 
л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш,  
 држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лаж 
} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи,  
рзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете 
е у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтел 
 у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не 
сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам с 
а мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S 
ста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја ниса 
и човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{ 
би; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Д 
анимам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде  
шљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S}  
, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу 
ј, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То ј 
ода, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Ом 
казује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима  
у и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да  
бим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам з 
и је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је заб 
} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> 
о!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ј 
</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да  
> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{ 
 <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни 
у и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог с 
!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учите 
ориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене 
муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам с 
 књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писа 
} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p>  
а не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да п 
о! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна  
аше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега 
.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, н 
алази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога  
лим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти С 
 ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њ 
 свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју к 
м.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он  
> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет 
а?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, не 
и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му гла 
да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно з 
о.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду р 
остојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао. 
знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговор 
лео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и п 
Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то 
</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, 
не биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужнос 
— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{ 
увише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — 
ти онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у 
сно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда 
настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништ 
 — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" / 
 си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест!  
Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје  
{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га  
слио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су  
мене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође< 
.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторис 
е немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те д 
— — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се о 
глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не 
 госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p 
е доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и ве 
 ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са м 
 те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потв 
ајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљ 
ше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Ов 
да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох 
 „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту  
којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нап 
 прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ ш 
 зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без 
— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете 
 стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитан 
мате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>—  
о амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — ре 
 ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Ми 
?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијан 
вало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим 
 Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, к 
 <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} 
ем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе  
ичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друш 
ко мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S}  
 и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се вра 
и.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: ста 
ута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим гов 
сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, инач 
е свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна 
им.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> < 
 сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, прот 
>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан 
} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је пре 
некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо 
наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је де 
и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваз 
ко ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта п 
ити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој  
рално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S 
а крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и 
да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Не 
и, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о 
изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од  
ђе да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло  
ло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледа 
> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви с 
 ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, ал 
! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је пр 
p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он  
еморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити сви 
знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чиним 
рано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Н 
арно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко 
било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души н 
 да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!..  
те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из п 
мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, 
 Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радит 
 Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада 
а Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све зна 
оложајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Мили 
ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као  
од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма  
га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хте 
 завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу. 
 а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и  
тарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда 
р сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уст 
осом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим посл 
 човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће н 
с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми друго 
лавом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— 
има било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету,  
ерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему  
кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече  
раним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се  
ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p>  
 освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадош 
 да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменов 
им, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упит 
 закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Н 
а.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих  
кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво  
вао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светл 
Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Савет 
 из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— 
ђега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим т 
ојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за  
енчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све ј 
х можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ ра 
нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одм 
сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се врат 
има и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је  
ер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Да 
 овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Што 
се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била на 
ла изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка  
 поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. 
је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате 
— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежд 
S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — т 
ад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама,  
— што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У  
а те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учини 
нам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p 
алан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{ 
д се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромн 
 плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на умо 
ако му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљ 
{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако  
удима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би  
 све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију 
њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али  
 ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе  
а.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милиц 
олелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирно 
та ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</ 
м, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се 
ица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим с 
устити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову 
 се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да  
 <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да 
ако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те 
и! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} А 
зоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад г 
или г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дош 
р иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелос 
кој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети  
{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам  
у — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе. 
ће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад б 
ао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му остав 
ез ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управ 
ђе не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта са 
илог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти с 
 је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се ш 
 силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и  
и нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S 
</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— 
ог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице, музи 
 хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново п 
.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се  
е ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете пр 
ља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и  
 првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, оф 
исли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава  
и у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S 
 се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине  
било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пре 
вакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао н 
нимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, н 
зоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да 
знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} 
ди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се 
се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко 
не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок 
и шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и вес 
/p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда  
разна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гл 
ељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није  
{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћње 
оне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „ 
 чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и има 
е неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — нем 
исте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати р 
ама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опрост 
 и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све  
д ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S 
ви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да исп 
ред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као  
уде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он н 
— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим. 
? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролаз 
S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да  
даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{ 
о — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од д 
 Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање 
 завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна з 
Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти  
Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде п 
на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас н 
"90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с 
 <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и 
аше, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p> 
 човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви  
ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> < 
ој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А  
а да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче 
 њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још ве 
 се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујем 
ему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета с 
 Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа  
 куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Ал 
 без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није т 
, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко  
е сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — н 
ио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио л 
е мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Мила 
>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се стр 
 ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста 
дмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвок 
ину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није 
 му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред!  
 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слуш 
апута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао. 
 шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у 
о знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам 
тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болни 
год учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврди 
 Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онд 
 лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам зга 
а љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што са 
!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S 
аш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учи 
S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то 
ве то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу  
 се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обо 
а је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни 
>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРА 
 и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми гов 
ник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосн 
м и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада  
е ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најп 
рже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теб 
ражено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила то 
ражено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш  
.{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није о 
оворим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- 
њим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништ 
ити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S 
то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста 
е ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оц 
е свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати 
ју!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би 
 на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја ш 
о на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па 
м прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности ко 
, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} К 
т, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{ 
ношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Наде 
а посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће 
ти и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари нећ 
е човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва  
о је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати нер 
 поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање др 
ло за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи о 
ло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више  
</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, пр 
} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога  
несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се на 
 је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премиш 
ир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после  
 гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакл 
 ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да  
све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела 
{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма д 
 и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесто 
то сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је  
оје је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том по 
т, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много ш 
лу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те  
је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о св 
 луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да  
Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било  
 Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, ш 
држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади 
S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у 
леду.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Жи 
.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} 
а.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинит 
хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчил 
а без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и  
еко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је б 
 она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених у 
</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних  
је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књи 
 која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је д 
та и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам  
кова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка 
неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то бу 
га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно  
, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пуст 
 седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе 
ти и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јур 
жда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и за 
ођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то  
Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у  
ћи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена 
>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа та 
 ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — узди 
о седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се  
одсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S}  
оћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер мор 
загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу  
.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као  
сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!< 
ати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћ 
ати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по ж 
ицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Сла 
о очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, 
бе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је г 
учку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а и 
 Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</ 
- Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта  
еда тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође 
 У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но 
ством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачин 
р се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пе 
 Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Т 
ених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при к 
, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђ 
ишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси 
рним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она 
е била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па  
з богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — 
евојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само б 
ска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с пл 
а ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако цр 
те — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да ре 
о тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то  
сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се бри 
мо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођак 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} О 
SRP19023_C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уро 
SRP19023_C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Н 
рани, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се вод 
себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја мо 
<p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да  
 глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Сла 
RP19023_C5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је 
он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљуба 
 неколико гостију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га пог 
абе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја би 
добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свир 
— рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш 
је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке проме 
почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по рав 
ставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше л 
ко постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља рук 
и!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{ 
 ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане. 
мети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону 
 што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе д 
у, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али јед 
 и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Сла 
етод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак ко 
 Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада  
 Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријот 
/p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p 
о прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила  
нити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам 
се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста  
, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да об 
т! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лак 
 Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S 
ст.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жес 
ећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто та 
тиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се 
 презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о пол 
} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Бог 
{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у то 
S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро пра 
воре Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и свој 
шио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> св 
ила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш ш 
ђе на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То  
тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Ве 
ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је 
стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</ 
м.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој прист 
{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е ни 
се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>—  
S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво на 
ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — наста 
деално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактер 
вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја минист 
ли, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу ст 
урен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} 
!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође нек 
ислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица 
ао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Се 
> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S}  
вујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сам 
{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по цел 
до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женских; кад свака ситни 
, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је стра 
S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном < 
о више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хте 
 изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим ст 
н, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} На 
некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавит 
 живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?< 
ра!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није дово 
 уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми част 
ише.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја  
та и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу 
шај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад 
те — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела,  
!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, ј 
 и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па 
ић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S}  
аже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</ 
а је и горда, више надувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> о 
ити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај под 
амо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где м 
Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал 
> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером 
дим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S 
тало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небух 
радом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе ра 
 гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи п 
цати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код 
осподину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да 
те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то п 
{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну друг 
иховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да  
угима користи.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мр 
ече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био 
о је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад 
а се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам п 
с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли,  
ед очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту при 
> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час ј 
ам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђ 
олико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замис 
њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде такво 
ако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа каз 
не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све нате 
део дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изглед 
рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер  
утра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си лу 
еца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су 
м, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славк 
не у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и д 
м ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} 
/p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па  
</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећ 
 никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S 
искавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мисл 
 Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} 
да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да  
е знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам  
ијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара с 
у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он 
жава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много на 
првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на 
погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се мо 
к зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај жив 
са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништ 
дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би бил 
људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не б 
х пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њ 
, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} 
амо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пр 
ше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле 
еш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи дан 
Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се  
е.{S} И ако је некада долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окр 
о трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бави 
он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће с 
авко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини н 
ше. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на 
 присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед  
о, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — изв 
а л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше 
ут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> < 
ијат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске зем 
?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брж 
кад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи мл 
жи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од в 
 ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам 
бао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она  
то се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко 
p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила са 
штавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продуж 
.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? 
Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и к 
и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те  
!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} С 
тегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја з 
мо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је дос 
<p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! нас 
ећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но до 
Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допа 
ворио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не мож 
а ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p 
и честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот,  
ње не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу 
p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати п 
а, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брз 
ле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му с 
то се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја завол 
<p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не 
! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у 
унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох! 
</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако уда 
ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! к 
ге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођењ 
г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекн 
рили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p>  
 Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Мом 
} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, 
сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се  
е тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола 
олиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш 
 ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко у 
ветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но 
а ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног да 
ање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је н 
ки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским п 
> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!< 
знам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све 
ренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се,  
 Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p 
убити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име бру 
 неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкч 
, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, ос 
штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнут 
 и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а  
68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> 
 мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</ 
азовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S}  
љ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p> 
се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивал 
{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе 
а шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у к 
"subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је  
 га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пиши 
ла жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене ти 
смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наско 
ет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи 
он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је  
Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да 
 свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно 
људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противн 
зело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Сл 
светићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако 
 — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</ 
ој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’м 
 „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Ми 
тнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа 
и!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио  
/p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажал 
и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то 
азан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам  
рвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце за 
сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S}  
ад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку 
он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, пр 
/p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није м 
Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <p 
ка јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да  
 тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар  
ео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онак 
 цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ни 
домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за ср 
исле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ п 
ко — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— 
 на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљи 
 већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у дру 
тину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита вр 
е њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пре 
>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене го 
лазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом  
ао и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после н 
т и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити с 
"19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том нек 
нтална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то мог 
вде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што са 
стити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу с 
 саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали с 
вима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се и 
начке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да ј 
, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к 
 дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „На 
е, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој с 
се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и об 
p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А 
лом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Г 
сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S 
</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђ 
 среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам д 
и се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} 
</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушам 
м ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за  
чину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с д 
, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је  
то је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ј 
с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче,  
ирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају 
да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположе 
 и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја с 
 и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, ск 
е?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Н 
начајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30  
сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја ур 
и Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и  
 се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било  
} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност 
две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мири 
мо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Слав 
је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посл 
 трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одр 
 променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би з 
ст! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се покл 
није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p>  
по време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да с 
е јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најво 
не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста н 
ем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан 
 доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и с 
S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која та 
/p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као  
 није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнут 
о с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је наз 
г правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гриз 
{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободн 
ор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја чове 
не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све  
говорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћ 
лозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До са 
— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је  
у, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пу 
 њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Б 
 често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане бил 
нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је т 
кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су  
 молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једн 
 сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листат 
S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело 
р.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробни 
мах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога  
тати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хт 
>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би г 
ењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео 
 за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на 
.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врат 
 Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type="chapter 
паде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо  
е.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> 
држљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда ко 
шта.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе.. 
наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живел 
азна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако ста 
пита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад н 
нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, ј 
пне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То ј 
садника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надеж 
?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар 
је и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како с 
 n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева од 
лу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није к 
 и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му и 
иличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој 
ога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! и 
— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему намес 
>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опрости 
S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим ви 
ашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћут 
остима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и  
</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бист 
>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, ша 
да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мир 
! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће 
лте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p 
ску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>У 
ладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго т 
Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што м 
, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се 
ашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Ви 
ита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом  
вља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо виде 
вршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се оср 
 да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што 
 глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њи 
он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, гово 
ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком 
<p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</ 
ко промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идит 
а на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — с 
} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милиц 
 журним корацима адвокатовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство 
а.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; са 
баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је о 
ла.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се зам 
еби нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не може 
ници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас мог 
ријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од 
 насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогре 
чему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у се 
ар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>—  
S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! ха 
 свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Ј 
 Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татиј 
нио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљив 
ожај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ки 
ио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја прем 
Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ 
ватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пун 
то ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, 
спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Би 
о.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збу 
 у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је исти 
{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није  
загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с детет 
{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Ж 
дговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је 
ебраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од 
S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисл 
 како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају о 
 ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функ 
S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је о 
бро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је 
ање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица 
 нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради  
S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и  
е.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га по 
о дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао сву 
вио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније п 
д она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па к 
вори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте би 
ј се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бр 
но причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар ва 
 Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођ 
дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике 
, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, 
код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о пона 
с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле  
знају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун иде 
е госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим 
с смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па  
е осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, диг 
 чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далек 
{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и о 
то није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на об 
дејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крај 
ећ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> < 
 тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била јед 
антично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да за 
је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при 
м би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заб 
ла пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријат 
т, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прв 
 Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p 
амо ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута д 
бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више с 
једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне слав 
г.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> 
а је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често ј 
аде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она глед 
магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу: 
гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије 
ти, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих л 
сти!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горд 
а.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, кој 
ш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="8 
ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад 
гове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста своји 
 ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S 
ретеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној 
ав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да  
/p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури в 
ом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче он —  
ез знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> 
вуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} 
бу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p> 
 чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да б 
ре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти 
ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Н 
— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у коли 
о лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе н 
лавољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто оп 
 ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он  
д га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, к 
 писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећај 
кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао  
, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задово 
S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је несталан мо 
не само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи  
јати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомич 
и.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чиј 
е они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга 
 сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</ 
а је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на 
ецом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 
о крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, кој 
 ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти 
те и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај,  
е будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси 
а добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том 
ије часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам 
д би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој 
ући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе 
у чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам 
 Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разла 
} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли. 
ани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта 
у вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n= 
{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да  
 све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било н 
 жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито ж 
ј девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је на 
а жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се в 
 вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говори 
е начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло р 
воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и т 
тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњ 
 увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — тр 
го у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p 
 мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице 
 Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момч 
ујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало му 
бера, Гетеа и друге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним п 
 и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном  
мо гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то  
ом досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пр 
га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије  
 их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити 
 погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико са 
а идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим. 
е самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посл 
 <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда би 
То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад так 
љу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сет 
е овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам 
а је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа 
заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној ку 
 био је збуњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до  
.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мис 
први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да и 
свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуб 
о и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њ 
исли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога је 
нагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја са 
а најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагла 
ити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен. 
мо из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, а 
еговом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесн 
од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету  
ога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12 
ако бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што  
мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју д 
авали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионар 
 и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала;  
о на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне 
 лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи 
то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — п 
тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Че 
{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу 
.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’  
 <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница так 
в и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој ј 
о једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу. 
ачела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та нач 
вој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{ 
о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n 
вко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њо 
о.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на ова 
роћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти млад 
а добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разузд 
 мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђе 
 одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешт 
друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам свак 
— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало  
 — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} А 
ада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — т 
патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста. 
чекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се н 
блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и  
е он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само см 
ита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољу 
а...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све 
ута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свако 
Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме саве 
 Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој 
.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите 
 детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим пок 
стина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме с 
ла: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му 
 Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам весе 
 се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{ 
после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ так 
, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста р 
уштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки  
е бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћу 
шта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одгов 
некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ј 
и: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{ 
о оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда 
 по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> 
да ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се с 
> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све љу 
 ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу 
 у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи н 
 нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако 
— Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту 
, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао поје 
{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је 
 може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце ц 
ли после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p> 
ћаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сут 
и да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одби 
а! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за вој 
ој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ј 
Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на гра 
осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</ 
 Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заи 
. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, 
ке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас ни 
верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти па 
p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у ме 
.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, 
 ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> < 
једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да  
не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој  
неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти не 
м се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети ко 
те и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам  
се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p>  
имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Тур 
 хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’  
{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, 
 га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! п 
> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Как 
ислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прек 
.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборави 
 шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и от 
то је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није 
р.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чув 
војом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама  
разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу 
једно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div t 
/p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све 
 Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p>  
 човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а насту 
о и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} М 
ој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила 
остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више с 
ило лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш 
е знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој 
ада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p>  
он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао 
аком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје ид 
 знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је зна 
 заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему,  
игом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим то 
га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и 
а бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко! 
> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су  
њу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно  
</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте ов 
а ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> < 
ди Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Ку 
; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа ка 
 извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога зак 
онише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат  
ти и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране  
- ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теориј 
рате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не  
осова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши упра 
> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљ 
то ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да!  
, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, кој 
ече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, п 
из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, д 
 ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну  
узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} О 
} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом н 
ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима  
 молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p 
значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} 
p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p> 
} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко  
а рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће  
ити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све 
инуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! ги 
 прича: како је необразован, нема нигде ништа и како није за друштво.</p> <p>Али једнога дана о 
 су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Арист 
за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки 
 одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Д 
ње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сва 
е знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног 
 шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</ 
, да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и о 
<pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{S} Св 
о добро.{S} Иначе једнострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца  
е ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се бр 
<p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли 
 <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p 
исам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није  
акође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да о 
а не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{S} Муж 
 ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко  
.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напу 
је и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрес 
удноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у  
ајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаш 
ања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>—  
љно кад знам, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми  
Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођ 
камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Ха 
ам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p 
чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта 
 Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко 
токљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је јед 
о другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узви 
 те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! на 
 — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, 
} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то 
но је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гри 
рист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за  
кине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} 
сак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знањ 
Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човеч 
 о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам 
S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми  
 мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој 
ка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породи 
ако дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Ме 
ако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? у 
ци. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у г 
матрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и д 
 глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, 
ужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољ 
— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> < 
жене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S 
ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се ни 
 n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли 
 се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш  
изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања 
е часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати. 
е да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p> 
ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се п 
{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право 
о ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозн 
<p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео 
ода!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години 
мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем  
 и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбу 
во?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то ј 
им да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпу 
 стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак пис 
е могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал 
p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на ч 
— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, 
 њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто од 
 ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— 
 претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице  
зашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако  
} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чи 
ашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер  
b n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао 
вукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафа 
ећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и с 
и, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде  
 Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провест 
То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много ј 
 и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љуб 
 ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубиц 
ава убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли 
је зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и дру 
и отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то п 
 празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошл 
е говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио п 
b n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она 
но!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} 
њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право има 
богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само п 
и повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље ова 
војој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање д 
, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p>  
 влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За  
 пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати д 
љ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соб 
 неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то пом 
 сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово,  
 је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ни 
о и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ру 
им приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му пи 
 стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су 
 се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p 
е избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта т 
једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Срб 
а пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, њег 
х загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p 
Ја знам добро, колико ме волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све 
уном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Дец 
се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим б 
есно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко 
 у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по 
 данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече На 
</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије 
епрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад г 
о, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она  
ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да 
с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад  
 се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике 
и у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто 
родица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за  
— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето 
</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном 
ца хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се и 
едном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти дон 
 све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! п 
велико комешање настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се 
лази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момч 
ао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi 
 неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не п 
прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвик 
асину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p 
ушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образован 
{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима  
и неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> 
 изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању 
ао да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образова 
обени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — ид 
цо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе м 
вајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно...  
има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 
ечи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и 
орак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му с 
то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и 
јде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчи 
тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мал 
пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом  
дно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш?  
ко не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти н 
се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче пр 
 се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се обл 
 она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте н 
 ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку с 
гу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога п 
па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динар 
 и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, ш 
 ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до  
а се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо  
атре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S 
илица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седе 
b n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да  
>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} 
 -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, упра 
издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p 
длазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао 
свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S 
ри и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не ч 
че он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застан 
 у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! про 
Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Н 
срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славк 
а он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац  
се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— 
собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како  
 Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лиц 
 и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{ 
али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга  
цу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта б 
ио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је би 
 и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} 
бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S 
 му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на 
гој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана  
јекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило,  
ше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај  
, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити 
је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан 
.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мисли 
Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при 
 пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га ј 
> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено 
ао и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би 
 с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкад 
<p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде  
зрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу  
на ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом твр 
поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и  
о другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуш 
те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за јед 
p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} По 
р, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима 
} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така 
 допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једн 
 се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у сво 
 /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се диви 
причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због 
о је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и с 
 на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њо 
 прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њи 
н којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада на 
лност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну  
блике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће  
ледало, као да неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати 
а их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса,  
која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло 
у погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о 
и са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим 
ало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки а 
 у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и т 
— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то 
би.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, —  
и, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе 
изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} 
т консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумн 
 настане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће  
е вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с 
p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих н 
ђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S 
своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита 
 с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати,  
у, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својо 
цртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и  
е била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше у 
</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али 
о с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах 
нутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — р 
але као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на про 
од ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, н 
Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора о 
во ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и т 
о другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и 
 о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жен 
а и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да ж 
м, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на н 
није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твој 
ра.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она 
а.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива во 
рио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна благост и озбиљност 
рио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је 
гледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прст 
ји и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би 
посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука н 
чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта 
и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам 
и хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж  
 Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <mi 
на немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да  
рам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и к 
ми несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је 
х се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди  
 жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је п 
васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ и 
 све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за освето 
ене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече —  
{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она оп 
р)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би 
слетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео  
ом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на њег 
} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша  
.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо д 
 руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — 
осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од ов 
а обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматр 
 сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима ко 
е на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} 
 друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мал 
говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с по 
елика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколик 
е отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговор 
 Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном г 
.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој  
рао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за С 
о у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а 
ко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледа 
S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац  
е у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том  
и је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ  
та се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, к 
о једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не  
ља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су  
овој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље. 
ко упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и 
 и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} 
{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и пр 
 је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је  
не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је дво 
па је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облиш 
0 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана  
иноћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је  
ста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да  
би и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица пос 
та и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не о 
види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе 
длучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против све 
ди му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубље 
Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, т 
све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</ 
 не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због т 
екао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и 
симиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти 
 стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али сме 
а, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она ж 
гађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме се чудноват 
 мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је н 
радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испре 
 несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би  
а пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као 
не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човек 
ривукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S} Једино Дар 
и око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и мет 
 крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
 у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} С 
ознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела  
ама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дође 
китница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам д 
кав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за и 
ве више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није 
{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а о 
редано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год  
о, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом и 
он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> < 
 седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} С 
} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p 
на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изне 
завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и  
осматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би ј 
, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После њ 
те!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p>  
сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи 
и је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Так 
ће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у т 
S} Како да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и поч 
е волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много 
 и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа 
ме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја 
 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних иде 
ци прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учин 
 /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{ 
што рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита  
дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајућ 
, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на к 
p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и де 
е ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види  
врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али т 
 мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде 
савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Паж 
оје је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао ш 
а огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје. 
о?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показуј 
p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког ол 
ако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пу 
али се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и п 
 и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његов 
, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко 
 све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може д 
тивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Р 
да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ј 
 да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p>  
.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је о 
о је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљ 
_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пенз 
е најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> < 
рло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био ч 
ади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па  
је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне  
 да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поште 
 му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти 
p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по ње 
једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте  
интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задоб 
 дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тре 
а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба. 
него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћ 
ом њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен 
ного више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га 
.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме 
.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде зве 
а.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи 
 је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговор 
 прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана мол 
све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни 
рсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је 
 њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удеше 
аде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује 
ежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без р 
ко би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна  
аш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је  
воје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћута 
ца свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, д 
ли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их 
ал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и ч 
скоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих изби 
 назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити,  
лавко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искљу 
игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га п 
му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на т 
 стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топл 
 дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како  
ужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; 
цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уваж 
марно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или ј 
.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ 
кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: ув 
ао да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за други 
 сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би  
вником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван с 
етант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У прв 
Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага с 
 пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ 
иче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу 
 лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим с 
ком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је б 
</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежд 
ирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Слав 
а мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он 
{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се 
и кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи 
овори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио  
био понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — о 
у се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> < 
ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, д 
се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мисли 
побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она  
и, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> < 
итањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми 
 полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овд 
слила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S 
ше неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то да 
а је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га 
ховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако 
 крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? 
е и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Н 
 у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу  
опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Б 
 није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет уп 
лавко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и од 
{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам не 
 паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не 
та!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" 
, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, н 
дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућнос 
а, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патрија 
сица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном о 
 ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете храните 
ведака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет 
<p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше  
 дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда 
ком, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му 
 То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, 
мао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гл 
е?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло леп 
Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S}  
мије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је  
ао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, з 
пало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје п 
а већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам 
аблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло до 
Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује. 
 деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао  
ј незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У 
а жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у с 
жи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S 
очито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p 
на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш би 
а, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њ 
и школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жи 
лим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање ст 
лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, се 
ебе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене ус 
аке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртв 
м последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> 
ивам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада  
е!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а о 
сано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} 
 као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода 
ке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p>  
а.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом 
Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, 
ј сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љ 
о је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је м 
 било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је 
 — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољст 
у је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо з 
 коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посл 
вком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у 
ина.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних н 
{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отвара 
има круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо им 
 стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагу 
 да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окре 
р исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</ 
 доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га  
 уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и 
авој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и по 
ли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори и 
х избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, 
ет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и  
ном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да 
} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хт 
ј прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица  
ском нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живе 
леш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p> 
ти раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га о 
 се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да  
сти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га  
 све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш 
е <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповер 
и и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило  
ила једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала,  
да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брат 
 никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да 
> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије бл 
 се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије промен 
ишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n= 
је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет 
здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам 
 <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим нова 
вно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и  
ла и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте 
угу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{ 
нам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању? 
 и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. 
не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и уст 
оричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти ст 
зати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S 
ио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{ 
времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се намест 
м шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S}  
ризрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Никако 
о!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четв 
њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није бил 
кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на  
 љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен с 
он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретн 
 је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњ 
е филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} Д 
{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S 
 Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те 
 ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и ч 
 понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио? 
осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, 
ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није 
он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p> 
а сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер с 
једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испуст 
много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> 
и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша  
вљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одг 
ој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, бра 
е.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, 
е веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{ 
јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и  
стеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно 
зашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром 
!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је види 
и му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ож 
тан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше 
 та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сва 
да по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли  
ених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од 
р.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа пр 
како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љ 
их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био уз 
 би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад  
се том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као оп 
 била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она оп 
ен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом се 
ела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да ви 
о?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Д 
се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њ 
вор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.< 
јој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Дев 
ну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне  
га, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и 
лици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теори 
же — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем о 
ће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славк 
p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те 
ђи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота д 
баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисл 
је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе пантал 
м времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела нека „генијална“  
; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и уз 
 то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност 
.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао н 
свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најнови 
еднако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и цел 
н.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а 
 ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ј 
лико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му ј 
јете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он  
 задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан  
питивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} 
те ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете храни 
ли о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да и 
 музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чује 
 — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада 
ица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити  
е могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} 
p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Ота 
и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста 
ћењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 1 
 — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зева 
аљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је смат 
матра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то го 
 се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та дв 
лава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S 
се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у 
вас могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био п 
че стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба д 
 да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>—  
ш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p 
, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} 
и, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p 
вори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже как 
ему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S 
ао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је 
де сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S}  
{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и уми 
па и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба  
е добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Св 
 луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а с 
ца жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мисли 
 но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш  
поведака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се оп 
тогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим 
та! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — 
за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе  
 се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио 
кажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао,  
њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што с 
вер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} 
ласти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда г 
мчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! по 
 који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чин 
је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не вол 
 хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S 
 на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене 
ш.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли  
 ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најв 
гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она чита 
 се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, непов 
к...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућут 
го образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, фи 
лестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{ 
што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одуше 
а?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пе 
У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво п 
дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај  
!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта!  
јих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводе 
 с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или  
ици и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучил 
уго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо о 
Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје ка 
јног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога ниј 
 била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала 
е пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема чов 
дао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,. 
у.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће св 
! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говор 
е да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, бр 
во је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо 
слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о 
, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан о 
 довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине,  
да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај ст 
проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет с 
p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро 
овредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S}  
 њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div t 
а мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта леп 
} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За кам 
амо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад 
 није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако б 
да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њ 
 Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао.. 
по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и т 
цем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом 
заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио с 
т му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — ре 
 Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она  
буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све 
 заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p> </div> <pb n="17 
 <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим посло 
 те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p>  
ве очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрен 
ашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за дру 
и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријат 
љао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S}  
 се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" />  
} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда  
 у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом  
<p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже  
ислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Ми 
Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим 
или још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволе 
е био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а 
. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити 
Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говори 
ти и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми тре 
ладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је 
те!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна 
о.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњ 
“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ 
али је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенств 
јој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, каје 
сео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је  
з мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је з 
 неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p> 
би и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Ми 
аћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој 
ога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је 
еби исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на  
 дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би  
— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као го 
.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то  
 ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој 
 она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако ни 
ткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасви 
 свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и женски 
ра и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа  
 у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су  
х је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је с 
 /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весе 
дежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном кр 
е су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он та 
 догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега 
о осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на пи 
 сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да  
н ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— З 
е до миле воље могао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада 
н виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмањ 
ди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раз 
већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити д 
оћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
шао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превари 
е где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк,  
.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста  
<p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је 
м!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p>  
ђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао р 
<p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад вид 
изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човеч 
вде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p>  
Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку  
 убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се 
нали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзи 
<p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад 
ћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сас 
 руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу кори 
>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло ма 
ило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мис 
ом лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} С 
е један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто 
p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, как 
га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S 
говор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о 
ока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен  
} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја м 
ћа, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његов 
 Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако 
сто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних  
е бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, ми 
ра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син о 
мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их им 
новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми н 
хни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан. 
p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда м 
S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и и 
} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се ва 
<pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати с 
p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом 
штву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим 
ш се сматрају класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консерв 
ако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, 
ах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине 
ица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи 
 су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја н 
ише учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужни 
подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и д 
ије била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> < 
који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која п 
ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо 
S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да 
/p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре 
о од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залеп 
p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Н 
о њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд,  
„хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.< 
сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S}  
или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да 
 он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их  
г и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми  
рати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво по 
ити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенц 
њати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на м 
 и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — ка 
авао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада 
се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и ш 
едну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не б 
о се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешит 
 је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носит 
коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође 
Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличи 
ди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S}  
 на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и у 
’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до коме 
 шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш  
измерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>—  
 очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио ве 
Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам  
м далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо веру 
 тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогод 
и.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку до 
>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужно 
о живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог  
еда ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га 
.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разло 
подине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи  
то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пи 
је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.</p> <p>— А он 
 лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е м 
мо ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво 
<p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с наши 
од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко 
ваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и 
ко мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола!</p 
 и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах 
у, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу ми 
мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на  
е! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Ув 
рамо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви доб 
ада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани м 
 и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и г 
е уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам  
> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p> 
ужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити  
и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење 
, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде 
ао у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на р 
узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S}  
много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штамп 
мљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање с 
иси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна п 
S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и  
им, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло с 
омчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{ 
— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S 
гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохв 
Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S 
у! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли с 
 се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео с 
p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S}  
а ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар 
ече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја с 
.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нит 
треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу  
ad>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлаз 
а.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, 
му.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{ 
 време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{ 
 прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он клим 
зоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гим 
е то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Тре 
 но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у  
{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало с 
звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} К 
у.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам 
 помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — сме 
ка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</ 
{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се  
ати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{ 
ер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! пред 
е доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> 
Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p 
ог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају к 
о њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?< 
} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрта 
голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком н 
 нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој б 
римо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, нала 
 Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар не 
ије знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покра 
 ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти 
едом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{ 
а тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам  
ила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је 
у никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је 
.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна гла 
вори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви  
— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами г 
есто.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.< 
и, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љуба 
лавном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад  
 мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много обра 
р већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон 
одове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Ми 
а.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он  
p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, н 
 ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, М 
 и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба пр 
 деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро ника 
ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној 
а топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га з 
тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече 
леде премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Ал 
 непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момч 
и је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Беог 
лавко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам 
д носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљат 
 рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа  
 пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго 
 <p>— Е, добро, добро!{S} А јесте ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде 
д је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> 
а публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је демор 
ати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним 
це!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код теб 
вако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то как 
 се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако приј 
воришту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S 
овима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и к 
{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу  
 га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити! 
жи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и ч 
хтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, ум 
ни грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, а 
а био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече  
 се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега,  
грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини  
, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ бели 
 користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су већ једном ного 
I</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта  
ће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у 
ког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то д 
м бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласн 
{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Посл 
тави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а 
после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је он 
д се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, 
ава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и п 
е међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је глав 
 и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{ 
Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због 
> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само ма 
/p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ј 
довале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на  
а и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајд 
Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није исти 
у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли  
ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те поми 
</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмисл 
<head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Од 
ји је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је уп 
кад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говори 
е.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S 
лавко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти 
м бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној  
p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече  
 најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што с 
е направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича 
д год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији 
 <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она ј 
н као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како 
 где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота 
 ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљ 
или и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> 
иди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Д 
оди с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кад 
 тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли с 
и неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљ 
шљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у 
т гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло руж 
 његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом 
ребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би,  
ер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу  
, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише. 
зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори  
 — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мор 
p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хте 
ко једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду нан 
ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она ск 
} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и 
о узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Освети 
ћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што  
жавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првен 
право ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа  
се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ  
изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласк 
 особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — 
 смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бат 
 је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна  
<p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сам 
го би од мене научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и т 
, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражит 
те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</ 
рајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан док 
 и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наш 
 бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом вре 
{S} И зар има некога од нас, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људ 
е он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само  
сле ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њихово 
! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправић 
 девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се  
ћи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми н 
еселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој ку 
} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом  
никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој н 
 сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш до 
е свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо 
те!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих ча 
осподине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у к 
 се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико дру 
да.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела... 
све немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најз 
 ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио 
редна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда 
а ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p>  
учка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба д 
Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, кој 
ко прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би м 
ског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо  
 чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Го 
 све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он 
<p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност 
 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Ср 
ристи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако 
катовој кући, која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде да 
 су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Мил 
ео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај  
мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање 
се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не  
 доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> < 
Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да  
лавко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгл 
ко и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине  
ејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим;  
 ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и с 
руштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад  
{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеш 
ко поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе 
ајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p>  
е, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, 
S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према 
ицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} 
нуто другој личности, а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се ис 
то те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S 
е, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Над 
иличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих се к 
више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас н 
љиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је 
оћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он  
{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она би 
<p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему 
зађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице,  
, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се 
Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле п 
а и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром. 
— помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила  
ба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати,  
е, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада б 
ној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде 
та си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још неш 
а.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду,  
м се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <mile 
 како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше 
узе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко!  
ва и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде,  
е не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам н 
} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друшт 
како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мор 
ви и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче 
оја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно  
!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друшт 
оложен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се вр 
тиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на паза 
лавку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S 
<p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрет 
глед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до сед 
 то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на 
p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљеска 
их и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из 
 и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању 
b n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> 
нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог зак 
а Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{ 
оћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапут 
 баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода врагол 
и не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да  
>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништав 
Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? 
 смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро!{S} А јес 
е.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућ 
е? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом. 
 и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући 
} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није 
ојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} 
мо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече  
лавка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{ 
шти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.< 
е: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!< 
ар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{ 
вао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— П 
 рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — про 
 јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урад 
нимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— 
и се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, зв 
нао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим  
" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} О 
е смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу 
де више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Мо 
уштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је 
 спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и  
омчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— М 
о је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славк 
ју.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и 
 науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се пола 
 шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење 
оцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнут 
/p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с оч 
туден као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати,  
{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Ос 
 Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г 
 браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S}  
, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај п 
не јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и уср 
исам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада п 
аста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у општ 
више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је пра 
реме траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентимен 
— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p 
отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не од 
аху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је  
стио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} 
оју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало 
ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо 
а одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше ведро и милијарде звезди виђаху  
лице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као рет 
кама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Б 
а тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То  
тране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p 
ознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незна 
 хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је т 
Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаст 
ајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} По 
и и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она и 
 он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се 
ви га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас с 
 одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за у 
си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шт 
 и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љуб 
из њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела 
та преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви 
му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела  
енских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарл 
зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред с 
авко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако —  
ј!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижев 
S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквал 
д оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и 
 ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, п 
— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Ли 
ој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мис 
 рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер  
ам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много  
 тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се  
о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му,  
о је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да с 
је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{ 
 је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед  
 помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски 
> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти ј 
те зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и 
е бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и н 
 у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућ 
си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче! 
нако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и уд 
 окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше 
у.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљ 
 мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред веч 
ћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина 
ешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, п 
у Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежд 
мчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он  
ледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикец 
просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се ч 
Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га  
и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за М 
рихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и го 
чно образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је в 
 сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је кр 
S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко  
ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац 
ава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладови 
и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па 
 кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љуби 
а ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце,  
 До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb  
ство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра  
Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуш 
погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте 
ца и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарни 
, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголица 
 њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам 
Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће та 
би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — ре 
</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља 
еговом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што  
смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас  
 је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p>  
то — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја 
метан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није волео.< 
иво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <milestone unit="subSecti 
олео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме н 
раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>—  
 Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се,  
! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена 
ли здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p>  
ило на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она ј 
смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак 
е избијала благост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне ст 
пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље 
е беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она 
кад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом 
е јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви  
тао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је би 
ије за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у  
а новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да ј 
у душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер 
 луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим;  
љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у 
естати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а 
 казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га и 
тао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанп 
вор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој по 
шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дуб 
е опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми ј 
 као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа  
и нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се пон 
p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво  
 тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже о 
или нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим две 
а и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Траж 
од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислим 
 а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће  
адеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му би 
? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна дев 
но, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов су 
ла рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увред 
астадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више.. 
{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Дар 
 на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љут 
на, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једно 
и, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да з 
астанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу 
 ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’  
ло тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на с 
 порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од ње из же 
ђаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа ш 
 постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, фило 
авлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он ј 
он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој 
видљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} 
{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и пр 
ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супр 
{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</ 
крете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Н 
ине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одго 
равите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се  
 љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" 
у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини т 
о ни јели.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш  
лавко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину и 
ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био по 
} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па 
 како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности, која би загладила тај немили ут 
а не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за  
ир је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на  
 враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе с 
а.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а 
на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за нас никакв 
који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племе 
истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су ути 
ем животу.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота св 
ву у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знамен 
жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнем 
 — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има  
чило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати  
попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> < 
d> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је свако 
лко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже  
а ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мис 
о исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не 
/p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је  
то је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то пит 
а нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледа 
S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све и 
ше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозн 
ра искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чи 
се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у нам 
S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је д 
х! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фот 
и га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чуј 
ету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} И 
демији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само  
вко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен ка 
илно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала 
а то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је  
спрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у М 
<p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам ва 
појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</ 
 где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види 
чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, но 
опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S}  
напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чек 
ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно,  
о доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разл 
ховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејућ 
58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разго 
и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани удар 
 ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, ка 
Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он 
 познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо 
 шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе 
оћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих че 
та му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док 
е ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се 
p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То н 
рео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упит 
омисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Так 
</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у кл 
еш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пр 
ријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец 
лази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматр 
д мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху 
 од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз 
за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао  
 — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује 
е Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога 
он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грли 
тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а  
не очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није пр 
пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом оче 
 Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше 
 ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{ 
ко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се 
 брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је н 
ш у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотл 
оја је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с 
шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— А 
на за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе 
<p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Над 
у.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи  
раше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне н 
ба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли 
вам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то 
о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу  
честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције. 
ему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита  
, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта рад 
ам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кре 
цо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћи 
ар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— До 
густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим свр 
лоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од  
врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана 
n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— П 
<p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с 
а глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста  
ричала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног веч 
зу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и 
чећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све в 
 сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разгово 
, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником. 
} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се ме 
азмишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се д 
 на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама 
 она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи 
арма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам п 
"22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>—  
елигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво  
.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да р 
м у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љу 
етровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију ма 
у будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу. 
ма!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала 
о сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мам 
 До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> < 
м изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он 
тац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До в 
орим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа и 
им?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је  
ареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> 
еговог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта  
и, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p>  
и сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру  
вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше ка 
 толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он м 
 она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је 
 би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је прав 
арите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!< 
је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама,  
 невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као 
 је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био ј 
узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њ 
— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гледао на 
иђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукав 
о знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> 
S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} 
те.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите сло 
ше и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго 
 да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по 
помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зн 
ливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио. 
 Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на ме 
Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она  
орио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастир 
тим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!< 
,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо  
ењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 г 
кала — немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и кон 
рецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну 
> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и за 
е.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одгово 
лиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на в 
ио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на груди 
но.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} 
 за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико са 
те, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светл 
 растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облик 
е деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати с 
аде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под 
га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауста 
ове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на у 
паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из  
твено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показ 
 с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на 
на му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се рас 
и, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" / 
објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о о 
вени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само  
} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гл 
седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег  
Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Сл 
и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика дево 
т, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку н 
аборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад  
ба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — 
трено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{ 
г човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш н 
стиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све 
г вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S}  
би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер о 
а испитиваше о домаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да н 
 икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али 
понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p 
ћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она м 
пи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи 
те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Боле 
 играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену по 
/p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ј 
азвесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти 
 женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличин 
ремити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити 
век за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин  
 А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује  
 налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по  
 још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{ 
 добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{ 
ће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и шт 
 Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у  
а усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и њ 
ло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном 
?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам  
је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једи 
 да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а 
м идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до к 
на их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био 
но себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А  
та — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} 
} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Сла 
кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S}  
је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! с 
огледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину гов 
 испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о  
ишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести  
 сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила. 
е изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисн 
ругу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одгов 
— још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и 
 Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> < 
?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге вољ 
 прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Вид 
е не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и с 
их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му  
 гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаш 
е! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце н 
. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и  
пцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њ 
а нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим п 
 не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је с 
дати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш 
!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p>  
S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор  
 питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кај 
та си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе ти 
да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скор 
Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оно 
и — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на  
га; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | наглед 
атно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, 
леко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, ха 
там.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја ни 
Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — у 
векову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што  
ог догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да из 
патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се 
у и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и мо 
Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да ј 
мили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах од 
ео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о њој, 
е чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко се 
ловима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сув 
{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцниј 
 Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је  
ој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она ни 
на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} 
 причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо 
Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој  
двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>—  
и ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас дво 
’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше  
тупити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене 
 њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се 
ицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> < 
у хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и 
му здравље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у  
а куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p>  
 хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу 
адим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{ 
ма себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не  
е.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p>  
ј одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерс 
јке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислит 
 да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви уради 
кад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада ниј 
и час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је  
срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} 
а и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести ци 
у благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су 
што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би  
лушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен. 
последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погле 
е, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег 
тавио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину је 
ескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> < 
 усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на ње 
 устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, али он је одго 
у наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожур 
осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је б 
 била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше. 
 људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје  
мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и к 
 упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n= 
, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S}  
ће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је једа 
о нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли сре 
друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што  
пак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} 
а и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод 
е лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Он 
е и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши 
о му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болнич 
заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — 
ећ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави  
едавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједн 
е се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно  
 — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фанта 
ло, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је само по 
 она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица 
— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испит 
е све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већ 
и.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њено 
ису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одј 
стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у  
тнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек  
.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега с 
олако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме 
мо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље 
 Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу  
не је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створ 
епомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој с 
но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Ш 
вар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, 
ико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као 
ма више од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која 
 натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху ј 
у; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за ш 
а у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли  
исли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно сме 
жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — кокета! и необразована. 
у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пр 
о кривац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете н 
S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кош 
љења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и н 
, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта т 
м ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде  
 Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p> 
у, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо голе 
 се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом. 
д! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви т 
ора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} 
 које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бис 
ало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све 
осуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа 
и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде њ 
м су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао 
ледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њ 
 негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он 
! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најма 
оћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн за 
поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте  
јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе  
 знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себ 
авало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђен 
и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S 
о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</p> <p>У ње 
ки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо из 
 и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.< 
ио много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можд 
ије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" 
свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“  
 шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Са 
о пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити  
а да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је ж 
седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно н 
ико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно 
мети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> 
убио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фак 
 њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби 
в тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше с 
ислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и њ 
никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="subSection" />  
и му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учи 
то тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! —  
и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — 
ина мисао.{S} Док је он мислио о њој, и она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он са 
а и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по п 
утра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и вик 
никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му п 
годио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангаж 
исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S 
е!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и  
ала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тр 
ијатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше њего 
 Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је 
Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу. 
је ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш  
 у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Инач 
а места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од  
а боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места,  
 <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита —  
оручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама и 
емо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и она 
ј и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим д 
вала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мал 
ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p> 
брину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није м 
ки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</ 
ут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и уд 
е? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли  
коју је дваред видео и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о  
 мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши 
.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупо 
 његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?< 
знесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало и 
ала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} 
S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први к 
<p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! теша 
} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја нал 
е на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећн 
 смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја 
p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се в 
 је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} К 
ле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пус 
а.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необич 
</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г 
 да је она његова.</p> <pb n="85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже глав 
S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова 
доше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а 
} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите?  
рај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче ис 
ослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, п 
"87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама! 
те љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— 
лте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.< 
д. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До 
 n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе,  
ј господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и  
а.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ 
д о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се т 
друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напус 
шам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва нева 
лађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро  
к и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрл 
ивот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S 
па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ал 
може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је 
а никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим 
утем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библ 
и не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и роман 
 промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше  
Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће н 
ло света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ј 
 n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетура 
S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> < 
а, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озб 
, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно  
простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син  
 ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на  
неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у по 
околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи  
 се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{ 
да задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто  
али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди нич 
и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не  
есеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну пра 
<p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то ви 
истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите 
 — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетар 
је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p> 
/p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те нау 
е љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу 
, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просв 
шће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно 
енадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво 
тити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требај 
!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шали 
ашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчил 
{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Ма 
 понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погл 
арац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа  
ели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се с 
ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу 
ар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S}  
 а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадн 
о мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа 
p>— Драге воље! драге воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам доне 
{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепо 
ољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, нач 
ве пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине љу 
нпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Н 
ујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо му 
њем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се оног 
а га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је с 
е мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођиц 
S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p>  
тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за на 
 нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као 
пше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута в 
сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси к 
ежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Х 
зао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ћ 
и никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људ 
ађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ п 
ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мисли 
{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— С 
 Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а  
аправе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: к 
 молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују 
ише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да  
едва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се  
е предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији и 
еваше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изг 
тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то т 
оспођа казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је 
меја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, 
pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као д 
драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{ 
више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и 
ећ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде у 
 даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд 
износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је да 
евљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана 
а знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми  
S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је  
ного шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб,  
и, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок  
S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више 
ио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што 
ем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бој 
те ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако 
 он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Воли 
блачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем 
жда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста леп 
 то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми 
само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то с 
ледало му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „и 
 онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота је много већа 
истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S}  
огу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста 
 нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка в 
и?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} К 
тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, које неминовно наступа код мушких и ж 
Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и ос 
 ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окрета 
, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад  
ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам, да има 
од мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да л 
{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S 
у остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{ 
 око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би  
а што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се с 
таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чи 
зумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама,  
асти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! 
и велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проуз 
<p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод 
</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би 
те грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} 
мантичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј.  
отрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, шт 
у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да о 
p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> < 
ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} 
S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навал 
ста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гл 
е љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете. 
е главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} 
те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма рас 
другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве пост 
 је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка 
Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, п 
љању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва с 
ије могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако бле 
вом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас с 
</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> < 
е одмах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а посл 
а за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, луд 
ки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега  
 му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна г 
 с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лека 
 и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео  
ицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је доса 
ио прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам к 
сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш т 
 <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једн 
 Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш 
, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактичк 
иђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати 
 од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</ 
но оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се нак 
лепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепе 
ко је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, виде ону клупу, на којој је  
ко је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави  
ра и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премиш 
 би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то ј 
има.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се п 
 прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки  
 лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му  
 вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} О 
и да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лет 
она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Т 
ижњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћ 
ност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незн 
ан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За њега се није 
н ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p 
ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23 
исли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној  
 кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, а 
 не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје 
/p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она  
аиста нико од нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу 
ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ј 
 велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био са 
ава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сл 
 њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хв 
лавка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и так 
 да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапр 
сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дн 
ти за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> 
ти, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Ов 
то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су 
p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја раз 
ојекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада насту 
то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам  
рни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љ 
м у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о п 
е било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праће 
ћ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с 
анства, а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необ 
а са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја 
цу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>— Браво!{S}  
е.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њ 
 налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће  
 ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи..  
ам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузб 
адо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки  
 доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није 
 бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи с 
четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз п 
а и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији 
 Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“ 
S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви с 
која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте 
 и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затр 
а одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Њего 
, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор,  
теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну  
пи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја с 
одно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза њ 
у синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га 
ац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S 
згубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{ 
тате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао. 
и и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>С 
ти, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништ 
ад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „ 
ослом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децемб 
асположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му так 
ас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи 
 је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли но 
аву сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и о 
д је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Дол 
едало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине 
лео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да го 
ац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти 
ало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, 
и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај 
} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија  
рај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је у 
?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа  
олеми терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И ве 
њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као 
ове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице 
гову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршет 
асположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам  
бог њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, 
 те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има 
 њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, к 
ишта.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</ 
 тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши  
да је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако  
м покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с р 
вко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје ср 
еба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, ј 
улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун  
аву; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p 
узе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет  
а спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>—  
 има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осу 
х са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Ка 
м и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца 
S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја  
 да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} 
S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти 
м Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као  
а му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зн 
е стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и стра 
 шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} 
образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање. 
 Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да 
 знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> 
 овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо  
 у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те зан 
 тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срц 
још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и  
ином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој св 
ешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, ал 
ни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себ 
ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од 
ве.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо 
ди и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо 
ака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p>  
е проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста  
! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде б 
али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је опет љубим.{S} Она не може б 
 да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S 
.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како 
није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо 
 при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао н 
које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пр 
нај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с леп 
ет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро сваг 
 постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим о 
"40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо!  
ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када 
ати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим покл 
јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежд 
гови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још  
 јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стар 
о је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с 
а извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у  
не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом 
аша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хва 
едам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би 
 му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milest 
ила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остат 
х?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо би 
 се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то д 
ре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде м 
од нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо 
Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнуш 
о се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао в 
самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је през 
 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њом.{S} Несрећа 
е.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p>  
сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више  
лите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам у 
 му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће  
ом сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим 
оже ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима?  
саше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — 
ог чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја с 
ене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — ре 
скаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у с 
 <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разго 
p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> 
чања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао ј 
д је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стај 
S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити 
 знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изреч 
ворите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S}  
ст усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве  
о.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна,  
амо: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестр 
 га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о 
а их обучем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од  
 је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха  
p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, а 
о прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, те 
 брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примам 
нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — ка 
рема њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена њ 
 И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка! ево мога младожењ 
ити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам  
ђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фан 
а не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући ј 
само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој к 
>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко 
су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само 
а, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две 
 све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти 
добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се  
{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, а 
 нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони!  
 нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да ј 
опада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да  
је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нерасположен.{S} Милица ник 
никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — од 
си знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима 
о мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повра 
ам мишљење, не бисмо могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам! 
 је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шт 
 приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и т 
слуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци  
 Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово 
 испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је  
ог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек  
дан део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да с 
о и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и  
уче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покуш 
ћ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст 
{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S}  
ше не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно. 
посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици 
 из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега  
{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.< 
ке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, 
 господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пу 
 се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише он 
.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је 
S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, м 
— немој ме заборавити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</ 
уде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, з 
} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се 
ните!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе 
!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе 
 чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p 
 Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рука 
{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце,  
људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и 
у сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше — ја је  
се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слав 
{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им  
и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овде? она 
ли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће  
нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p>  
ја ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по 
збиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револв 
 убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се ни 
 било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но  
: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави  
ин тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то 
о расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му 
/p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати 
е и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешт 
{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Н 
 рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слет 
вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у с 
о. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио 
срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она 
а Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Т 
 сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати —  
} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отво 
све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели з 
 сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, 
а Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих  
и — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба 
да је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам кр 
у и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и уви 
 мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако п 
одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који 
мислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и се 
маче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче њ 
ад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, го 
ита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по обр 
 куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p 
ћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размиш 
о боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити 
у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p> 
, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{ 
себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних 
 чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и  
да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се с 
крен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак с 
ара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо им 
а наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу 
бе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!< 
евши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам н 
} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту с 
пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p>  
ионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и с 
ну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено и 
ступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — поми 
би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, к 
 буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Ста 
јаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се с 
ц је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је св 
ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим 
ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здрав 
 паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе 
 Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би с 
{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега 
ју.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико 
че Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човек 
киде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна. 
ло обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао! 
 још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу  
те?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и  
шла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко  
ге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на  
 приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочит 
дном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде ре 
</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> < 
и!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, 
која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слуша 
о боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе б 
слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дан 
ворити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послов 
м се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав  
ли.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном мес 
вор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумел 
! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.< 
 Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би  
варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ чо 
>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењ 
S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би 
мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламт 
д нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а бог 
{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти с 
 од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ м 
а вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба мно 
толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам его 
је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је ниј 
поведа, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подле 
ви у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узви 
вир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по двор 
а, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{ 
да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волел 
ђе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се  
— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања 
део и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растан 
а до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турч 
’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и  
еш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи. 
би?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу  
а буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за нитко 
е шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео с 
овољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Мил 
 лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на је 
S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кр 
 да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смис 
ашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад з 
хњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које и 
ори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то 
кате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што б 
 најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он  
душно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се  
 тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не  
 А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој но 
Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не 
сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и  
во овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Н 
ако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— 
лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабр 
3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p 
</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} С 
 ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> н 
 ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода збуњено — Бог.</p> <p>Он заврти главом 
— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, как 
е, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало ис 
ико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, д 
е то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло л 
нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она 
не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити. 
ко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.< 
есту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће к 
{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако 
и канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим 
ла је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао,  
ком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>—  
ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти 
њи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате —  
? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваша кућа, но морам ја да га во 
шење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго це 
Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, је 
е оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак 
мо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се се 
у луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запа 
ј ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дозн 
о почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Т 
против треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онд 
 Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ј 
 му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да мож 
ета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради  
 залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затр 
 је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јо 
ођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај 
 сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а  
ливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од 
 муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Д 
Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам  
 n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише 
.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чује 
 како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, је 
а.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Стара 
род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да 
јан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично кра 
ти и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и разми 
па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p>  
 га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па 
.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали шт 
 јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо 
а све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држ 
ија преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти  
ене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко 
 су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзира 
о пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} 
Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опир 
ебају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То 
а никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то 
де.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па т 
гу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била н 
 нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити њ 
ем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се кл 
вет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <div type=" 
ору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а св 
} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже 
гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразгов 
д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} 
о!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се  
деле из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да вид 
поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то  
да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} 
ане.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — ет 
</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и  
<p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништ 
вини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} 
а се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуб 
свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада  
е она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо приз 
ега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>—  
!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Пр 
енади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху вели 
 дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изнена 
 је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, ка 
је истина.</p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу њег 
о.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— О 
проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, 
е како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најгла 
освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а г 
 <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не мог 
, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била дев 
лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се 
метено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што  
тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да 
у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ  
наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите  
 саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили  
<p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка...</p> <p>— Као нас двоје  
ти име за вечита времена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} 
 онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као н 
ађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано  
вобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јам 
.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће ј 
да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њ 
Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше  
њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му  
> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати 
 Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својо 
уча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачк 
неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим 
 То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. с 
на!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си  
 његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме,  
ерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како 
7" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га  
 руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и на 
ако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> < 
} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А она је и горда, више надувена — к 
{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S 
е с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута 
и истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао са 
 тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнод 
у га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе  
рвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га ду 
нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало 
једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав  
од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, 
гледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на чел 
су, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како  
 имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу,  
абоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекај 
ела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним 
екнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар н 
S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао пос 
 нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак би 
та, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој 
зим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Св 
исли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта. 
авити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме 
во прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, не 
 иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек  
 он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је 
удућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} 
леду с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад  
.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја иск 
и, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз 
тео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S}  
о добро, нама није.{S} Дух њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немо 
ран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нем 
м више јунака као онда, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине д 
сти другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да 
 <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало 
ци и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! 
ћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи —  
 Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју  
пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј пото 
е доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не б 
 <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћ 
е, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица баца 
грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, м 
 <p>— Волете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њ 
 стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да са 
n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе 
и, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете 
добити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи 
обро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> <p>— Којешта!{S} Играј 
.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које п 
S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим че 
раг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно 
стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се о 
а.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице г 
зне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поре 
 дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник држав 
 сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунц 
 и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима.</p> <p>—  
а си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, п 
<p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а  
рсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са  
е досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p>  
д нас не би одрицао.</p> <p>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Да 
ало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је д 
ћи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем 
{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па друга; он се запрепа 
 част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам би 
 узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало довољно јако, да ће м 
м посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{ 
 да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на гру 
га, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, кој 
и бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само ка 
могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље,  
p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење њ 
ди.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнањ 
лина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако 
ело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задо 
амо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим врем 
 се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребиш 
 се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијаке 
исли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто  
p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубит 
носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Сл 
просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миш 
уначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облик 
/> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зрак 
 тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише 
и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто н 
ном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом  
ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свог 
ка.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Сла 
ћати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се о 
 објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те  
 једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам с 
о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито  
еру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком т 
.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта с 
 била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се 
бјаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужнос 
, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала! 
 се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало  
д изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не до 
 све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа  
S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не може се. 
 Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изгледало д 
м?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} На 
ори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њи 
ого.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они  
ра а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате 
анад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" 
ао дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против п 
 мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше б 
оштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и по 
њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде,  
.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га 
S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на 
на би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак  
је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне. 
и?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да пут 
о.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговор 
сле помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, д 
Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p 
е, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљути 
ном кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Сл 
итала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Пр 
Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни дог 
д куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на на 
ретресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања. 
S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се 
мо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ 
и бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> < 
 он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на ра 
 што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ пос 
је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволи 
</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатељ 
би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је да се ради до 
ајбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих бил 
S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! —  
 <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију це 
м.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори,  
 први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити,  
гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" / 
пита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву теж 
p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литви 
 је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шп 
 неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу 
чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера искочи једна глава женска, па  
Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољ 
ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, 
прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад 
а! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он се 
не друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног ми 
да је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну н 
 на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да теж 
ама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S}  
, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад и 
знајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба  
 и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању 
Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он  
в се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стран 
врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини 
вље не допушта одмах да дође.{S} Она је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је 
ласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и М 
?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се < 
; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докл 
 и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће 
 лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слуша 
те ми!{S} Избацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан 
е се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан однеше га ку 
 кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме н 
Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не мож 
 упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с оч 
 време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Ти 
 видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу о 
и се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти н 
г романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају р 
ном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, 
 кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе с 
p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину  
о све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарц 
дежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро п 
аспитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости 
ала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби м 
разујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре 
ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста раз 
ћутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба 
ар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и п 
ар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радова 
е доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ал 
и: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободил 
љају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да  
кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене. 
по?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило  
д једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушак 
ена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од  
ово, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени п 
ада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дана је био же 
 који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње 
и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година,  
ражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево  
оди свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо,  
ром и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Слав 
а их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није 
Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји обр 
би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљ 
бразована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Пе 
егао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најза 
жати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препирах 
Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хор 
амо волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој 
е први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да г 
S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негд 
шање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" / 
ге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не ч 
ти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је том 
/p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше ста 
ље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му С 
 столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли до 
довољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSection" 
е врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је би 
>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и п 
о... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} 
извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку,  
рује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу 
Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно 
и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада так 
, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба  
 радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S 
 њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бед 
 баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{ 
на.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавиц 
о!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Н 
 Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p> 
да не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изго 
м те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се превари 
ој интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте ети 
 му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било 
прављам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књиж 
У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.< 
 <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан 
епе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ј 
{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и чим б 
 — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме  
њом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан 
дију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да  
немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — 
еди.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и к 
аш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата,  
ањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може в 
 гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранчице, и уј 
арац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— 
е то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и  
то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај с 
и њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} О 
тво га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде 
 образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играт 
ени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали 
 Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим  
 благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића ка 
у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа 
аху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад  
 све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на 
ина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њег 
давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици 
 и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она од 
т и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то пра 
увство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном ст 
бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Сла 
 створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођош 
л’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и спо 
игде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђо 
лавко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да  
е идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта  
та радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за  
а би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја морам ићи,  
е све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у 
чно на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па  
еби, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће н 
легала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче доби 
 лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила р 
 по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек  
је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежд 
е!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има 
Ја, љута на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да ва 
м, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми н 
 што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво 
> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небра 
вешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" />  
ром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Чо 
а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше н 
 доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљењ 
ућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста че 
је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, 
b n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао  
} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што п 
ривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би  
жати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост  
 знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине 
мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу 
руди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Он 
! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај 
 Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} 
и и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали б 
о живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху н 
глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђ 
 Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане мало.{S} Баци их и плану 
си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— М 
гледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n=" 
 А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, 
им цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос. 
л’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му 
акле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! —  
 решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се. 
 Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на угл 
ко волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита г 
жне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добит 
но Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, го 
а, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога 
о лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи т 
} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што г 
њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} У 
окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, 
дна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад изби 
вља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао 
и једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати  
о поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и г 
аше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! вик 
 полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне 
 /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду, на искрп 
 <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно,  
тави га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрет 
 се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} О 
које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви ст 
> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одг 
росио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођиц 
тница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми 
Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! д 
лавко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, ш 
нутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја  
озор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш  
иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетк 
м у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> 
ше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном ста 
 се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мен 
, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе. 
 у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучит 
лазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га дуго и жалосно заниха главо 
.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насм 
чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде  
их, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џб 
менуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p> <p>— А  
поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава чов 
ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулиса, кад видим 
о извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си 
 без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а он 
екивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути 
лена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, ко 
ане дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људск 
м, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих,  
о од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на  
да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву 
о сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д 
вео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згреши 
 и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? у 
а, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „е, мој брајане, штета 
.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, сам 
лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и  
о нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико  
 мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мисли 
ависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти н 
ећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к  
говори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ћ 
ја га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ј 
ћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! 
нистар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Мила 
м но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је  
вариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да 
инуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље  
д човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n= 
ло — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милиц 
сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далеко одјекује.{S} Небо беше вед 
била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били 
ућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музико 
се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да ће д 
ашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а улицом се  
} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, кој 
 се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очек 
је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блиста 
о узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{ 
га посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо 
 се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, 
ве племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али 
 џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> 
м друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме 
новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо  
tone unit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слуша 
за друштво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе 
, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитни 
у?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="3 
му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и замис 
а.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усија 
м!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку? 
ји, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{ 
о се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођ 
се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио. 
 на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на не 
ни хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи 
 то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без  
е промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ  
 са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о ава 
амо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг. 
</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположе 
, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуб 
а имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он с 
мао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која није била б 
иде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На врат 
пратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о сва 
.{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, ти 
вање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а 
врата, и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се с 
а на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета са 
у руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива 
н неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" />  
> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што  
девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази 
ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па  
 и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} 
ве.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред. 
и ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја  
мети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на њено р 
ве већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари 
колико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руко 
увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</ 
с већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.< 
уп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам онома 
 се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо,  
пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — 
 потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом  
само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!< 
о има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> < 
 пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен ста 
а но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода мн 
 виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — п 
на с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке М 
имају од ње користи и да је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, а 
а.{S} Ма да је имао искуства и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љуба 
е она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро п 
 господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног  
но спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} В 
себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну тр 
ладића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — 
је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако ла 
новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде  
Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били с 
ном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Б 
 какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које општина пом 
одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово 
 осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} 
 са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чека 
 кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је по 
етка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозг 
атко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, 
у никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</ 
ма се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" />  
 стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, ко 
о и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јо 
руди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} 
и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прил 
 њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и  
но остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, к 
 је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички вол 
 што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од извесног закона.{S} Јасан доказ видим 
 видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје ст 
 Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан пр 
и.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви 
им говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, пог 
 је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она зна 
ок се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ј 
д волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа д 
у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и  
свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је ку 
?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако пр 
о, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго  
 рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне ј 
а озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Ми 
 Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој  
сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, који му је висио на грудима. 
то саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем жив 
 — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не  
тво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањ 
 му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доц 
непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод 
ик дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеј 
 Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“  
певају најчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које 
размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S 
 Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћ 
е за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретк 
ам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљи 
!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој врат 
ити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и  
ати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви 
 сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или с 
 ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпит 
не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S}  
, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљив 
, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледо 
у.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо ме 
м.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво 
ио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити 
руга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако н 
<p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из 
ој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делу 
 брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оста 
пита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту! 
 врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мис 
не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша 
ије код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S 
ше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p 
се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са 
} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и 
Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> < 
кад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке  
вити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли  
јеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежн 
неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, ш 
о? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче д 
е не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с  
а жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и иза 
гости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да  
 Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмеја 
га, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле с 
 да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div ty 
 собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам  
 својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој 
} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а и 
клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и пев 
иметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она 
отрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За 
м шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут свра 
пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:< 
ли, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’  
ица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчи 
се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, кој 
се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то пр 
, на исмејавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пус 
агловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око 
адожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај  
ива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу н 
Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натруни 
у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> < 
амо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толи 
не су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Д 
нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} 
н био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у до 
ко мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му јед 
 она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помис 
а својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме 
из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како  
ло ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, к 
на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Сл 
 по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и п 
авници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.< 
о <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити 
вљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде  
латићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — о 
. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је 
а скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако ра 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све 
крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан о 
, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румен 
ну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је 
 улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас н 
.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби 
Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко  
, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш при 
емо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивн 
<p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зов 
 Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави ј 
 му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и 
то дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашт 
!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душ 
 обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело  
ешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде 
то ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на 
се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати  
ођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занес 
ћи — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор одушев 
а ако ли је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, 
питању.{S} Изнесе, како педагогија мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, род 
а паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да проз 
ар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају 
p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађал 
p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви  
и тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{ 
рзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му  
аса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што ј 
м.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекуј 
турама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</ 
онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а оч 
он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враго 
није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог  
и.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој 
 уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити 
</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, 
<p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо,  
он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о кој 
лаго и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити сл 
, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, заглед 
 а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је 
ном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Ми 
{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу  
ва с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво  
о спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се  
 А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно ј 
ем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у дана 
.</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак 
ра баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорн 
.{S} Мислила је о начину, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку п 
т није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што с 
м! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{ 
Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш  
жи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави ш 
 опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за с 
ше.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — р 
 то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништ 
— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите  
јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> < 
 овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> < 
т! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохва 
а и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу на 
љивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не 
> <p>— Али они неће вечито живети и кад помру долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим 
Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважава 
 певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам б 
понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему мож 
ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах о 
кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасви 
.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах 
ада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако по 
сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S} Није био пре 
у.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најваж 
рио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећ 
а то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај о 
ледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спада 
S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Н 
нижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Х 
дим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>—  
 друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите  
/> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несугласица, оне нису т 
им само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви 
ше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће ра 
!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив  
оши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које  
 побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> по 
 се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој  
сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена  
ирода.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прек 
ети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — сам 
ао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје 
 <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која ј 
онуду, али кад ну њен звучни глас, њену понуду, која је била исказана молећивим гласом — он при 
ђице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад  
/p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" /> <p>— Није 
та целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе 
, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна 
орим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, 
то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој  
S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S}  
а, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамен 
лом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак ств 
, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта 
 наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песими 
ука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо 
е, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецк 
ђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчи 
мало помаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да 
 наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и з 
, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живот 
ислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја са 
о помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мо 
 Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар није то довољно једно 
 је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар  
криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да пр 
упленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника. 
 који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена 
Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна 
} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва п 
и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ 
 тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка в 
на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује  
/p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у п 
 и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети с 
же и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије с 
е он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих дру 
еђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узруја 
ошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо ма 
nit="subSection" /> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узе 
таде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шт 
>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— 
 ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а ка 
и меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само ба 
о мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и 
оцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. 
 Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? 
реме.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило  
м женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — е 
га ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времен 
јд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вај 
м.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{ 
S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шт 
аки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{ 
ење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најја 
S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, ш 
и!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе саз 
пруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година. 
 мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао 
То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде. 
аш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече 
ла велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта м 
тужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега 
, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворниц 
им акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се ви 
} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба реч 
 потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја з 
олети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> < 
 хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S 
 <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази јед 
ад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако  
 кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи нала 
} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био 
 је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} К 
на је плакала испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да ј 
 У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да ј 
олећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за 
у о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је донела н 
 напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао н 
<milestone unit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је 
и, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, ш 
l:id="SRP19023_C4"> <head>IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али ни 
l:id="SRP19023_C3"> <head>III</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован  
по! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>С 
е се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога  
авност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и ст 
оварао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окрен 
ако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се нас 
чити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио 
 Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Над 
јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко пи 
да да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не п 
ни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радо 
лицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у а 
ворити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег г 
не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — ни 
н јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лиц 
 никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним 
нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва 
 све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом г 
 њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљи 
и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љу 
атакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако  
 паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја д 
ти својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живо 
ом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком  
/p> <p>— Како није истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p 
о би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни з 
 му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не  
 изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита  
ад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душев 
оћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p 
рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон;  
на ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да н 
је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног 
зише полугласно једно „ао!“ и а кретање поста живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде 
 се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>—  
д!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна реши 
м, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и  
ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих ж 
м није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прелети пр 
</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе н 
одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем  
шкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост из 
После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вече 
ијере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме став 
{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све п 
 пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друшт 
и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите, да све  
ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Над 
њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је би 
а.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као 
том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их б 
јвеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} 
 који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за  
талом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и до 
/p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а 
ша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он 
 Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
е је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S 
чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбра 
асвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која  
/p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборав 
рвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њ 
сла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не брини ништ 
ев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штог 
м!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А 
 знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и  
чном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у 
ао образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; г 
ити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову за 
о једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема  
 нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчил 
а, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, 
 то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> <p>— Доста, господине! 
смо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер 
Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и 
њем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живот иза кулис 
азио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из се 
није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„ 
че ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремил 
на два ока до Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута,  
ашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност  
м!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против лук 
адежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јо 
S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека 
јновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћиц 
ше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Др 
ари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар  
ице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. „Е није вајде, не мож 
им.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да 
видно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, б 
ајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досад 
 Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешт 
 запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, 
 је био најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки за 
ба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу 
 се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у пам 
.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене  
а му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид 
{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим,  
же вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи  
 Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!< 
ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том 
 умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S}  
е ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити  
е лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Сл 
м.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње реч 
адежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} 
 <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му није изглед 
етаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке. 
амо!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратим 
на и погледа на Мицу благо и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се  
он од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 187 
<p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— 
сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло иза 
Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко  
?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали 
ључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити 
његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више о 
образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе  
 неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, как 
елела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и кр 
 очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и т 
рца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није н 
> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ н 
>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он уста 
 њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши 
где облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S} Песма се сву 
в живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше,  
избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и 
амо очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њ 
 /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мис 
а! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да 
ј нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S 
одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам ниј 
 — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету н 
> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију,  
 јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Мили 
е обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој г 
тарац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection 
х из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто  
ше спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{ 
p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, л 
из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ н 
ложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p>  
дао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— П 
} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друг 
на Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ев 
те нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и п 
о ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајд 
жни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели,  
е част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет  
} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе 
и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S}  
л’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о уп 
/p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „за 
це!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су н 
ађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имал 
 сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Мил 
иштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више ум 
тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, 
.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и 
штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још в 
тив мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S 
би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Вид 
 имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежд 
Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</ 
век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој улива 
ање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, ра 
е му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то 
ли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде 
— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац  
S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика 
У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним п 
а видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Мо 
ледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ћ 
бој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год уз 
</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем  
{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог 
то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право образовање не састо 
 <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! 
ад, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала м 
шла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Ма 
они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путе 
еба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању  
 у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да 
се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њихов 
свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна  
 окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гле 
не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало о 
о, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до  
не ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је  
и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било  
 кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које 
ип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално о 
Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде она.</p> <p>— Па ако!{S} Но збогом!{S} Ви 
а све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S}  
е социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком осво 
ном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се нау 
 — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз п 
 могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, т 
> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцн 
ам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго  
н није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла није 
штву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му  
у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се 
ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што  
лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, после све 
женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласн 
озор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а С 
 — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш  
сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу н 
е.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, 
је није љубио не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је 
.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао М 
коро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ оног изгледа још није нестало.{S} Она 
 жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одрицао.</ 
<p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћу 
лован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време 
сли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује 
ца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: о 
о чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хте 
 сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} 
н се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од в 
е.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стиде 
величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S}  
рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад око 
преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће мо 
 ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је 
ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе с 
 човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{ 
} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, а 
тра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соб 
ЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давид 
p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} 
дрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било  
е.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше св 
биш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S}  
има себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ј 
унила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позиту 
имо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ак 
аже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у с 
ве стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се н 
о — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова! 
добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно 
} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али  
{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да ис 
 — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао са 
мчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и пр 
есе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је ок 
у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпр 
 Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.</p> <p>— Па ипак она 
 то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја је 
} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све  
е туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} За 
ије му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} -  
која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и ж 
у на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нем 
и.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак 
!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завиј 
!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и  
ћи.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S}  
лац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p 
е то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Милицу.</p> <p>— Је 
<p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили! 
ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова посла.</p 
за.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на  
које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне 
роковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и  
Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још 
 тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд т 
подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном 
ободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он  
пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама ниј 
 се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} 
грејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи пр 
својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво,  
ада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам 
ак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Миц 
о у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно  
аде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једн 
две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборави 
 увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицо 
је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: ц 
ам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о ме 
>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утица 
 фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми ј 
ила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скида 
S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је  
рсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, 
то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш 
 се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, к 
лизу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледах 
ти.{S} Корист ближњега ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и 
— кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неиск 
њу њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш 
чице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.< 
победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан, Дара и још 
говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто нов 
к, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњег 
осмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су с 
 допираше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете  
То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</ 
зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гле 
} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти 
о својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присус 
избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала  
 моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде 
вог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори ус 
о, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније  
Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чу 
 празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба р 
тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њо 
 преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино о 
м, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> бу 
а поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он сто 
друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на 
чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је б 
!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загуш 
а на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина  
 слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволт 
Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше р 
овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогреси 
ли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда  
н окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то на 
{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец —  
рити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, 
стаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу  
 припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу он 
е, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које н 
ине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, још  
ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако 
да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико м 
а — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, 
у! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и та 
 њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо 
штву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — уз 
ено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа.  
> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S 
 продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p> 
штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — 
— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити 
— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, к 
к и девојка...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали 
ика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите 
овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти ј 
и радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као  
оси језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Нем 
ојом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентн 
део и какве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д 
и....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Са 
алства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим. 
ме човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p 
искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести с 
зрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{ 
испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! и 
} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубит 
вим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина  
 Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаља 
омној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, 
 дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет проду 
е уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуг 
ишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажел 
могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која сл 
<p>Жена његова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љуба 
лу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Са 
 требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао 
 сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном 
чак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Узд 
заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо т 
, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и м 
им би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намере.</p 
тара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да ниг 
{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм!  
еки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејат 
наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био  
зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим 
у по огромној васијони.{S} Једна звезда прелети преко њега, а она је погледа и опет се врати гл 
не већа, дигне полако главу; осмејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и оп 
} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоцен 
х људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препи 
на, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег м 
 Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од ва 
ци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала 
 знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онак 
 си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то 
но јој доста јада задавало.{S} Није био према њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као  
еша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовал 
елики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p> 
ла.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не  
} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S}  
е појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента девојка.</ 
ижњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, 
емо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти с 
!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то саж 
 свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ 
о нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гим 
ћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и не 
оме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к 
ла:{S} г. Пера ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела д 
о бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку  
и.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да  
} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разр 
ј капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишљала је, зашто он њу не воли и није налазила узро 
ући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде он 
 од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њ 
ила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој 
 и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдет 
авне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих казао, как 
разовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, а 
вим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитк 
 <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сас 
а, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</ 
ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} 
 ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно вес 
тарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање ј 
То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и 
 је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна  
 је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из њега је избијала благост, неизмерна. 
р ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити,  
 свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочи 
 је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, —  
 није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је пон 
ој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, <pb n="16" 
> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га п 
</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али 
="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} На 
.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изг 
орници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше. 
 каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и са 
е избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар 
омчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди, које су б 
једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се  
 Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а н 
апред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и по 
... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{ 
.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао 
не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност 
 несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе  
ритиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и а 
лике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало,  
 л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} 
 ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се  
ао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било довољно, што ст 
.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па ш 
је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Ниј 
овим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, с 
ретстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред  
.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— 
вала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обас 
по око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који ник 
 лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и друкчије претставе, то  
 још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклонос 
 књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онд 
> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе и 
поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто 
 тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал 
 да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и била интелигента 
еч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше он — време је  
ичина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам 
амо тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Слав 
ити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, ал’ изгледа да има више од 50, згурен, нос м 
 његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{ 
 се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћут 
тво.</p> <p>Али једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те пре 
ли јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — му 
16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да и 
рио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и ма 
о.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!< 
и.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она б 
n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче 
! и ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном пр 
и се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, 
и је когод од оних, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема н 
е дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале тру 
мда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, 
угласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном стран 
четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ 
<p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанств 
 ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила т 
д да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њем 
је одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало би 
га, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p> 
.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p> 
негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара врата, и д 
раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! реч 
уби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, 
ку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису  
е прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то 
 знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, 
ати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништ 
наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста. 
Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— 
им брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина 
а и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{ 
а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шт 
јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако ту 
шко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног  
зо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у р 
о, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</ 
<p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо 
н пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У то 
г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p 
ица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падо 
оплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити  
о би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у пантал 
 да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загрли; глађаше му косу на глави.{S 
учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учин 
ам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ра 
— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја  
шаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали б 
 молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n=" 
 боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако  
ам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у др 
ца.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се  
.</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она на 
то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— 
еш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> < 
еле улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео бл 
а идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела мудрост!{S} Јел’ нем 
</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо к 
?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то 
чице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо време! узд 
утиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми по 
х оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњ 
о себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије 
робница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило  
ни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пођ 
 чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у ис 
 колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако ис 
 <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месец је  
 Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина с 
н је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене го 
 <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{ 
не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="cha 
лати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се с 
 да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају 
јеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p 
ле појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у 
да је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због та 
ад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незн 
мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја мор 
ко се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезве 
Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на ис 
 и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе 
но нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну њен звучни глас, 
ун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку у 
у.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду н 
м кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах,  
 била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му одоше и де 
оју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, к 
не лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, ка 
врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S}  
лиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S}  
 од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и х 
Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њен 
вет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта б 
рилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе 
ла, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће  
а треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслон 
ори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас н 
 својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна 
и Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кућ 
и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите 
 сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о 
зе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче с 
 другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала она 
ило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео 
ти многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим на 
 буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, н 
ати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} 
/p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у б 
— теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p>  
ло се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славк 
ме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу мног 
на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у ка 
ли једнога дана око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође но 
 рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је з 
е оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад  
итали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мис 
угованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО  
— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Б 
ла нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на  
итање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити свој 
радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од  
ам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} 
 је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не с 
х нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год р 
мда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у приро 
} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n= 
т долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код 
даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних см 
но у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непр 
ше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестат 
илично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао  
њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава 
идити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д 
зговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила та 
ико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p 
нској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра  
 је била исказана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с На 
рити, као год ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говори 
<p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и 
.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — воз полази кр 
а.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти к 
риближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ о 
 никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учини 
е у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретање по 
 не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајск 
 ли ви огладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S}  
ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S 
х се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услуж 
 је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена т 
оје општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како ниј 
 знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних ж 
ро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да  
злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хт 
толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се  
, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то вр 
и, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није било лако.</p 
о што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћу 
} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољн 
у и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Мој 
му мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је б 
оди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу с 
>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е, добро, добро! 
г тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност! 
> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>О 
о и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаник 
 столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми  
игару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је  
! живела мудрост!{S} Јел’ немаш више да причаш?</p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти ств 
S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, 
но.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га  
ознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треб 
а!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, заг 
 Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак благо.</p> <p>— Јесам.</p> <p> 
иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. з 
то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе 
и слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја 
м се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види 
ubSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је изб 
и, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али не 
д скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S}  
орам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми 
танеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фа 
 другом месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима пр 
се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се ист 
се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} С 
ки други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела 
 свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао  
 — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја! 
предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зн 
S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би  
ло псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ће 
а сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али 
S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концен 
оворио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеј 
ако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је в 
— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, 
жност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и ча 
ати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што 
, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му разми 
што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утр 
 она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Има 
 су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била 
авко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мра 
у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрет 
а у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео све 
n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S 
мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је г 
Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и 
 нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радо 
тво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и 
ml:id="SRP19023_C5"> <head>V.</head> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} На 
и!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; дови 
 госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафа 
ку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је било бледо, и на коме с 
</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’  
сто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала 
аво у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у 
у и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да в 
 све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушко 
рдом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила н 
} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би из 
разговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све бли 
</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о се 
их и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} На 
живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Дале 
е Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то р 
 снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака  
{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај ба 
оста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему,  
milestone unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити 
а, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, 
} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара,  
 <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће мо 
 се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши 
ршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећ 
 је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и уго 
<head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који и 
 Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и зан 
дом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лицу и кад пође не пружи му  
 виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погле 
му томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и 
— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не и 
-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје бе 
иљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађе 
о! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S}  
 на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Б 
стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се н 
уго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо о 
{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славк 
кептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад,  
зоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га 
ави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим н 
 раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада  
/p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли 
консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те 
ености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Н 
S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се 
рачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је 
n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако  
ротив његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад с 
л сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је  
д родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам 
 Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те н 
е најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о с 
pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества 
моћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, н 
"4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не тр 
ицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто о 
 /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати о 
 да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је дов 
>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пр 
е деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниј 
ас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у стол 
обро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, сврше 
ам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а д 
p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом де 
у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захвално и п 
ивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да 
{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па ма 
их начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети оног 
 се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{ 
 је против мојих начела, против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за ув 
и то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све ми 
ије допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S}  
која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, закли 
p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поре 
удбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита г 
 да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је н 
> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде.{S} И 
ад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упит 
упујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли  
b n="29" /> <p>— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод г 
јем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретк 
лна идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам ј 
могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, про 
е примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} 
S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! 
о да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој 
је добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио о 
ајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да с 
, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштво противу алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би б 
е био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, 
 је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостим 
е ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече  
.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад  
рила кратко и јасно: „није ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што 
то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видел 
о му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мисл 
 али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред оглед 
во ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92 
ојим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд 
 као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити! 
 панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се 
ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но с 
} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Ј 
 и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у г 
ђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта ми 
и лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше в 
 био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам  
и јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и из 
служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужује 
Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацим 
, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад 
исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајућ 
квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p> 
и сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} 
{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.< 
ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Слав 
убав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот н 
, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S 
{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p> 
" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу  
.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатк 
 је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као  
 и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој ј 
е завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина п 
бијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поч 
S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у дв 
е није било на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> 
} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна 
 Венера и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољуб 
ојој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје. 
 може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе —  
ах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S 
.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— В 
а се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орф 
, но он је брзо привукао пажњу оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне л 
> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осв 
синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро 
аше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и наме 
о сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она упра 
прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко 
една за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњав 
: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примамљиво, као што је  
ставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје 
пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је з 
 имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Зби 
тлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb 
сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се ни 
 мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} 
чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" / 
у од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом сед 
дин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се м 
 му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлач 
во пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина 
њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој п 
ије за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p 
руговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> < 
 али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, п 
еха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на г 
 и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гран 
те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, 
е га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуг 
то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да  
у пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју  
не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, св 
илазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћ 
 дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од  
 њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и пле 
штачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је  
јак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки 
м.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо 
обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико да 
А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви 
то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је 
у.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела од 
зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше с 
тискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ 
реба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је 
е које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити с 
Постао је још замишљенији и ако по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је 
 вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>—  
е по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се по 
зујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за 
ждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S 
евам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога 
о Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друшт 
 право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> с 
нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опрост 
ођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав ј 
лико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у  
 <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то у 
а и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим 
та!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призре 
е тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера ис 
ље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето 
господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од К 
оред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница 
 његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовл 
лу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном м 
 је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити  
у, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој пољани, да су  
да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је моја дужност да  
 се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се 
е прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље показујући на Грађ.{ 
на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} 
овори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! о 
 док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто недос 
бог тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душ 
} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био  
ба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено пре 
е, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветник 
уди?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према пр 
ла, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим 
срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допа 
га!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот 
ешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узви 
па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да  
баше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад глед 
а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S}  
итницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он 
ост налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под  
очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је озби 
о се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се 
 мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада  
...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази,  
ан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки м 
сно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњо 
а га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам 
ња, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не 
ад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ра 
 улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време,  
ју!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла с 
и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S 
њижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас  
 говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја до 
ао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати 
све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав заг 
 са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила 
мамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспрем 
рим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{ 
 ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти кр 
p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и 
S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као  
 се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, ш 
волео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противн 
 ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог ве 
га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте окл 
осматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо 
ако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео с 
 тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи. 
л то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступи 
{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла 
ти.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде 
ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу 
} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и над 
природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме узд 
> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да 
 мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам 
 помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, 
бница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</ 
а неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ  
ана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Сла 
ежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а 
де су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега писма 
} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда 
је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу 
S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начи 
p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. неш 
и, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и  
сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се изд 
p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме нис 
трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глав 
која није била баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/п 
јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи тере 
наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безб 
</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> <p>— 
била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми  
ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече  
<p>— Зовните! и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио 
 му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас 
 обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо 
же у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div> <di 
 — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p>  
иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Гово 
вши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове  
 Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! н 
 знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само 
та љутити.{S} Видићеш, друштво је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, д 
више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p> < 
} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах поста 
ате кога да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и г 
и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени је с 
оцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{ 
в развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ од из 
да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у  
и нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва  
 карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 
 даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p>  
некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи са 
неколико гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и н 
уд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо 
сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је једно 
једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пук 
та и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену  
а седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, м 
о време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се ре 
 пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и из 
p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапн 
Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету 
дсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки 
м доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ  
 је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и по 
е с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бе 
м!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јун 
 стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по 
 ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју, ал’ он 
зика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клуп 
а на вас?</p> <p>— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благо 
ите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о п 
 мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није била озбиљна.{S} Нај 
малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био дос 
о за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као  
е, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролаза 
 имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како пед 
 и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и  
неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој по 
, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и  
боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је нека 
устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао г 
од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква  
и ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности. 
ама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone uni 
 Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један с 
појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко ј 
к и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно ос 
ажено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" / 
то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико т 
 очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да  
ли ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема ч 
 деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на М 
ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликн 
и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што 
жаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта с 
сти чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не  
ци бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је г 
и као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. 
ође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! —  
 <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим  
 себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Л 
деји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам 
рењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице 
ао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад  
пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, 
ти показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а он неко време  
ом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задов 
шта није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да изн 
мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе 
ма боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојн 
м овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је н 
а над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа  
е сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и м 
о ништавне производе болесних мозгова и разна пренемагања.{S} Далеко би ме одвело, кад бих каза 
ети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет 
човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> 
ша.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што з 
је воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изнесе, како педагогија ма 
но, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече 
а је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђ 
ајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида з 
осаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — 
части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака;  
лио онај злочиначки већ мало несташан и разуздан јер добро лечи зло, а зло добро.{S} Иначе једн 
се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајањ 
Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду  
немагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја г 
— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је б 
у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се 
 те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њен 
је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и св 
S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвал 
укне; ну Надежда га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Св 
 иначе...</p> <p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што с 
/p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но ха 
о и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господа 
е ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио ш 
бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја мог 
 је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њихови 
или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелиге 
тео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и 
зован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла 
е дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb  
</p> <p>— Није! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу 
аса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже јој главу и метну на св 
х шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијаница поводећи 
 Ко је добар лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо  
огати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност усамљености и разм 
age"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p>  
ротив ње.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} 
? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам 
ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми ст 
атим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p 
и је презирао и једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде с 
но.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегну 
>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... 
им ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, 
p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p 
> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао к 
мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду  
рже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подс 
о је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад бил 
кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се  
д те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби т 
нако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог 
прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје мес 
у својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од не 
} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам р 
Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац с 
а млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — М 
аранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу!  
а говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У  
е на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} 
срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</ 
/> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их по 
икада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће т 
јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келне 
ад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало 
одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад го 
ел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p> 
ади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и 
јањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвећења 
Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</ 
вако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда кад је најнужније и гледајмо да нам се н 
ао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седе 
могуће начине да избегне од војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} В 
стима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како ј 
 рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше с 
и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав М 
То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим ду 
знађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, 
тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мислио онај злочиначки већ мало несташан и  
 познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда се див 
ло, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се  
<p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све 
> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је  
ло — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакција преврши меру, ми онда демонстрацију па готова  
<p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе виш 
S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку 
обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо,  
 Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мисл 
еколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, сед 
аше чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако при 
 је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и у 
, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта  
е.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи г 
 у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и —  
лили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо прола 
амо посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да ме љуби.{S} Ах!{S} Па како ме је погледал 
ам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то ниј 
<pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>—  
ца!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, М 
 велики грех, једну... не знам како бих рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, д 
ље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи 
 Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{ 
о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада,  
ила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и н 
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ к 
ојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна  
} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој 
то све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али да се 
 ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, мо 
равог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења душевног и не зна 
те ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви 
е природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је било.{S} Ретко је било оног правог расположења 
 мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погле 
полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Сн 
subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужи 
 скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се  
свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част п 
} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p>  
— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке лично 
 вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће ч 
сталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била пр 
бодили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједн 
о.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стар 
 Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заист 
а у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики  
 Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Ч 
 једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! 
шља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то 
оже рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили 
</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита г 
срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, 
>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки 
тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> з 
>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и пр 
м — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак 
ости, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам 
 дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од  
ажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим п 
исте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате! е  
!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвир 
уно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>—  
е....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} У 
ка Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb  
е.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти  
ја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са св 
у косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од теб 
знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи  
 Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праш 
оложио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена је 
 и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозоф 
</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу  
а си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пре 
ти баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очи 
мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</ 
лији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта 
лупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило посматраше.</p> 
> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, чове 
 Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?< 
да?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да 
ала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништ 
</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да с 
 па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је  
и ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратшилда и купио 
>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много  
 куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за ше 
очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро!  
ране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit="subSection 
гово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пож 
е говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они п 
о у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи 
не тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драге воље! ал’ ви имате доста знања...</ 
— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђ 
као.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мисли 
ед њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се о 
каваљерства и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би 
ада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео 
/p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S 
 се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S 
 то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслони главу на 
 до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на па 
 <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде 
Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помир 
вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гл 
аквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} 
деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под и 
ио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бит 
амо мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од ка 
у говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам пома 
>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та д 
лу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Ви 
ојску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми б 
све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> 
м течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и посл 
препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се 
 која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубер 
оро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па  
своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући 
! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на у 
у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури  
а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’ 
е право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити т 
иваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скоч 
о седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га пита 
 било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе  
ти по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврд 
глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза с 
 је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} 
о других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми 
ако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео 
орим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћута 
сто код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле н 
да зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ств 
а интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не очајног.{ 
некад дође.</p> <p>А при овим последњим речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на ње 
е управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко по 
ва од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S}  
о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз ш 
 питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања ле 
се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ак 
ује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то доб 
ас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, б 
“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава 
да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасв 
ражено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га 
</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је проти 
 сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то н 
обуче оном класичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латински 
ћ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче о 
летивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде! 
 био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце ч 
си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стиш 
се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не м 
на, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није још испао пророк.{S} Сећам  
она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је најглавније п 
 и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{ 
ари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код ње је долазио из дуга времена, које је свој 
вет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, 
о седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препи 
ана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима — во 
, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Пре 
— т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је памет 
 ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{ 
уда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисаје 
какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледај 
пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како није истина? 
кав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас гледају да обуче оном класично 
крај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полу 
 тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ла 
вне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао 
ли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно главом.</p> <p>— Не може  
 о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша значајно гла 
.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p 
тите ви мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— И 
а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Шт 
ковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случа 
е: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно  
 <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има  
</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{ 
не, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његово 
чинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би  
да ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Х 
Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли. 
: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешав 
рце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она 
чеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а 
да радите — рече јој — дохвативши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме  
 идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа по 
илозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славн 
евојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крај 
а да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — мо 
> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Н 
е нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из  
афанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чис 
е знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и изрече потмуло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињ 
м помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њем 
слите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по 
пред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметен 
>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији М 
базније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много вр 
 довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на рук 
> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био  
 тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре с 
пеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p> 
коро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{ 
ете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је ниј 
 јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p> 
учјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S 
ними на његову ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дота 
ао на њу, кад јој је натакнуо прстен на руку а она га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скин 
нам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! п 
што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Дру 
> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! при 
ан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измакла ниједна већа парница и сваки је би 
а и посматраше је немо.{S} Она му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да  
 <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два грош 
н се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас о 
врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он о 
ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна ту 
ло на њеном лицу и кад пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Сла 
стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика б 
 сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је  
 на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он  
 притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} Но нешто га је задржавало  
 људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и  
дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме уда 
?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих!{S 
едала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се 
али много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни јели.{S} Једног дан 
менито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео до 
 одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ћ 
Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачу 
ло.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод из 
 Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> < 
а га може назвати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин  
долази ново коло људи млађег нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Мо 
} До њега му је жена, омалена, пуначка, с лепим витицама и ко би погледао на њих двоје, морао б 
<pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави 
 од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет ок 
 кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема више оне деспотије и ако је има, то 
већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је  
 поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад прође каква древна пијани 
су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, нисам имала муке скоро ни 
нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци пер 
ежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долази 
ио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао 
 обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је 
свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљив 
?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како  
</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p 
ца дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио 
ли у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћ 
ив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим л 
лности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се 
>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти 
у опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни појма он.{S} 
плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— В 
који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њи 
ори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била  
</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталон 
прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а 
 У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љу 
тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те 
ауку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет —  
 он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено л 
кварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кр 
— он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресре 
 он и не окреташе главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозо 
 му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам  
што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви прису 
 нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, ка 
</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Слав 
 <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио 
м, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да 
виде башту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се 
нском, простачком децом а и поступао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да  
 и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а во 
јалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p>  
ног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају 
 ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског до 
у Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p> 
да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и после 
ите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} 
и.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби. 
је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p> < 
ом дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужн 
ију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијоз 
6" /> да је једном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бо 
н се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијат 
 све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да 
 ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету св 
се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет  
ива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се би 
 Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и  
е свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Ст 
не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у 
а мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би б 
зревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам 
 <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{ 
авају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га за 
де све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осве 
 се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слат 
 се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из пера  
чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јачином и дејством.{S} Кад када ме потпуно  
р отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p 
екако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм к 
е.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околностима, 
о сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били 
шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верује 
сретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е д 
{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам ј 
у.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам  
ији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој 
14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма с 
оја се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је 
>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад  
Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да 
опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:< 
p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега 
 Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас сл 
од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види Мицу и 
но понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допусти 
 највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велик 
е ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њен 
ало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S 
 срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му 
што промрља и погледа на новајлију мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S}  
{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрв 
то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматр 
тељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди д 
уја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га 
S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столиц 
им паметнијим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се  
 имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено,  
о је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке про 
 позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа о 
ишта!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="8 
на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Последњу двојицу нерадо је гледа 
Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд  
ужбе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Ко 
ли савременијим путем; они износе живот с мотивима живот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, си 
 дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаше га  
ност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што ј 
ако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком децом а и поступао је 
у, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега  
Љубим вас! рече — а руке њене падоше му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу 
ав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне  
<p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке,  
јим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али 
умњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре о 
ом освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали,  
Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа 
ају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакало као јаб 
ео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчеза 
м питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан 
амо што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, оп 
а тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо та 
чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пре 
едан Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данаш 
{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се 
знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође  
мо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се нам 
{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Ст 
н затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче  
еје остварити знам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такођ 
дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S 
} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој 
 <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да  
линдер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за н 
е прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чи 
тарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сум 
олицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је  
.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да  
траст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био так 
а! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задов 
S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} 
 њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{ 
 је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледал 
а штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Миличине 
лавко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} 
се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шеш 
отив.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{ 
он.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније обли 
 Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи 
 Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се н 
у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> <p>— Ник 
биљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!< 
ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Ј 
је?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплак 
собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и  
та!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја се 
дном приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити 
љубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане  
у а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у прир 
м.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је 
ане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{ 
ца му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ћ 
о таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно?  
чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисл 
сплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересуј 
обро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме с 
доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створо 
м седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбу 
еко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур 
/> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити,  
ме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само поми 
/> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од првих адвоката београдских скупило се  
 учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— А 
езионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто то 
шта и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није 
 он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све гимна 
дом косом и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим 
Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукурече а у 
 ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то?  
ма и да ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за 
 њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ћ 
е право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима живот о 
 ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа с 
а лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећа 
жда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се н 
p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, ча 
жити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест ч 
Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао 
?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} 
ласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећ 
у се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам. 
и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као  
за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и шт 
код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим 
бом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила. 
, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Је 
илица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} В 
одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњ 
p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’о на белу врану.{ 
дежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па ка 
збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама  
одна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их никако није могао довес 
елости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан с 
и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Н 
сећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>—  
 гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручј 
и љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу 
, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чи 
 моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и по 
о се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам  
</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко —  
а — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не во 
мчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват 
нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће 
вити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претстављати друкчије осећаје и дру 
ама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа пре 
S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно  
 неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим,  
и ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у 
који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом. 
мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа најјаснија а с другим 
м ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омел 
је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика 
 и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи п 
е онда их можемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па 
ила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у г 
ивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила г 
 положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изло 
им тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче пис 
p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е сад да певате! повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он  
и ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и 
у с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење пост 
вој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте р 
ане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати но 
иш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа  
 Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без бог 
„Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на у 
 јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе нап 
 те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! сн 
тави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато  
 овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{ 
и играти — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли 
до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</ 
> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Да 
м ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јав 
ности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим.. идите...</p> <p>— Збогом! 
— прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача ј 
вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и  
рага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни н 
ајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод 
киљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направи 
о сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — ш 
.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{ 
и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљ 
заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а то 
 таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огл 
кој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом  
} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа пре 
е сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе  
У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила 
} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа н 
84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се  
ој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби 
есео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти 
дећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p 
</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред 
цу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према  
за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да 
рим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p> 
 човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша от 
ом уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне очи, 
еро. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занима 
се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би д 
 <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Шт 
, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи погово 
го времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мо 
 је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> 
е кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја ч 
еђе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да 
стати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим 
"54" /> <p>— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и 
 времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки  
емам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вр 
одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме пог 
ша значајно главом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 
у ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да  
>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се тр 
х народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сокра 
 те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Так 
руге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њем 
о криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао. 
 ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо!  
о — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— Не 
аборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристотеле с превртањем речи, Овид са 
во, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у 
Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пе 
ње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, 
лим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну к 
 тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Б 
тањем; „имаш ли новаца!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} 
ажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито 
ош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и  
атила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, с 
а се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом  
ко сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стад 
ња си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>—  
њихов је био патријахалан, али назадан; садави дух је модеран и немогуће би било увести наново  
спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слу 
, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што ст 
збиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била  
дном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мо 
имегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је 
! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њег 
убиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам  
и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га је полако пекао и њему би  
д не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, 
а синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после 
 гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S 
у.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— З 
му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто  
етње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њега већ н 
ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заис 
упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> 
овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љуб 
е, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да саврш 
им разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у 
 n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да ви 
опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скепт 
г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ал 
/p> <p>— Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идош 
.{S} Његов звонски глас је одјекивао по сали, а главу је мало нагао и погледао је импозантан.{S 
оградских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се из 
мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Над 
од чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> <p> 
г га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви с 
</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам < 
о.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако ј 
да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар р 
а говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална 
ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах! 
на ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад с 
држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Ш 
тину без разлике.{S} Морам признати, да сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што ни 
би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти 
и сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као ш 
еде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже 
ирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одј 
 моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао,  
у да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, 
марни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погоди 
 будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда! 
 сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавал 
а.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасу 
били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву ј 
кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу 
 Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити! 
е противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крив 
ешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Да 
S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно 
 Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада 
у радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је по 
лико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао 
 пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спаз 
апрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви с 
<p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паметна!</p> <p>— Да боме 
</p> <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не пор 
и да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу в 
рећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друш 
 Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо п 
 зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам потпуно заборавила.</p> <p>— Не мари ништа! рече Мо 
се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел  
о сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и 
с!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми 
ла.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој 
 срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоће 
еменитој идеји просвећењу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати 
ном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми 
о! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ја сам госпођица за вас!</p> <p>— Лепо!{S} Госпођице Мицо, 
 противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на в 
ма је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео с 
 боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>—  
 изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам  
ога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p>  
сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, 
а.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p 
!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</ 
оме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <p 
шао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, а 
се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад с 
воту.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време ску 
 могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе  
глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти 
шкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Х 
га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече нап 
>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се 
нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше  
 сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако хр 
 <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то ис 
 Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да 
ем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Ви 
</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задоволења иначе...</p> < 
и.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — ч 
м тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гле 
.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан да 
стила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назв 
 себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо про 
слабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну ј 
.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта 
слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирније, а оно наопако. 
аро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но  
Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало 
епо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је 
о сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим  
а, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је  
} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!< 
 руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Сл 
ити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал 
пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољуб 
се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на све 
аља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Д 
 врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао 
Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га ра 
 ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се  
хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не прогов 
а шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: т 
 ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре о 
нитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме уби 
{S} Ах!{S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тр 
у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>.. 
које приличи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и наша 
ажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, са 
оди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S 
ложен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чини 
 каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме  
S} Ни мени није било лако.</p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И  
имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на  
 Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако 
да и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви 
њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан 
p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и 
 разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах постао расположенији, а зашто — не знам.{S}  
ебе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и  
 сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам поша 
о већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} 
жем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек 
 поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S 
 тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око ст 
ај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваше о домаћим околност 
 пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није сам 
ојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, з 
менио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што има 
и мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така 
сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте  
{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако 
бан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, н 
о ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам признати, да с 
 све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио п 
а не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал 
ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угл 
авала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она ј 
дим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је  
о весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно  
но расположен нисам био.{S} На дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто  
се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају ок 
 и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, 
ложен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, т 
 и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окре 
о, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад  
тра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између 
њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде д 
рате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не 
после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у с 
играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Наде 
и циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред 
/head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — уп 
свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, је 
</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у тол 
 тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао 
равог расположења душевног и не знам ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло. 
која му је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут,  
о?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био 
ећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присе 
Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој  
јој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви 
ого пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с те 
мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и г 
а исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S}  
 ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте м 
 <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n 
</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— 
љу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тоб 
.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га  
ложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то  
, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам мога 
оме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Мес 
је и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком напад 
као, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p 
.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а на 
 а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам 
сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек ј 
уо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језико 
 знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опа 
 написа:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнањ 
 да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух!  
можда и за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} 
 се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам  
{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање каракте 
у нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он  
</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си боле 
 кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{ 
гледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Нема 
д скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца бл 
 старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опасног прогресисту о коме сам вам пређе г 
м те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на  
S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивал 
— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— 
е сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши  
свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напр 
д госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредил 
ба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S 
е као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знањ 
.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену ру 
одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} 
 Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</ 
 победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки  
ашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мен 
ме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је  
незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, ј 
е љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете  
— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам 
че он — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам  
S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у  
опкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто  
>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по со 
ио сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Алек 
 погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S 
 томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се  
нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — 
бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ 
сам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми 
, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха 
ако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим 
 сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам слу 
иждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се ј 
 опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Ка 
да ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинам 
дсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S}  
етерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — м 
и мени!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина! 
д, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође 
уд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И т 
а радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају,  
Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p 
ог весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну 
ати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p 
и — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — 
шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> < 
ли, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{ 
а ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и 
пу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зове 
после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па  
им.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти  
ду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој душ 
ам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а т 
p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагод 
е!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни  
 латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја 
Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог до 
нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица!  
} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смеј 
ене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на гла 
окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао 
ви потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата 
и?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама се 
ко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му ј 
а кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p> 
ј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subS 
.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све ј 
— Није!{S} Но ја говорим против моде, а сама купујем" мирисе и друго.{S} Когод говори против не 
ри главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! —  
<p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом 
вац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> 
се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласк 
м нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није дево 
к.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући 
иже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S}  
 прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити к 
звесних дражи њеној појави за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Ст 
им начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђ 
овек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се 
рло лепо!{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванае 
д ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, 
м не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била 
} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> < 
ако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести мало мирниј 
ти.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе.</p> <milestone unit 
ојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем,  
обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти пр 
е би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо приђе.</p 
 непрестано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хо 
ругог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упи 
 као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не да 
што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити 
<p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да говорим.</p> <p>— Из 
 оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p> <p>— Милице! рече он — ниси љута више на мене 
 са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сами знате — да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта  
а, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала гос 
> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пишите  
м.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, 
с не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га  
постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико 
отиву алкохола.{S} Врло похвална идеја, само кад би било још друштво против луксуза и против мо 
то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити ка 
 да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је нај 
бро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— 
аше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се свр 
добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи п 
ш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је  
, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Нем 
почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и нема 
коро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно по 
 Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; 
ного да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! зап 
 Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми 
S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила. 
оложењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S}  
кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој  
.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S}  
а буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикецију!{S} Ја је  
ах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће 
раћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</ 
Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све 
волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам при 
 ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде с 
ли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме г 
! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Н 
ејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њ 
е сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том ужи 
ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је 
 ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти ме 
лео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње пр 
p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шу 
љен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ 
м!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до то 
} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p 
била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се ч 
сући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — в 
</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размиш 
текао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује р 
ка то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, 
и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Зб 
.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара —  
роструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Гла 
дувена — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не ч 
ри по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо вр 
тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру зад 
укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на  
корева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро познате Мил 
 највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до кућ 
верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Ми 
лада и неискусна девојка!{S} Како ме је само посматрала!..{S}- Да ли ме љуби?{S} Рекао бих, да  
и.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер  
љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, 
 занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је к 
нуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју  
у, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и друг 
гог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико м 
омедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепш 
д шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачи 
рише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му је још и отац:{S} Он их 
ипацији њиховој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умова 
 распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p 
уд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и д 
 доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од мален 
то нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други  
 госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</ 
 могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало 
о сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а  
и пожелех да и сам могу бити као они, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и 
екад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад 
ни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надеж 
Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p> 
p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Д 
дају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неки 
пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако 
ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже 
! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</ 
да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствар 
де, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша 
нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури к 
о рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столиц 
> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи с 
 кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако 
 њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, ис 
?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса. 
о, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је б 
 још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче свират 
ви!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Шт 
Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха 
а, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које нико није јо 
би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обично 
ли Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S}  
у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S 
 створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си 
ма боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p 
а га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати п 
ко премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отвори вр 
породице — ово је очито понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа  
 нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код ње.{ 
ОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампари 
ко није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада за 
 поглед, који заноси и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — см 
м се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је оче 
! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, д 
х мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од об 
 главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div>  
мејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети,  
 ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ће 
 се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али о 
јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{S} Како му је дужност забрањи 
— то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући,  
војих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мир 
а ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урође 
ише користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb 
о мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребац 
налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим сло 
 и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па  
е свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си с 
о ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из д 
м полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред т 
о и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша мирно.{S} Никаке промене није било на њеном лиц 
свачему, па му паде на памет и последњи састанак или боље растанак.{S} Она му је окренула леђа  
е — одобри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врл 
 Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се 
p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како  
у му лице пољупцима — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео 
ада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сахата, останите код нас на ручку!{S} За моју љубав ће  
?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и пр 
 јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он је милује.{S} Диже ј 
у, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко и јасно: „није ми ништа!{S 
 скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али  
ни прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледа 
и треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се вид 
но натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа 
 би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако б 
епа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само 
b n="90" /> живот иза кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекин 
очета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо с 
у он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се 
шу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слу 
 даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто ви 
 жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало. 
</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! 
али, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао свој 
p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу 
огађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметнијим  
 <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свак 
мо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и  
новно наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и и 
етње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до об 
Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Ст 
 већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод 
ица је иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, 
 нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а с 
кчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што  
ио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дал 
н добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{ 
бити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би ж 
сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку ми 
ује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S}  
"59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седе 
 му није измакла ниједна већа парница и сваки је био задовољан њиме, који је имао посла у суду, 
 на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила свој 
н моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кука 
ави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У ос 
те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> < 
је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћут 
из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да 
> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све зн 
/p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је  
е за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке  
је знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> 
има је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S} Дара је обично причала о проводњи, о бало 
патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за онда 
х смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и играчице пока 
 шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионар 
 да је нечему вишем научи.{S} Она би га сваког вечера очекивала при прозору и кад би он ушао <p 
 разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу људе на часна д 
ао редован гост Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кућ 
а, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни ш 
 данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се то 
знам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам  
е нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије слас 
 могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други  
ед свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Пр 
лоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учинио 
љива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, кој 
арата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну ње 
јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да 
се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: ус 
е својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ 
та, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему том 
ену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заист 
ет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме и 
Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себ 
усмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу сво 
т.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Морам призна 
руштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја г 
м децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, и 
 Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и последњи састанак или бо 
о су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од  
девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад  
> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упит 
димо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта  
ати!{S} Иначе — попрети му руком — биће свашта!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и нап 
умњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљал 
ного једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, прир 
ве знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— 
 не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави. 
не Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџи 
замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку 
и смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим и учини 
— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како с 
 да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и поглед 
муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кр 
ас није онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним 
ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка  
а тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та зна 
што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је н 
>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче д 
а ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни им 
е мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно 
ра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет дво 
 тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то за 
 главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који  
нскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p 
} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да га пуштате у св 
вко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови пре 
а пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славков 
радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти 
ве.{S} Видео сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада  
рага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Д 
може му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да 
се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на 
узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиља 
ије много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, говораше он — ништавило је.{S} Видиш ли Мицо, 
 Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> 
 уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извин 
о, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он п 
.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{ 
и су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати  
 поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне 
сто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади 
 буде од користи другоме.{S} Видите, да све мање има патриота а све више учених људи и да се св 
 себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се  
аху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред к 
имиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко ниј 
ка.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" / 
 да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p 
ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро 
 престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам  
етан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну  
ори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p> 
бав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећ 
ких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а о рату никад  
а.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је т 
д ни Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S 
ко азур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледат 
е већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очара 
ј анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му је била једина мисао.{S} Док је он мислио о 
а кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба 
о људи и женскиња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је  
о скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} 
е тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај 
подари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то з 
— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање 
 према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господина вашег мужа.</p> <p>— Ви д 
бро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у 
омаже како она и није наука, како поред све пажње, родитељи мало имају од ње користи и да је на 
 Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, док 
зити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не о 
м приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим новаца и не бих  
у је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је 
мати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао 
и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела к 
>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како 
н ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш так 
pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јак 
 долазило до малих несугласица, ипак је све било мирно.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у 
о, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славк 
д.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се о 
она, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Х 
туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман 
м!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> <p>— Ен 
а је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је и сам 
ам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда ј 
је и сам на великој муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом и 
ад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављ 
их, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и  
рну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви 
во раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше ј 
 школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрв 
, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему н 
д Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло 
ко подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је  
а да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина 
е, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ д 
ва — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркањ 
/p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене јед 
о нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p> 
— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p>  
а? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом ме 
о знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном 
и авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Видиш, како ова 
и му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба  
врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{ 
, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да  
це припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, к 
т.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта  
глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао  
више онако весео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понаша 
ко би ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи испра 
} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S} Буд 
/p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дођ 
ђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш 
о тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако б 
 и кадгод не би проговорио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S}  
етње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <p 
 не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! в 
ћи муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заис 
у прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро приступи к њему.{S} Она га  
у му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то ј 
оди и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово  
аког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она 
еба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али  
е од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више не 
а.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код 
а мислим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89 
ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зат 
ао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе узда 
хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искр 
да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само р 
ажа; само јури насумце а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина 
 свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихо 
е примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости 
у.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Мил 
 мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади 
 воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је  
.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао час 
м свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете вид 
ј Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као жена провести м 
а одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S} Божић  
а!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права м 
 одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зн 
 морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одгово 
оро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од п 
и сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро пр 
обио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{ 
 и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је са 
еће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За  
на васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи подлости, ниск 
ике, јер они не раде ништа и напослетку све гимназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише св 
њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја  
сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме  
један, а жив му је још и отац:{S} Он их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало 
и би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напослетку све г 
, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога т 
е цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спу 
ице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојк 
друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности н 
канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног. 
ста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— 
ла, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што  
којој сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, св 
и блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе. 
p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! 
ко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти —  
ик, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њ 
Бога ми, жао ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S 
— одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослет 
бав, Мици прва а Љуби ко зна.{S} Покрај свега, њему је било жао Мице.{S} Он јој никако не би хт 
, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на ч 
је су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често 
 маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин п 
хладном и магловитом децембру задахњава свежином и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погле 
ло, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од 
и је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} 
 доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} Нећу да идем.</p> <p 
.{S} Сад, кад ме види окрене главу! ал’ свеједно ми је.{S} Не волем је више... не волем збиља!  
ши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није 
ићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је свеједно.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална  
ојим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упут 
, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам 
 сам, али незнам.</p> <p>— Ваш говор је свему крив, ви сами — обоје!</p> <p>Разумео ју је.{S} О 
себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је н 
S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитк 
— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправ 
 њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му 
</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му 
S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено п 
 с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је  
ападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друг 
" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Мили 
ом.</p> <p>— Не може их сад ни бити.{S} Свет данас није онакав какав је био пре 30 год. Све ств 
уло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу с 
утим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишљ 
ијама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; ве 
S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим  
ћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, к 
тивци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине 
 а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да зн 
/p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држи а 
ниверзитету; она као радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се уп 
Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да пок 
, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то нек 
олим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, 
, нити има онаких патријота.{S} Данашњи свет гледа на све могуће начине да избегне од војске, а 
еко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем,  
а не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} М 
 Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља п 
ни свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним ле 
хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам  
 да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако 
неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо 
то добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, 
а.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решава 
је нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и он 
срећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је  
леда само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не бри 
 бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се 
?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била 
 <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је слич 
вда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S 
то сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде  
 сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а с 
сли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S}  
да је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А гд 
.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао 
ead>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсно 
 никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жал 
мо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника 
достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто 
Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам би 
у и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој 
" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки за 
, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није  
олећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така 
ако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? 
није облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и 
p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко ч 
} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је 
ане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се радници 
 велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n=" 
Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир  
ш на њу.{S} Од Мице нема боље женске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само  
решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, ова 
? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо,  
 целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претери 
ужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече госп 
трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда је она знала доста и 
с могла задобити каквим вишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био пра 
ог.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није  
</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше 
губити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то  
ј се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S 
 би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш св 
слетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>—  
овори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а с 
Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукав 
аче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним б 
 пресече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завес 
 луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Смат 
их га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} 
ејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S 
рчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То  
азист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што 
мисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја  
зује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му дру 
огледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељ 
 тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; 
ет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а зв 
лила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његов 
ли што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати не 
ви имамо подједнака права и право је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најс 
м понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с 
p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће н 
мпао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хв 
м послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали 
 да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ вид 
</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— 
свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим  
, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно „ао!“ и а кретањ 
 <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одје 
дите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да сви радимо а д 
удите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто пром 
ше ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну 
адити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики гре 
е прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам 
ти љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Жив 
 зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми 
ижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца  
 је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, 
не духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекциј 
 сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ва 
ромуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних де 
</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p> <p>— 
дер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за нека 
о да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p 
{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив 
гога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дан 
е сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се 
њено лице, плаве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се з 
{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике  
 како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од т 
зио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био нешто саветник 
 свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавештавајмо, њој 
 ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S}  
 свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ј 
 с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! де 
оништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — тре 
е месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се  
 она је о њему.{S} За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се св 
ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.< 
оме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пус 
ршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, г 
— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати —  
уте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из 
 <p>— Не! одговори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њи 
у забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмица 
оцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлега 
рачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја 
ђе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима по 
м, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, к 
 изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загледа се 
а окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом времену 
ији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњич 
вније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима Надежда с 
о челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! си 
ст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако с 
е мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео све 
ико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице пољупцима 
е га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па 
има — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — 
 кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у 
 но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{ 
сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Св 
м једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, ка 
ашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа п 
е ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро осло 
оћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво претураше по њему, ал’ нађе свег 
месту, оној интелигенцији, која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима  
ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, 
 Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дај 
огод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љу 
а неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она 
завати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p 
нас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само м 
.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није на 
S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што 
> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко  
ој.{S} Писац жели, да жене само гледају своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле т 
знула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом д 
шио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што ви 
ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{ 
ну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом св 
нили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе 
ожи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — шт 
 Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Стара 
 што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код мене ретко је би 
е.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падоше му 
сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} 
о у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>—  
је му било пријатно, да на пазар износи своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} 
{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе премда је знала да те њене м 
вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" / 
ење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, 
ве да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и о 
 ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>—  
 лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфант 
 а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом не 
ри том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи  
м ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам постао 
<p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ре 
у упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим питањима...{S} Да! говораше о 
анесе, он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Ни 
би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезават 
н Аристотеле с превртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем 
питује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у  
 убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку обј 
сјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа с 
ас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на свет и људе.{S} Ми не у 
на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она к 
ге, које немају за нас никакве важности својим лудоријама и својим настраним посматрањем на све 
</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</ 
риза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје кари 
.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једн 
реба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред 
ока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, 
а и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, 
су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њим 
 немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад  
 А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширо 
ад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S 
вде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гл 
ући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме  
тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако 
 шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n="21" /> <miles 
 од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, примерна, и њежн 
о време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је она и зн 
и строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а 
закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свег 
оспођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, кој 
 он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јо 
 на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара м 
S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрлим 
ажљиво га обгрли и привуче његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} К 
.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише полугласно једно  
> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у т 
лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а  
долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу му 
Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <m 
 ње је долазио из дуга времена, које је својствено свима пезионарима.{S} Некада је и он био неш 
раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је  
да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пи 
 претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славк 
је милује.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћ 
?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не б 
у се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она г 
епа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} С 
еђена и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека и 
ског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислил 
би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао  
овала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је зв 
ме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окре 
и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима 
јчувеније певачице, и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако  
p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу 
ете на његовом лицу.</p> <p>— Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав ње 
а се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако от 
а нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{ 
е тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о 
но овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и  
а.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што о 
, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да 
 ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је  
 им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин до 
а рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у 
це а жеђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донес 
војом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура м 
адим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а н 
> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто пр 
 и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} 
 против закона, против правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p 
p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно свирате!</p>  
’ оног изгледа још није нестало.{S} Она сврши свирку и остави руке непомичне на жицама.{S} Загл 
во поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали с 
бити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче 
ој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? за 
и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једном из 
ак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има ле 
кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје  
ти видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће благо 
ако тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе 
што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с љу 
} Ох!{S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то кр 
S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Ни 
 љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</ 
стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам  
ном човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: једна која господари, а друга, 
сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче м 
ове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Мила 
онотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} 
размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро 
ти, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{ 
 икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и н 
 жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То ис 
не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао и објашњавао све, што је било 
Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уж 
о тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Чов 
чно крај њега па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачи 
Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем  
м тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магнов 
 Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем пита 
рисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit="subSection" />  
рати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ пом 
ко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосн 
аде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад ос 
 је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада зад 
икну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p>  
 још мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га  
а живот, који је из ње избијао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као 
серватизам из њега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и  
ане, кад дође какав нови гост — за њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њем 
сла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје уси 
S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по  
ше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једно 
>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — к 
ам.</p> <p>— На мене?{S} Ви рекосте, да се на мене не можете љутити!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p 
} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бањ 
и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостањ 
вакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај  
, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тим 
нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о 
аравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па за 
о и предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко 
еље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— С 
е воље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{ 
бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца  
зерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да  
а на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти зна 
против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никак 
исаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> 
.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни сва 
 није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Да се бије.{S} С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та  
 <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири 
и на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — про 
— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прил 
о.{S} Како му је дужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисл 
мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</ 
 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књигом и да мислим; али држим да не треба ни 
ни на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, к 
едаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас 
ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа 
 мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— О 
ти свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је 
аздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако  
S} Отац поскочи од радости, кад виде да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече ота 
има...{S} Да! говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролаз 
ораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" 
кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се  
иња гордих, које знају на све начине да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али и 
мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смеј 
да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако не 
је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку 
{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи 
ма патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Оставимо ми ратове за о 
колико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хла 
се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на памет и по 
онашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање.</p> <pb n="88 
ара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се б 
здан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада 
 се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје,  
ше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се  
 од прилике знам и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче 
ло рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто  
{S} Божић је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично сед 
произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до не 
ако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свид 
и претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S 
ате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с  
м <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се зап 
асуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам г 
у окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дет 
ва?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млати 
ном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати п 
шина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни м 
сле продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче  
 је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом од својих другарица и сасвим полак 
евет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се компл 
ли? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам  
енице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја кри 
ад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својо 
али, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а 
и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо г 
реба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотр 
агост, неизмерна благост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с дру 
 Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном 
 понижавање мене самога.{S} Зар њему да се понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. 
та.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те в 
друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми н 
ко не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} 
ност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли 
ви руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год? 
сли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и на 
ње.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> 
прам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле  
аше ларма ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да  
ли први пут, било је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела д 
оворио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко  
олумрачан као и његова душа.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво п 
е било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али он 
вика, ал’ не никаквим правилима Надежда се дивила његовом ванредном знању, радовала се што је т 
/p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце. 
 тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код  
нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био туж 
њам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> < 
о што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца,  
пштем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за се 
о од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би мо 
ве заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p 
p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И 
бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално. 
звин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се  
 Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд  
 <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb  
ено — Бог.</p> <p>Он заврти главом. „Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се  
 тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Д 
, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?< 
ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати 
S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази н 
>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече 
 што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>О 
кулиса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми с 
која проводи свој век по кафанама, која се влада по свима правилима круте етикеције и њу обавеш 
оветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштањ 
м послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом дец 
обе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца 
л’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде ч 
ивила његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица с 
— Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали с 
есто, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби и да нема мира никако.</p> <p>Оне весело 
 и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница  
 Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више сада зна но један Аристо 
елики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, 
аш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо 
 ми изгледа најјаснија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим 
 за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Он 
 радознала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ст 
 оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окрену 
ве — показујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S 
стати, да је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољств 
 у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене онаке живе и заношљиве п 
 обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на д 
ружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужнос 
ору и одгурну завесу.{S} Јасна месечина се видила на небу, звезде лебдијаху по огромној васијон 
адном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати  
акера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и пре 
{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам  
е? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћ 
 иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} С 
онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{ 
аго и захвално и поче је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се  
ши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се насмеја мало, погледа га и саже главу.{S} Наједном у 
 у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и 
 кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оста 
вко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До 
дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, ус 
бећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером враћаше. — — — — —:  
кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па по 
!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:< 
д чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Мислила је о начину, на који би му помог 
и ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајц 
ам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми  
тку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћи 
ним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет та 
и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само је 
S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћ 
 је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора се признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једна 
а које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до  
} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{ 
а.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг 
 одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p> 
 смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И ба 
ао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усан 
је.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> 
о доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика и с 
{S} Размишља о речима његовим и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} М 
3_C8"> <head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n=" 
 Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{ 
систа? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако  
 оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дан 
г човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је звучао као музика.{S}  
роузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и навлачи јорган на главу 
.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Наде 
а решивост и несавладљива воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да  
ног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктив 
ких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушк 
>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, пре 
лиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу  
е на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n="71" /> прекида за свагда и заклињања при томе 
коли живот, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S 
 приликом оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, ал 
} Није избијао никуд даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обу 
њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; ни 
дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гост 
{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете там 
, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба  
азмишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спо 
владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман све 
таде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа  
и, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био пе 
м и полетом сваку душу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају сумо 
p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш на њу.{S} Од Мице нема боље 
весео, но не звиждаше као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа о 
 труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица  
јљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много 
а око подне, при највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он  
ne unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академ 
је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнањ 
тив свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стр 
овор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог 
о пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим  
биш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с М 
е идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао 
 пошао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пу 
била у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлин 
муци.{S} Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у со 
 стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т 
 хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сун 
емена, но играмо као пајаци.{S} Где год се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у је 
е се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте  
ите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца р 
кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише његовом доласку.</p> <p>— Ви од онда баш  
 и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле 
амислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на дру 
рипекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад м 
е далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. 
ла доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb  
аље показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасо 
мењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{ 
} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар 
S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} 
га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило га не пусти.</p 
 био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и ј 
ца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успи 
едном баци перо. „Е није вајде, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо с 
 несталан.</p> <p>— Да је несталан може се рећи, ал’ да је није љубио не може.{S} Ирена је била 
че!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} М 
оравити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгр 
 код ње.{S} Не! ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте л 
 сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак  
 Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко п 
ш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио! 
рашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је бил 
ка!“ помисли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с  
реба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости, кад виде да с 
е пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Ме 
ку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма о 
о расположење владало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му  
 Добро!{S} Она је од оних женских, које се лако заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна 
milestone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом 
аког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је  
вог лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак 
лавко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, ка 
ајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Писац жел 
зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам могао и могу ду 
реба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна полов 
и се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао љ 
расти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је  
упу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један куку 
Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и  
н, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од кор 
 столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових  
видљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр  
то сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, и 
а ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло мо 
јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он пог 
лавко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Ел 
 сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> < 
ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су ств 
 да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашт 
идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када реакциј 
> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми  
!</p> <p>— Ал’ кад морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p> 
, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и уч 
дити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака 
</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у 
о детињаста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{ 
сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од ма 
ило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у  
 у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао испитат 
вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си  
 сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али ипак 
ој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ т 
 ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да 
! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно сре 
инктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са жа 
другљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко п 
и се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал 
 га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, п 
 га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бит 
 Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће бл 
ма, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љ 
у се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова 
 како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту  
S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад! идите!{S} Ја вас молим..  
 а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста  
да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њег 
>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} Како  
ролазе дани један за другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи мног 
туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</ 
нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да п 
 Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, ко 
и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој мож 
ио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Зал 
чима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Слав 
ремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се та 
примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!< 
} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за дру 
и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нес 
исам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити 
оше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је била сама  
о.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше  
ђе близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли ко 
афаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се  
.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба  
ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце  
="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше се враћати натраг.{S} Он свираше неку мелодију, а она п 
/> <p>Од неколико дана посете направише се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором,  
 за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је н 
ио бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и в 
утно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео 
 ме потпуно остави за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ј 
<p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности?</p> <p>— Мислим ал’ н 
 паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кривац, јер је није воле 
но образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! проп 
о.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</p> <p>— 
и ко би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40 
у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста 
а је она негде бестрага далеко, како би се могао прибрати.{S} Али кад виде, да Момчило отвара в 
b n="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је  
<pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И 
ледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} С 
ен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} 
љда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати код њ 
м и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претпоставимо да и не знате, па би било д 
ла, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни  
е?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате  
вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла 
p> <p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ 
нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} 
он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и поче мислити о њој.{S} Изглед 
елите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите  
сече на мах једним брзим акордом... сви се згледаше.{S} Приђе после прозору и одгурну завесу.{S 
и се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Сл 
 и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам  
 руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не 
или већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не ка 
о си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш с 
и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу  
.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко?  
Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има ко 
 месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Извините, ја сам 
ила.</p> <p>— Зар вас надиграла? зачуди се Надежда.</p> <pb n="49" /> <p>— Јесте!</p> <p>— Е са 
.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; 
је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пођ 
брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мисли 
ли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубо 
лих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико  
на.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био једном негде на ручку а и она 
таријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске  
д видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа 
сно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се и сама зрелија омладина васпитава.{ 
ри Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо с 
е способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О ос 
а њега се све живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д.  
чно је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га  
ака жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По ма 
азмисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p> 
ну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба 
едном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момч 
ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевље 
 ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу 
и су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењ 
ели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p 
Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих оставио! — мишљаше  
 ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а  
тали с њим.{S} Она поцрвене.{S} Захвали се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладн 
мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му д 
ије могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто м 
.</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налаз 
ивицу а главу наслони на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот 
с а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу 
умени и нешто промуца.</p> <p>— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово ниј 
пало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се није допало, не бих ни сада дошао.{S} На против....  
 ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд,  
ју.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је 
ма ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то н 
чим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не 
и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако  
n="76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весе 
о!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У 
 сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} 
{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, госпођице!{S} М 
м видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна. 
 волим да се бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је  
 питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је нестала 
мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на ве 
није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам 
војим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам право!</p 
 пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лек 
 <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате 
{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али 
а примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S 
је ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Н 
о весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славк 
учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на 
есечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа та 
 њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосл 
х ни сада дошао.{S} На против.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title> 
д <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{ 
 поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну м 
је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А  
 добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти и 
, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим 
т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се  
 њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ј 
 говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не  
сна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писм 
о, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо пријате 
ка у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чин 
ела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па т 
 ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волем 
е и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је и 
и и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти  
ш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећ 
! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче  
p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не 
заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p 
ашно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми прич 
 <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?< 
рамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он и 
ђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љу 
 ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто 
а озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Рев 
оклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам ов 
 и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, то 
дућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ 
 силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче зв 
} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разгов 
ако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматрала си 
сти на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ ш 
и догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким паметниј 
агна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38 
азли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши 
ислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа је бадава! мора с 
овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! нек’ иду до ђавола! 
 је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— 
ма па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — по 
гледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно.{S} С н 
ком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p>  
ад прође каква древна пијаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако ра 
рају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких пози 
S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се изв 
/p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мисл 
ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам 
то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава 
а гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро сврш 
злога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у 
и, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јо 
 да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} 
шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, п 
ио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо  
и имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?< 
ихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице 
 пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једн 
дан револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти м 
 тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду  
 ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p>  
клони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у п 
а је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мил 
ве му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава боле 
а вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Оп 
лицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита: 
ма!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — мени није до комендије 
нети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} 
онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће ви 
{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> < 
же се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетњ 
о ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је теб 
S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! 
 ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро п 
а друго, гура дух од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> 
 није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О осталој господи мало 
вест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по 
де, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах 
 главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се 
рави на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n 
то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} Ја нисам ни помислила да вас вређам.</p 
 добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима. 
е било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца. 
дирнуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче  
на погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она 
.{S} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се 
 њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p>  
лан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмеш 
— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће паст 
рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву 
одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за с 
било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете 
и ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плашто 
ти.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим 
е верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, 
е надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S}  
Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упор 
Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и појури кући да пиш 
 више и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби д 
 он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} 
лих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само 
ми?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О молим! молим!{S} Да ми се ни 
 одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу  
нда кад је најнужније и гледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да  
пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p 
а.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго  
} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда,  
 мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би било.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро,  
и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урад 
 прекомерној осетљивости, због које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замис 
х сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така как 
Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако пот 
}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p 
{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место д 
 Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочи 
ани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се оног понашања, које приличи — да не кажем коме.{S} К 
 ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене ср 
ам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер с 
н — кад сам постао поручник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био  
оћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби,  
ваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Слав 
ни!{S} Ја нисам онако мислио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S}  
л’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође жур 
астаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бу 
ћна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А  
и?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детиња 
о тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси ја 
сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То  
разу на лицу: ово је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>—  
а и иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као 
је нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пиј 
у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S}  
г насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природ 
нао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен нисам био.{S} На дну душе са 
, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчекивала од њега пи 
.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у ба 
аман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи 
да ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она 
се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала 
анас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти ка 
сец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих  
х!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очи 
о у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отворим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти 
рви пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зн 
м у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако при 
а коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву 
ства, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — зав 
аше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађам 
заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он  
 глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам он 
о се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се 
 <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непоми 
ну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а главу наслони на руку и за 
река за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви  
ну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо 
 љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и п 
 помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко  
глед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још више.{S} И ако је некада долазило до мали 
ем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и  
 а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показу 
сетке прављаху на њихов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 да 
ите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости 
де да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и с 
ву, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div 
сто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не ог 
искочи једна глава женска, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије  
реши да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери 
како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; он се само претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи 
ији је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је  
!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и 
Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас и 
т искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био 
знат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — 
лим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га 
и се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали 
ора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се 
очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просу 
још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, д 
.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лу 
Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с њим, као с де 
м унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор и 
 станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „ 
а окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S 
а ис куће.{S} Она гледаше преда се а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам проч 
станак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њ 
и дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да  
ад сам је волео.{S} Било па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славк 
ад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних облика девојач 
сташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње н 
} Лаки поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам ниј 
ање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шеш 
у, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори 
ош четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и во 
} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље!  
лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опе 
повикаше и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није 
ма — воз полази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен  
ема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погл 
} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p> 
еш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љ 
ник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S}  
е — одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадг 
о Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем на 
ље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждом и Даром.{S} Послед 
а младожење!{S} Био је изгубљен и нашао се</p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> 
челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита 
ни прстићи прелетаху по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје  
се малим поклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био  
ој сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, изб 
.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од оних, које  
учје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p>  
 један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела д 
а, па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поск 
не: ја мислим о вама дан и ноћ! но брзо се савлада, а он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко т 
че.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су 
на је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22 
ћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сет 
.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их преци 
с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узро 
вер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ 
 n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је с 
.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је  
ла.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> < 
 а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже  
ске на свету.{S} Да је видиш само, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо  
 и ма да је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би  
еда-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје 
видуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се 
које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да је и он 
ме напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најс 
јом од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p> 
а и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p>  
> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — д 
нати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој задоби 
оворио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом оборио но 
, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није зна 
ле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље од ње.{S 
адежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треб 
ти тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једна 
е с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице и груди 
о!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је  
аде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он гледао, 
жем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p 
ан стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини  
их рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му 
о по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то уском 
сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</ 
спитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит и имаће сјајну  
 речима Љуба је била наспрам њих и мало се насмеши на њега.{S} Он је и <pb n="78" /> не гледаше 
ма некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и ноћ! но б 
 скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и п 
е приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S 
а од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, д 
све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који ни 
мо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се м 
 о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико 
њања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито  
, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њ 
је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идите сад 
ла, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде 
огу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној интелигенцији, која проводи св 
и.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незна 
иримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— С 
{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је г 
="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из 
анабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало 
ији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу  
ко те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је би 
жину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и з 
спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хр 
пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и 
’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све ж 
ка и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{ 
од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone unit=" 
мо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби 
. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја  
 и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је 
 трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Мицо! викну.</p> <p>— Ја нисам Мица!{S} Ј 
лаве.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелетео би  
А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часк 
узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{ 
у и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва њена т 
мо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему 
/p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити 
 општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ј 
вио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговори 
 <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; сам 
баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно 
да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа 
му вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер 
ина се грацијозно поклони а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кум 
мчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испу 
гостију — мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје до 
ше неку мелодију, а она певаше.{S} Глас се разлегао по равници.{S} Јураху једно другог по лепој 
мо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више 
тичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему.</p> <p>Пуне груд 
<p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом,  
ах одјурио кући да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад 
е чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани д 
ети преко њега, а она је погледа и опет се врати гласовиру, ал’ из њега сад избијаху неки весел 
угу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче с 
без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник  
је држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али она неће пустити сукње 
ес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини кафане билија 
е у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли 
 и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — п 
— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица,  
д не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искус 
и њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> <p>— Зар вас надиграла? 
и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} Сад, кад ме види окрене глав 
а.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, простачком дец 
еда на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да 
преже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и ближе и наскоро присту 
Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је н 
им и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази  
 већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Стр 
називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забун 
} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим неку превагу над њиме“ — ми 
.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, сад сам на мах по 
ли мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ вам доста, кумо?{S} Ја  
је могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} П 
 глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: о 
 Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање 
о није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће д 
ини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше је немо. 
n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она м 
 шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени било лако, к 
кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! п 
му враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон! 
е с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћ 
 задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу.</p> <pb n="60" /> <milestone unit="subSecti 
.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, што је он пр 
е одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто 
устиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Сл 
ећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што 
леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је  
е!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене  
> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да  
 тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шт 
штао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег повет 
.</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p 
 онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! ника 
ла прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет  
ост помешана с прашином кафанском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свир 
штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било 
 Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати  
е.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је  
 и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на 
рава пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих п 
лада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим посло 
ог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије н 
73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се  
а се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи  
ађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесн 
је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи што 
лом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p>  
 природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их п 
и: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљин 
 их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} 
вко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S}  
 човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ћ 
ати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није се <pb n="41" /> могао одлучити ни 
јаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је 
 Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Д 
е скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђ 
слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и њего 
, које општина помаже при лечењу, одмах се прича: како је необразован, нема нигде ништа и како  
а.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој 
м и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Х 
купоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душ 
} За њу никада не жалим новаца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда  
ћи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, доб 
 Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се 
бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу бити к 
еле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S}  
нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{ 
вде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на син 
ер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах! 
био мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше н 
ивим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S}  
ко је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман п 
о станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени 
 му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Св 
> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видићеш, друштво је доста раз 
о време.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечи 
>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи 
х познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то друг 
S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="1 
а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам  
аки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су 
д мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подм 
с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам се мануо т 
разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам  
 учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашт 
природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али н 
т страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престав 
 трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагл 
оста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде 
S} Нешто му није дало да пусти гласа од себе, ма колико да је имао воље зато.</p> <p>— Не!{S} Ј 
јпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све  
?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му с 
} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав тел 
 бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта  
о га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га нек 
а, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је си 
е.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он  
 дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било.  
шу.{S} Па ипак, кад се погледа боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их  
да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут ч 
ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положа 
ром на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко  
ет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је би 
! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се  
ео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} Она није девојка.< 
естано о неком раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да 
 Ах! ја сам велики кривац, кривац према себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам з 
 нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца 
с нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем 
ресудити, иначе све последице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последњ 
 да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{ 
ина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи 
што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио сам се на болничком кревету.{S} Ал’ ја сам 
 утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корист ближње 
ну душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте 
ом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад 
ше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, кој 
да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе б 
вљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповским проповедањем.{S} Књижевн 
о требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уоб 
то је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их ника 
егова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно,  
а права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрп 
.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад ск 
ено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треск 
 приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се пока 
д узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и д 
 страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити ј 
н бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није б 
оље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на св 
и је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме је  
љиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа 
ећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако 
аш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>— Ви 
риво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се су 
 да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и оп 
во умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа 
p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{ 
„Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се д 
ко гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао д 
у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаж 
 и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му л 
идиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S 
нисам се јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти не 
антазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па 
ку да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране  
и.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрз 
p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову ивицу а г 
 како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— 
 тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз та 
асом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше п 
о паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше пер 
 част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши испитујућим погледом на Мицу.{S} Она се 
{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине 
 осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуди се, кад је виде ту 
ицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мисли 
о мртво и пусто.{S} Надежда је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој с 
Крагујевца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је  
ођоше близу кафане.{S} Мноштво света је седело пред њом, кроз који прођоше.{S} Неки завидљиво п 
ј мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ 
 налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је би 
 Надеждин.{S} Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији  
 га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађ 
вега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи 
је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шуп 
аједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и М 
 <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пусти 
вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана би дошло до ра 
д се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он д 
а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љу 
лине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему, па му паде на 
ту, виде ону клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде 
 тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p 
еоград.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није б 
 ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања 
дете! рече Надежда — ја не могу.</p> <p>Седећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати  
гао и погледао је импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога мл 
није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро 
да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После по 
наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а ц 
амо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо 
 лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му  
овори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женск 
се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фо 
, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом чел 
у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече ј 
ту пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а њего 
унце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>—  
мути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да по 
.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког 
 другим.{S} Примиче се и.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило. 
наш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима  
, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио б 
 нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разум 
о он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више 
слу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се  
је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да 
о није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претставља 
иште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никак 
м морао доћи, јер природа моја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто им 
у.{S} Дође до неког љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; 
вко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако ту 
н их све издржава.</p> <pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То м 
ве посташе мутне и из њих избијаше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда с 
се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом р 
 једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb n="38" /> посматра 
 намести на јастуку и све пада доле.{S} Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „ 
иноћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе с Мишом. — Лудак! промрмља — ни с ким пам 
ом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Милице, сети се њеног погледа, кад га је <pb  
а побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Над 
е га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да  
 свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе 
скочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се одавно догодио.{S} Био је 
3" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам изишао из ку 
 се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} У 
Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изиграсмо лепу комедију — као  
pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплак 
м као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и пожелех да и сам могу  
 за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио м 
 ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је 
код које нико није још испао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилич 
ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налази 
p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним  
погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све 
е су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако 
} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан дочекивао при поласк 
 оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја пре неколико месеца при твом 
p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбил 
— видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке  
ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што  
азиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p>  
Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— 
!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом жив 
! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају  
 томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја  
и, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја 
се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад 
 је ово ништавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, ко 
 — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, ј 
важавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га 
аш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је  
ебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била  
јвише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и 
удима мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћ 
 њега Милица.</p> <p>— АФерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетњ 
 је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће,  
вом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики  
да је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— 
ецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресл 
х.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком к 
рло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам т 
 сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а д 
с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S 
ече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> < 
позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p> 
 да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више 
 тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето т 
о ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p> 
си ни паметна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти к 
и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорн 
о?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми  
лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мис 
икну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти 
што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу,  
ао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је п 
плака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S}  
 <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </d 
 Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав пре 
?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела 
} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те! 
S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Ш 
ш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо  
си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела муд 
 ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у 
 знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то  
 и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај  
="46" /> <p>— Одбио сам.</p> <p>— Право си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја би 
ата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p 
епота је много већа...{S} Знаш ли, како си дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто 
и ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече 
мчило.</p> <p>— Да си несретник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми најверниј 
и, да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде 
 прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене гл 
бирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом ра 
на узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га ст 
p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти каз 
да због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искр 
м о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живи 
p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепота ј 
сти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шт 
ен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам б 
јке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мал 
ам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— 
а би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа 
{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> < 
си измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао  
— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на тво 
> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћ 
вот онакав какав је.</p> <p>— Ви имате, сигурно и лепу библиотеку? рече Надежда.</p> <p>— Па им 
 не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ 
 као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви  
уњен, нерасположен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а ча 
 блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а доле н 
— рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они осташе сами.</p 
 и он оде да је дозове.{S} Радост му је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито де 
ве.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по 
> <p>Лице му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S 
а мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околности.{S} Прва ми изгледа 
гова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било д 
дам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв му п 
ј се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме не љуби; 
син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа през 
опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим.{S} Сети се и Ми 
 дну душе сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не з 
 ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</ 
не би приметио његову забуну савлада се силом и полако поче свирати и окретати се за њом.{S} Шт 
ишта.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{ 
 и вредна.{S} После ње му одоше и деца: син од 20 и кћи од 15 година.{S} Њих је волео њежно, пр 
 пружати прст и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под стар 
 је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка —  
арац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, 
х! како ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је 
Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а  
 ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други гос 
ући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па најед 
, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у М 
о! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо на 
во погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у ње 
на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај  
е.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме  
 их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} П 
} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете се Слав 
дни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Зн 
ути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и окрете с 
шло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени 
човечанство лишава много и много својих синова — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвик 
} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас н 
редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаш 
од се окренем видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S}  
еда, кад га је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив. 
м с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да б 
 своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S 
ња очева одговарао кратко и немарно.{S} Синоћни догађај му се врзао по глави.{S} Сети се свађе  
 се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је си 
.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надеж 
, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора.{S} Размишља о речима његовим и прис 
оже бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S}  
> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако 
ти, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узет 
е понизим?{S} Никако! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде! 
наступа код мушких и женских; кад свака ситница може да произведе <pb n="64" /> пожар и ипак да 
на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњи 
S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика о 
} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу,  
трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужас 
 све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно до 
ије ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разб 
чини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећи и <pb n="43" /> надајући се,  
се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег на 
ега је вејао.{S} За њега се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S 
али много зна, много је даровит и имаће сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и  
, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> гласа, али опе 
з гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио са 
S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p 
јао раздрага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташ 
част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку нами 
ер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због  
светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много ст 
ала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да 
S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{ 
 од својих другарица и сасвим полако се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— К 
и га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно заје 
лупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу  
а огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе  
га радосно посматрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао  
 водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање  
— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; 
о сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S 
p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу 
 године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да 
, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и 
што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне ка 
сли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита  
/p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза леђа Момчилових.{S} Она је б 
 тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а то 
Ох, господине, идите к њему! идите! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ од 
{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часов 
ку свежину лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко че 
акога могу радити, но за себе ништа.{S} Скоро да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Мо 
о да сам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то веру 
 крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p> <p>Наскоро се друштво поче р 
о, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу боју,  
ја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате  
и ништа одговорио.</p> <p>Своје послове скоро све је напустио.{S} Кући је врло ретко писао.{S}  
ци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како играју карата и 
 показујући на Милицу, нисам имала муке скоро никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да м 
ам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потрес 
авна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће  
а њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S}  
инито изношење живота, позориште износи скоро ништавне производе болесних мозгова и разна прене 
, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и зап 
 на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не 
 истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да  
х никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што с 
 с једним другом — рече.</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он доб 
требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекив 
 пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита г 
рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту 
имназије</p> <p>— Саветнике! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" 
некадањим „бољим временоме“ приповетка, скроз неистинито изношење живота, позориште износи скор 
није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио. 
вито и њежно.{S} С неким изразом крајње скрушености и милосрђа он јој је говорио:</p> <p>— Ево  
та тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности  
, једнога од првих адвоката београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи го 
ађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно 
 часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S}  
равом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} 
 стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у 
Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p 
е знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису  
а она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с ње 
л’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи,  
зажели и сама, да може један део његове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје 
пао пророк.{S} Сећам се врло лепо једне славе, на којој сам био прилично пијан, али поред свега 
а чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотл 
 зато.</p> <p>— Не!{S} Ја разрешавам г. Славка од певања! рече Милица и брзо приђе клавиру.</p> 
је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, порумени и не одговори ништа 
вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се про 
у.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — оп 
прођоше.{S} Неки завидљиво погледаху на Славка, но он и не окреташе главе на њих, већ оде с Миц 
ном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, да ниј 
 растанку, - Надежда позва најљубазније Славка, да их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинил 
о и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздрага.{S} Лице му поче добијати првашњу 
! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пус 
гао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га погледа презриво и 
ара дајеш мени?{S} Петнајест!{S} Збиља, Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш  
Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што 
 озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар  
лаву и прошапта му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати п 
м ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило  
 <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није избијао никуд даље о 
 се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има 
 да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов с 
! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се  
а.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Ода 
Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га с 
е и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мр 
 собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Милица.</p> <p>— Е,  
} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни играти — брањаше  
 и она га врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он 
...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S}  
хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хт 
е начитана.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треб 
ликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Де 
е старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и пита 
е је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубо 
.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки  
о не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је 
ти и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</ 
затим јој брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручј 
шта рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S}  
с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем: 
а јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли  
је други лепши и занимљивији изглед.{S} Славко прошапта:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p> 
 могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш,  
пију од добро познате Миличине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се умор 
ица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио се њеном красном и буј 
те! и и склопљеним рукама га мољаше.{S} Славко — Момчило већ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад  
 долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници  
ла, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>—  
говори кратко и поново поче свирати.{S} Славко пљескаше кад сврши и сви остали с њим.{S} Она по 
> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже о 
>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S} Славко се осећаше пресретним.{S} Посматраше дивно лице  
ст, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах  
ежуљку појави једна жена с девојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути с 
ојна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе  
лицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиск 
 станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предме 
тију.{S} Милан, Дара и још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитн 
реме у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао је Милицу и све 
е разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Мица замишљена.</p> <mile 
мршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p 
цира у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро свагда затицао све на окупу, како иг 
 и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у  
ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што 
</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="6 
ити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет кри 
ти и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си сва 
 и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што  
ра од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја  
аз, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати  
ежда је њежно поглади по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и  
шли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова гово 
чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо 
S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — м 
ском, деру се радници, свирају питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а  
ећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} На 
е, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</ 
> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами  
нова свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све ње 
подине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов поглед.{S} Изволте сести!</p> < 
који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност н 
неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој т 
д се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си о 
рдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> 
nit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око се 
...</p> <p>— Као нас двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је  
 у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из  
 је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славко ово говорио, лице му је било преображено.{S} Из  
ржим неку превагу над њиме“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је о 
 има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.< 
unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S} Сат на академији 
ко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле,  
реба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње је било већ нестал 
 све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти се Славко — а, како?{S} Можда сам, али незнам.</p> <p>— Ва 
<pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Славко, и погледа на зборено лице очево, на густу браду 
седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да си непрекидно пред њом 
p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Заб 
 Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечи 
се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами — ја бих имао с вама нешто да  
ној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била  
 /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се!  
.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима  
 мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико н 
тно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздв 
д, да раде по својој вољи.{S} Надежда и Славко се ватрено препираху а Момчило изјави, да би он  
 оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> <hi>Препоручују се као вереници.</ 
спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је 
 је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицк 
е му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати  
ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се да је  
?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да изву 
а.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>П 
ављали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..< 
а никад неби имала своје воље, одговори Славко поче разлагати разне методе о васпитању.{S} Изне 
ају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и у 
ладнели?</p> <p>— Богме јесмо! прихвати Славко и даде знак Милици да изађе напоље.{S} Ова се за 
 било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар  
 дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге 
дили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку су 
е и опет продужава пут.</p> <p>— Здраво Славко! прекиде му размишљање неки глас с друге стране! 
 ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши к 
 га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} Н 
 свом благостању.</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа з 
 што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је први кога љуби.{S} Свирка кафанска је по  
!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S} Руком се подними на његову  
у се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав,  
дежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољ 
но детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење,  
вуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све ми је то 
интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незна 
>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} 
живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато. 
ђусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{ 
бог које сам се доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p>  
p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благодарним погледом.{S} Изгледаше м 
та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му ј 
то и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита 
је празна глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ п 
исанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо 
ојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе! 
 усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, з 
 помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да м 
КЕ</p> <p>ДРАГУТИНА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p>  
 чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре.{S} Пред њом је бил 
алази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S}  
о се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави м 
о шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S} Он је седео близу пећи, лампа још ни 
удновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог  
овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући 
ење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада т 
p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и  
S} Поче се врпољити на једном месту.{S} Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p 
би никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није било ни мало боље но њој.{S} Кад затвори ка 
кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу —  
 ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их 
те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! иди 
p>Милан га погледа презриво и окрете се Славку.</p> <p>— Дакле, господине, какав одговор ми дај 
 што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је има 
ома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} П 
> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S}  
 <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче вући Момчила  
а! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и  
о свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити:  
ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и гов 
?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оц 
н човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља 
у и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да пом 
ам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом 
 што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, опште 
 Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У м 
и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p>— Не! ја не пишем ни 
и се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се с 
развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и а 
рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се то 
 и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу пом 
ј баш јавити за свој одлазак писмом.{S} Слажи како <pb n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на т 
ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ј 
рце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непомућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она  
ј божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губља 
! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S}  
нијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина 
Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао на њу, кад јој је натакнуо прстен на 
 пак имао својих начела, којих се држао слепо и предано и никоме не би допуштао, да се у његово 
 си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако п 
усту браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је би 
на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ов 
 да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прекорно га гледа 
 да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сети једног догађаја, који се од 
а!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — слика Љубина.{S} Он се сет 
ја, премда доста груба.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као  
о ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не в 
 је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже 
 крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била ск 
м сам некада за њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало  
и.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{ 
недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали  
.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Мица поче полако ишчезавати.{S} И 
на ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — с 
ој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, 
лила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да с 
да сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Сл 
о се скидаше.{S} Најзад приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се 
се није лепила сјајна наука нових људи, слободоумних и пуних идеала.{S} Према њима је био уздрж 
 треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од 
 да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене т 
 ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта 
ако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли б 
снија а с другим двема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с п 
га једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да 
ако се мучите, ал’ неће бити дуго, биће службе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, ко 
— рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?< 
} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор доп 
 испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и сти 
пљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго тр 
.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о 
свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, и 
екидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{ 
 врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући, био је збуњен, нера 
ао да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га. 
се: једна која господари, а друга, која слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде рад 
 се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуша разговор између Даре и Надежде.</p> <p>— Да ми је 
наш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече см 
е треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти р 
/> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго г 
љу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Ту 
ао све на окупу, како играју карата или слушају свирку Миличину или разговарају о киши, о лепом 
реседео код ње.{S} Говорио је, а она је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велик 
дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше н 
да говорим.</p> <p>— Изволте!{S} Ја вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но ода 
} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} Без размишљања  
 ми се врло јако допада и вечито бих га слушао.</p> <p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате та 
 не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам н 
ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> <p>— Дакле пазите: били момак и девојка... 
аш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме немој дуго гњавити!</p> <p>— Небој  
вко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонски глас је одјекивао п 
 — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрж 
 дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га зб 
тала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p> <p>— Збиља, Славко, кад бисмо признали да  
е, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вам 
м собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу као же 
реме.{S} Још постоје предрасуде, још се сматрају класични језици за једино образовање човечије  
е тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могл 
ио толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их  
аких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против т 
обијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p 
 и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и  
</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Морам јој 
 по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађе 
 <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао 
ају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објасни 
страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне,  
ажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и 
 Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код 
ину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи пре 
се наљутила, ал’ брзо би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Наде 
мам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако осв 
зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте 
.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</ 
доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p> <pb n=" 
радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце сво 
 по жицама, друштво се расположи и поче смејати а она оде збуњено на своје место до мајке.</p>  
а размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам 
батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било при 
да и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p>  
истаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја! запрепасти 
ом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите да  
 Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. —  
риближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Ш 
>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да 
ку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не ма 
го загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише 
добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан к 
{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p> 
, које одаваху велику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе узда 
ео.</p> <p>— Па како вам се свидео; ако смем питати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да  
е видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p> 
 га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају 
дио прво своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као 
ноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их мож 
војити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше с 
 и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, гос 
ови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он с 
дедови!{S} Како њима <pb n="10" /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели бољ 
 није Отворено препирао, није никоме ни сметао.</p> <p>Жена његова, — Надежда којој је било пре 
му.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет, пун идеала; а пре 
 шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекидати!{S} Иначе — попрети му руком — биће  
омаћим околностима, али он је одговарио сметено.{S} Није му било пријатно, да на пазар износи с 
 с Момчилом и одмах загрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да т 
S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и назива 
а ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! и растадоше се.</p> <milestone unit="subSecti 
ше осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и ни 
По глави му се врзла Мица једнако: њено смешење, њени покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим  
мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! 
ене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> <p>— Да си несретник од како си 
а си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да  
ласто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га 
 поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је  
теде је прецртати, а она као да се поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но ми 
ица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече — ја сам вас испр 
унак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као о 
{S} Говорити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу 
ђе до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је јед 
урци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да ручамо.{S} По некад 2 дана нисмо ни је 
ладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, 
Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као С 
p>— Ето, видите, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали  
лази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p>  
тању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромн 
говораше он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде 
 и ми.{S} Кад је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, н 
 се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја ми 
 тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви 
ао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је и сада.{S} Надежда се ника 
 <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја држим н 
понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у 
она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори јој Мил 
вца и био сам код ње до сада.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто к 
и било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! ута 
>— Једног дана, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада би 
{S} Боље је овде седети код куће.{S} Ми смо овде претресали разна питања.</p> <p>— Остави питањ 
божавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје ослобођење, ал’ зар зато д 
е не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!< 
а?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир 
љено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо две луде — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта. 
 пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја н 
SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејам 
<p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А  
о пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали 
 живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а друго они, рече Надежда, данас се је свет про 
о жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Сре 
>— Готово ништа! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљ 
а мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари 
тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што  
зна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад к 
 сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато. 
ебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S 
.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и о 
лиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} 
 велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно!{S} Могли бисмо ићи!{S} 
ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба д 
в.</p> <p>— Не! на против љубав ми даје снаге и воље за рад, али ја све мислим, да нећу никад н 
налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести 
е пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње је 
 пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шт 
 погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се  
илно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лет 
 она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли  
против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу никада ни имати.</p> <p>Док је Славк 
искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам имала венац на глави.< 
 заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у 
 ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је било тешко  
е да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Т 
нак.{S} Она му је окренула леђа и он се снужди.{S} Ну кад погледа на Мицу, на дивне облике њено 
Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{S} Свирка се разлегала л 
— упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све  
је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, заг 
највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао  
озора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи 
о борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блуде 
том и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји 
ики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроков 
 и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко  
 <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац 
олици а густи праменови дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, 
. т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Шт 
S} Славко! клицаше он и поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напр 
не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговор 
ц се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А  
еног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко се замислио.{S} Осећ 
тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, кој 
игуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту  
 лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро 
онашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — приј 
е у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ст 
о, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли 
с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хао 
ички воле обе? али само једну види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све 
, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За с 
е упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигу 
ве па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако 
е били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је при 
лада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет из 
p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га  
е главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у с 
с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, гледаш 
м се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми н 
прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њ 
зврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала 
олице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом, дивио  
паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете гла 
Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осветљава 
во — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ јавност!</p> < 
мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} Сетих се Александра, Карађорђа и п 
еде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар 
p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није празна глава одвр 
те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост кроз прозоре, поред којих 
 Петли други почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег р 
>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <p 
мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по 
="74" /> <p>— Можемо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако  
рнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили м 
за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчи 
глед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као  
вртање Славково, који није могао никако спавати.{S} По глави му се врзла Мица једнако: њено сме 
и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим в 
овечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица 
д куће, ал’ кад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи о 
о весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чуја 
едањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, ал’ без ик 
 бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе,  
питања.</p> <p>— Остави питања!{S} Није спао свет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш р 
т напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S} Друштв 
својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у с 
је! <pb n="23" /> и појури кући да пише спис, но се сети нечег. „Куда сам ја пошао?{S} Сад сам  
n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p>Славко и Мили 
јна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде  
а — кокета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине н 
а тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је! и он показа на пеки мали орден, к 
је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, д 
и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Славко</ 
шег пријатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име мо 
ег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој 
е.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је же 
ма правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} 
 си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допада 
еде до њега.{S} Лице јој је било светло спрам месечине, груди јој се надимаху и Славко чисто сл 
цепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мис 
 дошла овде, да нисам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p> 
знам о њему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољуби 
ваца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, да је са 
л’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо! 
а новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми ка 
разити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован он ће моћи мн 
е сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да с 
 и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, 
л’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну се плаштом л 
Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисци 
она.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим.{S} Нема  
само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш 
 Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} 
 један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах 
илан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар 
се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постане 
јаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Лаку ноћ! пријатно с 
/p> <p>— Е! добро ми дошао! и загрли га срдачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> 
Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>В 
уш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлос 
грају се карата, за другим домбула а на средини кафане билијара.{S} Један се поручник дере, што 
а девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врл 
е пеге на њему.</p> <p>Пуне груди и као срезане, мишице голе и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све 
пре оног догађаја а после кад год ју је срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, 
дјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти 
ња.{S} Ја никад не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанст 
миравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако п 
де улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у се 
; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S} Ах! ја сам велики кри 
акав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> 
и.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим глас 
НА Ј. РАНКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> < 
не — продужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да  
 он јој је говорио:</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце па 
дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће на 
Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </ 
увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа 
е! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам пут! довикну му Славко и седе на кревет.{S}  
 сам! много весео!</p> <p>— Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p 
 како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две  
лно и мило посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Ј 
 он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али  
 да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвали 
уно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А за 
>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумен 
</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако 
ишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p> 
л’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ м 
 ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</ 
ати нитковом, кукавицом и рушиоцем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да 
не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као обр 
 потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуд 
ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је суј 
тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештач 
те, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите 
вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> < 
а слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја, као образо 
 дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи 
режуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила.{S 
на је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви 
е бавим књижевношћу, само ми се данашња српска не свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура 
моћи где сместити.{S} Кад наше буду све српске земље онда их можемо поново отворити.{S} За сад  
о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо — рече он 
 није девојка.</p> <p>— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S}  
е сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта  
} Слуша му дисање сваки откуцај невиног срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, ски 
лих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући  
{S} Пишите ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p 
ледам с нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут виде 
 је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће под 
 руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један  
 уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста ун 
!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да  
сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Н 
се небо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хла 
ће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S 
 обоје.{S} Дохвати је за руке и мету на срце своје.</p> <p>— Љубим вас! рече — а руке њене падо 
е на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак с 
н бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ 
нио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на ра 
јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Н 
 на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ о 
<p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да  
p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, а 
бухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне! 
димаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита 
 се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јур 
њих посадише се.{S} Славку је било пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и  
скакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са непо 
..</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, ш 
 ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозн 
ако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, д 
е у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за певање.{S} Нешто му није дало да пусти гла 
 морам!</p> <p>Окрете се од ње а бол му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направ 
не почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га с 
м!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем? 
а крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без раз 
цима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само Славку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узб 
је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја 
 је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здр 
чник, оженио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих мо 
ки, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ов 
— а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде себе грдити и називати свакојаким именима.{S} Суз 
исли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава св 
и Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарн 
жеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставив 
, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо в 
 Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се отимао...{S} Мани ме — рече — 
м читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и изађе напоље.</p 
ене? — рече — ја нисам његова прилика и стаде га избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога,  
а; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово  
 зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно п 
рац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! 
ити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додир 
смејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} О 
амачно није била озбиљна.{S} Наједанпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револве 
Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо ра 
рашна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S 
њачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непомично крај њега па наједном <pb n="68" /> с 
лаву: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборавите ме!{S} Ал 
агрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадис 
и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је с 
.{S} Никака ме начела не вежу, јер нису стална — заврши Момчило и зевну.</p> </div> <div type=" 
 ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и так 
у се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{S} Не волим је — па квит!{S} Некад сам је 
угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу 
ан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, да је утеши 
о.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пија 
ет на нас да му решавамо питања.{S} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Т 
а не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с променом околности 
е но му истом мером враћаше. — — — — —: стани! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто нау 
морам ићи, да не бих дангубио!</p> <p>— Стани мало! стани! а мислиш, да би се променио с промен 
е насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти ј 
ено звони! задоцнићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило 
.</p> <p>Он се освести и пође са њом на станицу.{S} За мало па и воз пође а он се наместио крај 
ури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми до 
ан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско н 
ло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свира 
о писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло па 
 Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, ко 
е знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Н 
 човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у  
а! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако стар отишао на границу, да се мало огледам с нашим душм 
ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је в 
а је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир. 
Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али с 
њиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p 
 је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заш 
оказујући на оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одуз 
не давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему в 
дне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш ме 
Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на њего 
м се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака као онда, нити им 
 револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти мога 
луд.</p> <p>— Ах!{S} Ах! двобој! викаше старац и приђе господину — зар и вама мој син смета?{S} 
} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’  
 сетио нечег и поче га свлачити и бедни старац се заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си  
. т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у  
p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му понизно руку и стаде као ук 
лекар овде? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ 
ност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соби као луд.</p> < 
ишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му поте 
 свашта! девојака лепих и ружних, баба, стараца, свашта баш! одговори Момчило.</p> <pb n="28" / 
поди мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је неки подалеки рођак и код њ 
р као да смо другови, а овамо сам много старији од њега</p> <p> и положајем и годинама.{S} Но н 
 Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за с 
 а Мицан пошто се поздрави, врати се на старо место.</p> <p>— Ево, кумо, довео сам вам овог опа 
 насмеје досеткама <pb n="4" /> једнога старог пензионара, с већ проседом косом и млитавим очим 
а, окрете главу а она се насмеши као на старог знанца и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у  
о је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{ 
но гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.</p> <p>— Како је лепо вре 
и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом месту! рече радосно.{S} Она га захвално и мило п 
ођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређ 
 у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једн 
p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи му руку.</p> <p>Ве 
 претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми 
 не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обрати 
е па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и који су  
ати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш т 
57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао никако с 
ве и крупне очи, косу као свилу и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мал 
е се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две  
еном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене очи; слушао њен глас и био је као опијен.{S} 
а ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јој је било врло примам 
 погледа на Мицу, на дивне облике њеног стаса, на живот, који је из ње избијао раздрага се и гл 
о и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себ 
ти.{S} Стаде је и он јаче обавијати око стаса, и њена глава сва почива на његовом рамену, а он  
илицом, дивио се њеном красном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Ч 
S} Љуба рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право обра 
head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} С 
му у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу,  
Бити прогресиста данас сасвим је обична ствар.{S} Време је већ да пренемо из дубоког сна, да и  
и се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а она пресвисла 
мо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ствар.{S} Ја нећу никоме да рушим срећу, а најмање свом 
 веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина, што јој  
ви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица 
 Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад зн 
о му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавују 
 n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназије нам стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који с 
ије онакав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним пут 
нито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се 
 једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предава 
не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а г 
о своје понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обич 
нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зави 
авом, већ жеља да помогне, нешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не  
а својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме п 
мизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то луд 
шта против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад  
ласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није  
 Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја ту 
ричала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S}  
шала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу и његов с 
<p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</ 
 желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се б 
кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада д 
помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, час 
зите мало — смејаше се она — видите, да сте изгубили једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топл 
<p>— Ох! извините!{S} Ја сам мислио, да сте љути на мене?</p> <p>— Ја, љута на вас?</p> <p>— Да 
 Видим, нема вас.{S} Одмах се сетих, да сте овде.</p> <p>Седе до њега.{S} Лице јој је било свет 
згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забада 
ше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Сла 
аст.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је п 
Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетиво 
— Мислите ли, да је мени било лако, кад сте ми оно причали?</p> <p>— Незнам!{S} Ни мени није би 
тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p> 
.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p> 
студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри другови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћ 
ђе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се на 
нало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од овог света, колико сам ја могао исп 
едења имам с вама важних послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p>  
 преврће и науми да и даље продужи — ви сте мене једили!</p> <p>— Добро! она окрете главу, да б 
 свом детету.</p> <pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галант 
сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>—  
ећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене  
еву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је фило 
{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не зна 
сте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</ 
 тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и б 
а луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили? 
о онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу ст 
о се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</ 
м! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јасно.</p> <p>— Никад!< 
!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и ништа вам немам замерити, као год ни Мици мојој.{ 
 Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја ва 
с по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да  
ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па све 
ам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре — није могуће.</p> <pb n="13 
 сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на све 
сам вам погледе, покрете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао 
 да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље з 
же, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па д 
 /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас расп 
е јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки ту 
</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— 
 као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на 
А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} Зар сте се већ наљутили?</p> <p>Она га пркосно погледа али  
Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.< 
сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} 
 душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало ш 
вам син смета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је д 
као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одје 
, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљује к њему и глади му косу на 
 осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је  
срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао сам две жене.{S} Она се вратила из Крагујевца и  
{S} Ја сам доста претурио преко главе и стекао сам искуства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S}  
сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи  
 намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од до 
 рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S} Корис 
 Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане премишљати, како би било да се врати, д 
то мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, господо 
ам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како ј 
мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја  
Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S 
<p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он сед 
орате радити, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо по 
 она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је 
т.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сам 
та је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с 
од куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив за други пут.</p> <p>Ла 
љубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и  
оплину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S 
Више нећу! нећу!</p> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у пор 
јим нисам нашао да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу оп 
о!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али н 
цу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{S} Ј 
ико други до васпитање?{S} Променио сам сто кућа до 12. године, после сам скитао и богме у тој  
циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав пијан одн 
 тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама н 
а тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и као без живота. „Ала су д 
наче не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам смелости  
ад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите 
валила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче прогово 
олом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта  
 човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо че 
в.... збуни се и дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S}  
!</p> <p>— Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је от 
 Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се об 
и причам, и Миша се навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p> 
S} Било му је <pb n="59" /> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта  
ри да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он их 
 да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јо 
му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да м 
 и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од 
пом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њи 
на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монот 
а, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим домбула а на средини 
 Славко је отпрати погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — дана 
светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадкад про 
 главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим  
еђу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{ 
пијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и падне али он 
} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то по 
зур; нигде, нигде облачка а доле на све стране дрвеће почело листати, да је милина погледати.{S 
ћ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало 
прекиде му размишљање неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас дол 
да није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког дана лекције.{S} Старао се,  
ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} М 
 видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не радим иа њој.{S} Стекао с 
се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је са 
.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади. 
ета! и необразована.{S} Зна само спољне стране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S 
еља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обич 
А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> 
 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{ 
ко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гост 
 колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="5 
е у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личности, а друго, гура дух од  
е му разлагање Момчило а кресну оком на страну, куда пролазаше једна млада и красна девојка.{S} 
сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.< 
заљубљују али брзо одљубљују.{S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не 
p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хва 
де у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и 
чан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, која толко ч 
че сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна  
ећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи да 
/p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то 
атрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче реш 
ажено Миша, а Милица се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви  
шца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нест 
читати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта 
.</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>С 
о не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гр 
чем! нек’ иду до ђавола!</p> <p>Отац му страшљиво погледа.{S} Пришао би, ал’ не сме од сина.{S} 
? помисли — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на је 
ари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса кад погледам онај <pb n="90" /> живо 
 <p>— Незнам — одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због 
То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ако по нек 
је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се стидео сама себе.{S} Но нисам 
а, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То 
о се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по 
аме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по својој вољи.{S} Н 
ршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили ту 
и: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене говоре, ма колико да му је би 
рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да 
врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S}  
о сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас двоје сте добри друго 
ачитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим с 
— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко 
бразу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш с 
је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно изразили о њима и мислима.{S} Но то б 
Јураху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Шт 
е био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он  
{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мења 
Жељно је ишчекивала од њега писма, која су била ретка сад.{S} Она му је на против писала врло ч 
 крушка, оголела и као без живота. „Ала су дивне крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му с 
 и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за 
орио ни речи, али све мисли и сва пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад н 
е је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна.... 
етало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго смо ми, а дру 
обити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p> 
{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповед 
чине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то с 
њаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома  
 Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млат 
овори Момчило.</p> <pb n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шет 
ње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p 
Е да! пљесну рукама и оде до стола, где су Надежда и Момчило играли.{S} Славко је отпрати погле 
оћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете. 
Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, као ђак на униве 
 Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показуј 
ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не варам М 
м очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А 
ца.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да с 
{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге  
нешто мислио о најновијим пушкама, које су стигле за српску војску,.</p> <p>— Ето, видите, госп 
{S} Посматраше дивно лице и груди, које су биле као млеком наливене, поглед, који заноси и мало 
ј отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би се ратосиљао свега и кајао се,  
ога, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хт 
ном и бујном стасу, њеним ножицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му 
од новога правца, нових мисли, а женске су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње м 
итнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био с 
— права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њи 
знање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ 
талом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им 
?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p>  
 повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а о 
p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш 
 још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Пет 
ила заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! 
т, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да нисам за друштво а све зато, што сам 
> <p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотив 
видели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде ништа.{S} Нама с 
се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омир 
у, које може постићи нарочито оне, који су остављени самима себи.{S} Сећаш ли се онога догађаја 
реди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они  
а чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за ово време.{S} Још постоје предрасуде, ј 
кеција.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S 
е, од којих нико не види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Сла 
обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заиста нико од нас не би одр 
о млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим по 
нам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио  
е се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењу 
ам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ран 
у ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као неш 
 напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они су заљубљени! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! х 
х брежуљака, где овце пасу; они пастири су срећни а ја никако!{S} Срећа ме је за навек оставила 
сти носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових мисли, а женске су обра 
ету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад да руч 
Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви. 
 украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при 
сам ја говорио паметно и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, п 
би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја 
 шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, после осећање а сад околност 
е.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко 
е бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновиј 
ад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ част,  
но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу  
мо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим 
отива, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле  
м кревету.{S} Ал’ ја сам био весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио с 
м с нагласком нападао на етикецију, јер су многи њој били наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ 
та ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> < 
у.{S} Већ поче решавати — своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, н 
терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу по 
 Славко, кад бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наме 
 Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранч 
О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и ка 
 јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љ 
знала, да види свет људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању 
ако!{S} Но збогом!{S} Ви ме задржасте и сувише.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати 
 и приста.</p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио п 
на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужав 
ну своју приповетку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве л 
век... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љуби 
pb n="2" /> догодила, па да ми даш свој суд, ал’ слушај добро!</p> <p>— Слушаћу!{S} Само ме нем 
р, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> 
 кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу: ово је био јунак! и нисам се  
 већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> 
 браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се лако поклонв, а Милан се намршти.< 
ио задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За ње 
то је он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се!  
{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Једна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и по 
о.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неоп 
ашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо глед 
 је најглавније познавање дечије душе и сузбијање свих рђавих навика, ал’ не никаквим правилима 
рдити и називати свакојаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио њего 
гови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе га облише. „Ах! мили моји! како се мучите, ал’ нећ 
е зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој пођоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та л 
!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} Премишља 
S} Подиже главу, месец је осветли сву а сузе јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! с 
 Добро! она окрете главу, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред 
S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> </div 
 ово не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> 
ње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пр 
 он образован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели  
 дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{ 
ги, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стр 
 а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи 
 да женска и падне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих  
с, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се дешава, да женска и  
н хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи ба 
и — ваљда се не љути на мене? а страшна сумња му подгризаше срце.{S} Дуго стајаше на једном мес 
биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје стране давао Милици сваког да 
ило, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се с 
знати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промер 
г оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се о 
b n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свак 
т и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан з 
 тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му  
лан Ђурић — претстави се он — и погледа сумњиво на старца.</p> <p>— Говорите слободно, господин 
p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то М 
ну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Које 
ам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме  
ло повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих  
на ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране 
боље око себе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој  
је љубити.{S} Она се не брањаше.</p> <p>Сумрак се већ спуштао, кад су се враћали кући с најразл 
до и на њему се види по која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на трав 
био патња и напослетку овај догађај.{S} Сунце допираше кроз прозор до његовог лица, које је бил 
Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забиј 
 је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и  
гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а 
 растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућ 
/head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим 
асти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо плаво ко азур; нигде, нигде облачка а  
знак љубави — рече Момчило — после кише сунце лепше сија! и оде под изговором негде.{S} Они ост 
у би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он п 
 које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако млад 
 Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је б 
сред кафане билијар, кроз прозор допире сунчева светлост помешана с прашином кафанском, деру се 
ђе за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} М 
у, да би сакрила сузе а он се окрете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се 
 је иначе била добра, примерна, и њежна супруга, прилично образована и вредна.{S} После ње му о 
одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по њему, које је сунце чист 
ојешта мисли и на мах му поглед паде на суседан кревет, на коме је спавао мали брат.{S} Би му н 
S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаље 
де па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са  
а, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо пр 
бразован много више од ње.{S} Суза сузу сустиже а њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себ 
 кроз прозоре, да види има ли кога; ал’ сутон му не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман с 
о одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам свако 
} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај  
Не питај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p 
узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности нос 
 <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њо 
p> <p>— Добро! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје по 
волим ово, сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан кад се Славко пробудио било је већ доцкан.{S}  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S}  
ml:id="SRP19023_C2"> <head>II</head> <p>Сутрадан Момчило дође Надежди сам и она га врло лепо пр 
ах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за 
 глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. никог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи 
ало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну старац и леже.{S} 
— ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. нисам — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да траж 
д скоро ништа — супленат без породице — т. ј. без богате породице.{S} Мица је рођена за неког в 
ништа ми Срби нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате  
 виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама  
вртањем речи, Овид са својим богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гну 
обично причала о проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Је 
крете — све.{S} Како сте се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама! 
је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му поглед паде на сусе 
мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш  
 сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи преко дана је монотон.{S} Су 
 свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славк 
, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знам 
ичном васпитању грчком и римском.{S} Ми т. ј. и ја смо кљукани грчким и латинским, да бисмо уви 
С ким?{S} С пропалом индивидуом.{S} Ах! та он није знао, ни како се држи револвер а убити — то  
 се насмеја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити про 
а још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да п 
нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдна.{S} За један дан м 
.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У о 
а?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно 
оманчином из ритерског доба!{S} Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Вид 
и да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог д 
Славко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и 
ливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, ко 
..</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, 
Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изр 
ју и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се сам 
ђоше и она се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда тре 
пак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао. 
тавити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S}  
 од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испрати 
де никога нема, као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо с 
 продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он нас 
 њу љуби, али ипак љуби и једну другу а та друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа 
 завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, коју је дваред видео и какве има 
 умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост.{S} Она ми годи.</p> <p>Славко је изнен 
 Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одвра 
како није могао себи представити, да је та сенка лепа пријатна, ал’ сад је била зима, а претста 
се не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да 
иљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о којој морам без воље мислити и упре очи у 
/p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори Славко по 
Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љу 
дужности.{S} Није могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни 
тину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља да  
 би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би с 
е може по вољи размишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује  
на нестати, кад се земља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узб 
је била највећа сеча, кад смо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад  
 али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваљ 
е се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити 
Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па би се оженио њоме, овако је испао кри 
ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Леп 
 сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много ј 
 неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада  
је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним понашањем и Ми 
е син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни! 
да, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви 
је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" / 
<p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његово 
ти, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га  
кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо д 
а сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло 
емља охлади.</p> <p>Та заиста, ко не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно њего 
чи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она негде бестрага далеко, како би  
седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јој једно 
сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће по 
ке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мис 
 на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну 
 весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то 
уке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да ја,  
p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p 
 га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нестаде ње и појави се <pb n="32" /> Љубица и 
велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ј 
 зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољ 
се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да 
ваном друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо  
> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај мо 
в ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам 
ожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Тај много мари за етикецију! насмеја се Надежда.</p> <p 
 ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац беше студен као и његова душа.{S} Сав узруј 
 том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он с 
 и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{ 
акшавујуће околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је 
Милицу.{S} Гости завидљиво погледаху на тај сто и различне се досетке прављаху на њихов рачун.{ 
ош бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише 
.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих <pb n="72" /> склоништа и скуп 
цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, да се наужива у природни 
и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себе и премишља о данашњом говору...{S} Ш 
ћна, јер га не волим.{S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{ 
 је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то 
p>— Не ласкај ми!{S} Сви мушкарци имате тај обичај.</p> <p>— Није истина!{S} Ја немам!{S} Ја го 
 не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да  
своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје свак 
у, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред 
аздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="4 
Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте зав 
у сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах!  
сти и правице ја вас молим да прекинемо тај спор међусобним признањем кривица.</p> <p> <hi>Слав 
 ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њ 
е му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она му ј 
{S} Кад се само помисли, да је сав свет тај као једна породица и да се сваки интересује, кад ко 
е!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>—  
ја је још љубим, али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали кој 
 иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магл 
ео сама себе.{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја  
адне али она неће пустити сукње, јер је така мода — етикеција.</p> <p>Од осталих гостију, који  
— ја је опет љубим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква  
{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Срећа није у н 
че Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији 
тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом живот 
 Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао. 
ом нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође тамо  
 потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас из себе, који би далеко одјекивао да би свак 
г. Славко, какав је иначе?</p> <p>— Ето такав, каквог га сад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p 
но, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак др 
 су образоване — идеално образоване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су  
војчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у ј 
ва воља.{S} Мица се задиви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дох 
вко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мн 
у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — 
гљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побл 
<p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас располож 
те на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја овако 
 тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је у 
мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала, боље би бил 
волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чез 
и песимизам.{S} Али да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је  
Разуме се по себи да сам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S 
не крушке с њих!{S} Да ми је сад једна! тако му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p 
да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш? 
о да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то 
рекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, 
лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба  
 га пред себе.{S} Све, како је оставио, тако је и нашао.{S} Виде опет двориште, виде башту, вид 
.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад 
се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Слав 
ави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.< 
</p> <p>— Видиш, како овај воз јури!{S} Тако јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу м 
 у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа  
рави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А при овим последњим речи 
оје стање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко  
p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и сама мислила.{S} Ја јако волим да се  
о данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у 
види пред собом.</p> <pb n="24" /> <p>— Тако је!{S} Сад ми је све јасно.{S} Тако сам некако и с 
 причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{ 
{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо 
ђице Мицо, ја сам велика луда.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А ви сте ми другарица!{S} Јелте!{S} З 
же своју лепоту и свој блесак.</p> <p>— Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај све 
 да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> < 
бадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете:  
да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, ш 
а га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S} Кад кажем рђав, нисам мис 
ко стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против њ 
ја и непрактичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „гра 
<pb n="18" /> <p>Сестре му је нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и  
та.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада радим — и био сам искрен.{S} Нарочито сам в 
 јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је погодила његове мисли 
у и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погледала, да би он одустао од даље намер 
а и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много п 
иш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће навалиш на мене к’ 
епо судите, госпођице!{S} Кам’ среће да тако сви мисле!</p> <p>Она се застиди, порумени и нешто 
Осећао је много и сети се, да је некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли 
 пуно срце милине, сети се да је некада тако с Љубом седео и да се с њом разговарао о свачему,  
</p> <p>— Благо вама!{S} Сам сам некада тако мислио, ал’ сад је друго!{S} А ви сте млади, будућ 
чила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год  
весео, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево 
акшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S 
ко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако волем!</p> <p>— Ретко!</p> <p>Она га погледа пажљи 
, да смо најбоље радили?{S} Но нисам ја тако одушевљен као Славко Данас волим ово, сутра оно; д 
ри из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам доста претурио преко г 
 То је било против његових начела, која тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, 
ли бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави 
.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што 
 њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад на 
је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан, он би је тад образовао, па  
е.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме сувише строго ценит 
 Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања ко 
 као да је гробница; ал’ та је гробница тако мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> 
 женске.{S} Будало!{S} Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше 
ским проповедањем.{S} Књижевност, некад тако бујна спала је на лудорије, на исмејавање другога, 
јци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље  
ом раду, о пожртвовању сама себи, а сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само 
м и Мица поче полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био  
ину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, к 
ану, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погруже 
!</p> <p>— Нећу! не брините!{S} Мени је тако пријатно овде.{S} Ох!{S} Ох!{S} Подиже главу, месе 
ма дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — уп 
ва — заврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме  
ери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не бу 
 а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та 
и се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би пр 
се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p 
 вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> 
ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јој не би ништа одговорио.</p> <p>Своје 
не — опет — добро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их 
оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весељ 
тране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не по 
и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S}  
таш? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!< 
раго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!< 
хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>— Па дабом 
ј.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини 
јешта!{S} Играјмо!</p> <p>Милица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S}  
 признати.{S} Па још и образована.{S} И тако се једнако претура по кревету, мисли како ће јој з 
 би само жмиркао очима, млатао рукама и тако га гледао неким погледом, који као да би значио: „ 
 она девојка ви сте.</p> <p>Загрли је и тако пођоше даље.{S} На путу стајаше једна буба; он је  
о сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: 
 би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном приликом обор 
алоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, 
зне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању 
устио је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="4 
донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче сл 
 су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је сврш 
о.{S} Зрак га је полако пекао и њему би тако пријатно и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топл 
 па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса у 
а га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нам 
треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то 
, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треб 
 мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и же 
, кад сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи —  
остепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан које 
</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед 
.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало б 
и значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи ништа пр 
/p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му  
{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада 
 лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге  
ка као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад 
{S} Ваш ме је говор одушевио и сама сам тако по кадкада мислила. — Но збиља!{S} Дванаест је сах 
Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам 
 ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души ни 
дкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљ 
ако ја и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је ист 
и више — он је заспао.</p> <p>Док се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и  
 и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко 
дине ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао радити.{S} Ал’ тако! судбина 
он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га м 
о налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав глас  
а и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње  
 његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста да 
не, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи 
, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има неко 
ичино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам ниј 
 ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избит 
е учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечер 
е! и наслони главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако воле 
/p> <pb n="3" /> <p>Он пође!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му 
b n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га  
ике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу:  
рао свет, пун идеала; а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто,  
је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>— Па искрзано да 
лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{ 
о и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам до 
ј се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и с 
Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази,  
једног дана би дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ 
 и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње 
е гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, 
ца се <pb n="36" /> поплаши кад га виде таког и инстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се  
вом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила њ 
а ме тако свирепо мучи.{S} Обично после таког насилног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам 
 своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је п 
ноћ! пријатно спавање!</p> <p>Лаку ноћ! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскор 
 и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напослетку ви се нигде и ништа не питат 
Од прилике ја знам, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих позн 
а, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} 
е од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она 
сад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n="77" /> глас 
 су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби  
 шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— 
ла!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S 
 не даде да види Мишљаше: дал’ да иде и таман се реши да иде и рука се дохвати браве; он се трг 
ни нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, з 
ебе, има кућа, које изгледају суморне и тамне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици кора 
p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана 
стави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не 
људе, о којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није 
 она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта вели 
есто.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! 
</p> <p>— Ево где је срећа! — рече он — тамо иза оних брежуљака, где овце пасу; они пастири су  
ра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је т 
руге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.< 
паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S}  
ићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је мо 
d> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту  
уд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — како иде?</p> <p> 
S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ не нађе ништа и врати се жалосно натраг.{S} Л 
и могу само женске проузроковати и пође тамо и отвори врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у п 
о њој.{S} Кад затвори капију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад 
иса, кад видим сва неваљалства, која се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се м 
близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види има ли кога; 
рдима а безброј поточића као змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал 
 Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се ни 
рага се и гледаше пажљиво, како скакуће тамо амо по врту као веверица, како ломи несташно гранч 
г ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се 
ва.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаше се к’о кривац иза л 
едао сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шир 
 види.{S} Да је крила имао, прелетео би тамо.{S} Ал’ тада му искрсну Љуба са својим слободним п 
 уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! одазва се она и пође тамо, ал’ 
ило.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја  
 брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час 
ени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога т 
иву, пуну света, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу,  
/p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори. 
е му на памет: како би било, да је и он тамо, да види младалачку свежину лепог девојчета из бли 
е а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе  
се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Увед 
лем је више... не волем збиља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имат 
ао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и  
и а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук р 
иде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p> 
а.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањира..{S} Ах! па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља!  
 не може.{S} Ирена је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирен 
ло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.</p> <p>— Да је не 
ојој души као да се налази једна мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не 
, магла му нека паде пред очи, а из оне тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напре 
е руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, м 
ни за једну се не може рећи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење. 
{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у св 
каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих нећу никад ни сазнат 
упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори 
p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter 
<p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа  
си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба  
адржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон 
то и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не б 
хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито бих га сл 
 дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо 
? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком  
нашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти  
те.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си  
а сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</p> <p>—  
!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Чов 
 онога догађаја пре неколико месеца при твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, збо 
 Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну будућност и задобио <pb n=" 
знајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике 
свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке  
n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те пр 
 Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти о 
тница свег научног и лепог.{S} До душе, те њене способности нико није одрицао и сваки се трудио 
Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњив 
ко лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’  
, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част 
 ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>—  
но и зар није довољна та љубоо моја, да те развесели?</p> <p>— Незнам — одврати јој он — мени ј 
— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јак 
/p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену исто 
о бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Нем 
мисли, своје погледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени 
} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у  
н с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љ 
у те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се п 
ваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар није довољна та љубоо моја, да т 
 морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити 
е волиш</p> <p>— Но добро, добро!{S} Ја те нећу наморавати, само сад све зависи од оца.{S} Ти з 
ој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> 
метан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</ 
и ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љуби 
p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да 
 глађаше му косу на глави.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање з 
— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме т 
а штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради 
S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, пуначке и румене као мајске ружице.{S} 
е зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</ 
еш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Свеједно!{S} Не волем ни ја њу.{S} 
то љубим.{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје  
х!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Р 
 Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрзела?</p> <p>— Сад ме љуби.</p> <p>— Зна 
 шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Ид 
ај свет има каквог стварног знања поред те етикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се тр 
>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која га тако једи и багателише.{S} Она је п 
једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси 
н опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа; само јур 
ти.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако не 
ћој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привукао пажњу 
слим, да је моја дужност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> 
ој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те срамота да тако говориш!{S} Сад иди, а код куће нава 
убав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клецаху и склањаш 
кве има власти она над њима.{S} Прекине те мисли о њој и размишљаше о будућности и т, д, али он 
е код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек  
>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p> 
ш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све сврш 
 сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не привуче 
ете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема ср 
{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и 
љиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</p> <p>— 
 иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза  
S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</p> <p>— Доста, мо 
си ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти с 
 су све ситнице — може се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно 
рема науци!{S} И зар бисте ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта л 
е, господо — рече он — да смо ми добили те пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко о 
 не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а он 
 према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме т 
ста, а ви озбиљни!{S} Не љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није  
 поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и њего 
ила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој н 
 срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помислио сам судећи по изразу на лицу 
рече јој једном — сећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха 
 то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу. 
уло и глухо:</p> <p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми 
 и остави све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S}  
сео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам та 
е вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} 
сторију.</p> <p>— Знаш? причај ми молим те!</p> <p>— Добро!{S} Она је од оних женских, које се  
а се насмеја.</p> <p>— Док ми дођемо до те станице, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта т 
исмо се ни свађали.</p> <p>— Мицо! како те волем!</p> <p>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја 
Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио од мене.</p> <p>Милица диже очи и по 
зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p 
а љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила  
пу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, п 
 зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шт 
к.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} 
опадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Кроз крв м 
</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа рад 
>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобо 
ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>—  
ш 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнај 
 Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он пође 
о драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавит 
ратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јо 
а неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристајеш ли? и обасу му лице по 
ече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Х 
бо беше ведро и милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се 
волем.</p> <p>— Не верујем!{S} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А х 
 Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарал 
ају по гранама, и продужи:</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда дос 
 укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али 
нгажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А ка 
</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S} Ах!{S}  
 желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да 
 је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати о 
тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам 
и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Којешта!{S} Немој мисли 
оби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме мучити!{S} Ја те љубим искрено и зар  
>— Славко! и срдачно се загрлише — и ја тебе!</p> <pb n="63" /> <p>Већ је било доцкан и почеше  
 Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То  
трашљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе.</p> <p>Славку као да паде копрена с очију и поче  
? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глупости! рече напокон.{S} Он седе а она скиде 
м ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста 
вега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S 
трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не зна 
кав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код тебе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Д 
не некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са с 
— ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на не 
толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мис 
учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" / 
остаје све веће и веће.{S} Кад сам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за теб 
ам крај тебе, на њу и заборављам и само тебе видим, само за тебе живим.{S} Ипак...</p> <p>— Кој 
>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S 
ну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам 
не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што  
Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда истину говорио.{S}  
ам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и заг 
боравила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p> 
еискрен спрам ње прекиде га Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставит 
 сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није!  
њу.{S} Нећу да идем.</p> <p>— Бадава је теби све знање, кад не <pb n="69" /> познајеш женске.{S 
— рече — мени није до комендије, ако је теби.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајд 
 је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— 
S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И теби се самом не би допало нити би могао вечито остати  
крене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не 
знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив  
 часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем 
т, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све ст 
ом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Не 
му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док же 
 премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не те 
ар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није з 
{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S} Тежио је обухвати око стаса.{S} Осећаше, како јој срце  
 њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и ба 
плаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти 
 У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље видети њено лице, плаве и крупне  
но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам 
ише од 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре 
/p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, по 
 негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тиш 
 је избијао осам, а <pb n="37" /> он се тек почео облачити.{S} Није био расположен, само је ћут 
нићемо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S 
 занимљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавањ 
е болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одмах да до 
е сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакшавујуће околности,  
нку кошуљу најдрастичније облике горњег тела.</p> <p>Врат се светлио без и најмање пеге на њему 
ао | нагледати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мис 
а зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви с 
ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина и погледа на Мицу благо и захв 
} А сад поче сан полако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — 
ку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — ре 
ну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га виде тако 
 бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитив 
е греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао ла 
агрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети се, да је некада тако ј 
јој причати о Канту и Дарвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она г 
чети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она г 
ој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за је 
 се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да 
ћу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта г 
и свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа!  
д се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима нема ни п 
лан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! и лупи се по прсима — ох!..</p> <p>— Срећан вам 
дна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме  
ио најстарији међу њом.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљи 
ј син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је 
инити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те 
 близу куће.{S} Славку као да паде неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто  
им и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим 
матрала.</p> <p>Као да је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радо 
 мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је тесан постао, а глава никако да се намести на јастуку и 
аш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљево питање  
d> <p>Прођоше неколико месеци.{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је бил 
о својим ратним доживљајима и поступном течењу своје каријере.</p> <p>— Ето — рече он — кад сам 
 оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела 
 и да га гура напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све доб 
ло.</p> <pb n="15" /> <p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што  
и дима вију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{ 
да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао 
о ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе  
е навалиш на мене к’о на белу врану.{S} Тешко мени с таким мужем!{S} За камен да сам се венчала 
ј кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели да се < 
ећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушк 
себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је би 
и сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тр 
и.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан. 
можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас  
ве њене говоре, ма колико да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Б 
оме је спавао мали брат.{S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему. 
" /> се отргао од њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма сам 
ину говорио.{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то  
бе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста знаш и ја те зато љубим.{S} Вол 
ри лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{ 
ам позив за двобој....</p> <p>— Двобој! ти? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с 
но једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила,  
сла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>— Такав вам је он, госпођице 
 гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је н 
шање не свиди.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Т 
то ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, знам ја добро! као да га неко опече трже р 
. но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако коју љубиш, љубиш ону 
е говори ми о њој!</p> <p>— Ене сад!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш  
е жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти ј 
мој дуго гњавити!</p> <p>— Небој се!{S} Ти мене некад гњавиш 2 сата, право ја, да је тебе пола. 
ко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја могао остати код ње.{S} Не! ја је  
ви све....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са 
да сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, 
 заплака.</p> <p>— Славко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{ 
утра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p>— Ја бих је мало испратио.</p> 
— Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти незнаш, како је сад мени.</p> <p>— Знам ја, како је  
е! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та ха 
оравати, само сад све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Нећ 
/p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p>  
крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си 
олесна је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти п 
био Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али та твоја љубав  
жем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда ниси слушао мој говор.</p> <p>— Па и нисам.{S} 
<p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави!{S} Ја на лепоту  
мени је јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње?  
 да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав ј 
утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја з 
 порумени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испро 
иче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она нађе, кад те је некада мрз 
руго, онако некако није могао.</p> <p>— Ти се још љутиш?{S} Ја сам све заборавила и будимо приј 
.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим  
ало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубил 
о!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и испросио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S 
си љута више на мене.</p> <p>— Нисам! а ти на мене?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели ј 
ећаш ли се, како сам те једном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми с 
p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла са 
азији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књиже 
ерека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамљен, погружен и жалостан.{S}  
 хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— П 
 ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се во 
срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш м 
бу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти напричао? прекиде му разлагање Момчило а кресну оком 
 коју љубиш, љубиш ону прву а ова друга ти је само из сажаљења или сујете.{S} Ја не бих никако  
.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси ни паме 
а је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То ј 
 се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта  
 Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И к 
p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа.. ништа а сузе јој  
то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S} Ах! како ја и питам?{S} Зар би могао м 
 ствари, зато да прекинемо с њима па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали циг 
 он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћ 
! — рече доста суво — могу сутра све да ти покажем! и да би загладио прво своје понашање помогн 
 али и сам кажеш, да ти је досадна и да ти се њено понашање не свиди.{S} И кад би остао с њом,  
!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од столице, задов 
акав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и ако ко 
би неће ништа приговорити, јер знају да ти ниси крив — Брже!</p> <p>— Остави ме, Момчило!{S} Ти 
ја заиста лепа партија и премда нећу да ти намећем своју вољу, ипак бих волела да стекнем таког 
<p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учи 
ила из превелике љубави према мени и ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> < 
азиш обману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се ок 
ишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати сво 
то ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одбила од твоје стране.{S} Дакл 
нам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам 
ш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако!{S} Мени је довољно кад знам 
 Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је 
вко! и докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и по 
 ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је  
пита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа не з 
требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} О 
оћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се г 
Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— Как 
p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да з 
Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој  
о на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам  
/p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали 
и мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није 
млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чи 
?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S}  
о Момчило.{S} Зачуди се.</p> <p>— Откуд ти овде?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта ради 
{S} Но нисам мислио, да је така како је ти престављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам,  
да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и 
то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не  
{S} Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, —  
упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта 
бро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испр 
а!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком  
>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; само с 
ад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, кр 
{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>— Ако 
и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Л 
> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај 
ро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким при 
ад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен! 
.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра 
елиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плаш 
а си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно. 
 врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седети код куће. 
страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми п 
на.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то с 
Момчило.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало т 
 <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко стрпљиво сношаше све њене 
и му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он 
њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам,  
да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео  
 Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S 
} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за тебе.{S} Немој ме м 
во нападнута?{S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам пра 
/p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговин 
ога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! 
е?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о неком раду, о пожртвовању са 
ја је не мрзим и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога м 
ам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>—  
посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би о 
ме и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти  
брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p> <p>— Ја! ниси знао!{S} Ал’ и сад бих ја ов 
 свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики дру 
 — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— 
 си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што 
да си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га 
 То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</p> <p>— 
а нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом м 
 доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да уст 
За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша  
дошло до распада.{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а врем 
ламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало  
а, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зато љубиш!</p> <p>— Не! ти знаш доста!{S} Доста  
лио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! морам ти испричати једну моју аферу, која ми се данас <pb n=" 
о — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја за 
е цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, с 
и.{S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме  
биља! да идемо тамо.</p> <p>— Па ја сам ти већ казао.{S} Нећеш се имати зашта љутити.{S} Видиће 
и.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео. 
</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај пољубац б 
ти, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шт 
ћ одјури његовој кући.</p> <p>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта 
 ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} 
и радосно на Славка.</p> <p>— Много сам ти згрешио! рече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шт 
 видела.</p> <p>— Не мари!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Слав 
це, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p> <p>А п 
јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— В 
S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не зовем.</ 
{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти таки!</p 
а то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде смеш 
хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти  
свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста н 
 са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаш 
паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да си луда?</p> <p>— Још се прави!{S} Сад не з 
ену, а ја седим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те т 
{S} Криво је данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понаш 
ашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећ 
ремда ми је жао.</p> <p>— Та знам, како ти је!{S} Ти си сад између две ватре.{S} Ову више волеш 
приђе му сасвим слободно:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно 
метна!</p> <p>— Да боме!{S} Кад си само ти паметан!{S} Ја сам луда!...</p> <p>— Ко ти каже, да  
ј шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља 
А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам до 
творим, да не бих испустио њену.{S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p>  
 — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, ал 
змеђу две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову за 
<p>— Даро, Даро — теши је Надежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани с 
љево питање не одговори.</p> <p>— А зар ти данас нећеш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хо 
та говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе св 
ко си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е добро! живела  
за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p 
/p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на је 
 Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" /> <p>— Можемо!{S} Инач 
{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и с 
p> <p>— Ох! ваздан бих имао!{S} Кад бих ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би 
 више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је јас 
разумем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује 
л’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n= 
ад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је 
без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S 
исли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — направио велики зајам код Ратш 
 што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену етикеци 
еговим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини так 
 знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју славу и на корист ближњега.</p> <p> 
авати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала 
 Она је на свом месту!{S} Желела је, да тим задобије већу љубав његову, ал’ није могла.</p> <p> 
едаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славк 
срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољс 
 и играчице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> < 
о.{S} Теби се није ово допадало и ти је тим пре можеш оставити.{S} Биће ти истина, мало тешко,  
ију се по соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет  
рано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или поквар 
а...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог приј 
ви за коју је и сама знала да је лепа и тим се прилично поносила.{S} Старала се, да сјаји у дру 
је могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако некако није могао.</ 
клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S} Ну правог весеља код 
 срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — 
та помоћи...{S} Но ја се и сувише бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди 
уд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а сли 
ођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о да ми немамо преча посла?</p> <p 
ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у ма 
pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и 
 кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер знају да т 
л’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету свод 
а се тамо дешавају.{S} Но да прекинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је у 
 <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни сам.{S} Ничега с 
је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих 
рим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима користи.{S}  
жност да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ћ 
емо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе 
војих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност је неумољива, немилосрдн 
лико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дуж 
н је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој жени, која је иначе била добра, прим 
аш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме 
о Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме  
ају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и њежно га загр 
ред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Мушке личности су људи од новога правца, нових  
шао с Милицом, а Момчило с Надеждом.{S} Тиска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а посл 
ила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да 
гове славе носити.{S} Брзо се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом сл 
ила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рек 
нским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били велики, ал’ сада не вреде 
 некада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисн 
 оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њим, оно, које се осећа, ка 
чи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице. 
м гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разлило му се по лицу. 
 гласовир, преврну ноте и отпоче испрва тихо, па после све јаче и јаче.{S} Звуци се разлегаху п 
.{S} Звезде изашле по небу.{S} Гране се тихо савијају под поветарцем, негде петао један кукуреч 
они се полако на његово раме.{S} Јецаше тихо испрва, напосле све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— И 
и даље.{S} Свирка се разлегала лагано и тихо, као ношена валима поветарца и Славка скоро раздра 
e unit="subSection" /> <p>Време пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш,  
 сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па кава 
.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му 
е, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а 
га.{S} Размисли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења. 
 Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити тамо.</ 
ком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S}  
што то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без то 
ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам чо 
се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа срећа у  
огледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красн 
Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан:  
едати дивних облика девојачког тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашт 
тастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да н 
ла чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по св 
 милијарде звезди виђаху те на њему.{S} Тишина велика као да све спава, негде се види светлост  
на је монотон.{S} Сунце припекло, мртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у с 
упа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врати.{S} Посматра сав тај живот око себ 
 нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је 
нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам 
уто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који н 
нижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну с 
 се прави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене 
ишим идејама о свету, о друштву.{S} Не! то он није имао; он је био практичан човек, практичан д 
ање и молићу га да ме поштеди.{S} Тако! то је врло паметно!{S} Писмо....</p> <p>И Славко седе з 
ди са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи 
— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>—  
 криво.{S} Зар она да кога оштете! „Ах! то је била детињска жеља! тешаше саму себе.{S} Ја нисам 
ко по неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се от 
сећање дужности спрам својих још влада, то нећу ништа изгубити тиме.{S} Но гле!{S} Та јавност ј 
} Нема више оне деспотије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, ко 
отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родбине, код које н 
 друкчије осећаје и друкчије претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји 
Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замишљали.{S} Иде ули 
еш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди буд 
ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не д 
 сад не љубим, али кад ми изађе на очи, то сажаљење постаје све веће и веће.{S} Кад сам крај те 
ад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи 
више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{ 
да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, 
 ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што  
 тако није добро Кад сам био гимназист, то ми се много пута дешавало.{S} Сви су ми говорили, да 
с, да је већи од другога?{S} Једнакост, то је главно начело свију људи, који теже слободи и то  
ли?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против закона, против правде 
рисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам 
/p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он мене искрено воле и 
.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} То је наша девиза.</p> <p>Лице му поста преображено, из 
> <p>— Говорите слободно, господине!{S} То ми је отац! предухитри га Славко, разумевши његов по 
 Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! добро!{S} Знам 
ањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се не свиђа.</p> <p>— Ето видиш!{S} Зар немам пра 
у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упу 
Јеси ли сад срећан?</p> <p>— Незнам!{S} То је тешко рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што  
е стране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити п 
е да се млате, а глава им је празна.{S} То је жалосно, али ипак ја их не кривим.{S} Криво је да 
Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма. 
 n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ватрено про 
, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора водити рачуна, ал’ час 
 што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвети, према науци!{S} И 
ог благог песимизма, али не очајног.{S} То је само било мишљење његово о свету, но он је био то 
>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже 
а ђенерала Тихомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Ста 
 се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славков 
 никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене... 
 да јој донесе, ал* опет се растужи.{S} То је било пре оног догађаја а после кад год ју је срео 
д војске, а о рату никад и не мисли.{S} То је врло ружна појава!{S} Врло ружна!.. замаха Миша з 
ти што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам далеко од те помисли, да ја испр 
 пажња су концентрисане биле на њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад ј 
ао расположенији, а зашто — не знам.{S} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам ч 
 крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, 
сао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи. 
о, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може се мислити — али те ситнице мо 
стаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је с 
о смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, зато да прекинемо с њима па да ти др 
е нестало а тако исто брата недавно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S 
 неки моралиста и да исправљам свет.{S} То нећу, јер морал сам по себи долази а никако поповски 
лику душевну борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и се 
бро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута  
чи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што така 
ер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јав 
елика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казал 
ив од ваше стране никад не бих одбио. — То се зна! — рече она.</p> <pb n="55" /> <milestone uni 
о.</p> <p>— Ипак вреди, дакле, нешто? — то и сами признајете — рећиће Надежда.{S} Пишите ви, пи 
ним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма у 
реши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и опет <pb  
ање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не саз 
е! гимназије! скочише сви пренеражени — то није могуће.</p> <pb n="7" /> <p>— Сасвим:{S} Гимназ 
нао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да закоље, а 
 било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Н 
циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако с 
тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити!{S} Славко!{S} Је л’ да ти ниси крив?{S 
 и бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да н 
поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то 
разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом 
 удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не с 
е у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> 
ивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је истина! — рече — али ти ми говориш непрестано о н 
илозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Ка 
редили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам  
 <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем дев 
лепу комедију — као мала деца.</p> <p>— То је само знак љубави — рече Момчило — после кише сунц 
авио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина.</p> <p>— Како  
а неко више биће говори из ње.</p> <p>— То је лепо!{S} Но ја тако не могу сматрати.{S} Ја сам д 
терне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да даје 
ваца и не бих се књига растао.</p> <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри 
 <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и јо 
 ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљда нећеш овде вечито остати?{S} И т 
звати, па не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не би 
{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, д 
} Даље бих те научила клавиру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— 
 к’о да ми немамо преча посла?</p> <p>— То је сасвим добро — настави Славко — егоизам је човеку 
ање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62" /> <p>— Лепо, ал’  
допало њено понашање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али 
упости!{S} Па имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; г 
коро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’ то тако потресено, да бих, да сам могао пустио такав гл 
! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.</p> <p>— Заложили бисте све наките за  
а се она се брине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадо 
и наклоњени.{S} Викнуше ми „живео,“ ал’ то „живео“ било је само очито исмејавање.{S} Један је о 
 и све дање и даље — ал’ можда и имам.“ То је сујеверица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то р 
 јер иначе не бих познавао сама себе, а то не стоји.{S} Себе врло добро познајем, али немам сме 
ладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало повода многобројним свађама у кући и сумњи 
стан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те 
чија и људска — песме задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шет 
{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} Ја к’о вели 
сао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Славко.</p> <p>— Ипак вр 
 особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем о 
е то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо! 
а ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живо 
ћи то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан  
о добро познајем, али немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад са 
е се снебивали и т. д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га  
проводњи, о баловима и т. д. а он је за то време зевао и изашао на поље.{S} Једног вечера Мица  
р, ал’ виде да ниједан не беше вољан за то.{S} Мица гледа-испод ока на Славка и кад виде како с 
 такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми доне 
рошапута и стидљиво обори главу, ал’ ја то незаслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је ж 
ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрл 
 за мене — ко зна?</p> <p>— Знао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићић 
бија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима в 
мисли о себи.{S} Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки пам 
школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других и напослетку се растадосмо без речи.{S} 
Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја с 
 данашње време.</p> <p>— Ко ти гледа на то твоје знање?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће  
кинем с тим, јер крв ми се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у д 
што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да т 
 поветарац му лепрша капут, но он се на то и не осврће но иде даље, даље, можда и сам није знао 
легао.{S} Стресе се сав, кад помисли на то.{S} Отац, браћа.{S} То су створови, о којима он мора 
 оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим 
p> <p> и положајем и годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — о 
еће ни он, мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче  
иже и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје?  
носи Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо  
си и мало је пазио на саму игру.{S} Она то примети.</p> <p>— Пазите мало — смејаше се она — вид 
ога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то 
уби.</p> <p>— Знам, да те љуби, али она то неће дуго.{S} Ја знам сву њену историју.</p> <p>— Зн 
Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека,  
обазирати и на своју кућу...{S} Гле! па то је говорио синоћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} 
ири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет 
овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи — прекине је Надежда.</p> <p>— Не в 
 залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Славко — кад љубиш, желео би, да с 
/p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте?{S} Та то је проста ствар!</p> <p>— Није!{S} Он је оставио, а  
е једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте гро 
есна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али где су деца размажена, ту је прав 
икну — не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пре 
ко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће вечито живети  
ву та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и та 
јаница поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, ч 
стављаш,</p> <p>— Питај мене!{S} Ја све то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њ 
и ме одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити 
 с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љубав се <pb n= 
ања.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити 
да сам изгубио и наду.{S} Ал’ зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прили 
 <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} С 
н.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет з 
та не сазнам више о овом свету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мал 
, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мот 
оје цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све ми 
други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета или жеља да се бар тиме ослободим оне мрачне  
ја се Надежда.</p> <p>— Да, да! мука је то са светом, рече Милан пролази поред мене и скида ми  
м жељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којо 
 неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, ка 
м и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— Па лепо!{S} Љубав! али и сам кажеш, 
 мора баш ова да ме мучи?{S} Али кад је то помислио, слика Миличина опет искочи пред очи и прек 
ру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би?{S} Кафеџија је д 
ко! сине мој!{S} Ти си пијан!{S} Све је то свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко,  
пољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако просте ст 
Момчила.</p> <p>— Јест! јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу час 
 не могу себи да објасним.{S} Све ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете 
много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни се гога! — 
дохвати једну књигу са стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове 
да бити и зато му не даде.{S} Славко је то разумео.</p> <p>— Небој се!{S} Ти мислиш, да бих ја  
лини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољство прескакати преко њих, где можеш лако пас 
ти ове године без снега.{S} Необично је то малко — јелте?{S} Грудвате ли се ви?{S} Ја тако воле 
јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану,  
у оно мало публике пред кафаном, јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег с 
ктичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобити каквим вишим и 
еја његовом страху.</p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста 
у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То н 
 породице, има леп положај, па зар није то довољно једној девојци. ?</p> <p>— Ал’ мама, ти ниси 
да сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето нас већ и код кућ 
махну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— З 
слио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу. 
estone unit="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S 
 Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни 
ко би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи ту оби 
исли, зашто баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шет 
рекао.. огромну будалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му ос 
а, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ј 
а могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапут 
ио; ружно сам се изразио.{S} Не мислите то више.</p> <p>— Истина!{S} А лице јој се разведри.{S} 
гов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не могу ништ 
една млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори Славко  
 јој се блистаху очима.</p> <p>— Ви сте то криви! смејаше се — сад је све прошло.</p> <p>— Ја!  
ке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S} Но  
.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд 
вити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> < 
ликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; само зна за Калимегдан и изопачену е 
Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих зуба се видео.</p> <p>— Па како вам се св 
репасти.{S} Он да јој покаже околину! и то оној Љуби, која га је пре онако презриво одбила!{S}  
>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И то је све због Мице.</p> <p>— Не говори ми о њој!</p> < 
 био сам пијан!“ и све му би јасно, — и то због ње!{S} Реши се одлучно да не иде више тамо и по 
</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћет 
— своје — близу су.{S} Она га погледа и то добро — а он?{S} Сметењак, не јави јој се.{S} Стаде  
добравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза Надежди напољу.</p> <p>— Којешта!</p> <p>— Они  
S} Била је образована, начитана, лепа и то је све давало извесних дражи њеној појави за коју је 
 нашим душманима.{S} Још ја имам срца и то каког!..</p> <p>— Та кад сам те први пут видео помис 
 жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад  
казана молећивим гласом — он пристаде и то радо.</p> <p>Он седе с њом а Момчило с Надеждом.{S}  
>— Нисам ништа.{S} Глава ме мало боле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Над 
облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се доп 
 начело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>М 
S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Претураше лишће редом и као д 
заслужујем.{S} Ја сама врло мало знам и то ми је жао.</p> <p>— Не! не! — ви се варате!{S} Претп 
ја ти не замерам.{S} Ипак те ја љубим и то тим више.</p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у 
 Сети се комплимента, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће м 
г срца и пољуби га.{S} Опет му би жао и то још већма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, 
!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој в 
е у свету влада се по извесном закону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, 
оја доста је сентиментална.{S} Радићу и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p 
матрала за лудака! и кад помисли, да би то заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште ко 
.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љубав ми д 
нај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Н 
воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S}  
још ми се смејете!{S} Ето, какви сте ви то људи!{S} Само знате да једите!</p> <p>— Ја вас једио 
— Тако је, али је вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах це 
 ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.< 
а срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њ 
и срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ло и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да 
т!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Леп 
е истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увре 
{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p 
ацићу вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене тер 
јасно.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ти мени то причаш? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита  
и ја не желим понајвише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад т 
орења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p 
м тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да к 
S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам 
} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опа 
, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на муци, врло добро знам, али 
свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм 
умем <pb n="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S 
 Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет  
а је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлозима и тлапњом, да то нико неће сазна 
 говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна д 
 моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око м 
— Па ипак она има срца!{S} Не можеш јој то одрећи.</p> <p>— Глупости!{S} Па имамо и ја и ти срц 
ило паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да је мој 
 ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n 
и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на уп 
<p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да живите.{S 
> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му били богати. 
 За његову љубав је и свирала, а он сам то је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при  
а себи, кривац према друштву.{S} Осећам то, али не знам зашто.</p> <p>Наједном јој пусти руке и 
ће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p> <p 
 што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштен 
ади.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разлога, мислећ 
 пође не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта 
а што је она тако слободна и није могао то себи објаснити.{S} Сад навали гомила мисли и он их н 
, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао сам после једну здравицу,  
и главу на њено раме и би му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! у 
он је пажљиво посматраше.</p> <p>— А ко то? диже главу изненађене.</p> <p>— Па — људи — дода зб 
> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потражим задовол 
ћи и <pb n="43" /> надајући се, да нико то неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу,  
ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати свој 
!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p 
ритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогово свако вече певају најчувеније певачице, и 
сам се доста орфеума и нашао сам и тамо то исто.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и н 
е да се расположио.</p> <p>— Оправићемо то, Славко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији 
еби, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брате, не љубиш ниједну и  
и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја те љубим искрено.</p> <p>— Ал’ ти си је и исп 
овољно изразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако. 
им на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из ше 
и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време  
ни гледао на образовање. — Збиља? зашто то питате?</p> <p>— То се вас не не тиче!</p> <pb n="62 
помисли, да ја исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога 
p> <p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> 
 прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а т 
ш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликам 
толом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погле 
му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање намера.</p> <p>— Не! опростите ви ме 
гу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је  
 Па и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, 
томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то; а М 
је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што раз 
ва моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике. 
ф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам 
ерица!{S} Ала би ми се смејали, кад бих то рекао!{S} А сад поче сан полако освајати његово тело 
ладожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{ 
мо, како се променула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити о 
о:</p> <p>— Како ти се допадам?{S} Пред тобом се не стидим, јер те силно љубим.</p> <p>Он оста  
а њом јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нане 
 само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још шесторицом дру 
радим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поче писати и наједном баци перо. 
тњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не верујем! 
етник од како си —- знам, ал’ ја идем с тобом, јер ти си ми највернији пријатељ.</p> <p>— Е доб 
 n="95" /> знаш.{S} Помисли на Мицу, на тог Анђела, који те оберучке очекује и остави све....</ 
 Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужи 
убље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека 
 Славко — сам сам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега 
p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонам 
сам био прилично пијан, али поред свега тога опет присебан.{S} Тад сам свакога пецкао, свакоме  
по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста тако и осећање делује на човека  
 Тако је! и ја не бих имао ништа против тога, да тај свет има каквог стварног знања поред те ет 
то лудо па ипак ја не могу ништа против тога.{S} Све мислим, да ја немам снеће и да је нећу ник 
то сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу н 
, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb n="65" /> <p>— Све, све, 
вно.{S} То му је много нашкодило и због тога се страшно једи.{S} Постао је још замишљенији и ак 
ле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем прос 
у, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи 
абом или старцем, који не могу ништа од тога разумети.{S} Обратимо се ми другом месту, оној инт 
је весео, то је разуздано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} Т 
.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудак 
 То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p>— А зар ја бих?{S} И за 
и, ако мислите да живите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака пр 
 Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не ум 
 <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више долазити та 
ећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нес 
<pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки мора 
 n="62" /> <p>— Лепо, ал’ ја знам и без тога.{S} Тај момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, шт 
весног закона.{S} Јасан доказ видимо из тога, кад сравнимо метод наставе пре 50 год. с данашњим 
ад се присети да је он муж а она жена и тога неће бити и т. д. све којешта мисли и на мах му по 
 то не знам — извесно; али мислим да би тога нестало, кад би му се прилике побољшале..{S} Је л’ 
и не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но покрај свега тога ја мислим да иста  
избегавати.{S} Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе  
 на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна половина осуђена на ропство? „На што 
p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа моја доста је сентимен 
оворила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S 
о бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји просвећењу народа!{S 
евојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер  
амне, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хла 
 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени 
е нападати, но га пустити да иде својим током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо  
ује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас, да 
на половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих  
моћу с једне стране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а њего 
д не бих могла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава мног 
шта у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и н 
био, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S} Живим ја за себе, проводим се 
> <p>— А зар ја бих?{S} И зар сам ваљда толико морално спала?</p> <p>— Не знам!{S} Ја те не поз 
S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за друго шта 
у и диван стас.{S} Он се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} 
м?{S} Не! кога сажаљевам и који нема ни толико мозга, да размисли о мом положају, о положају хр 
 годинама.{S} Но на то бати и не гледам толико....</p> <p>— Право имате — одобри Милица — право 
н човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да м 
 <p>— Не! ја не пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем 
 јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по со 
 стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, која би вас могла задобит 
ежда с Мицом и Славком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех,  
ло мишљење његово о свету, но он је био толико мудар, да се због тога није много једио.</p> <pb 
<p>— Кад сам згазио бубу!{S} Зар вас то толико мучи?</p> <p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p 
вни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му ј 
а те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је при 
{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>—  
јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нис 
S} Био је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осе 
гост и озбиљност да се је Милица дивила том изгледу с једне стране, а с друге је много патила.{ 
 и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задавало.{S}  
ти и љубити а она се стаде смешити и на том се сврши.{S} Надежда оде оставивши је саму.{S} Седе 
олази кроз 1 сахат.</p> <p>Он се занесе том њеном нежношћу.{S} Видео је само њу, њен стас, њене 
рући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и 
илица бацаше тако лако, а глава јој при том беше нагнута к њему.{S} Опијаше га тај божанствени  
</p> <p>Дуго је и лепо Славко говорио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свиј 
ћег од себе нешто, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је ти 
и му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} Сла 
p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће гов 
и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је она  
ажаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао б 
 и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље.{ 
ропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који мо 
 она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не!  
.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица 
тео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа. 
м.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ —  
 и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год и  
 тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — реч 
о се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада м 
ли ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само и 
оји не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Даре  
благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао кр 
је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се за 
азно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> < 
све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрну  
сте ви неблагодарни!{S} Нисам се надала томе од вас.{S} Опростите, ја сам мало детињаста, а ви  
{S} Ја те не познајем изближе, те према томе и не могу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чини 
тву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, па може ли бити тога: кад је једна  
о радио, но да просим њу од вас.{S} Она томе није противна, јер исто осећа према мени, што и ја 
ам много патио од таких људи и свему је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то 
илици да изађе напоље.{S} Ова се зачуди томе.</p> <p>— Госпођо — поче Славко — кад осташе сами  
1" /> прекида за свагда и заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче мој 
ватрено би говорио, не пазећи ништа при томе и тако се десило, <pb n="6" /> да је једном прилик 
њу народа!{S} Ја сам доста размишљала о томе, но немојте се само смејати и ако сам ја тек у 18  
о ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу! не волем га!</p> <p>— Их баш си 
р? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Н 
..</p> <p>— Којешта!{S} Немој мислити о томе!{S} Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута  
о и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај те 
пишем ништа, премда сам толико мислио о томе.{S} Да тежим за славом, не поричем, јер нема човек 
разовање.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и 
 ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n=" 
м од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Нико други до васпитање?{S} Променио сам сто к 
но увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом,  
ла сам те рече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</ 
ош мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста  
у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су изговорене.</p> <p>— Славко повика она  
" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивај 
 Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи по брдима а безброј поточића као змије лете тамо а 
траг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ бајно лице и — заспа.</p> 
но и испружи ноге да их сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части  
та, који иде својим послом тамо амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладно 
аћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде налазиле су се к 
.</p> <p>— Да боме! и загрли је њежно а топлина му се разли по телу.{S} Осећао је много и сети  
ста непомичан.{S} Кроз крв му проструја топлина и страст.{S} Био је на само с овом девојком, ко 
додирују његових.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је прав 
и једну игру. — Сеците!</p> <p>Он осети топлину њене мале и њежне руке и лако је стисну.{S} Мил 
tone unit="subSection" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло  
.{S} Опијаше га тај божанствени дах пуп топлоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прили 
равио велики зајам код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђа 
сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и јаук рањеника 
никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће... 
купља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За 
 пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет 
у, на који би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с дево 
 окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Мил 
S} Претураше лишће редом и као да нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно 
а ствар као 2 и 2 = 4.{S} Оне долазе да траже младожењу, да бриљирају својом лепотом и тоалетом 
n="9" /> положају и дати им права, која траже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, к 
них од здравља, мамица са кћерима, које траже младожење.{S} Јули је месец, пред кафаном поливај 
 загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање 
која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за 
 — онако — идем и иђаше по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p 
а досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — рече гласно — драг 
и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему ди 
у она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S} Зар није тако?</p> <p>Он јо 
 сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана, лепа и то је  
 Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да ј 
00 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ н 
>— Тебе! а да кога?</p> <p>— Ти ме ниси тражила.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и  
а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упи 
ражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога 
 жени!{S} Она је и богата, ал’ ја то не тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети нам 
она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?< 
господина вашег мужа.</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} 
у то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље поједи 
у мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до 
незна краја и које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лај 
ледајмо да нам се народ просвети, да се тргне свију празноверица и да мисли о свом благостању.< 
и да иде и рука се дохвати браве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери ку 
љи су му били богати.{S} Отац му је био трговац.{S} Из ране младости показивао је наклоност уса 
p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво пре 
и друго.{S} Когод говори против нечега, треба сам прво да да пример!{S} Није ли тако?</p> <p>—  
та га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Тим ради и на своју сла 
ти време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>—  
и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем 
 <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисл 
 играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} 
ах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у з 
е можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад буде образован 
 лете, тако и лети време, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас пре 
ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— В 
 год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник, и имао сам на  
?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секре 
</p> <p>— Па искрзано да боме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{ 
оме!</p> <p>— Треба о правити.</p> <p>— Треба! и обоје се насмејаше.{S} Отац поскочи од радости 
руштво поче разилазити.{S} Миша рече да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад о 
 не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хо 
да се сва ослони на млађе.{S} Њена рука треба свуда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се  
— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена искреност!{S} Примаче се ближе  
жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слободна, али тако исто да се мора обазре 
ај ме ништа!{S} Ништа не знам.{S} Сутра треба да путујем...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— 
 човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита г 
и цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потпуно задовољан.</p> <p>Приђе му и 
ивите.{S} Стидите се тога посла, ал’ не треба.{S} Ми сви имамо подједнака права и право је да с 
мам књигом и да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде сво 
ету Да л’ је то право?{S} Оно заиста не треба претеривати, но се мало обазирати и на своју кућу 
ше.{S} Сад је прошло време.{S} Никад не треба имати са женама посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — На 
м, да имам знања.{S} Више ми ништа и не треба.{S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо ј 
м и млитавим очима.</p> <p>О г. Сави не треба говорити.{S} Он је и сувише заузет својим послом  
 али је се и гнушам.{S} Така жена ми не треба.</p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита г 
 — ми смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш 
кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати строго и не дати им никад, да раде по свој 
да ти неће одговорити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погле 
на ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна 
Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло 
иви, кад га виде таквога.</p> <p>— И ви треба да радите — рече јој — дохвативши је за руке — не 
ран, тих и спокојан живот, где се сваки треба да постара, да буде од користи другоме.{S} Видите 
уке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — прин 
а смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас насле 
 се је свет променуо и ја мислим, да ми треба нешто више да знамо од њих.</p> <p>— Господо, то  
а, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити 
а се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони на мла 
сукобише.{S} Она га је молила а женској треба помоћи бар из каваљерства и приста.</p> <p>— Добр 
атраће ме за кукавицу, за ниткова и њој треба објаснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде  
 ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена.</p>  
аду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо све слободно, дајмо слободу мисли и  
} Треба и њега разуме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гор 
оје су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се све оснива, 
лонв, а Милан се намршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим 
ожемо поново отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, 
је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у 
д добро ослободили смо државу.</p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p> 
ивао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осет 
то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео јед 
е одвело, кад бих казао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити са 
о и разложно, ипак су ме исмејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Исти 
ајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти н 
аче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S}  
авко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће говори  
одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... б 
одарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила. 
неки пут веселост избије из њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао  
јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства разли 
јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушки 
 Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам!</p> <p>Еле, кад је био мртав  
 луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што ниј 
{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S 
лнер му донесе.{S} Он испи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно кел 
чи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, за другим 
по вече!</p> <p>— Право велиш, Момчило! трже се Надежда као из сна каквог. — Вече је баш дивно! 
у заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га 
 неки глас с друге стране!</p> <p>Он се трже, погледа тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир  
ало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тражи лекције! помисли драге воље! — р 
е.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p> 
па друга; он се запрепасти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи 
.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>—  
иш, знам ја добро! као да га неко опече трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мисл 
ку намисли да прими двобој, ал’ се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу разд 
тамо.</p> <p>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако  
лабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> < 
} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p>— А код мене велика и мала.</p> <p> 
и пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она — ви ме 
сеца, за које време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног рома 
ада мислио као он; сад сам се мануо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то 
угу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ниш 
враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} 
>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам 
{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p 
 њега не разуме, понос му не допушта да трпи све.{S} Али он је био крив и зато се осврне.{S} Ми 
све зависи од оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад 
 немам смелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Миц 
ао.{S} Даље нисам се објашњавао, но сам трпио и ако сам био пијан.{S} То су све ситнице — може  
 доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћује.{S} Кад се само помисли, 
с расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а шт 
да бриљирају својом лепотом и тоалетом, трудећи се да сврну пажњу мушкараца на себе.{S} Свакоја 
ћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! одговори кратко и поново поче 
срео, она је окретала главе од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <p 
S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио се да је силом одагна, ал’ она једнако пред њим. 
пособности нико није одрицао и сваки се трудио, да јој се приближи.</p> <pb n="5" /> <p>О остал 
учавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој и 
не понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје 
 Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђу 
 људи! пропаде свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, ка 
 скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соколећи другове.{S} 
 и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} Зној кипти с њега а он и не опажа 
о!{S} Мило ми је!</p> <p>— Говоримо са „тс“.{S} Мрско ми је, да се сетим на јучерашњицу.{S} Изи 
е заглађују, али где су деца размажена, ту је права мука!{S} С овом, показујући на Милицу, ниса 
ази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако т 
пролази, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и ова 
n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она  
вема се немогу никако сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, зна 
ужност забрањивала да се бије и..., ал’ ту му мисао истргне друга.{S} Размисли, зашто баш да јо 
а кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео ј 
 Био једном негде на ручку а и она била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за  
итао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше се после нешто препирати о понашању у дру 
аску био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била драга, ал’ није знао ни сам по 
S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам среће! и све да 
.{S} Несрећа поче терати са свих страна ту породицу, коју су неки завидљивци сумњичили.{S} Једв 
засађеним алејама.{S} Сваковрсног света ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — бол 
а његових леђа и зачуди се, кад је виде ту.</p> <p>Поседе још мало, а затим пође кући.{S} Руков 
тно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му се поче приближавати све ближе и бл 
н’те, господине!{S} Она је моја и ја се ту питам.{S} А кад су јој то доцније казали, она се наљ 
д.{S} Оставимо сада то!{S} Смрзао си се ту к’о мама!{S} Овамо.. и стаде га вући.{S} Овај се оти 
огледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту ви? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p>  
опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећа 
 оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због к 
ми је непрекидно пред очима, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи  
е пре тако очаравало и ко зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застад 
о која колеба.{S} Сунце скоро пржи, али ту је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она т 
це.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и једну д 
о себи исправити само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа  
е говори и као да се стара да не наруши ту свету мирноћу, тај прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође  
ао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једном месту код родб 
одеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње  
ито исмејавање.{S} Један је одмах почео ту моју здравицу критиковати наводећи: да сам у њој мно 
ђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој 
по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше да 
а говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S} Шт 
теше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>Старац прискочи, поднесе му пон 
 50, згурен, нос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбиј 
твом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту велико комешање настане, кад дође какав нови гост —  
гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} Поче се врпољити на  
здано весео и после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о  
ка, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! рече Надежда 
е!{S} Он је оставио, а она пресвисла од туге.</p> <p>— То је доста романтично, али није истина. 
, а старац седи крај њега; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSe 
да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то је разуздано весео и после то 
а свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке за некадањим „бољим временоме“ приповетка, ск 
и?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио 
 Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је 
ли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче себи пребацивати.</p>  
ејак му прелети преко лица, ал’ осмејак тужан и пун досаде и опет продужава пут.</p> <p>— Здрав 
ом надању варао ипак је при поласку био тужан, као да за навек оставља ту кућу, која му је била 
{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су  
> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо таки туђини?</p> 
стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. сад кад ј 
 враголасто и опет <pb n="27" /> некако тужно смеши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста зан 
дао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у ср 
та ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да  
ече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље, одговори 
 одговор ми дајете?</p> <p>Овај гледаше тупо око себе.{S} Није могао довољно себи претставиш св 
>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није до седења имам с вама важних послова 
оспођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењева.</p> <p>— Јесам, и кад изрече то, низ белих з 
 стола.{S} Био је то <title>Дим</title> Тургењевљев.{S} Преврташе листове и наједном запита Мил 
е пушке пре 4 — 5 год. ми бисмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати  
а све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерућ 
е.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срц 
причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како је изгубио своју капу,  
едну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавали много јада и једва смо имали кад  
и.{S} Једног дана је био жесток окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у ре 
, и само идем напред.{S} Падају око нас Турци, ал’ падамо и ми.{S} Кад је била највећа сеча, ка 
ес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше 
 и љубим је.</p> <p>— Али ти је досадна туторисањем својим.</p> <p>— Јест, бога ми!{S} То ми се 
ин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то је против мојих начела, против зако 
ћу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} 
Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S} То је испод мог достојанства.{S} Тући  
аво си имао.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти пр 
{S} Ах!{S} Боже мој!{S} Не! ти се нећеш тући! нећеш! говораше старац плачевно — то не може бити 
ретставиш свој положај.{S} Зар он да се туче, који никоме није натрунио до сада?{S} А сад?{S} Д 
лне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено.{S} Започета љ 
учење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. 
ше на претрг Славко.. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> 
иш ваљда, да су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p> 
 трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред кафане би 
/p> <p>— Мало сам и болничарка! — Да л’ ће бити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p>  
устити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти  
и јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за њега.{S} Ал 
 да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог грљења, ал’ тад се присети 
е мислити о њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега  
напред, он бесвесно пође, тешећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} 
о он се страши да их пољуби и мисли, да ће с пољупцем и ње нестати.{S} Стаде је и он јаче обави 
иш ли Мицо, природу, људе и замисли, да ће људи једнога дана нестати, кад се земља охлади.</p>  
о нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима  
а равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Би 
нам! а Ви нисте сами.{S} Али мислим, да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно  
о соби, а он их гледа и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{ 
ишта му није изгледало довољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:< 
живо интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће  
{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се 
нстинктивно приђе му ближе.</p> <p>— Да ће се моје идеје остварити знам — одговори ватрено и са 
ћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо 
 подругљиво — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славк 
била ту.{S} Кад она изађе, неко рече да ће је ангажовати за игру.{S} Он скочи: а извин’те, госп 
ам — одговори ватрено и са жаром — и да ће свега овог ништавила нестати — такође знам.{S} Напос 
} Ја знам, да он мене искрено воле и да ће доћи.{S} Ноћас сам снивала врло леп сан: као да сам  
шећи се, да ће како тако испливати и да ће се све добро свршити.{S} Та га мисао окуражи и смело 
ад помисли: да га она може спазити и да ће он опет бити слаботиња оде све трчећи од те куће.{S} 
S} Би му нешто тешко, сажали се, као да ће га изгубити и приђе к њему.{S} Слуша му дисање сваки 
ом, да је болестан.{S} Мици је писао да ће доћи тек о Божићу кући, да му здравље не допушта одм 
хов рачун.{S} Један се официр кладио да ће задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви пр 
{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали  
ирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека м 
баш никако да дођете к нами?{S} Надежда ће ласкаво — извесно вам се није допало.</p> <p>— О мол 
 посла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре н 
p> <p>— Мислим ал’ не извесно.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у њег 
а а ње се не бојим.</p> <p>— Лепо! онда ће оружје пресудити, иначе све последице припишите себи 
ита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата 
та нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем  
 утро пут напретку једном новином, која ће бити спасоносна за нас, за друштво.</p> <p>— Знам!{S 
 је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице 
све ређа даље и даље.{S} -Предвиђа кака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже  
 руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јој тада ништа помоћи...{S}  
 да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.</p> <p>— Мо 
амет?!</p> <p>— Не би било лепо!{S} Она ће ме сматрати, да сам нитков и да сам је лагао.{S} Мор 
 ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће  
} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће знати.{S} Сматраће ме за кукавицу, за ниткова и њој  
ују се као вереници.</hi> </p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изнен 
оле и то је све.{S} Пољуби ме, мама, па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближ 
љна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кутија.</p> <p>Тако исто и Милица 
ве жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене треба држати 
ду мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангубити — напред!{S} Т 
рости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она  
еш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и старцу с 
Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умовање 
орити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други р 
 се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће  
и и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види користи и  
 Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, как 
} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, 
огледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоц 
а! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје с 
 ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче сме 
зненадити!{S} Тако јој и треба!{S} Мица ће бити красна жена.{S} Лепа је, паметна и добра.{S} А  
баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p>— Одкуд ти то 
ните код нас на ручку!{S} За моју љубав ће те остати:</p> <p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је т 
{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се свршити.{S} Месец, два прођоше, а наступи пролеће 
зговарају о киши, о лепом времену, које ће доћи после 2 месеца, о најновијим мустрама, које је  
љива, немилосрдна.{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће с 
p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као и мушки.</p> <p>— Е па и  
то шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зато нећу ништа да слушам.{S} Брже! ено  
о.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то донети, а ви морате радити, ако мислите да жи 
 радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим ја зато.{S} Мени је све 
у уливати само племенито и добро и тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе прим 
 <p>— То је лепо! прихвати Надежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p>  
 баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занимати и бити ти на руци.{S} Међу нама је све с 
ба да ону децу, тај подмладак наш, који ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливат 
ем њене среће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа  
 иначе и изображена, начитана.{S} Сваки ће ми завидети на такој жени!{S} Она је и богата, ал’ ј 
ње?{S} Кад не знаш, да се понашаш сваки ће ти казати да си прост.{S} Па ти знај оног!</p> <p>—  
урно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S} Већ поче решавати — своје — близу с 
љаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у свету?“  
о врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад н 
ознајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева што 
зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан — напр 
 свет!{S} Данашње друштво труло је, али ће из те трулине понићи здраво стабло, као год што из т 
ити.{S} Биће ти истина, мало тешко, али ће то брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Беог 
рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио 
у!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држати, да сам ја заиста крив па нек’ баш и држ 
то је код нас болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има дос 
 мама, кад ти не пристајеш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити  
, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S} Она га може назвати нитковом, кукавицо 
ити, образовати и кад буде образован он ће моћи многе истине примити и разумети.{S} Говорити да 
исли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p 
гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S}  
рлити и пољубити — ватрено љубити, како ће га она стискавати на груди и он њу; но тада брзо нес 
и?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, како ће поступити.{S} Њему је ово била друга љубав, Мици прв 
 једнако претура по кревету, мисли како ће јој задобити наклоност.{S} Петли други почеше певати 
е га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морате да изнађете, да г 
а су се толике теорије променуле и тако ће се вечито мењати и ни за једну се не може рећи: не,  
{S} Могли бисмо ићи!{S} Господин Славко ће нам правити друштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и 
ачно.</p> <p>Пошто поседеше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону с 
p> <p>— Их баш си ти будала!{S} Момчило ће јој рећи — ја да сам на твом месту, одмах бих се уда 
 тражим.{S} Моја плата је довољна, само ће ми донети намештаја.{S} Па ће кућа наша бити као кут 
 то сад!{S} Гледај кроз прозор!{S} Тамо ће те занимати.</p> <p>Он погледа, ал’ ништа му не прив 
бићете срећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема 
чело свију људи, који теже слободи и то ће начела једног дана освојити све сталеже.</p> <p>Миша 
вечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад пом 
ко; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ватрено 
 му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипа 
 хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њо 
бзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као пај 
p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S 
не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али сам 
ри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и решавајући тај тешки проблем и з 
ао, како би све то требало да буде, јер ће се то само по себи исправити само морам јаче истаћи  
ти!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов је син п 
Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S} Необично је то мал 
Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако постанем књижевник, ф 
 готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бити.{S} Такав пар раздвајати била би грехота.{S} Ср 
/p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S}  
оване.{S} Такве женскиње ми немамо, ал’ ћемо их имати.{S} Све су те женске карактерне, пуне дух 
ем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S} Али да ли би било паметно, да 
 Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све  
ајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од ко 
 вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад ј 
заклињања при томе не вреде ништа. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поно 
и донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу те једном адвокату. 
а вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без попа прстеновати!</p> <p>Слатко је погледао 
} То је испод мог достојанства.{S} Тући ћемо се преко јавности и видеће се, ко је крив.{S} Идит 
е нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он при 
о брзо проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} 
ђе!{S} Дуго су тако ишли.{S} Момчило је ћеретао о свачему, а Славко му одобравао и ако ништа ни 
а! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супл 
лаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико гостију — мушких и женских.{S} Ра 
да ће се то једног дана прекратити и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} С 
бодно, дајмо слободу мисли и говора, па ћете видети, гата ће бити од нас.{S} Ми не смемо дангуб 
на.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>—  
> <p>— Ево овако!{S} Ако ја добијем, ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Пева 
у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учинит 
днострано васпитање ништа не вреди, јер ћете тим дочекати: или да вам деца буду размажена или п 
трпљиво очекује.{S} И она се надала, да ћеш доћи данас.{S} Отвори врата и викну:</p> <p>— Мајка 
и у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заволети.</p> <p>— Заиста не!{S} А и ти се 
.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој вратити.</p> <p>— Казао сам ал то није тако лак 
 пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, ум 
 изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? вели — ја сам твоја и не стидим се од тебе.{S} Глу 
лад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеј 
о ми се допада!{S} Слушај само мене, па ћеш брзо отићи на вешали — рече смешећи се Момчило.</p> 
дустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити служб 
 вама мој син смета?{S} Неправдо! докле ћеш нас терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} 
сам је лагао.{S} Морам јој отићи!{S} Ти ћеш ме пратити!{S} Бога ми, жао ми је да је оставим, по 
ш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим  
ајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и 
} Ако станеш решавати свету питања лепо ћеш се провести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта  
ам имала венац на глави.</p> <p>— Скоро ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!< 
јаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{S} Но мени је 
зи тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше  
! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпиш 
 шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n=" 
се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је так 
оказује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незн 
 сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, 
сталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твојом женом назвати, па не би ништа ни било.</ 
ите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то 
е?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p> <p>— Пристајем! слушаћу!</p> 
{S} Ви кажете, да нема среће, па одкуда ћу ја бити срећна?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као  
 ви ћете свирати, а ако ви добијете, ја ћу...</p> <p>— Певати — дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} 
у пишем?</p> <p>— Немој ти, мама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама. 
а и природа.</p> <p>— Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара и 
 шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити службу и ти тражи, па да се венчамо.{S}  
ше за јавност.{S} Не брини ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу! 
 погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су три жандара!</p> <p> 
илица и брзо приђе клавиру.</p> <p>— Ја ћу одсвирати за њега.</p> <p>Славко јој захвали благода 
ио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да  
едећу овде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.< 
p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити до куће.</p> <pb n="3" /> <p>Он п 
 <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер  
 устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ваш ме је говор 
 дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Спусти јој руке доле  
му томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} Проћиће то;  
зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p 
 бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љубим,  
р немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се 
егов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Ниткови  
сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих о 
ше одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме  
 Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збогом!{S} Погледа на сина жалостиво!{S} Јед 
м.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се 
вори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скидати своју горњу ха 
огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стад 
бом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</p> <p>— Та знам, к 
аци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако? 
!“</p> <p>— Немам сада, ал’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на 
ирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех 
?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу морати носити се овако?{S} Ах! нећу да их обучем! не 
тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу забора 
>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам само љубио и љубићу те.{S}  
здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како ћу испитивати разне карактере?</p> <p>...{S} О њему мал 
 и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си рекао, да ћеш јој врати 
онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се трже.{S} Од мене тр 
наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у  
руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у  
иним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме поштеди.{S 
Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми није сад ни најмање стало за њом.{ 
сутра оно; данас ову девојку сутра ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џ 
 предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p 
к’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам била робиња.{S} Више нећу! нећу!</p>  
рилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито 
а износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој! 
ји, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевно 
Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто ј 
едео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе пок 
и се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз 
ска, навала велика.{S} Славко је испрва ћутао, а после прекиде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођи 
лачити.{S} Није био расположен, само је ћутао и на питања очева одговарао кратко и немарно.{S}  
ма њој више онако љубазан.{S} Вечито је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказ 
 је да ради с њим, као с дететом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> 
{S} Звуци се разлегаху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим 
 му с груди — одговорите ми!</p> <p>Она ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп  
ино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта 
 је пријатно.{S} Седоше на траву.{S} Он ћуташе, она тако исто.</p> <p>— Ти си опет невесео?{S}  
85" /> <p>Она га гледаше зачуђено, а он ћуташе.{S} Љуба саже главу и прошапта му:</p> <p>— Пољу 
 неки терет на срце, које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под но 
 прекрасни мир.</p> <p>Дуго прође а сви ћуте, као да нигде никога нема, као да је гробница; ал’ 
то год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе клавиру и поче свирати некакв 
ете на супротну страну.{S} Идоше напред ћутећи.{S} Наједном се окрете.</p> <p>— Ви сте љути на  
! такође! и Славко пође с Момчилом кући ћутећи.{S} Наскоро се раздвојише а Славку би тешко кад  
и воз пође а он се наместио крај ње.{S} Ћути и размишља о авантурама. „Баш сам ја неки авантури 
 импозантан.{S} Милица седи до мајке па ћути; и њу је дирнуо разговор овога младића, који јој с 
кав сам.{S} Ја сам могао и могу дуго да ћутим, да не проговорим два <pb n="76" /> дана ни с ким 
мелости да то другоме кажем, ну трпим и ћутим.</p> <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у гла 
сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам  
 двоје — прекиде је Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она гл 
погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, ни 
асположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за в 
румени и не одговори ништа.</p> <p>— Ти ћутиш.{S} Ал’ ја све знам.{S} Славко те је сад испросио 
е летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> 
 нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже  
да слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се мо 
ови?</p> <p>— Јесмо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем св 
 сте дошли к нама, нисте изгледали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле 
 пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је  
да се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким 
е и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго је тако преми 
 свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У т 
Сумњам.{S} Сећам се једног таког стања, у коме сам се скоро налазио.{S} Певао сам, свирао, ал’  
викну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се може по вољи размишљати.{S} Прошли су та врем 
јатеља понуде за изравнање нашег спора, у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје поро 
 у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а 
е, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо та 
едала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она п 
ише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у 
е: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> <p>— Мислите ли, да је мени би 
 из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берлину, где су обоје били својим пословима.{S} Он, к 
ав какав је био пре 30 год. Све ствари, у колико је могуће, гледа да исправи мирним путем, а не 
S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој.{S} Пи 
тикеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији поно 
 његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и изгледало му је досадно, да износи језиком оно 
 <p>— Ето сад сам ти изнео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја 
S} Несносан ми је тај извештачени свет, у коме је све натегнуто и пусто.{S} Ако ме волиш, мама, 
 је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се  
м иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Го 
тљив! — рече — само волем овако тишину, у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегав 
иље.{S} Држао сам после једну здравицу, у којој сам с нагласком нападао на етикецију, јер су мн 
 Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро иск 
— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и празно и пуно.</p> <p>— Остави то сад!{S 
е“ — мислио је Славко.{S} Не ваља!{S} - У име моје породице — ово је очито понижавање мене само 
НКОВИЋА</p> <p>СЛАВКО - НЕЗНАНА СРЕЋА - У САМОЋИ</p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампа 
едице припишите себи.. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ ли 
шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу здрава је и душа.{S} Кад сам слаб, како  
да у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би з 
ко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о 
.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање С 
љица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што с 
тивши је за руке — немојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ов 
 би му помогла али од њега ни трага.{S} У том се на брежуљку појави једна жена с девојком.{S} С 
је била прва љубав а Татијана друга.{S} У њу се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она  
на је слушала.{S} Надежда се дивила.{S} У мах се створи велика дебата али Славко однесе победу  
ање.{S} Јели?</p> <p>— То је истина.{S} У први мах сам био обузет страшћу, али после сам се сти 
 да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас  
неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавиру седи јој ћерка а даље неколико го 
х снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву треба да има слоге и љубави, јер на томе се с 
 <p>Славко је изненађено посматраше.{S} У том тренутку му је изгледало, као да неко више биће г 
у коме смо криви обоје, ал’ ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас  
 ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро  
 ипак има некога, који о вама мисли.{S} У мало се не издаде да рекне: ја мислим о вама дан и но 
врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и обе се изненадише 
ста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаше и певаше, тихо расположење владало је њ 
о и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до куће.{S} Он би тада најволео да је он 
о не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим да ћу се и твој 
Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао 
} Последњу двојицу нерадо је гледао.{S} У њима је налазио људе без мисли, обичне — свакидање.{S 
београдских скупило се лепо друштво.{S} У сали, на канабету седи госпођа, домаћица; немарно се  
ад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити све моје стање и молићу га да ме пош 
те му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш два; ево  
</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђаху се по  
у и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном тренутку намисли да прими двобој, ал’ се брзо  
ру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Дара оста и даље 
 исто да се мора обазрети и на кућу.{S} У кући треба она да мотри на све, а не да се сва ослони 
Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који  
 ваша кућа, но морам ја да га водим?{S} У осталом нисам га ни видео; скитао сам по Београду и х 
</p> <p>— Не мари ништа! рече Момчило — у мраку се много лепше мисли..</p> <p>— И спава — дода  
 некадашња.{S} Брже бре! брже!</p> <p>— У здрављу Момчило!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим 
шли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље, рече Момчило.{S} Само  
рилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га Надежда.</p> <p>— Та  
Ја се од њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не веруј 
...</p> <p>— Куда, несретниче?</p> <p>— У Призрен с њом.</p> <p>— Ти си луд!{S} Како да те она  
у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му  
бим.{S} Она не може бити така женска! а у глави му опет сину једна мисао: каква женска и шта њо 
ста права с мушким.</p> <p>— Тако је! а у себи помисли: „зар и ти нешто знаш?“</p> <p>Славко ст 
уги почеше певати, а он још не спава, а у исто време и Милици бучи глава од синоћњег разговора. 
 блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учин 
ад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не 
 плакање.{S} Кога је проузроковао?{S} А у исто време и Милица се заноси мислима и она плаче и н 
а се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овак 
а једите!</p> <p>— Ја вас једио! рече а у њему се све преврће и науми да и даље продужи — ви ст 
тео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Н 
и врата.{S} Пред огледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учи 
ма човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и 
it="subSection" /> <p>Докле се то збива у кући Миличиној, Славко се проводи с Љубом.{S} Није из 
вет долази да се проводи, да се наужива у природним лепотама и да се истроши.{S} Бања — то је к 
одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се напије сласти са не 
н се стаде дивити и толико се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га о 
г тела.{S} Тишина <pb n="25" /> завлада у соби; он је мислио, зашто га та девојка интересује, к 
о преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Познали су се на страни, у Берл 
} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако с 
аху по дворници, сви ћутаху а она гледа у жице и пресече на мах једним брзим акордом... сви се  
ла.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и продужи:</p> <p>— 
е од сина.{S} Напослетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редо 
 заиста могло бити, растужи се, загледа у двориште које је сунце огрејавало; у дубоку сенку, ко 
 њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља од тога; сидом  
и по бујној коси, а Славко боље погледа у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше  
 мене.</p> <p>Милица диже очи и погледа у њега.{S} Он се смешкао.</p> <p>— Да, госпођице, рече  
 би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе о 
с.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмехну се Милица и погледа р 
 змије лете тамо амо.{S} Бистра је вода у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна ј 
 сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>— Да боме! и з 
адобио <pb n="77" /> гласа, али опет ја у све то сумњам.{S} Мени треба помоћи, али незнам какве 
имо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву...</p> <p>— У које спадају и жене, прекида га 
се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади.{S} Никако је не бих остави 
гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње п 
 Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж 
 на поље.{S} Једног вечера Мица је била у предсобљу, кад је он изашао.{S} Она је ћутала, а он с 
"47" /> у грозници и једнако му је била у памети мисао о њој, о расположењу Надеждином.{S} То г 
а.{S} Ја сам сам дошао а ти се заљубила у мене и ја у тебе.</p> <p>— И сад се волемо.</p> <p>—  
 за неко време, да би се после појавила у свој својој јачини.{S} Од прилике ја знам, каква је о 
нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада  
 госпођа, домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, к 
н на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју ли ја сад волем? мишљаше  
м доста размишљала.</p> <p>Руке пустила у крило и гледа у птице, које се играју по гранама, и п 
адовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом гласу, који је  
орити данас против обичаја, нема смисла у необразованом друштву.{S} Ми треба да ону децу, тај п 
 био задовољан њиме, који је имао посла у суду, али опет консерватизам из њега је вејао.{S} За  
х.{S} Као да је сва њена топлина прешла у њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она  
таде па опет пође.{S} Љубица му је ишла у сусрет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и с 
.{S} Некад би му окренула леђа и отишла у кућу, као да се наљутила, ал’ брзо би се повратила и  
ија.</p> <p>Тако исто и Милица размишља у свом кревету.{S} Налази, да је добар и т. д. само што 
о је давало повода многобројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начел 
навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепих и ружни 
</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, пажљиво п 
е собу до њихове и ручао заједно с њима у кафани.{S} За столом је седео достојанствено, гледао  
а се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и н 
нар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти  
и.{S} Јави јој, да иде на неколико дана у П., да ће се вратити и да се она се брине ништа за ње 
рођаку.{S} Звала ме је на неколико дана у госте.{S} Претставићу те као свог рођака.{S} Пристаје 
 претварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{ 
а испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина 
евојком.{S} Славко боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличин 
које, желео би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод ког 
м, каква је она и знам такође да је она у мојој природи, јер иначе не бих познавао сама себе, а 
јемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га  
послетку приђе, загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хте 
>Опет видимо пензионара Милана, официра у „оставци“ Мишу, жену му Дару.{S} Славко их је скоро с 
оца.{S} Ти знаш, да он не трпи поговора у млађега.</p> <p>— Неће ни он, мама, кад ти не пристај 
 вас слушам.</p> <p>— Ја нисам од скора у вашој кући, но одавно и много сам веселих часова пров 
о.</p> <p>Оне веселости и живости неста у њеној кући.{S} Сад је све било мртво и пусто.{S} Наде 
зрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то чинил 
ло.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад  
ја се с њом ни мало не слажем.{S} Ништа у њој није стално.{S} До сада су се толике теорије пром 
 ни сам, да ли је кад било, да ме ништа у души није гризло.{S} Сумњам.{S} Сећам се једног таког 
 би велики грех.{S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске про 
 је прошао, а он и не мисли да се враћа у Београд.</p> <p>Једног дана као и обично седео је код 
родужи — ја налазим да је највећа срећа у кући.{S} Имате кога да вас дочека, испрати, да вас ра 
а Богу има доста а богме и доста новаца у њиним касама.{S} Но сав труд око спремања се исплаћуј 
се он тако борио са сном, дотле је Мица у својој соби дуго и дуго гледала у месечину.{S} Мисли  
оје је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша причао о сво 
 је благо загрли, ал’ она скочи и отрча у кућу смејући се, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се 
/p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на крај света.{S 
" /> <p>На пољу је топло, као ретко кад у зимско доба и док је све изашло да се наужива на чист 
н.</p> <p>Он се извали на кревет и даде у мисли.{S} Синоћница му опет изађе пред очи.{S} Трудио 
изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, ако осећање дужности спрам својих још влада, т 
вко! рече отац сигурним гласом.{S} Овде у авлији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде пола 
коме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, ок 
ам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог оном мом тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и 
у никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде у Топчидер на овако лепом времену, а ја седим код куће. 
ша.{S} Надежда се изненади, кад га виде у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог ли 
ише тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчил 
ми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у другу собу.{S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако у 
 блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада прету 
 Он се смејао, а у том му се трн забоде у руку и изгребе га.</p> <p>— Не! пардон!{S} Ја сам вас 
 и Надежда и Момчило.</p> <p>Он се нађе у небраном грожђу.{S} Да пева, кад му срце није за пева 
опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изразише 
омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да  
а мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{S} Н 
огод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</p> < 
ишта и врати се жалосно натраг.{S} Леже у кревет.{S} Дрхташе сва, топле сузе радости падаху низ 
не буде мало! и старцу се завртеше сузе у очима.</p> <p>— Колико имаш ту?{S} Да видим!</p> <p>С 
S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која  
одина.{S} Њих је волео њежно, премда је у њиховом васпитању имао настраних идеја и непрактичних 
 фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не говори и као да се стара да не наруши т 
игом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се полако на њ 
а радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне исп 
} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом м 
е врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем!</p> <p>— Зовните! и он 
осећају, да нешто није добро, али им је у страсти да говоре противно.</p> <p>Разуме се по себи  
гостима.{S} Миша је баш причао, како је у рату пресекао једнога турског коњаника до седла, како 
јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону морања. 
 онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега му је жена, омалена, пуначка, с л 
вољно јако, да ће моћи потрести осећаје у Мише.{S} Напослетку написа:</p> <p>„Господине,</p> <p 
ртва тишина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захлад 
здвајати била би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно.. 
во, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао ипак је при поласку био тужан, као  
ије упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фи 
да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада бити срећни.{S 
е претставе, то је доста тешко.{S} Доле у дворишту поред плота стоји једна крушка, оголела и ка 
 у њима, бистра као суза, ал’ тамо доле у долини мутна је и каљава.{S} Неописано је то задовољс 
лучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе на исту клупу.{S} Звезде изашле по небу. 
....</p> <p>— Доста, молим те!{S} Ти ме у срце дираш!{S} Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, 
 могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="75" /> <p>Па и иначе био сам дос 
до 12. године, после сам скитао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви ме 
.. крај бањској сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више она 
 узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Није могао рећи ништа.{S} Брзо се трже.</ 
 така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и по 
се бар тиме ослободим оне мрачне стране у мојој души, која ме тако свирепо мучи.{S} Обично посл 
 и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам 
а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да буде слобод 
 А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! како сам несрећна!{S} Он ме 
— Да те не љуби више.</p> <p>Она бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не м 
еђ за осветом све већма расте.{S} Сврне у кафану једну и затражи вина.{S} Келнер му донесе.{S}  
{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изглед.{S}  
 предано и никоме не би допуштао, да се у његовом присуству та начела нападају.{S} Ако би ко го 
т!{S} Примаче се ближе њему, загледа се у његове очи и наслони на њега.{S} Пажљиво га обгрли и  
руке непомичне на жицама.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p 
, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и најед 
заборавила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> < 
е нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто  
шао?{S} Сад сам изишао из куће а сад се у њу враћам.{S} Ја сам пошао тамо, а ова ми омела пут.“ 
с тим дужностима — прогунђа он — све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле ре 
 хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он поглед 
 Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па з 
та би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш  
нице!</p> <p>— Како ситнице!{S} Види се у огледалу, какав си!{S} Блед, разбарушен!{S} Има код т 
Милица — право образовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо суди 
вари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима вију се по соби, а он  
па да ти држим предавање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче  
ло, ад’ он не стиже да одговори, јер се у исто време појави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни  
Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а М 
мисли морате да изнађете, да га пуштате у свет и добар и рђав, ал’ тако да добар преовлађује.{S 
на руку и замисли се.{S} Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и  
о интересује.{S} Мушки се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће зад 
ви, пишите — ја вам желим од срца среће у писању.{S} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвал 
послетку бити и да ли има за мене среће у свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p> 
ерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто тре 
че да треба све жене пустити као тичице у слободу па ће кад огладне саме доћи; а Милан: да жене 
 мрачна тачка, која ме свом снагом вуче у пропаст, али ње се не могу никако отрести.{S} Некада  
 све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S} Зар није то лудо?{S} Ова 
 пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прецизованим 
{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и изгледаше да пажљиво слуш 
ежда је баш била крај прозора и гледаше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А  
го.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њега задивљено.</p> <p>— Не љутим се!</p> <p>— Ми смо 
 је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта м 
ој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити 
оша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његов 
оплоте, пун неке сласти и он се дивљаше у свакој прилици и намерно губљаше, само да би њој учин 
 и приђе му.</p> <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се по 
 од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и 
ко страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити 
којаким именима.{S} Сузе му се завртеше у очима и да ко не би приметио његову забуну савлада се 
 је од батина 10 дана.{S} Сви се почеше у глас смејати.</p> <pb n="8" /> <p>— То вам није баш б 
енио сам се и после 2 године ме ставише у покој, а ја нисам био тако стар, да не бих могао ради 
сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је п 
цом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разговору.</p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“  
де са столице, а Надежда и Милица одоше у другу собу да се облаче.{S} Славко погледа за Милицом 
и Момчило.</p> <p>Славко и Милица одоше у врт.{S} У њему бејаше врло лепо Суре гране и голе виђ 
а.{S} Наш живот је сличан природи.{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S}  
ос му кукаст, а она тек 30ту напунила и у пуном јеку своје лепоте, која пре одбија но што привл 
 жену, као нешто више од обичних жена и у сваком погледу одавали су јој првенство, које јој заи 
казао се исто толико назадан, као год и у домаћем животу.{S} Док му је била жена жива, он је че 
.{S} Она је добра, али мало; горда је и у свему дилетант.{S} Ја знам, да ти се није допало њено 
иш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси 
о због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госп 
ја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} М 
ако је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све д 
змишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb  
а крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њо 
 па ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, ка 
 је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да  
зна, докле би ту остао, да се не појави у сусрет сама Мица.{S} Застаде мало, па затим јој брзо  
а је најбоље да срце <pb n="20" /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не б 
то лудо?{S} Овако лепо време, а он седи у соби!{S} То не би ни ђаво поднео!</p> <p>— Добро! доб 
ва на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара 
 мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; с том ра 
 одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расположен ни 
 зна.</p> <p>— Главна основа свему лежи у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, т 
, какав је; већ онакав, какав се налази у романима из ритерског и романтичног доба.{S} Нас глед 
оге а он да их испитује.{S} Мало излази у друштво, мало се меша али много зна, много је даровит 
лично поносила.{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног  
 сам волео пецкати људе без знања, који у души осећају, да нешто није добро, али им је у страст 
је и он био нешто саветник државни! али у том положају показао се исто толико назадан, као год  
p> <p>— Та ја знам, да ме ти љубиш, али у мало ми ниси измакао.{S} Сад се већ не бојим, јер си  
 забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет изађе из својих 
њен бол све већи. „Осветићу му се! вели у себи никад га више нећу видети!“</p> <p>— Славку није 
 влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав тај свет  
он — време је да се ради доста смо били у мртвачком сну.{S} Време пролази, а с њим иде и осуда  
в вам је он, госпођице!{S} Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћутали 
 воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на  
 ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи — она је млада и неискусна девојка!{S} Како ме ј 
огледе премда је знала да те њене мисли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S}  
утљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми кашу.{S} Погле 
Осећаше, како јој срце куца.{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је та 
„Баш сам ја неки авантуриста! — помисли у себи — а воз све јаче јури.{S} Он јој рече:</p> <p>—  
езриво одбила!{S} Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се  
же да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица!{S} А она се враголасто и  
акво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ниш 
</p> <p>И она ће га прочитати — помисли у себи — она ће се сама изненадити!{S} Тако јој и треба 
— „Ова ми се девојка већ свиди“ помисли у себи Славко.{S} Ово није од обичних девојака, види се 
како гута његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао 
ичину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> <p>Живот на бањи п 
 понашање помогне јој, да смести ствари у соби и одмах оде Мици.{S} Дочека га као и обично — пр 
м богињама и т. д.</p> <p>Многих ствари у данашњем друштву ја се гнушам.{S} Страшно ме потреса  
да вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! р 
во га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S} Да је био паметан,  
е, док жели да се <pb n="19" /> загњури у рад, дотле му је ипак нешто празно, ипак му нешто нед 
ш.{S} Ја те не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p> 
и се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у 
ћеш бити млада!</p> <p>— Еј, мама, и ти у то верујеш?!</p> <p>— Не верујем, ал’ у оваким прилик 
си непрекидно пред њом...{S} Само си ти у овом случају био мало неискрен спрам ње прекиде га Мо 
амршти.</p> <p>— Децу треба васпитавати у строгости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили  
 били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме некад заво 
говор му се није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже 
н побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскривеније мисли о себи.{S} Он 
— Добро! можемо прву лекцију сад почети у разговору.</p> <p>Излагаше своје теорије и мислио све 
 неће сазнати, јер ко би могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S}  
скакати преко њих, где можеш лако пасти у блато и сав се искаљати.{S} Горе сунце сија, небо пла 
мисли и он их никако није могао довести у склад.{S} Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упит 
че Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад  
и то сада!{S} Љуба ће, мислим сутра ићи у Призрен.</p> <p>— Па ако!{S} Ти нећеш са њом?!</p> <p 
чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господин, онај што 
којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Д 
 јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати дивних обл 
аше у свет доле под њим.{S} Био је мрак у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад  
емојте се само смејати и ако сам ја тек у 18 години, јер од малена сам волела да се занимам књи 
имљива и свака пуна жара и милине и тек у свакој мора доћи до објашњавања — оног објашњавања, к 
што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се доцни 
их тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — р 
а је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам прен 
 да говорим но с њим!{S} Сто пута падам у ту исту погрешку и никад се не могу опростити ње!{S}  
јете.{S} Ја не бих никако волео, да сам у твојој кожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што с 
да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред каже, па куд пукне; ну Надежда га престиже.{S} 
у здравицу критиковати наводећи: да сам у њој много претерао.{S} Даље нисам се објашњавао, но с 
ти несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко б 
ујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> 
Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада 
 Због тога и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи д 
јурио.{S} Јел’ била слободна пред тобом у понашању?</p> <p>— Јесте! у мало јој нисам нанео неср 
 — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања.{S} Дара их сумњиво погледа и то каза 
ре?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руци, или неком романчином из ритерског доба!{S} Пих! 
 се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер пред њим се отварао свет,  
види користи и који су већ једном ногом у гробу...</p> <p>— Јеси ли се, Славко, бога ти наприча 
S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш 
{S} Он је и сувише заузет својим послом у канцеларији, у клубу и кафани.{S} Поред свег гласа, к 
да му је било тешко и једном је страном у души био окренут Мици.{S} Било му је <pb n="59" /> не 
тао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта  
е у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно бл 
и и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не знам — извесно; али мислим  
 али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само 
едан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играју лутке.</p> <p>Други господи 
л’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам гро 
ни.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није им 
} Осећао је велику радост, кад је легао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p>  
 столом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво пог 
мо знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Д 
едну тачку на дувару.{S} Дуго је гледао у њу и наједанпут, магла му нека паде пред очи, а из он 
{S} И у нама се налазе разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb  
о те бар тебе нађох — Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људ 
та мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју ле 
ти.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје 
 <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а сузе г 
њега, тако му је било и гледао је право у њу.{S} Она опази то и збуњено рече:</p> <p>— Мало сам 
толици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Канту и Дарвину и њиховим тео 
аше главе на њих, већ оде с Мицом право у собу.{S} Надежда је баш била крај прозора и гледаше у 
n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, којим су 
 бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле не знате!  
p> <p>— Па имам приличну.{S} Нема много у њој, ал’ је све одабрано.{S} За њу никада не жалим но 
давно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се  
мила и пријатна, да би сваки радо седео у њој.</p> <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта с 
земаљски свет и тада сам ванредно весео у души, премда се то неки могло спазити на мени.{S} Ето 
традан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, протре опи и стане се 
личи — да не кажем коме.{S} Кад сам био у Београду нагледао сам се доста орфеума и нашао сам и  
видим грозну мизерију.{S} Синоћ сам био у једној кафани, где певачице певају.{S} Гнушао сам се  
валили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо про 
— Заиста не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршт 
а с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрво, глед 
а на Славка и кад виде како се променио у лицу, и она се промени.{S} Грицкаше своје беле нокте  
лавком.{S} Он се је био толико одомаћио у њиховој кући да су сматрали за грех, ако га не позову 
да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед в 
се брзо трже.{S} Та мисао је пала онако у једном магновењу раздраженог духа, али јамачно није б 
је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отиш 
по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајмун.{S} Треба  
ог и не гледа.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му 
 Одлазио је сваког вечера, седео дубоко у ноћ и после се враћао кући неспокојнији но што је дош 
ке ружице.{S} Но нешто га је задржавало у томе, није могао веровати да је она његова.</p> <pb n 
а се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде у варош и поче размишљати о свему,  
ко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одмах! и пружи м 
? осмехну се Милица и погледа радознало у њега.</p> <p>— Не! никако!{S} Ви сте се издвојили од  
ј, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} У једном т 
{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које може постићи нарочито оне, кој 
 ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} Он је благо 
је скинуо големи терет, тако му је било у души.{S} Осећао је велику радост, кад је легао у крев 
ца благодарим.{S} Али нешто се и десило у вашој кући са мном.{S} Нећу да дуљим, јер можда и сам 
и највећој припеци и кад се све завукло у собе те прежива, дође нов гост, но он је брзо привука 
 тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, 
бијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="35" /> певајући и настало је доба просвеће 
Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право в 
, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне  
 радо гледа.{S} Па то се не огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, свак 
амо.{S} Топлина така која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњав 
ем!{S} Среће нема на земљи, она је само у гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жа 
омоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет д 
} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми је жао.</ 
ора обратити њему, па ма да не верујемо у њега.{S} Добијемо неког олакшања у души.{S} Ја не сма 
 за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дер 
о проћи.</p> <p>— Лепо!{S} Вечерас ћемо у Београд — рече Славко.</p> <p>— То се разуме.{S} Ваљд 
 јури и наш живот и напослетку долазимо у станицу мира.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— Док ми  
матрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у  
кеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати користи.{ 
 суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља 
рке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том с 
да сам више расположен у том ћутању, но у весељу.{S} Кад сам весео, то је само израз досаде и ж 
каже — сви ми кашу.{S} Погледа слободно у њу.</p> <p>— Не! ја нисам ћутљив! — рече — само волем 
ршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</p> <p>— Па то је природно! рече Сла 
 узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> <pb n="92" /> <p>Док је Славко ово говор 
његову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милин 
о да вам благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се 
а сам негде и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мо 
</p> <p>Он се намршти, погледа прекорно у њу и мрачно јој одговори:</p> <p>— Махнимо то!{S} Ја  
 Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо 
 је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, пра 
 и кад дође до несугласица, оне нису то у правом смислу и при њима се у души порађа чувство, ко 
и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и ручао заједно с њима у 
другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у коме се говори о женама и еманципацији њиховој 
се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога мира а другима  
си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено ј 
тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није никад потпуно светло?{S} Рекох, да зн 
у се ја њој!{S} Док постанем и ја нешто у Србији, одмах ће окретати главе на мене.{S} Ако поста 
ћам као неки терет; једнако ми је нешто у наручјима, као да њу држим, а бојим се, да руку отвор 
а му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да 
т и говорити: ето, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да  
ки и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p>  
а рече, да је понашање најважнија ствар у друштву и да се по њему може оценити право образовање 
егао у кревет.{S} И већ замишљаше оглас у новинама:</p> <p> <hi>Милица и Славко</hi> </p> <p> < 
 сасвим и оправдано.{S} Жене су код нас у потиштеном <pb n="9" /> положају и дати им права, кој 
де их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу.{S} 
стекнем таког зета.{S} Свршио је лисанс у Паризу, од добре је породице, има леп положај, па зар 
> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и тада сам ванредно весео у ду 
загледа у панталоне, па у њега, па опет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на ч 
 говори или кад је свршио своју дужност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и труди 
 који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том послу.</p> <p>— Невешти сте! повикаше сви сем Дар 
 би грехота.{S} Срећа није у новцу, већ у глави — а то је код њега.</p> <p>— Оно... тако је!{S} 
бразовање не састоји се у етикецији већ у нечем другом.</p> <p>— Врло лепо судите, госпођице!{S 
а су сматрали за грех, ако га не позову у друштво.{S} Он их је пратио свуда, он им је показивао 
лим?{S} Тако просте ствари да ми не иду у главу!{S} Извали се у столици а густи праменови дима  
!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити лепо!{S} Биће велика интелегенција.< 
 сам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко друг 
.{S} Седели смо, ја сам држао њену руку у својој, све ме је нешто копкало и гурало, да је загрл 
и благодарним погледом.{S} Изгледаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао  
ишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена! и све ређа даље и даље 
без краја и конца.</p> <p>Највећу ларму у бањама дижу женске.{S} То је јасна ствар као 2 и 2 =  
искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио паметно и разложно, ипак 
а се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тишини.{S} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p 
еше се после нешто препирати о понашању у друштву.{S} Љуба рече, да је понашање најважнија ства 
ија.</p> <p>Од осталих гостију, који су у овој бањи налази се и Надежда с Мицом и Славком.{S} О 
ва, а њих нећу никад ни сазнати, јер су у мојој природи.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и ш 
, а с њим иде и осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треб 
о могли одговорити и отишли бисмо одмах у песимизам...</p> <p>— У песимизам!{S} То је и најбоље 
, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна  
н је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се  
волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ову заборавити.{S} Мица је право зл 
чију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку.{S} Звала ме је на неколи 
чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми 
олако освајати његово тело, Мица је још у памети, ал’ бледи све више и више — он је заспао.</p> 
и прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дивној и величанственој кући г. Саве, једнога од први 
ml:id="SRP19023_C6"> <head>VI</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним 
оста и била интелигента девојка.</p> <p>У његовим речима било је неког благог песимизма, али не 
 карата.{S} Одавно нисам играла.</p> <p>У свакој другој прилици он би одбио понуду, али кад ну  
празно, ипак му нешто недостаје.</p> <p>У том неко куцну на врата — „Напред! викну Надежда.</p> 
и и горко поче себи пребацивати.</p> <p>У мах јој паде тешко и криво.{S} Зар она да кога оштете 
ш све видети ал’ не све примати.</p> <p>У том мрак се спуштао све више; дрвеће пред кућом загрн 
подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку као да паде не 
ута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души као да се налази једна мрачна тачка, која  
"44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није му се допало. „Као да ја  
да мислим; али држим да не треба ничије убеђење нападати, но га пустити да иде својим током.</p 
ће, гледа да исправи мирним путем, а не убијањем.{S} Прошло је доба, кад се ишло у рат <pb n="3 
идим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене познаје сваки као ваљаног и да се не хва 
 штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо! видите ли ове — показујући на оца и бра 
акоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке з 
амо, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме и убио, какав си!{S} Јелте, г. Славко, какав је иначе?</p 
.{S} И кад би остао с њом, ти би сасвим убио Мицу, а да ли 6и ти то допустио?{S} Ти си сад на м 
н није знао, ни како се држи револвер а убити — то је и одвише!{S} Грозио се кокошку једну да з 
 се кокошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за 
 Док смо били у гимназији, био је права убојица.</p> <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас цен 
е среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тиме потп 
, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних ж 
е по њему, ал’ нађе свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Б 
по сам се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, ко 
 промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је  
и му тако драго то лешкарење и промуца: увек ћу те тако волети, Мицо! увек!{S} Никада те нећу з 
а, ти ниси никад тако говорила мени!{S} Увек си говорила, да је најбоље да срце <pb n="20" /> р 
ве то знам, а нарочито женске тајне.{S} Увек разбирам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек 
 у којој се може по вољи размишљати.{S} Увек сам избегавао вреву и у њој ми је неугодно.</p> <p 
јави, да би он гледао, <pb n="16" /> да увек има по неколико жена.{S} При растанку, - Надежда п 
Одвешћу те једном адвокату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице м 
{S} Живот тече по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако ис 
Мене несрећа тера од рођења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не вол 
ам много пута долазио до тог закључка и увек сам <pb n="14" /> се отргао од њега, ал’ признајем 
ам за њих.</p> <pb n="93" /> <p>— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радил 
адави дух је модеран и немогуће би било увести наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, сло 
и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за ра 
мо кљукани грчким и латинским, да бисмо увидели огромно незнање тих народа, који су онда били в 
да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити кр 
н без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није добро Кад сам био гимназист, то ми 
е тачке поче се помаљати неразговетно и увијено.{S} Напреже вид да прозре ту прилику, која му с 
страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми 
 А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све је добро!{S} 
тив правде.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насме 
ву.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта  
Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, мог пријатеља.</p> <p>— То не знам.</ 
 част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га, јер сам био изазван.{S} Тући се нећу.{S 
лагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац се пренерази, окреташе се по соб 
.{S} Идите свршено је све.{S} Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Мила 
сијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. говораше на претрг Славко.. и позвао ме да се 
 <p>Славко побледе из ока му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n= 
<p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти д 
изведе <pb n="64" /> пожар и ипак да се угаси.{S} Настаје поново мир.{S} Па и кад дође до несуг 
питно и подсмешљиво.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а ода 
честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Милицом се зближи још  
ете Момчила.{S} Овај се зачуди, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није ш 
омчилових.{S} Она је била сама и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г 
оро се раздвојише а Славку би тешко кад угледа своју малу и бедну кућицу — свој стан.</p> <p>Ла 
ју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је угледа, окрете главу а она се насмеши као на старог зна 
ост и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво 
ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао лице Миличино, које је кад кад било тужно — бар 
 Овде онде налазиле су се клупе, лепе и угодне за седење.{S} На једну од њих посадише се.{S} Сл 
уше сам осећао досаду и ја сам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S 
<p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри гл 
гова, — Надежда којој је било преко 35, удала се за Саву врло млада у 17 год. из љубави.{S} Поз 
о мало.{S} Она ми је слабо давала да се удаљавам од ње.</p> <pb n="94" /> <p>— То иде у прилог  
— ја да сам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар. 
/p> <p>— Онда ћу ја вас! и поче је лако ударати по рукама и лицу — то вам враћам!</p> <pb n="53 
твоје очи.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{ 
p>— И спава — дода Милица, смешећи се и удари лако Момчила по образу.</p> <p>— Еј! ти мислиш ва 
увише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> 
>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви? 
p>— Имате право, госпођице!{S} Млађи су ударили савременијим путем; они износе живот с мотивима 
ам ни помислила да вас вређам.</p> <p>— Ударите ме слободно још једаред! молио је он.</p> <p>—  
ну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} На сред  
те млади, будућност вам лепа предстоји, удаћете се и бићете срећни — проговори загушено — то ће 
оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их својим  
биљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама 
 његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да их пољуби и мисл 
о у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у кавану, праћена својом мајком и сви присутни изра 
 месту и очекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и са 
 је тако премишљао и једва се накани да уђе. „Само да не буде оних досадника!“ помисли, кад отв 
 ми омела пут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, 
Та га мисао окуражи и смело ал’ дрхћући уђе у салон, који је био полумрачан као и његова душа.{ 
е његов суд а он јој је давао.{S} У том уђе и Милица с послужавником.{S} Тек сад је могао боље  
о штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Момчило с једним другом — рече.</ 
.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се  
ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, при клавир 
 врата — „Напред! викну Надежда.</p> <p>Уђе Милица, рукова се с Момчилом и одмах загрли мајку н 
.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p>Уђе непознати му господин, млад, ћелав, са златним цвик 
тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а С 
:</p> <p>— Како је све ово лепо!</p> <p>Уђоше већ и у кућу.{S} Славко се обрташе на све стране: 
</p> <p>Надежда скочи — нареди да одмах уђу.{S} Видело се, да је он добро познат ту, јер га при 
и се мути, кад на то помислим.{S} То је ужас један, то је највеће зло у данашњем друштву, које  
оже се мислити — али те ситнице могу ме ужасно наједити и једиле су ме у оно доба.</p> <pb n="7 
то би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на  
е? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да с 
ало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче 
 свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће на 
 и кафани.{S} Поред свег гласа, који је уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања  
ко обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да иде на неколико 
 сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си седео.</ 
болест.{S} И ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и д 
у собу, она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с  
 вама, да бих вас расположила.</p> <p>— Узалудан вам је труд.{S} Ја сам расположен, као никад.< 
лавку не сасвим.{S} Појава Љубина га је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи 
 изговорене.</p> <p>— Славко повика она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не  
тко досад и пева ал’ дрхтавим гласом од узбуђења. „Снашла ме срећа! мишљаше у себи — заљубио са 
е му тако таман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина  
о не би тада био песимиста и кога не би узбуђивало огромно његово незнање?!</p> <p>— То је исти 
х иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђујем, кад видим начин, на који се деца, на који се 
рзо се трже.</p> <p>— Како си ослабила! узвикну болно.</p> <p>— Волела сам те рече.</p> <p>— А  
 ништа.</p> <p>— Ништа вам то не вреди! узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то 
аврши Надежда.</p> <p>— Сасвим је тако! узвикну Славко — Ништа нема боље од мира, у коме се мож 
Све је добро!{S} Проћиће то; а Момчило! узвикну — извини! нисам те видела.</p> <p>— Не мари!{S} 
 то је оно детињасто обожавање старине, узвикну Славко.{S} Ми смо им заиста дужни за своје осло 
само из дуга времена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бри 
 пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске победиоци.{S} Има нек 
> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш? узвикну она — Добро те бар тебе нађох — Овде бих била к 
ас молим.. идите...</p> <p>— Збогом!{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи т 
дежда.</p> <p>— Та молим вас госпођо, — узвикну Миша</p> <p>— ви се само тим женама бавите, к’о 
м.. све је ситница.</p> <p>— Све, све — узвикну он и погледа сумњиво на Момчила.</p> <p>— Јест! 
у не привуче пажњу,</p> <p>— Видиш ли?— узвикну Славко, ништа не могу себи да објасним.{S} Све  
а и кад га угледа, насмеши се и радосно узвикну:</p> <p>— Ах!{S} г. Славко!{S} Мило ми је!</p>  
у народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има  
ј брзо приђе.</p> <p>— Мицо!{S} Славко! узвикнуше обоје и падоше једно другоме у наручје.{S} Ни 
тво? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међ 
ила и будимо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се 
у.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} 
познаника.</p> <p>— Како је лепо време! уздахну она — Божић ће нам бити ове године без снега.{S 
.</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буде и онај тамо?</p> <p>— Неће  
ме, наш живот.{S} Треба радити... треба уздахну Славко — време ће нас престићи.</p> <p>— Марим  
је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непомично на једном месту.{S} Славко х 
д својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око  
адовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и на њему се види по која колеба.{S} Сунце  
 до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на крају разрешено. 
 и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена се опажала на њој.{S} Очи њене 
pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Н 
е.</p> <p>— Да ми је једно 100 динара — уздисаше Дара — не бих више тражила!{S} Да се покрпим м 
 поносито тресући сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборав 
од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p> 
их и пуних идеала.{S} Према њима је био уздржљив и ако се није Отворено препирао, није никоме н 
себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је  
 у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! 
 Писмо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа  
има нема ни појма он.{S} Баш којешта! — Узе панталоне да обуче, погледа их; доле беху искрзане  
дном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити класе: јед 
 нешто тражаше.{S} Па онда баци књигу и узе другу.{S} Случајно наиђе на једно место у њој, у ко 
> <p>Госпођа је поче стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, 
ији има жена једна, сад ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме 
ај!{S} Ево ти писма од ње!</p> <p>Он га узеде и прочита.{S} Гледаше бесмислено у Момчила.</p> < 
више се неколико месеци.{S} Отсуство је узео под изговором, да је болестан.{S} Мици је писао да 
шљаше у себи — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том 
 бих волела да видим, какве личности ви узимате за описивање.</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу  
смо тада били још деца.{S} Оно не треба узимати у обзир.</p> <p>— Ниси ни мислила, да ћеш ме не 
рет.{S} Он затрепета сав, срце му бурно узлупа и са страхом очекује, да ли ће подићи главу.{S}  
ојте оклевати!{S} У раду сваки треба да узме удела, па и ви женске.{S} Ове руке — принесе их св 
ла сам собе.{S} Мој Миша никако неће да узме слушкињу, но све морам сама.{S} Мислила сам даћу к 
о панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> <p>Он се извали на кревет  
што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од свакога.{S} И сад ко је крив свему томе!{S} Ни 
мо!{S} Иначе мајка ми спава.{S} Само да узмем сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, гд 
је тебе пола.{S} Дакле, видиш, како год узмеш, ја сам са сваке стране срећан, а ништа сам не ра 
пођо!{S} Ја је љубим.</p> <p>— Па лепо! узмите је!{S} Ја не браним.{S} Знам добро, какви сте и  
 сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико сметао, јер п 
боље погледа и позна у девојци Љубу.{S} Узмути се и дохвати обе руке Миличине грчевито и њежно. 
 и дебеле.</p> <pb n="84" /> <p>Све ово узмути крв у Славку и сад би ишао с овом девојком на кр 
у борбу али смелу одлуку.{S} То је мало узмути, крадом пушташе уздах за уздахом и сеђаше непоми 
макну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчи 
 је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може један део његове сл 
 не вреде ништа.{S} Нама се стављају за узоре Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, 
 на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S 
 данас су женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато ни 
штву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекомерној осетљивости, због које сам се 
није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза су 
је, зашто он њу не воли и није налазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован мн 
зао.{S} Некад сам тако нерасположен без узрока и само ћутим, премда и сам увиђам, да тако није  
 њеној слободи, али није јој могао наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељам 
ц беше студен као и његова душа.{S} Сав узрујан оде од ње.{S} Силазећи низ степенице стане прем 
ш мало, а затим пође кући.{S} Рукова се узрујано и расејано.{S} На вратима у авлији Мица га чек 
еверица, како ломи несташно гранчице, и уједном седе до њега као старог пријатеља и познаника.< 
} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју 
образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те људи! пропаде 
народу, који би он дао војсци.{S} Даље, укинуо бих све саветнике, јер они не раде ништа и напос 
 Дакле не знате! е да вам кажем!</p> <p>Укинуо бих адвокате</p> <p>— Адвокате! викну Надежда —  
 не обазревши се на њу.{S} А кад јој се уклони с очију она бризне у плач и силно зајеца. „Ах! к 
 мртав пијан однеше га кући.{S} Отац се укоњачио па гледа свога сина немо.{S} Дуго стајаше непо 
чи, поднесе му понизно руку и стаде као укопан</p> <pb n="39" /> <p>— Два гроша само! рече Слав 
 Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој су били већ чети 
 крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>Отац погледа на дрв 
на ћуташе и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не за 
круте етикеције и њу обавештавајмо, њој уливајмо у главу савремене мисли и тежње па ћемо имати  
жност у њеном обучавању.{S} Своје идеје уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о 
следити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он примити мно 
е полако ишчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S}  
ш у том уживам.{S} Манем све па јури по улицама! а он се завуче у собу па само ради и пише.{S}  
иком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26"  
а и сам није знао куда?{S} Кад граја на улици постане већа, дигне полако главу; осмејак му прел 
ичају.{S} Кораци одјекују по полутамној улици и он је задовољан, као ретко досад и пева ал’ дрх 
, јер их сунце не додирује.{S} А по тој улици корача полако младић од својих 25 година, хладан, 
оветарцем, негде петао један кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нес 
есец — све.{S} Тишина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одј 
цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело 
гледа онако, како смо замишљали.{S} Иде улицом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себ 
head>VIII</head> <p>Два младића се журе улицом, од којих обојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> < 
 зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, који иде својим послом тамо ам 
ако, да не би узнемиравао сина изађе на улицу.{S} За мало срете Момчила.{S} Овај се зачуди, кад 
b n="28" /> <p>Кад су изашли из куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао 
 друштва, у коме је волела да игра прву улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то др 
 стишавати а Славко узе брзо да прича о улози жене у породици.{S} Навео је, како жена треба да  
о.{S} Седео је као на углевљу.{S} Једва улучи прилику да изађе на поље, а одатле у врт.{S} Седе 
живље и никоме не паде <pb n="73" /> на ум да иде у своју собу.{S} Ту се десио Славко и кад је  
али те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру,  
ноћ и г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као о 
мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да  
S} Он оста покуњен.{S} Страст се полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, о 
ш?{S} Остави ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јав 
а гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му  
страма, које је донела нека „генијална“ уметница у моди из Париза и Беча.{S} Кадкад би Миша при 
 па каких има палето-а!</p> <p>— Збиља! умеша се Славко — женске ће још мало почети носити као  
/p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики грех према просвет 
 два прођоше, а наступи пролеће благо и умилно.{S} Тице радосно певају по дрвећу, снег се топи  
авити.{S} Мица је право злато.{S} Лепо, умиљата, образована.{S} Причала ми је, како си је учио  
 и т, д, али она свуда га гледа благо и умиљато. „Дај баш да видим добро, кака је та девојка, о 
ели, као кад сине и то је тако весело и умиљато.{S} Ипак, ипак; мени се допада та променљивост. 
ве су те женске карактерне, пуне духа и умиљатости.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћет 
 зевну старац и леже.{S} Наскоро се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање ст 
раже, ништа лепше!{S} Добили бисмо више умних снага, које су нама тако потребне.{S} У друштву т 
нда ће се у Србији створити велика маса умног пролетаријата, па зар тада да један школован чове 
ни су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто више од обичних жена и у сваком по 
ју своја посла и да за њих није никакво умовање. „Е, гле ти сад? — помисли у себи — то значи да 
омоћи тај разлог о правичности, то голо умовање.</p> <pb n="42" /> <p>— Молим вас, не досађујте 
аде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно 
} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне трепавице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
јим иберцигом.{S} Полако скиде иберциг, умота је у њега, а она све јаче дрхташе и наслони се по 
 утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира, Вебера, Гетеа и друге, које немају за н 
тране, а та је помоћ била толика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се расту 
лу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе деца и он је био најстарији међу њо 
а си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу 
ше нека сета.{S} Све је било на њој као умртвљено.{S} Надежда се озбиљно забрину за њу, питала  
</p> <p>— Видећете сутра.{S} Могу вам и унапред рећи, да моје личности носе особени тип.{S} Муш 
оборио ноте с клавира.{S} Сав се једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништ 
 томе више!{S} Зар би ти могао свог оца унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на м 
или својим пословима.{S} Он, као ђак на универзитету; она као радознала, да види свет људе, о к 
ла да одобрим срества, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много св 
рно куцало.</p> <p>— Одмараћеш се доста унутра.{S} Напред! и гурну га пред себе.{S} Све, како ј 
!{S} Ја к’о велим.{S} Твоја воља! и оде унутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19023 
> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љ 
 све јаче.</p> <pb n="56" /> <p>— Идите унутра! мољаше је, пропашћете!</p> <p>— Нећу! не бринит 
о није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Јури воз, лете предмети поред њега а Славко  
аше и диже главу: да — прозбори и улети унутра а оп стајаше:{S} Лаку ноћ; довикну — не заборави 
чекиваше ал’ она не изађе.{S} Уђе и сам унутра.{S} Она не гледаше у њега а он се и сам окрене и 
> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се надала 
p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што 
ти само морам јаче истаћи ту обичност и уображење.{S} Наша омладина се не угледа на какве велик 
} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јасно прец 
>— Заложили бисте све наките за војску! упаде живо у реч госпођа.</p> <p>— Није, није!{S} Дакле 
и, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми јурнусмо у  
 Он је седео близу пећи, лампа још није упаљена, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се 
вац, јер је није волео.</p> <p>— А она? упита га радознала и пажљиво гледаше све покрете на њег 
ћемо јести, отац, крушака с тог дрвета? упита га, кад је улазио у собу с панталонама.</p> <p>От 
p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено Миша, а Милица се насмеја његовом стр 
е и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искр 
оје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{ 
ажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар 
а зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S} Она се застиде, поруме 
е окрете.</p> <p>— Ви сте љути на мене? упита је благо.</p> <p>Она му окрене лице и гледаше у њ 
лете ли ви, госпођице, музику и певање? упита је он.</p> <p>— О још како!{S} Уживам у њој.{S} А 
л’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одговори, јер се у 
е како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и брзо уђе уну 
пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошли к нама, нисте изгл 
— То вам није баш било пријатно, јелте? упита Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала доби 
.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није зло?</p> <pb n="29" />  
 је осећао.</p> <p>— Како вам се свиди? упита га при свршетку.</p> <p>— Врло лепо?{S} Ванредно  
ло посматраше.</p> <p>— Јеси ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} 
е.</p> <p>— А јеси ли био кадгод рањен? упита га Милан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта 
мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа...  
на.</p> <p>— Дал’ пишете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га  
{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако скиде иберц 
ца.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за 
 Скочи к’о опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се ус 
ла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! а да кога?</p> <p>—  
<p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без речи приђе 
агост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?< 
екако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>— Није ми ништа 
? — Али...</p> <p>Јеси ли био код ње? — упита га страшљиво.</p> <p>— Јесам!{S} Плаче због тебе. 
к у соби.</p> <p>— А где сте били ви? — упита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, м 
рвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p> <p>— Криви?{S} Баш сте 
пурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Гледам твоје очи.{S} Лепе  
врло лепо прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна гд 
</p> <p>— Ви дакле тражите моју кћер? — упита га.</p> <p>— Да, госпођо!{S} Ја је љубим.</p> <p> 
p> <p>— Јесте ли се свађали који пут? — упита га Момчило.</p> <p>— По мало.{S} Она ми је слабо  
а се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> <p>— Знам!{S} Казао ми је твој отац!{S} И 
{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео!</p> <p>— Јес 
гробу.</p> <p>— А зашто тако говорите — упита Мица жалостиво — па ипак има некога, који о вама  
и напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би т 
ам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Тресла сам собе.{S} Мој Миша 
уда отварати.</p> <p>— Е па молим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србиј 
о у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати обоје.{S} Дохвати је за руке  
ма.{S} Загледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не труди 
штва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутал 
, када га угледа тако промењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>—  
и казали!{S} Милица се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати! 
и ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и  
.{S} Погледа по соби, намршти се мало и упита.</p> <p>— Гос.{S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја са 
ије ми ништа!{S} Проћиће!</p> <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Не 
о, погледа га и саже главу.{S} Наједном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S}  
тетом и тако ћутао дуго и дуго.{S} Опет упита оца:</p> <pb n="45" /> <p>— Ко је добар лекар овд 
>— Сад сам ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништ 
</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — небој се! снажно га обгрли — хај 
ошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се старац — Славо, не мисли о томе више!{S} Зар  
 некада тако једном као дечак радио.{S} Уплаши се од те помисли и прекореваше себе, што таку не 
у лепог девојчета из близа.{S} Скоро се уплаши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загл 
? онако, знаш за ране.</p> <p>Старац се уплаши.{S} Тетураше он тамо амо по соби, тек’ на синовљ 
мајчиним.</p> <p>— Иди, лудо, ала си ме уплашила!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} 
ац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си  
овијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и нашки.{S} Када  
којима се и сувише начитала.{S} Тамо се упознају и узму.{S} Ступању њиховом у брак није нико см 
у научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их са својим и тако зна.</p> <p>— Главна осно 
задовољства.{S} А то тако красно време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шет 
узвикну жестоко Милан, људи, који су на управи никад то неће допустити!</p> <p>— Али они неће в 
 се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више п 
у и наметнуло би нам се питање: ко њиме управља — свет околина и природа.</p> <p>— Врло добро!{ 
да сам тада био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако врем 
 је да сви радимо а да оставимо бригу о управљању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо!  
би нисмо, свуд смо немарни — т. ј. наши управљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учи 
 хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им соб 
3_C1"> <head>I.</head> <p>Благо зимско, управо пролећње сунце обасјава улицу, живу, пуну света, 
 а пред њом не баш тако примамљив и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражил 
 и <pb n="78" /> не гледаше.{S} Гледаше управо у Мицу, која би изненађена тим речима и тоном, к 
Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хт 
 од ње из жеље, да јој се напакости или управо, да се искуша љубав.</p> </div> <div type="chapt 
војка, о којој морам без воље мислити и упре очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми ч 
.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти.</p> <p>— Петнајест динара дајеш мени?{S} Пет 
сидом себе јуначи и кад је погледа, она упрли очи у пећ и он се до миле воље могао | нагледати  
би — и ко зна да ли ћу је баш узети.{S} Упропастити је — био би велики грех.{S} У том нешто заш 
оље, рече Момчило.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочи 
у васпитању, прекиде га Славко.{S} Како упутите дете, тако ће и бити.{S} Све његове мисли морат 
ми јурнусмо у Турке дерући се из гласа „ура“ а свакоме је при том срце скакало.{S} Био сам на ч 
 је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем  
.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свршена је ст 
х трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку за жи 
ала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} 
срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми таленат и сјајну бу 
p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој дока 
 или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом, ал’ ње 
една буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грозни 
а уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жало 
 /> није сметало ништа ово данашње наше уређење па су живели боље но ми сада?</p> <p>— Друго см 
авко поче говорити о друштву, о његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два о 
ирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним столом играју се карата, 
а изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S 
ро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе 
Из ране младости показивао је наклоност усамљености и размишљању.{S} Доцније отац му пропаде а  
 дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужнос 
 на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 
 као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији постаје.</p> <p>— Потпуно се сл 
 — зар — ви збиља мислите да ће се таке усијане идеје кадкад остварити?</p> <p>Славко побледе и 
{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вратио.{S} Сад се нашао увређен.. гово 
 њега, то је тренутно и као да је израз усиљавања, да би се отресао туге.{S} Ако је весео, то ј 
а за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га саслуша м 
бе нешто.</p> <p>— Мало има! насмеја се усиљено.{S} Добио сам позив за двобој....</p> <p>— Двоб 
о си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нисам блед.{S} Идем мало у варош.</p> <p>Оде  
и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама <pb n="4" 
а или покварена.</p> <p>— Браво! браво! ускликну Надежда — ви врло лепо судите!{S} Славко се ла 
и.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S}  
о.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне мисли на другу.{S} 
е, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу  
рно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је добила.</p> < 
адежда — ви ће те бити тако добри да ме услужите којом књигом!</p> <p>— Драге воље! драге воље! 
} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али наједном стаде па опет пође.{S} Љубица му ј 
он је већ осећао њен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао 
женске.{S} Ове руке — принесе их својим уснама, а она обори главу — могу много да учине, много  
ледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Неки пут се 
ога љуби.{S} Свирка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли 
јавање другога, ал’ без икаква полета и успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу,  
човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе сукњу с две стране.{S} Не 
 ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио!</p> <p 
ну клупу, на којој је с Мицом седео.{S} Успомене навалише на њега и сав им се предаде.{S} Дрвећ 
зитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне, руке које држе су 
а је он добро познат ту, јер га примише усрдно и просто.</p> <p>— Ово је мој друг Славко Петров 
 Дочека га као и обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли 
је.{S} Диже јој главу и метну на своју; уста се сама нађоше и врео пољубац одјекну у ноћној тиш 
ује к њему и глади му косу на глави.{S} Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман  
о му се преједоше а вода му пљускаше на уста.</p> <p>— Кад ћемо јести, отац, крушака с тог дрве 
? — а ја вас тражим овамо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S}  
к ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> <p>— Да не волем, не б 
буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију  
мејавали.{S} Требао сам само да отворим уста, па је смеј ту.{S} Истина, то је било само на једн 
гову главу својој и пољуби га ватрено у уста.{S} Изненади се.{S} Кроз тело му проструја милина  
аде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У путу звиждаш 
меши и загрли га.{S} Топал дах из њених уста заноси га, а груди њене почивају на његовим; он чу 
то не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне пос 
ала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он остаде сам с Надеждом.{S} Она га испитиваш 
руштво!{S} Јелте?</p> <p>— Драге воље и устаде са столице, а Надежда и Милица одоше у другу соб 
, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полак 
и скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p> <p>— Куда ћеш? в 
ори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати! 
S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било  
{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{S} Држао 
bSection" /> <p>Сутрадан, кад је Славко устао, дан је био у велико.{S} Он погледа око себе, про 
Уста њена су до његових — румена и мала усташца, таман удешена за љубљење, но он се страши да и 
 искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио истину без разлике.{S} Мор 
!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја имам доста, и за њих ће бит 
 навали на наслон од столице, задовољно устури главу и поче причати.</p> <p>— Једног дана, вели 
/p> <p>— Требали сте рећи: ваши дедови! утаче се Милица.</p> <p>— Па свеједно и наши дедови!{S} 
S} То је жалосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и ш 
ишљати, како би било да се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше  
то је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила  
!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.</p> <p>— Све 
 да исмевам све те предрасуде и да тиме утирем пута нашој <pb n="89" /> будућности, која ће и б 
околности, која би загладила тај немили утисак.{S} Тражи, тражи и нађе га: она му је сама тражи 
кад су се враћали кући с најразличнијим утисцима.{S} Обома је било мило и слатко на срцу, само  
 загрну се плаштом лењивости, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, к 
не угледа на какве велике људе, који су утицали на друштво, већ гута преживеле умотворе Омира,  
ћи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма д 
S} Само ја нисам кадар да износим своје утоке, јер сам прилична ћуталица</p> <pb n="61" /> <p>— 
 и гледам, да се сав загњурим у рад, да утонем просто у њега и да тиме стекнем себи душевнога м 
 показујући на Грађ.{S} Касину, овде се утро пут напретку једном новином, која ће бити спасонос 
уродила жељеним плодом.{S} Славко га је утукао свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S 
и ништа.{S} Ја ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш ол 
да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео с 
а за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда се и као да се замислио, а сви чек 
овори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравн 
доцније кајао...</p> <p>Славко наједном ућута, замисли се и после продужи;</p> <p>У мојој души  
Зар ја нисам достојна љубави?</p> <p>Он ућута и ништа не одговори.{S} Очевидно тај разговор му  
> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекл 
 први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с плетивом у руц 
 се сети да је у туђој кући и ућута.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, 
p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис куће.{S} Она гледа 
S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Милан га 
S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S} Истина, деца то све заглађују, али гд 
то!{S} Та мој би син могао погинути!{S} Ух! ух! и загрли силно Славка — сине! сине!</p> <p>Мила 
демонстрацију па готова посла.</p> <p>— Ух, Момчило, рече Милица, ти би само батином?</p> <p>—  
{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз п 
човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега. 
о своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлежао је од батина  
} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој 
{S} Старала се, да сјаји у друштву, као учена жена, као заштитница свег научног и лепог.{S} До  
} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу 
и ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би од мене научио!{S} Ко би био  
Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему научити.</p> < 
те, да све мање има патриота а све више учених људи и да се свако гледа, да образује.{S} Остави 
S} Ето! и ја те љубим! рече — ја сам ти ученица, и ако много, мање знам од тебе, ипак ти ме зат 
Врло добро!{S} Ја ћу се поносити својом ученицом.</p> <p>Надежда и Дара их прекидоше у том разг 
ку све племените и добре особине она га учи подлости, нискости и затупљивању.{S} То је жалосно, 
о бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако д 
им посматрањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се нал 
нама, а она обори главу — могу много да учине, много да напишу корисно, само воље, јер време не 
о шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да неко седи тамо.{S} Ево ме! ево ме! ода 
 да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед сажиже и  
 небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као Венера и посматраше 
а је <pb n="38" /> посматрала синоћ.{S} Учини му се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли 
 која те једнако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S 
удалаштину?{S} Нико се то не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за веч 
 по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушног разло 
не пружи му руку већ образ, ну он то не учини већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам т 
дало је њим, оно, које се осећа, кад се учини нешто добро.{S} Не изгледаше му тако таман свет к 
 и пољуби ме! заповеди мајка.{S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упи 
радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му порасте још већма.{S} С Ми 
ости — рече Миша.</p> <p>— Тим бисте их учинили туњавом и та деца никад неби имала своје воље,  
а их походи.{S} Кад се руковао с Мицом, учинило му се, да јој је рука много врела и да дрхти, ш 
а пренемо из дубоког сна, да и ми нешто учинимо на бољитку наших прилика и одношаја у друштву.. 
.{S} Да ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p 
посматраше.</p> <p>— Не! ја нисам ништа учинио!{S} Ни за како дело, не може ме савест гристи, ј 
 је сијала на лицу.{S} Осећао је, да је учинио племенито дело.</p> <p>— Милице, приђи ближе и п 
нешто копкало и гурало, да је загрлим и учинио сам.{S} Сад осећам као неки терет; једнако ми је 
илици и намерно губљаше, само да би њој учинио каку услугу.{S} Напослетку се сврши, Милица је д 
ме савест гристи, јер ништа рђаво нисам учинио.</p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, к 
та начела нападају.{S} Ако би ко год то учинио, он би само жмиркао очима, млатао рукама и тако  
} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погод 
чинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћу вам помагати!</p> <p>— Врло лепо!{S} Ва 
 али ја све мислим, да нећу никад ништа учинити.{S} Мене несрећа тера од рођења и тераће ме уве 
чна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам  
рећни — проговори загушено — то ће те и учинити.</p> <p>— Ко зна?{S} Ви кажете, да нема среће,  
на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче с 
реће.{S} Размишљао је, на који ће начин учинити, те да обе задовољи.{S} Љуба га гледа радознало 
 твоме облачењу?{S} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише  
о жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љуби и 
ањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта  
као да њему говори.</p> <p>— Ви ћете то учинити — рече устајући — ви треба то да учините и ја ћ 
питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што  
моћи, али незнам какве.{S} Свакоме могу учинити, за свакога могу радити, но за себе ништа.{S} С 
ој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="79" /> <p>Дођоше близу кафане.{S} М 
исправљан овај свет, јер то никако нећу учинити.{S} Ја тврдо верујем, да ће тога једног дана са 
бразована.{S} Причала ми је, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Мах 
научио!{S} Ко би био гори од нас?{S} Да учитељ или ученик?{S} Па опет ја могу и тебе нечему нау 
 те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ја ученик!</p> <p>— Много би 
лико као он?{S} Волела бих, да ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можд 
ут — ја идем у Призрен.{S} Тамо ћу бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен! 
Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом н 
 Волео бих, да незнам ништа те да ме ти учиш!{S} Ала би ми ти била учитељ! насмеје се он, — а ј 
и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озбиљан а Ми 
 висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно поклони 
.</p> <p>Лампа је била заврнута, кад је ушао у собу његови су већ спавали.{S} Он их погледа а с 
ечера очекивала при прозору и кад би он ушао <pb n="58" />у собу, она би изашла на поље.{S} Он  
о?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које је изговорила. „Не  
 — прекине је Надежда.</p> <p>— Не ваља Фазон ништа.{S} Сад је изашла нова мода.{S} Облик тањир 
авила, и стара се жица пробудила.{S} Он фактички воле обе? али само једну види пред собом.</p>  
 уживао у престоници, ипак стварног.{S} Фактичког знања није имао толико.{S} Није то била душа, 
Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се провредним 
чи приђе клавиру и поче свирати некакву Фантазију.{S} У том Миша нагло изађе из собе и оде а Да 
рече:</p> <p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласов 
, како је изгубио своју капу, па метнуо фес а његови га ухватили и мислили да је Турчин и одлеж 
јим се зидовима играју најфантастичније фигуре од оголелих грана.{S} Тишина је у соби; нико не  
љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољн 
ан кукурече а улицом се тек зачује лупа Фијакера и копита, па све нестане и тишина се опет врат 
као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топови ричу, да се небо пролама а писка и 
> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти м 
аве на мене.{S} Ако постанем књижевник, филозоф па нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! х 
!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, онај који размишља ти само, онда бих то био.{S 
и у њој ми је неугодно.</p> <p>— Ви сте филозоф!</p> <pb n="51" /> <p>— Незнам! ако је филозоф, 
 ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p> <p>— То не може бит 
о је мој друг Славко Петровић, свршени „филозоф! представи га он.</p> <p>Миша нешто промрља и п 
ако иде?</p> <p>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као 
те лекције из света онако све о њему, о филозофији?{S} Мало ћу вам бити на досади.</p> <p>Он се 
.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан - ал’ ја се с њом ни мало не сл 
његовом уређењу; брзо пређе на културу, филозофију, а она два ока до Надежде, као да му даваше  
 домаћица; немарно се извалила у својој Фотељи, а до њених ногу стоји мало псетанце, које чим н 
ретварао.!“ и дуго је лежала наваљена у Фотељи а сузе јој капљу из очију, а она их не брише.{S} 
шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и сад гледа бесвесно око себе.{S} Ништа не  
 више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде 
д сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви сте 
тшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мислио.< 
ео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно не т 
ти?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла!{S}  
ем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Неће јо 
— рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за ч 
ш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што  
И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, какви 
убим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p 
д Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам мисл 
и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? осмех 
 волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S} Оно  
 прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава посла! 
ске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао ни и 
де!{S} Живим ја за себе, проводим се... ха! баш се сад сетих!{S} Јуче сам видела ђенерала Тихом 
 за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви да се ч 
на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— Па ниси  
 нађем неку другу и идем испод руке.{S} Ха! ха Славко трља руке — ала ће то бити славно!{S} Нећ 
е, не може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.< 
ни! — рече Дара.</p> <pb n="70" /> <p>— Ха! ха! па то није рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође  
Нећеш ме више мучити, то знај!</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само  
 Увреда за увреду.{S} С богом!</p> <p>— Ха!{S} Ха! насмеја се Милан подругљиво — мислите ли ви  
p>— И кад сам вам оно причала.</p> <p>— Ха! ха! ха!</p> <p>— Тако! још ми се смејете!{S} Ето, к 
ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p 
м код Ратшилда и купио топове.</p> <p>— Ха! ха! ха! смејаше се Миша — није рђаво, ал’ то нисам  
еме и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у те, које ви сажаљевате? о 
дном волео, а ти си ме одбила?</p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се — ми смо тада били још деца.{S}  
 ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! да ти верујем?{S} Ваљда сам луда?</p> <p>— П 
м ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и ти се тога још бојиш?{S} Остави ћорава по 
 женске победиоци.{S} Има неки узрок?{S}Ха! ха!</p> <p>— Г. Славко је збуњен и зато није могао  
ет за њом, ал’ ње је било већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име про 
о.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Б 
Пих!{S} Та ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— 
е бавим тим мислима а ништа нерадим.{S} Хајд сад Љубице!{S} Иди!{S} С тобом немам посла!{S} Поч 
е копрена с очију и поче вући Момчила — хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је уте 
не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо отвори капију од добро позна 
{S} Јел’тако!{S} Питај ти мене само!{S} Хајде спреми се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Ха 
Мислиш, да љубав тако лако ишчезава.{S} Хајде! воле те она.</p> <p>Одоше тамо.{S} Ноге му клеца 
 свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу те после испратити  
нао сам ја то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гл 
еше мало Славко ће рећи:</p> <p>— Мицо! хајдемо мало у врт!{S} На ону стару клупу. </p> <p>-Одм 
/p> <p>— Да, красно је! повика Милица — хајдемо!</p> <p>— Ви идете! рече Надежда — ја не могу.< 
се!{S} Већ је мрак а време је.</p> <p>— Хајдемо!{S} Али ја мислим, да бих јој се требао јавити. 
енула!{S} Само плаче за тобом.</p> <p>— Хајдемо у Београд!{S} Све ћу оставити овде, премда ми ј 
ране.{S} Дакле, немој се премишљати, но хајдемо.{S} Можеш јој баш јавити за свој одлазак писмом 
p>— Знам ја, како је теби; али баш зато хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли с 
 тица и весело се смеје.</p> <p>— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p>  
е може се.{S} Идем сад, ал’ где?{S} Ха! хајдмо тамо.{S} Лепо сам се занимао прошле недеље.</p>  
p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S} Сад да и 
ћу ти помоћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће 
ла њежно — небој се! снажно га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свак 
ад видите!{S} Још гори мало! .</p> <p>— Хајдмо! повика Надежда, навлачећи рукавице, да видимо,  
зре.{S} Пред њом је била Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p>  
обично — пријатељски и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти  
="97" /> све.{S} Покајаћеш ти то!{S} Но хајдмо унутра!{S} Мајка нестрпљиво очекује.{S} И она се 
о би, да вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто 
гледалом стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко  
е напокон.{S} Он седе а она скиде горњу хаљину са свим и он виде кроз танку кошуљу најдрастични 
/p> <p>Поче скидати скидати своју горњу хаљину.</p> <p>Он устаде да изађе.{S} Она га задржа.</p 
 Коју ли ја сад волем? мишљаше Славко а хаос од мисли појури му у главу — кад би била моја жена 
мо....</p> <p>И Славко седе за сто, узе хартије и поче писати.{S} Грицкаше перо, али ништа му н 
 трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако! хвала!{S} Ја сам грозна.{S} Треба још да кажете: „идите 
ити то добро?</p> <p>— Како да неће!{S} Хвала!</p> <p>Опет ућуташе.{S} До њих допираше ларма ис 
pb n="80" /> <p>— Ви сте врло добри!{S} Хвала вам! и пољуби је у руку галантно.{S} Да је зовем! 
— то вам враћам!</p> <pb n="53" /> <p>— Хвала!{S} Само то је много.</p> <p>— Е па ви онда мени  
егов поглед.{S} Изволте сести!</p> <p>— Хвала! одговори овај мрачно и некако тупо.{S} Мени није 
} Треба створити дела, дела...</p> <p>— Хвала!</p> <p>— Ви се бавите филозофијом, рече Милан -  
знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S} Мицо, постарај се.</p> <p>— Она устаде, а он  
а жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обори главу, ал’ ј 
 то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не р 
ри!{S} Довео сам ти младожењу.</p> <p>— Хвала! и погледи радосно на Славка.</p> <p>— Много сам  
з размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>Поче скидати скида 
ом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као шт 
он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца у њиним кас 
у. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођице! и извади прстен. — Ми ћемо се без 
одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“ прошапута јој на уво.</p> <p>Хвала вам, госпођиц 
не познаје сваки као ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад  
а је познавао женске добро, како се сам хвалио; ипак он љубави није знао.{S} Кад год би угледао 
зразили о њима и мислима.{S} Но то било хваљење — присети се опет — зато је боље овако.{S} Лепа 
ерујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Немој ти, ма 
м га ни видео; скитао сам по Београду и хватао појединце за студирање карактера.</p> <p>— Вас д 
 био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више јунака 
о је био јунак! и нисам се преварио.{S} Хе! хе? — смешкаше се старац.</p> <p>— Нема вам више ју 
 нараштаја, с новијим идејама.</p> <p>— Хе, господине, уплете се Момчило — али ми знамо мало и  
вко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да  
 дуго и жалосно заниха главом.</p> <p>— Хе има још доста!{S} А једу ли ти се?</p> <p>— Ја!</p>  
одно још једаред! молио је он.</p> <p>— Хе! па да се љутите!</p> <p>— Нећу! нећу!</p> <p>— Онда 
отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд смо  
исмо отерали Турке далеко од Косова!{S} Хеј, хеј — стаде се вајкати — ништа ми Срби нисмо, свуд 
 и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ја баш сам сметењак! 
 ал’ из њега сад избијаху неки весели и хитри звуци: њежни прстићи прелетаху по жицама, друштво 
ина свуда влада и све се забије у какав хлад или у собу.{S} Али у вече, кад мало захладни, сав  
рача полако младић од својих 25 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Нем 
њој.{S} Изгледало му је, да ће она бити хладна, неповерљива, да ће се стидити њега и његовог гр 
да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да 
оклоном и оде.</p> <p>Друштво се разиђе хладно, учтиво и затегнуто.{S} Славко је био доста озби 
це куца.{S} Дрхтала је</p> <p>— Вама је хладно? упита огрните се мојим иберцигом.{S} Полако ски 
ом.{S} Она то примети.</p> <p>— Теби је хладно? — рече — пожуримо кући.</p> <p>— Није! и наслон 
ед кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебес — трешти!{S} За једним  
} Идите!</p> <p>— Добро! поклони јој се хладно и оде, не обазревши се на њу.{S} А кад јој се ук 
— мушких и женских.{S} Разговор се води хладно и усиљено.{S} Некад се неко и насмеје досеткама  
 још неколико.{S} Славко јој се поклони хладно, а она га погледа љубопитно и подсмешљиво.{S} Се 
ине ништа за њега.{S} Ал’ то је говорио хладно, усиљено и очевидно с неком досадом.{S} Она га с 
ре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце нису имали, а то је давало п 
у мало с висока а Милан га предусрете с хладном учтивошћу.{S} Даринка жена Мишина се грацијозно 
ака која се осећа само у априлу, а не у хладном и магловитом децембру задахњава свежином и поле 
лако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп.{S} Напред се уздиже брдо и 
} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје будале!{ 
их послова.{S} Ви сте били синоћ код... хм код госпође Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шт 
о.{S} Није него још нешто.{S} Тући се.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> < 
едали тако ћутљиви.</p> <p>— Ћутљив!{S} Хм! помисли у себи — дакле и она ми то каже — сви ми ка 
д!{S} Ти је ко бајаги више не волеш!{S} Хм! хм!{S} Данас ћеш ти отрчати њој. —ви сте обоје буда 
на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему ј 
зујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и ви сте мени казали!{S} Милица се слатко насмеј 
ита га радознало и смешећи се.</p> <p>— Хм! ништа... т. ј. нешто — ал’ да се спава — зевну стар 
и да ћете бити потпуно срећни.</p> <p>— Хм! не верујем!{S} Среће нема на земљи, она је само у г 
д се већ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад 
ријатеља.</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Хм!{S} Како то?</p> <p>— И ја сам дошао к вама, да потр 
ти то знаш?{S} Ја њу не љубим.</p> <p>— Хм! незнам!{S} Опазио сам ја, брајко, све.{S} Видео сам 
 мало јој нисам нанео несрећу.</p> <p>— Хм!{S} Она је сама себи нанела несрећу пре 3 године.{S} 
атити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— 
како! и поцепа писмо на ситне парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека зна 
ржавом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мислите 
њу државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља мис 
и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допустила, к 
ављању државом најспремнијима.</p> <p>— Хо! хо! хо! смејаше се Миша подругљиво — зар — ви збиља 
 кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан!{S} Та ја сама то не бих допус 
Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар  
Сократ, Омир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназиј 
ишљати.{S} Прошли су та времена, кад се хорила бојна вика и њу сад замењује миран, тих и спокој 
’ јавност!</p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије 
ујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом.{S} Ах!{S} Кукавица!{S} Зар да  
мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог си 
она гледа, да га њен поглед сажиже и он хоће да погледа у њу, ал’ не сме.{S} Нешто га зауставља 
сре, нека ме руше преко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако  
никакве.{S} Она ми је прави анђео, само хоће да мало мудрује.</p> <p>И Надежда је њежно поглади 
 и ја!</p> <p>— Треба да знаш... — Отац хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, оп 
 носити као и мушки.</p> <p>— Е па и ми хоћемо да имамо иста права с мушким.</p> <p>— Тако је!  
агледа се у њих и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?< 
 сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу да погодим Мишо! 
.</p> <p>— То ми се свиди.{S} Збиља!{S} Хоћете ли ви мени, да дајете лекције из света онако све 
а оца и браћу — о њима се ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! св 
спођице, рече — ја сам вас испросио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно 
n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата.{S} Одавно нисам и 
 а он се занео својим мислима.</p> <p>— Хоћете ли да вам прочитам једну своју приповетку, па да 
дежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Мишу, м 
олим вас — упита га Милан — кад ви тако хоћете, онда ће се у Србији створити велика маса умног  
дода Милица.</p> <p>— Добро!{S} Кад баш хоћете, ал’ ја не знам певати, нити ми је до певања</p> 
</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <pb n="74" / 
кату.{S} Тамо има увек лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође б 
мо пријатељи.{S} Ја се у тебе уздам.{S} Хоћеш ли, да ми покажеш околину?</p> <p>Он се запрепаст 
.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не пита 
 што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме отпратиш у П..? тамо имам једну рођаку. 
виру.</p> <p>— То бих волео!</p> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање м 
хајд’мо брже!{S} Молим те!</p> <p>— Сад хоћеш да је утешиш — ал’ доцкан је.{S} Она те не воле.< 
на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћу за те 
 Славку поста досадно.</p> <p>— Па деде хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{ 
ла!{S} Отац те не даје силом, но ако ти хоћеш.{S} Ми смо разговарали о томе.</p> <p>— Ја нећу!  
 ли ти се?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па ако хоћеш има у трговини?</p> <p>Отац извади свој новчаник, 
осуда његова.{S} Ту, ту у њему, у раду, хоћу да завршим свој живот и овако треба.{S} Говоримо с 
моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш 
ама!{S} Ја ћу му писати.{S} Иди сад.{S} Хоћу мало да останем сама.{S} Надежда је обљуби и изађе 
д? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т. ј. ниса 
p>— Е па ви онда мени вратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћа 
ш на рад? — рече Славко — иди!</p> <p>— Хоћу — хоћу — ево! одмах!{S} Забунио сам се мало... т.  
> <p>— А хоћеш ли, да те учим!</p> <p>— Хоћу!{S} Твоје свирање ми се врло јако допада и вечито  
ио.{S} Хоћете ли ми бити друг?</p> <p>— Хоћу! — одговори јасно и загрли страсно мајку. „Хвала“  
ветку, па да ми дате свој суд?</p> <p>— Хоћу!{S} Баш бих волела да видим, какве личности ви узи 
век лепа друштва.{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу! а лице му се разведри и пође брже.{S} Видиш ли, с 
и!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Дос 
е и без тога доћи.{S} Можеш рећи, да ја хоћу да будем неки моралиста и да исправљам свет.{S} То 
сад тако говориш!</p> <p>— Ја говорим и хоћу да радим, само до тога сам морао доћи, јер природа 
ао опијен.{S} Без размишљања одговори: „хоћу!“</p> <p>— Хвала ти!{S} Сад ћу се обући!</p> <p>По 
, јер су наши однели победу.{S} За тако храбро држање добио сам медаљу и споменицу.{S} Ево је!  
ја старам.{S} Хоћете ли, да им одузмете хранитеља?{S} Одузмите га! своме!{S} Готов сам!{S} Да в 
 да размисли о мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо. 
<pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, који није могао н 
 свет крив!{S} Знам ја, знам!{S} Славко хрче дубоко, а старац седи крај њега; израз дубоке туге 
ћу.{S} Славко се обрташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зн 
 не питате.</p> <p>Сад Миша побледе.{S} Хтеде да одговори, ал’ се сети да је у туђој кући и ућу 
варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче смешити на њег 
p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони на зид а срце му је бурно куцало.</ 
на руци.{S} Међу нама је све свршено! и хтеде да устане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што 
аснити.{S} Да, да! објаснићу јој све, и хтеде да јој напише писамце, сасвим кратко, али јасно.{ 
и је.</p> <p>— Лаку ноћ! прошапта она и хтеде нешто рећи, а глас јој застане у грлу.{S} Њему се 
 Не! никако! — помисли у себи — и таман хтеде да јој одбије молбу а очи им се сукобише.{S} Она  
ше непомично на једном месту.{S} Славко хтеде да поведе разговор на синоћницу, да сам у напред  
ака ће бити свадба и — прва ноћ, ал’ ту хтеде да се покаже нешто више од жене, управо хтео је м 
му срце раздираше.</p> <pb n="67" /> <p>Хтеде да се направи јунак па да оде од те девојке, која 
ије истина? и пажљиво га посматраше.{S} Хтела је да завири у душу његову.</p> <p>— Па тако!{S}  
у себе.{S} Ја нисам мислила озбиљно.{S} Хтела сам, да се пред њим покажем као учена, а он, ко з 
о радити.{S} Ал’ тако! судбина је ваљда хтела!{S} Не могу ништа против ње.</p> <p>— А јеси ли б 
та.{S} Ућуташе сви сем Надежде, која је хтела изравнати ствар, ал’ виде да ниједан не беше воља 
ло је и сада.{S} Надежда се никако није хтела одрећи друштва, у коме је волела да игра прву уло 
м тврђењу.{S} Љуби те, у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толик 
ло успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> 
ави!{S} Сад не зна!</p> <p>— Луд! то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу 
то си хтела рећи!</p> <p>— Јест! то сам хтела! и окрене главу.</p> <p>— Хвала!</p> <p>— И теби! 
ви имате доста знања...</p> <p>— Ја бих хтела да знам више.</p> <pb n="54" /> <p>— Добро! можем 
не?</p> <p>— Ни ја на тебе!{S} Само смо хтели једно друго да искушамо.{S} То су луде ствари, за 
ј налази ваздан којекаквих замерака.{S} Хтео би да се ње опрости, али не може.{S} Јасно увиђа,  
па и ваш одговор.</p> <p>Он побледе.{S} Хтео би, да може прозрети у њену душу и да види најскри 
 му пружи руку, ал’ он је не пољуби.{S} Хтео је један пољубац да притисне на те дивне образе, п 
оше сузе и стаде иза сина, као да би га хтео одбранити и пркосно погледа у Милана.</p> <p>— Сла 
 иначе био сам доста повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као бр 
тога јаче лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер  
пет у панталоне и тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљи 
 пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — уп 
 све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој зв 
е било жао Мице.{S} Он јој никако не би хтео учинити ту неправду.</p> <p>Он њу љуби, али ипак љ 
следње речи, које је изговорила. „Не би хтео, а нога за потврду тога јаче лупи о патос. „Ал’ мо 
ро.{S} Код њега већ није тако.{S} Он би хтео да му други дође на ноге а он да их испитује.{S} М 
, како си је учио и ти тако створења си хтео напустити?</p> <p>— Махни то сада!{S} Љуба ће, мис 
S} Па како ме је погледала, кад сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку к 
 зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у очи.{S} Ма да сам ја говорио памет 
сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, какав сам.{S} Ја сам  
же.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славко — све па 
да се покаже нешто више од жене, управо хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити  
нешто лепо.{S} Ено, гле... она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некада 
т и то да дочекам!{S} Ниткови једни!{S} Хуље једне! и мој вам син смета?</p> <p>Па загрли Славк 
не!{S} А и ти се после заљубио у другу, ца и сад си у њу заљубљен!</p> <p>Он се намршти, поглед 
што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она окренула главу а он да пукне од једа и ч 
ти му господин, млад, ћелав, са златним цвикером и пуном апотеком мириса.{S} Погледа по соби, н 
пружи му руку.</p> <p>Ведар зрак, птице цвркућу а војна музика баш тада засвира улицом.{S} Слав 
ир, Аристотеле, Плутарх, Ови, Хорације, Цезар и др. а заборавља се, да један гимназијалац више  
IV.</head> <p>После неколико дана изађе цела ствар на јавност, али није уродила жељеним плодом. 
м музиком, која се преносила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n= 
му букну плам увређеног поноса, задрхта целим телом, а Мица се <pb n="36" /> поплаши кад га вид 
ти му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{S} Његов звонс 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Цело после подне је преседео код ње.{S} Говорио је, а о 
 себи — то значи да ја будем глупа и да целог века ништа не сазнам више о овом свету Да л’ је т 
у Надеждином.{S} То га је јако мучило и целог пута не проговори ни речи.{S} У том дођоше и до к 
је звучао као музика.{S} Једино Дара од целога друштва за све време ћуташе.{S} Надежда је упита 
{S} За један дан моје ће име брујати по целој Србији и сваки ме може и хоће сматрати кукавицом. 
х сунце греје.{S} Топлина се разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није мо 
 Горко му би, кад се сети тога, замишља целу ствар како је текла и гледа да нађе ма какве олакш 
јави Надежда с Милицом.{S} Мирис испуни целу собу, која је још била мрачна и само је месец осве 
тицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба 
а 16., Дечанска 6. </p> <p>1902.</p> <p>Цена 1.20 дин.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" />  
највише среће?{S} Махни то!{S} Тебе сви цене, уважавају као образованог и сад треба да си с тим 
ли у овом друштву слабо к’о разуме и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <p 
 <p>— А ти ћуталица!{S} Но обоје су нас ценили Задатак из књижевности, сећаш ли се, да смо најб 
енили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму и уважавали је као умну жену, као нешто  
е и не цени их много.{S} Али и ако нису ценили њених мисли, <pb n="33" /> они су ценили њу саму 
} Остави!{S} Ја на лепоту не гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене? 
.</p> <pb n="88" /> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренема 
век — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочито.</p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>—  
та!{S} Еле, он је њу љубио, ал’ је није ценио и напослетку...</p> <p>— Ожени се њоме.{S} Јелте? 
же — одговори она — ви ме сувише строго цените — дода враголасто и удари га гранчицом по руци.< 
слобођење, ал’ зар зато да их наградимо ценом своје среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част 
 Све му прелете у памети, све дотадање, цео живот, који је био патња и напослетку овај догађај. 
 унесрећити!{S} Не!{S} Славо, Славо!{S} Цео свет ће на мене пружати прст и говорити: ето, његов 
е огледа само у орфеумима већ свуда.{S} Цео свет је деморалисан, сваки гледа своја уживања и не 
 шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је данас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чи 
ичаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ цео свет зна, какав си!{S} Доста сам ћутала, доста сам  
</p> <p>— Вид’те!{S} Мени изгледа да је цео свет појезија, премда доста груба.{S} Наш живот је  
 — Живот, наука уче се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не 
 да се ја једим због таких ствари, које цео род људски муче — сматрам да је то лудо па ипак ја  
 правда ће избити на видело.{S} Нека ме цео свет пресре, нека ме руше преко јавности колико хоћ 
о, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба га прво спремити, образовати и кад б 
/p> <p>— Ах!{S} Славко!{S} Мени се срце цепа, кад те видим таквога!{S} Ја сам ти сва на располо 
а бризне у плач.</p> <p>— Немој ми срце цепати, мама!{S} То не може “бити!{S} Ја знам, да он ме 
бману, гадну и слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш  
спи једну другу, трећу и тако редом.{S} Цигани ударише „туш“ а масно келнерче служи госте.{S} Н 
 /> склоништа и скупља пред кафаном.{S} Цигани свирају а точи се хладно пиво, ука, бука, урнебе 
 Јули је месец, пред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази 
соби за столом.{S} Пише неки нов спис а цигара му стоји пред њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. 
 каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{S} Пожутеше ми зидови и завесе....</p> <p>— Та 
бе!“ и он леже онако обучен на кревет с цигаром, која је светлила у полусенци собној...{S} Коју 
давање.{S} Намести се у столици, запали цигару и гледајући право у њу — поче јој причати о Кант 
 питани а Славко пије.</p> <p>— Свирај, циго! дере се Славко — а руком тресну о сто — ја плаћам 
осно погледа у Милана.</p> <p>— Славко! цикну он.. зар тебе.. тебе обеђују, који си свагда исти 
у вас напоље!</p> <p>— Платићете ми то! цикну Милан и излете на поље ко’ бесан!{S} Мене терате! 
сти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију стра 
о довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, п 
хну се Момчило — то значи да има и неки циљ на небу!</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што 
ди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло добро, јер и сам сам некада за 
 о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсмехну се Момчило — то значи да има 
! одговори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — п 
аш два; ево ти још 15 дин па купи једне ципеле.{S} Те су те доста носиле. — Старац се упрепасти 
ице очево, на густу браду, на искрпљене ципеле.{S} Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{ 
вечито трају.{S} Она у красној хаљини — црвеној, са белим „лајбом“ испод кога је нешто одскакал 
ок окршај, Турци су навалили на нас као црви а ја сам баш био у резерви.{S} Фијучу танад, топов 
а у души.{S} Ја не сматрам свет за тако црн, за каког га ви држите.</p> <p>— Благо вама!{S} Сам 
{S} Помисли у себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— 
леда у ту малу мудрицу, у њене крупне и црне очи и говораше даље, ал’ скоро искључиво за њу.</p 
ро приступи к њему.{S} Она га посаматра црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах!  
стојаше Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће 
јер је то била девојка ванредне лепоте: црномањаста, средњег стаса и прилично пуна.{S} Одело јо 
чи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p 
е случајно.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазна 
а, али опет и ту се показује она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бит 
од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних и опредељених мотива, а њих 
не могу никако отрести.{S} Некада је та црта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да би 
у том стању а Милица пажљиво посматраше црте његовог лица, које одаваху велику душевну борбу ал 
не цилиндер на главу а овамо незнање му цури са свију страна.{S} Песме су нам жалосне тугованке 
много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она је остала ипак с различном јач 
рна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства и ма да је по 
ве; он се тргне и сасвим равнодушно оде чак до ћошка, у намери кући — па опет се врати.{S} Дуго 
ењ?</p> <p>— Па дабоме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући,  
г света, колико сам ја могао испитати и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хва 
, да ја имам све добре особине: које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, 
аман свет као пређе, њега је узбуђивала чар вечерња, звезде, месец — све.{S} Тишина је давно ов 
под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж целе ули 
 Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене 
 Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се видела на његовом лицу 
е разна стања, као у природи појаве.{S} Час смо тужни и мрско нам је, <pb n="52" /> као н.пр. с 
неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му осмејак залепрша на уснама, али најед 
.пр. сад кад је сунце зашло за облак, а час смо весели, као кад сине и то је тако весело и умиљ 
 и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута његове речи.{S} После помисли у себи, шт 
ућеног извора.{S} Он иде крај ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се пр 
свега 2—3 гроша.{S} Уведе их у руку, па час гледаше у њих, час у сина.{S} Бескрајна туга се вид 
промени.{S} Грицкаше своје беле нокте и час по па погледа на њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсви 
ен.{S} Милица никако да сиђе с памети и час је замишља, како седи до мајке а час, како гута њег 
> неугодно на столици, врпољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш 
роко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаше у реч и кадкада би га збунила својим јас 
>Једва пођоше.{S} Славко се трзао сваки час као <pb n="47" /> у грозници и једнако му је била у 
д?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да ме погледа, и сад? — нисам се јавио.{S} Ах! безу 
/p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође са њом  
— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах идем.{S} Моје је време скупоцено.{S} Тр 
.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно уч 
плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S} Часком му сину једна идеја у глави, али се брзо охлади. 
 је доста разборито и можеш га освојити часком за себе.{S} Хеј, да ми не смета говор, био бих ј 
на глава одврати му овај.</p> <p>Славко часком освоји цело друштво и сви га слушаху с’ пажњом.{ 
еднака; различни мотиви покрећу људе на часна дела, али ретко је ко извршује.{S} Боримо се за ч 
ди баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним разлози 
а не би ништа ни било.</p> <p>— То није часно! успламти Славко — ја се тога никад не бих латио! 
није допао.{S} Поче сумњати у њу и њену часност ишто је више мислио, би му све теже.</p> <p>— Ч 
шој кући, но одавно и много сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} 
 вас дочека, испрати, да вас разведри у часовима туге....</p> <p>— Али има много и горчине! реч 
којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — прогунђ 
дубоко се замислио.{S} Осећај, дужност, част — све се то ускомешало у њему и он скаче с једне м 
шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да л 
 могао лако да разреши та два појма.{S} Част није код сваког једнака; различни мотиви покрећу љ 
ви, о којима он мора водити рачуна, ал’ част, част, дужност.{S} До врага и с тим дужностима — п 
и ретко је ко извршује.{S} Боримо се за част, а кад погледамо све је ово ништавило и онде где м 
а ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част повређена и зар немам ни ја права да браним своју  
 господин говори, али то ми је налагала част, дужност, јер ме је прво он увредио.</p> <p>Старац 
 и чак и сами га жалите То вам служи на част.</p> <p>— Хвала господине прошапута и стидљиво обо 
S} До ђавола нека иду сви ти, којима је част тако прирасла за срце!{S} Ја сам прав и правда ће  
 Милан подругљиво — мислите ли ви да се част налази на сокаку?{S} Варате се.{S} Ил’ оружје, ил’ 
да, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S} Слушајте!{S} Увредио сам га,  
 среће?{S} Не! никако!{S} Свака хвала и част њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врл 
 све се у овом свету своди на дужност и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p 
а сам лудак, да имам предрасуда, да сам част платио крвљу, као да се част њоме пере.{S} Ах!{S}  
иса:</p> <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање на 
иштавило и онде где мислиш, да си нашао част, налазиш обману, гадну и слепу обману, која ти се  
и зар немам ни ја права да браним своју част, која је прво нападнута?{S} До ђавола нека иду сви 
 Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њима ради 
ричао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и опет седе погледавши  
боравити! — Ја — виче он — ОФицирске ми части — нећу! и т. д. без краја и конца.</p> <p>Највећу 
е разлила по целом телу а он премишља о части и дужности.{S} Није могао лако да разреши та два  
ала, а он стоји и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем —  
се збуни, да у мало није просуо воду из чаше.{S} Учини му се да га она гледа, да га њен поглед  
ред кафаном поливају а цигани свирају и чаше се празне.{S} Сав тај свет долази да се проводи, д 
це му поста преображено, из њега сијаше чврста и одлучна решивост и несавладљива воља.{S} Мица  
мета?</p> <p>Па загрли Славка, стеже га чврсто, а он се није ни опирао.{S} Пустио је да ради с  
ећма, скиде се и леже до њега обгрли га чврсто, и гласно зајеца.{S} Било му је пријатно то плак 
ен врео дах на својим уснама и стеже је чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и  
! скочи она — али он је не слушаше, већ чврсто науми, да изврши.{S} Она му се отрже и оде у дру 
лим још и о тим ситницама!</p> <p>И баш чврсто одлучи да ради а слика опет искочи пред очи — сл 
у то не сумњам и хтела би да те привеже чвршће уза се а ти се опет толико залудно у њу, да си с 
оту.{S} Док му је била жена жива, он је чеврљао од јутра до мрака и кратио тиме живота својој ж 
} Тада сам и ја могао учинити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— 
сјајну будућност.{S} Има ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у жи 
исли, кад отвори врата.{S} Није се имао чега плашити.{S} У кући је била сама Надежда с Мицом и  
 задовољи.{S} Љуба га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да 
, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме исказати своје мисли, своје погледе 
 наново ту патријахалност.{S} Нас срећа чека, слобода и без ње нема ништа.</p> <p>— Ништа вам т 
напишу корисно, само воље, јер време не чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и  
ње, а она час је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и в 
а, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Славко — сам сам мн 
а су моји образи створени за тучење!{S} Чекај, да видиш само, како ја тучем!</p> <p>— Ти би ме  
о већ нестало. „Ха! доћићеш ти опет!{S} Чекај само, док се моје име прочује! <pb n="23" /> и по 
 ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се навали на наслон од  
ичине куће.{S} Славко застаде.</p> <p>— Чекај мало!{S} Баш сам се уморио! и хтеде да се наслони 
 Ја сам вас огребла!{S} Боле ли вас?{S} Чекајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену м 
и, намрштени, готови за све и једва смо чекали, да упаднемо у Турке.{S} Наскоро да се знак, ми  
 она би изашла на поље.{S} Он је узалуд чекао на њу и морао се ограничити на разговор с Надеждо 
 свету?“ отвори врата кућна, отац га је чекао.</p> <p>— Баш сам се био уплашио! — рече — свашта 
асејано.{S} На вратима у авлији Мица га чекаше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече он и не погледавши је.< 
да преда се и као да се замислио, а сви чекиваху нешто ново.</p> <p>— Дати права једном сељаку, 
 полако умањавала, брисаше зној са свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страст 
ши од таквих мисли, превуче руком преко чела и загледа се у једну тачку на дувару.{S} Дуго је г 
 бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, крупне грашке зноја леваху се низ њега.{S} Није с 
 шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не знам како ћу.</p> <p>— Па мало пре сам си  
— мољаше га и брисаше му својом марамом чело.{S} Једва се мало расположи.</p> <milestone unit=" 
Славко раздраган је загрли, пољуби је у чело и приведе је клупи.</p> <p>— Ево нас на старом мес 
а ће брзо проћи.{S} Надежда је пољуби у чело и приђе ближе гостима.{S} Миша је баш причао, како 
е ухвати полако обема рукама и пољуби у чело.</p> <p>Уз пут сврати и Милици.{S} Јави јој, да ид 
тако редом, као да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и г 
 је при том срце скакало.{S} Био сам на челу своје мале трупе и јурио сам као бесан напред соко 
га; израз дубоке туге почива на његовом челу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан,  
га па наједном <pb n="68" /> се лупи по челу, као да се сетио нечег и поче га свлачити и бедни  
ја могу и тебе нечему научити.</p> <p>— Чему то?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, је 
ого сам веселих часова провео у њој, на чему вам од срца благодарим.{S} Али нешто се и десило у 
ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере, упоређује их 
 је била драга, ал’ није знао ни сам по чему.{S} Оно друштво, које смо видели први пут, било је 
испрва и веровала му, али после дозна у чему је ствар.{S} Надежда је мислила да је све истина,  
мејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњала, а он је са своје  
о свуда.{S} Мица се радоваше и одмах му честита.{S} То исто учини и Надежда.{S} Углед му пораст 
>— Браво!{S} Живео Миша! виче Милан — е честитам ти, брате на јунаштву!{S} Нисам знао, да си ти 
— Добро, те си се на то решио!{S} Ја ти честитам на одлуци, ал’ мислим, да то нећеш моћи учинит 
грачице показују своју вештину пред тим честитим друштвом, које је тако жељно забаве.</p> <p>Ту 
и ћорава посла!{S} Та тај не уме ни име честито да потпише, а камо ли да пише за јавност.{S} Не 
ао утешити и она је тужила у самоћи.{S} Често је одлазила на места, где су некада заједно шетал 
јао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод не би проговорио ни речи, али све 
сад.{S} Она му је на против писала врло често, молила га: да се врати, заклињала се, да га љуби 
олу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остало је двоје само: он и брат један, а жив му 
 Љуба.</p> <p>— Хајдмо! — рече му — још четврт часа имамо времена.</p> <p>Он се освести и пође  
ра и показује руку, у којој су били већ четири — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што к 
к, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци су нам задавал 
сти, ал’ брзо се трже и стаде решавати, чије су.{S} Гле! радосно поскочи — ово је, ако се не ва 
тицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије срце ма да је било стегнуто због скорог растанка и 
 црним очима, ал’ он не може да разреши чије су.{S} Ах! — помисли у себи — то је она! — Љубица! 
, а месец пустио своје зраке у собу, по чијим се зидовима играју најфантастичније фигуре од ого 
упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њему! идите! и и  
еш на то.{S} Он ће се одрећи те намере, чим ти кажеш, и поче је грлити и љубити а она се стаде  
ла.</p> <p>— Слушај, Мицо — Надежда ће, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам 
еда и теши се тим, да ће му мисли доћи, чим сврши с пушењем.{S} Опет не иде.{S} Пише и на једно 
ше не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га занеле — одмах би с 
с је код њега, час далеко и чека га.{S} Чим јој се приближи, она прене као тица и весело се сме 
 успеха.{S} Обичност се свуда гледа.{S} Чим пусти косу, мисли да је уметник и натакне цилиндер  
м.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим види у кога већег од себе нешто, одмах би и она то; 
како сложити.</p> <p>— Ту се варате.{S} Чим сте сагласни с првом теоријом, значи да нападате на 
ни покрети.{S} Преставља будућност, ал’ чим дође на ту мисао врати се натраг. „Не, ја немам сре 
е.. хм! ја бих њему наместио леђа.{S} А чим ти прети?</p> <p>— Јавношћу?</p> <p>— Ха! ха! ха! и 
е као пређе.{S} Кад се нешто дочека, за чим смо жудили, то нам не изгледа онако, како смо замиш 
његовој кожи.{S} Он тежи за нечим, а за чим — тешко би било рећи.{S} Док жели славе, док жели д 
 се заљубио, кад је нестало Ирене и сад чим се она опет појавила, и стара се жица пробудила.{S} 
до њених ногу стоји мало псетанце, које чим неко уђе или јаче проговори, залаје.{S} У страни, п 
ц хоће да ме уда за г. Перу секретара и чим то изрече, опет сакри главу на грудима мајчиним.</p 
анас глуп.{S} Јуче ми дође неки рођак и чим се поздрави потрчи за новине па још у собу, коју са 
ада га је обузимала жеља да види Мицу и чим би споменуо Београд, Љуба би га тако прекорно погле 
у свет, да никад више не види Мицу; али чим би јој отишао, чим јој је сагледао очи, које су га  
 и предвиђајући буру, која ће наступити чим Миша отвори уста рече:</p> <p>— Милице, одсвирај на 
 урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би јој доказао противно.</p> <p>— Ох! извините!{S} 
отије и ако је има, то је изузетак кога чине људи старог кова, мрачњаци, који су преживели за о 
ране <pb n="81" /> образовања, а оне не чине ништа.{S} Милица је иначе и изображена, начитана.{ 
 коме је узрок ипак на пољу и околности чине тај закон морања.{S} И сад ако размислимо, зашто с 
 она тамо!{S} Ху! бре! хајд’мо брже!{S} Чини ми се, да је моја некадашња.{S} Брже бре! брже!</p 
 знам ни сам.{S} Ничега се не сећам.{S} Чини ми се, да је назвао моје идеје усијаним а ја му вр 
д ње посрамљен, погружен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да 
ица постепено ишчезава.{S} Она му се не чини тако мила, као Љуба и управо сад јој налази ваздан 
ипак нешто, од чега он пати и све ми се чини, да неће бити срећан у животу.{S} Зашта је то не з 
76" /> дана ни с ким ни речи, али ми се чини, да сам више расположен у том ћутању, но у весељу. 
тати?</p> <p>— Врло лепо!{S} Само ми се чини да Литвинов Татијану није Љубио и да је несталан.< 
 је на само с овом девојком, која толко чини због њега.{S} Глава га занесе, он је већ осећао ње 
огу тврдити.{S} Верујем, да си ти онако чинила из превелике љубави према мени и ја ти не замера 
ељама како је он мислио.{S} А она је то чинила, као посве немарно као да се налази пред којом о 
е беше разговорна као некад и Славку се чинило, да га чак и избегава.{S} Ма да је имао искуства 
е кад кад било тужно — бар тако се њему чинило — то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му 
то је само израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда ј 
ју, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу изложити св 
 /> ради у тим питањима и ја ћу тако да чиним.{S} Ја са њим не бих била срећна, јер га не волим 
аст — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и моја част 
кону и то закону морања.{S} Ништа ми не чинимо по својој вољи, већ по вољи тога закона.{S} Но п 
S} Зар ми нисмо сви лутке?{S} Зар ми не чинимо један велики грех, једну... не знам како бих рек 
.{S} И сад ако размислимо, зашто све то чинимо, нашто нам мишљење, не бисмо могли одговорити и  
S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „господин Мо 
ктичних начина.{S} Желео је а тако је и чинио, да му се деца не мешају с осталом „грађанском, п 
пао је с њима онако, како ниједан не би чинио и дочекао је да му син у 17 и кћи у 14 год. играј 
подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам је сваки дан до 
ам је силом угушивао.{S} Зашто сам тако чинио и дан дани не знам.{S} Зашто у мојој души није ни 
врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p> <p>— Ви се и не питате.{S} Време ће нам то д 
нимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чините то с једном глупом бабом или старцем, који не мо 
усто.{S} Ако ме волиш, мама, нећеш тако чинити!{S} Је ди, мајчице, да нећеш.{S} Ја знам добро,  
ту се може видети; ОФицира, пензионара, чиновника — болесних од здравља, мамица са кћерима, кој 
ице.{S} Мица је рођена за неког високог чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, фи 
м стварају пролетаријат будући, мноштво чиновника, који се неће моћи где сместити.{S} Кад наше  
које се стеже и он ћуташе а сви то исто чињаху.{S} Калдрма одјекује под ногама а звук њен далек 
нуо разговор овога младића, који јој се чињаше образован, много образован.{S} А Славко поче гов 
е Љуба у плавој као небо хаљини и црним чипкама на њој.{S} Учини му се као неко више биће, као  
сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топлина — права пролећња!{S} Овде онде  
наћи узрока, јер је била скроз невина и чиста у својим жељама како је он мислио.{S} А она је то 
ћу јој дати.{S} Узеде полако панталоне, чисто бојећи се да их лепо узме и изађе сав блажен.</p> 
, и удешава корак са тим гласом у себи, чисто треска ногама, а тихо задовољство пуно блаженства 
овек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и р 
и голе виђаху се по њему, које је сунце чисто позлаћивало.{S} Зрак је био чист и ведар, а топли 
 окренула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој! 
на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више ст 
дубоку сенку, која је била пред кућом и чисто му би зима никако није могао себи представити, да 
реко главе.{S} Мисли му одоше на Мицу и чисто се зажеле да је види.{S} Да је крила имао, прелет 
 као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкам 
есечине, груди јој се надимаху и Славко чисто слушаше, како јој срце куца.{S} Дрхтала је</p> <p 
 би хтела да га загрли.{S} Срце је њено чисто и невино.</p> <p>Пролазе дани један за другим.{S} 
аху једно другог по лепој пољани, да су чисто ноге саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћ 
ба и док је све изашло да се наужива на чистом и лепом зраку, Славко седи у својој соби за стол 
пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а осташе  
а био наредник, и имао сам на управљању читаву једну чету.{S} Тада је било опако време, Турци с 
арвину и њиховим теоријама, које је она читала само из задовољства Она га пажљиво слушаше.</p>  
 јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{S} У то 
сам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати  
једном запита Милицу.</p> <p>— Јесте ли читали, Госпођице, ово? — <title>Дим</title>, од Тургењ 
ађе га: она му је сама тражила књиге за читање и он је одмах одјурио кући да јој донесе, ал* оп 
ног дана као и обично седео је код ње и читао јој нешто.{S} Рођака јој није била ту.{S} Почеше  
а оде оставивши је саму.{S} Седе и поче читати неку књигу, али и то је очевидно мрзело.{S} Прет 
>Славко</hi>“</p> <pb n="44" /> <p>Поче читати на глас.{S} Оно „у које смо обоје криви!“ није м 
вде.</p> <pb n="50" /> <p>— А ја ћу вам читати своја списанија, кумо! прихвати Момчило.</p> <p> 
ило па прошло и он се направи озбиљан и читаше новине.</p> <p>— Гле, Славко, зар ме не познајеш 
шина је давно овладала улицом, сијалице чкиљаху по свом обичају.{S} Кораци одјекују по полутамн 
о.{S} Само кад се дубље упусти у ствар, човек мора доћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шт 
одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан — доде о 
ете, госп. Славко? упита га Надежда.{S} Човек, кад има знања, треба да га и другима преда.{S} Т 
ројним свађама у кући и сумњичењима.{S} Човек је пак имао својих начела, којих се држао слепо и 
ства.</p> <p>— Ал’ која слабо вреде.{S} Човек једнако искусује и три пут пада у искушење.</p> < 
 њега, ал’ признајем с тешком муком.{S} Човек треба да живи, да ради па ма само из дуга времена 
асположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да ти кажем свој суд: ти, брат 
ео, драга Мицо, у главном: какав сам ја човек.{S} Видиш из овога, да ја имам све добре особине: 
<p>— Не верујем, ал’ у оваким приликама човек се хвата и сламке. — Но да му пишем?</p> <p>— Нем 
сваки мисли да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма как 
њега не надам ничему.</p> <p>— У невољи човек се мора обратити њему, па ма да не верујемо у њег 
м.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се може чему научити.{S} Испитује разне карактере 
адобити зета.{S} Ако је какав знаменити човек, брзо се направе познанства, а ако ли је когод од 
а ону, ћуд мењам сваког дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да  
е слажем с њим у том погледу.{S} Ја сам човек за себе и ако сам некада мислио као он; сад сам с 
и би било паметно, да ја, као образован човек то посматрам равнодушно?{S} Не!{S} Ја мислим, да  
таријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих чинио.</p 
ему и његовом животу а иначе је спреман човек, одушевљен за истину и идеале и славољубив.{S} Са 
 г. Славко!{S} Лепо је излагао!{S} Уман човек!{S} А ја!{S} Зашто и ја не знам толико као он?{S} 
ла тада?{S} Мислила је, како је он уман човек, како га сви узносе и ова зажели и сама, да може  
хомира.{S} Јавио ми се.{S} То је красан човек па каваљер, да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S 
соког чиновника.</p> <p>— Он је паметан човек — књижевник, филозоф!{S} Ја те људе ценим нарочит 
сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да је на вашем месту.{S} Ја све знам.. све је си 
е! то он није имао; он је био практичан човек, практичан до крајности.{S} Из руку му није измак 
ула главу а он да пукне од једа и чисто човек да заплаче.</p> <p>— Но осветићу се ја њој!{S} До 
о, а и како не би?{S} Кафеџија је добар човек па даје и на вересију и пиће му је чисто — природ 
{S} Свакојаких позитура може се код њих човек нагледати: усправљен стас, грбав, успијене усне,  
 рђаво.</p> <p>— Твоја ћерка да пође за човека, који је сад скоро ништа — супленат без породице 
апњом, да то нико неће сазнати.{S} Нема човека који није нечасан — продужава у мислима Славко — 
а тежим за славом, не поричем, јер нема човека који не тежи за њом, ал’ ја сам невешт у том пос 
мислим да иста тако и осећање делује на човека и да скуп од осећања коме је узрок ипак на пољу  
нредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се дивила његовом 
жен и жалостан.{S} Чини ти се за једног човека, да је часан, и не сањаш да би он икад могао што 
ао ваљаног и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тук 
је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека виша сила, п 
кошку једну да закоље, а сад мора убити човека ил’ бити убијен.{S} Он се очајно ухвати за чело, 
вољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, проду 
бу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласио да их баш напротив треба свуда отва 
 ви жртвовали те најдрагоценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђај 
ом теоријом, значи да нападате на свест човекову.{S} Ма да нас свест може варати, она је тачна, 
вим добро — настави Славко — егоизам је човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи  
бо пролама а писка и јаук рањеника срце човеку да испара, <pb n="34" /> ал’ ми стојимо хладни,  
интересује, кад ко нов дође — мора бити човеку мило.{S} За 2—3 месеца, за које време траје сезо 
м током.</p> <p>— Но не потпуно, сваком човеку објаснимо његов позив, његову задаћу, ал’ не чин 
 права једном сељаку, као и образованом човеку — узе Милан — не разумем.{S} Свуда морају бити к 
вица!{S} Зар да изађем на сусрет једном човеку, кога презирем?{S} Не! кога сажаљевам и који нем 
 ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако о 
а, која толике људе уништавају и тим се човечанство лишава много и много својих синова — заврши 
ју класични језици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би п 
овори Славко — Мало смо говорили о циљу човечијем на земљи..</p> <p>— О циљу на земљи! — подсме 
шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос.</p> <p>— Ха! ха! то и ја спадам онда у  
е пролази тихо и нечујно, као сав живот човечији.{S} Нити видиш, кад је почео; нити, кад ће се  
 ви више.{S} У име моје породице, у име човечности и правице ја вас молим да прекинемо тај спор 
ожицама које су се виделе из папуча.{S} Чу како се облаче, и паде му на памет: како би било, да 
. јавност.. глас.. у.</p> <p>Старац кад чу последње речи зграну се, низ лице му потекоше сузе и 
 не заборавите ме!{S} Ал!{S} Мица то не чу и он окрете кући весео, но не звиждаше као пређе.{S} 
шчезавати.{S} Иде тако полако улицама и чу свој глас.{S} Пред њим је био Момчило.{S} Зачуди се. 
поче скакати по соби.</p> <p>Неки куцањ чу се на вратима.</p> <p>— Напред! викну Славко.</p> <p 
 не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко виче.{S} Он се обазре. 
авом смислу и при њима се у души порађа чувство, које је једном страном окренуто другој личност 
а баш далеко од његове.{S} Радосно неко чувство га обузе и он иде даље.{S} Час +/по по па му ос 
оје време траје сезона бањска триста се чуда одиграју.{S} Дође до неког љубавног романа, до сен 
{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора баш ова да 
м месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— и празан 
иста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заборавићеш  
 Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој доста јада задава 
.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... но... манимо то да 
 ишао с овом девојком на крај света.{S} Чудио се мало тој њеној слободи, али није јој могао наћ 
о би погледао на њих двоје, морао би се чудити контрасту, који је међу њима.{S} Он прешао 40, а 
е, да је сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славк 
очи у њу!{S} Мисли у себи.{S} Ништа.{S} Чудна ми чуда!{S} Девојака има на све стране зар мора б 
ам на твом месту, одмах бих се удао.{S} Чудна ми чуда!{S} Човек је леп, поштен, добар.</p> <p>— 
> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Кад се вратиш Мици, заб 
 ти срео она.{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситн 
 лица, које је било бледо, и на коме се чудновати израз благости и сажаљења огледао.{S} Зрак га 
ица поводећи се лево и десно.{S} Све то чудновито утицаше на лако распаљиву душу Славкову, чије 
мени.{S} Ето нас већ и код куће!</p> <p>Чујаше се само поздрав, стискавање руку и срдачни позив 
 је милина погледати.{S} Песма се свуда чује; песма тичија и људска — песме задовољства.{S} А т 
ог човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи ће да сам лудак, да имам  
 му срце бије и чисто претрну, да ко не чује, а Љубица га све и више стеже, све јаче се приљубљ 
а, а груди њене почивају на његовим; он чује како му срце бије и чисто претрну, да ко не чује,  
о око себе.{S} Ништа не осећа, ништа но чује.{S} Наједанпут чу познат му глас „Славко!“ неко ви 
 да му нема равна.{S} Стар а онакав!{S} Чујем, да ће скоро правити игранку у кући ала ће бити л 
ишо! рече Милан (пензионар)</p> <p>— Да чујем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад 
 <p>„Господине,</p> <p>Имао сам част да чујем од Вашег пријатеља понуде за изравнање нашег спор 
{S} Уживам у њој.{S} А ви?</p> <p>— Кад чујем њих, као да сам пренет у други надземаљски свет и 
е више мислио, би му све теже.</p> <p>— Чујеш ли — рече она наједанпут — ја идем у Призрен.{S}  
д њега а Славко све немирнији.</p> <p>— Чујеш Момчило — рече — мени је страх, у души ми је и пр 
ани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест, али чујеш ли ти мужу?{S} Нећеш ме више мучити, то знај!</p> 
што јој је сада говорио, она није никад чула нити приметила на њему.{S} И она се замисли.{S} Ми 
о се све умири <pb n="57" /> у кући.{S} Чуло се дубоко хркање старчево и превртање Славково, ко 
ао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се, да не умреш, 
 а Славко му одобравао и ако ништа није чуо од његова говора.{S} Он је размишљао сам, у себи и  
е у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S} Он погледа... била је она.</p> <p>— Зар сте ту  
чину.{S} Мисли јој блудеше, у даљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо  
 и навлачи јорган на главу, да ко не би чуо.{S} Тихо јеца а сан се полако прикраде на уморне тр 
<p>Он се зачуди.{S} Тај глас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив  
авко однесе победу и његов се глас само чуо.</p> <p>Пред вече дођоше неколико гостију.{S} Милан 
ог дана.{S} Ја сам човек за себе.{S} Не џапам се толико и прво гледам, да себе подмирим, па за  
д сам јој хтео одбити молбу за ручак! — Џбуње се у том тренутку крхаше.{S} Лаки ход се чуо.{S}  
едаде.{S} Дрвеће је почело листати, оно џбуње у башти добило је други лепши и занимљивији изгле 
 Хм! слете му с усана и маши се руком у џеп.{S} У њему је било свега 20 динара.</p> <p>— Имаш д 
екајте сад ћу вам превити!{S} Извади из џепа свилену мараму и стаде завијати.{S} Беше блажен, ш 
.{S} Лепе су.</p> <p>— Е да! и удари га шаком по образу — ти имаш лепше!</p> <p>— Ја!{S} Остави 
p> <p>Спусти јој руке доле и дохвати за шал и гледаше у њега, као да њему говори.</p> <p>— Ви ћ 
S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао п 
, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би син могао погинути! 
Милица.</p> <p>Па није да боме!{S} Није шала добити онолике батине.{S} Од тог доба никад не бих 
 терати?{S} Јелте, господине, да је ово шала?{S} Шала је шала — знао сам ја то!{S} Та мој би си 
/p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампа 
е — није могуће.</p> <pb n="13" /> <p>— Шали се само он, шали, одговори Момчило.{S} Писао је не 
 чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не бих одбио. — То 
ратите!</p> <p>— Хоћу! мислите да се ја шалим.</p> <p>Сад она њему враћаше.{S} Он се смејао, а  
?</p> <p>— Не подсмевам се; само сам се шалио.</p> <p>У разговору дођоше близу куће.{S} Славку  
<p>— Адвокате! викну Надежда — па ви се шалите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ гр 
 је озбиљно.</p> <p>— Болесна?{S} Ти се шалиш са мном!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ево ти писма о 
 докопа га грлити и љубити.{S} Та ти се шалиш само!{S} Славко!{S} Славко! клицаше он и поче ска 
</p> <p>— То не може бити!{S} Ви терате шалу.</p> <p>— Пст!{S} Кад говорим, не смете ме прекида 
ече.</p> <p>— А ја сам свему томе крив! шапну јој на уво — али ја ћу то исправити.</p> <p>— Све 
/p> <p>„Ево ове „интелигентне лутке!“ — шапну Мица Славку а он климну главом у знак одобравања. 
елика интелегенција.</p> <p>— Момчило — шапну Славко, гле ове уображене будале.</p> <p>— Хе, ти 
све сталеже.</p> <p>Миша гурну Милана и шапну му! „ово је социјалност!“ ал’ изгледа ми, да није 
 томе и устаде са клупе...{S} Лаку ноћ, шапташе му уста и полако пође стазом и оде кући.{S} У п 
та ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугласно, можда ме је сматрала за лудака! и к 
ом одмерено и озбиљно.{S} Срећа! срећа! шапће у себи, и удешава корак са тим гласом у себи, чис 
. „Кад ћемо се видети, мало луче моје?“ шапће неки официр поносито тресући сабљом. „Не! драги!  
ом је седео достојанствено, гледао у то шаренило од света и Милицу.{S} Гости завидљиво погледах 
S} Она је страсна и онако мало — знаш — шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само  
друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах.“ Еле, све је то задовољно и весело, а и како не би 
 се надају, да ће у њему наћи „трећег“, шахисту и т. д. а мајке да ће задобити зета.{S} Ако је  
ри — сви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или 
обом радила, исто је и преда мном и још шесторицом других.{S} Можеш мислити.</p> <p>— Опет ја ј 
смо!{S} Само он је мало ћутљив, мрзи да шета а ја баш у том уживам.{S} Манем све па јури по ули 
</head> <p>У бањи смо.{S} Множина света шета тамо амо по засађеним алејама.{S} Сваковрсног свет 
види светлост кроз прозоре, поред којих шета стражар <pb n="31" /> с пушком о рамену а по кадка 
ита их она кад ступише у собу.</p> <p>— Шетали смо, мама.{S} Г. Славко ми је причао — одговори  
длазила на места, где су некада заједно шетали и она им се радовале као дете.{S} Жељно је ишчек 
е Славко.</p> <p>— Па ћутите сад! па су шетали.{S} Он је био филозоф а она глупача једна....</p 
учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзим.{S} Онда баш волем.</p> <p>— Не  
а то и без тебе, драги мој, но хајде да шетамо!{S} Наићићемо на нешто лепо.{S} Ено, гле... она  
ерим! погодила си!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо  
 даље од ње.{S} Сав се био предао њој и шетао с њом по П. Кадкада га је обузимала жеља да види  
сео, избегавао је Милицу и све више сам шетао.{S} Ова се чудила том његовом понашању и оно јој  
Љуба му је све покварила и сад се с њом шетао, као некад с Мицом или седео са њом у соби.{S} Он 
 куће на улицу, свет се у највећем јеку шетао.{S} Славко је ишао с Милицом, а Момчило с Надеждо 
оме!{S} Ви не волете чак ни са мном, да шетате — одговори му и уста напући, као да се љути.</p> 
 он можда не би хтео?“ Устаде и поче се шетати по соби а у ушима јој звоне последње речи, које  
Моје је време скупоцено.{S} Треба много шетати, да бих се развио.{S} Знате оно: у здравом телу  
дим код куће...</p> <p>— Ко ти брани да шеташ? рече јој Миша.{S} Прођи се, кад те тако вуче срц 
апију, као да је тамо најмилије благо и шеташе мало испред куће, ал’ кад помисли: да га она мож 
ут.“ Дође близу куће, ал’ не уђе у њу и шеташе се тамо амо.{S} Погледа кроз прозоре, да види им 
се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нервозно по соби.{S} Главу сагао доле и дубоко с 
бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— Да, красн 
 би се повратила и смејала као дете.{S} Шетње су биле доста честе.{S} Надежда није ништа сумњал 
но време, употребише Славко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и ко 
II</head> <p>После неколико дана од ове шетње, он је постао редован гост Надеждин.{S} Одлазио ј 
га обгрли — хајдмо!</p> <p>Тако пролазе шетње једна за другом, свака занимљива и свака пуна жар 
 љубавног романа, до сентименталне неке шетње с плачем и уздисајем, до туче; али све то буде на 
о.{S} Сву своју науку за живот црпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; 
о?</p> <pb n="66" /> <p>— Могу те учити шетњи, јер је мрзиш.</p> <p>— Кад шетам с тобом не мрзи 
илу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњи! — одговори за њега Милица.</p> <p>— АФерим! пого 
лавко и Милица за шетње — једне од оних шетњи, којима се незна краја и које, желео би, да вечит 
.{S} Прођи се, кад те тако вуче срце за шетњом! о њој само и мислиш.{S} Иди!</p> <p>— Није те с 
о!{S} Ти знаш да од свега највише мрзим шетњу.</p> <p>— Та хајде само мало! до ћошка, па ја ћу  
е тамо и пошто га је глава болела оде у шетњу.{S} Нађе се с друговима и избегну их.{S} Момчило  
 мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> <p>— Па зашто друго, но да покаже своју лепо 
.</p> <p>— Да не волем, не бих изашао у шетњу с вама!{S} Само ја нисам кадар да износим своје у 
 ја бих полудео од досаде!{S} Хајд’мо у шетњу!{S} Видите, како је лепо вече!</p> <p>— Право вел 
оћи, па ћемо га утући муву.{S} Хајдмо у шетњу!</p> <p>— Ти све држиш олако.{S} Овај ће свет држ 
 и усрдно.</p> <p>— Хајдмо мало, Мицо у шетњу!{S} Хоћеш ли?{S} Говорићу ти нову лекцију.</p> <p 
 се занимао прошле недеље.</p> <p>Уведе шешир и пође журним корацима адвокатовој кући, која ниј 
ече Милан пролази поред мене и скида ми шешир као да смо другови, а овамо сам много старији од  
леда тамо, одкуд глас долажаше, намести шешир и приђе тамо.</p> <p>— Здраво Момчило! рече — как 
ила!{S} Да се покрпим мало.{S} Ево овај шешир већ не вреди....</p> <p>— Па то ти је овогодишњи  
дна суза му се скотрља, он брзо намакну шешир на главу и полако, да не би узнемиравао сина изађ 
 година, хладан, натмурен, с уздигнутим шеширом на глави.{S} Немарно гледа свет око себе, т. ј. 
врдо верујем, да ће тога једног дана са ширењем науке у свима слојевима нестати и да ћемо тада  
рка кафанска је по мало успављује и она шири руке, као да би хтела да га загрли.{S} Срце је њен 
оље! госпођо!{S} Оне зато и јесу, да се шири знање.{S} Сутра ћу вам донети.</p> <p>— Хвала!{S}  
.{S} Место да се сузбија неморал, он се шири и наша публика то радо гледа.{S} Па то се не оглед 
о стегнуто због скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли 
 теорије и мислио свету на дугачко и на широко.{S} Она га пажљиво слушаше и сваки час му упадаш 
зрелија омладина васпитава.{S} Место да школа да ђаку све племените и добре особине она га учи  
че се у свету, који је цео једна велика школа, у којој можеш све видети ал’ не све примати.</p> 
оворио о том питању.{S} Истицао потребу школа за постигнуће свију цељи среће човекове и нагласи 
трањем на свет и људе.{S} Ми не учимо у школи живот, какав је; већ онакав, какав се налази у ро 
ног пролетаријата, па зар тада да један школован човек врши телесне послове?{S} Ја први не бих  
ика, да не умре од глади.{S} Он настави школу а његови му се растурише.{S} Од њих четворо остал 
 завидљивци сумњичили.{S} Једва продужи школу помоћу с једне стране, а та је помоћ била толика, 
отац му пропаде а он неко време напусти школу — читаве 2 год. Некако се деси да му умре мајка а 
ам је сваки дан дочекивао при поласку у школу: како ми је дала корпу и заранила то преко других 
 тешки проблем и заспи, а месечина кроз шкрипуте завесе обасја бело и дивно лице Миличино.</p>  
сто — природно, јер га је сам правио од шпиритуса и разних смеса.{S} Али није само то.{S} Гогов 
грозна.{S} Треба још да кажете: „идите! шта ћете ми?“ Он се замисли, у души му се кувало.</p> < 
иде ћутање питањем:</p> <p>— Госпођице! шта мислите зашто је оволики свет изашао у шетњу?</p> < 
 разумети, јер сам читала доста.{S} Ах! шта ми је сад? и стаде се смејати сама својој лудости и 
трже руку.{S} То је био Момчило.{S} Ах! шта сам ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш 
— Дакле, нисте? повика раздражено — ах! шта да вам кажем?{S} Како да вам благодарим! и гледаше  
оворити, или... тако ми и треба!{S} Их! шта сам урадио? вајкаше се Славко и погледа опет за њом 
} То ме друштво подсећа на Љубу.{S} Их! шта ти ја нисам чинио због ње!{S} Сећаш ли се, како сам 
е опрости, али не може.{S} Јасно увиђа, шта ће тада наступити и свему томе он ће бити крив.{S}  
парчиће. „Хм! луда посла!{S} Нека буде, шта буде!{S} Сви нека знају! сви.. ох!{S} Па и она ће з 
о светло?{S} Рекох, да знам од прилике, шта је и каква је то мрачна црта, али јој незнам тачних 
 сва кућа одјекивала.{S} Сви се чудише, шта јој је, али она не одговори ништа.{S} Славко гледаш 
ћи: не, ова је тачна.“ Ко би знао рећи, шта покреће човека на мишљење.{S} Прво су мислили нека  
слуша.{S} Не мора све знати онај сељак, шта се овде ради: јер кад би то знао, напустио би свој  
е погодила његове мисли.</p> <p>— Знам, шта мислите!{S} Ја вас не задржавам.{S} Идите!</p> <p>— 
 хоћеш ли ићи?</p> <p>— Ах!{S} Не знам, шта ће коштати.{S} Бојим се да ово не буде мало! и стар 
и такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти казао.{S} Некад сам тако нерасположен без уз 
?</p> <p>— Дошао сам по тебе; да видим, шта радиш.{S} Чуо сам да си болестан.{S} Побојао сам се 
{S} Узвикну овај раздражено — да видим, шта ће вам помоћи тај разлог о правичности, то голо умо 
 чврсто, грлећи и љубећи.{S} Није знао, шта је доста, и она се не противљаше но му истом мером  
 усколебаше га до дна душе и није знао, шта да ради.{S} Мозак као да је стао да Функционише и с 
 <p>— Никако!{S} Момчило је добро знао, шта би могло отуда бити и зато му не даде.{S} Славко је 
би далеко одјекивао да би сваки сазнао, шта лежи у мојој души.{S} Опомињем се, да савршено расп 
ђења и тераће ме увек.</p> <p>— Славко, шта говориш?{S} Зар те ја не волим и зар ти ја не желим 
ћи до тог (сазнања, нарочито кад знамо, шта нас на крају чека.</p> <p>— Имаш право? одговори Сл 
} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи тамо, шта знаш.</p> <p>— Хм! и протаре руком чело — ја не зна 
Надежда, навлачећи рукавице, да видимо, шта, има у Београду.</p> <p>— Има свашта! девојака лепи 
 — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти ради Љуба?</p> <p>— Не питај ме ништа!{S} Ништа  
 га престиже.{S} Она је разумела добро, шта би он хтео и поможе му.</p> <p>— Све знамо г. Славк 
и она управо ни сама није била начисто, шта би од њега тражила.{S} Била је образована, начитана 
да би хтео прочитати на челу синовљеву, шта му је.{S} Страшљиво се осврташе и гледаше у сина.</ 
> <p>Разумео ју је.{S} Очи им казиваху, шта је било у њиховим душама.{S} Речи, нису требале.{S} 
p>Он одмахну руком као да би хтео рећи: шта се то тебе тиче!</p> <p>Одкуд знаш? — упита га.</p> 
ести!{S} Терај, брате, овако ко’ ја!{S} Шта мени Фали? — Ништа! ...</p> <p>Е морам мало да се п 
 се требао јавити.</p> <p>— Којешта!{S} Шта ти неће пасти на памет?!</p> <p>— Не би било лепо!{ 
шку и никад се не могу опростити ње!{S} Шта ме је терало, да с њим говорим о питањима, о којима 
о.{S} Можда ће тада бити несрећнији!{S} Шта му знам?{S} Нисам у његовој кожи.{S} Он тежи за неч 
ћ не бојим, јер си мој.</p> <p>— Хм!{S} Шта ћу с Мицом?{S} Мени је жао ње, премда је сад не љуб 
већ пође</p> <p>— Славко!{S} Славко!{S} Шта сам ти ја крива? он се врати и пољуби је, ал’ тај п 
ио!</p> <pb n="82" /> <p>— Свеједно!{S} Шта је с тим?{S} Прстен ћу јој вратити.{S} Тебе сам сам 
 отворити.{S} За сад нам не требају!{S} Шта ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви дру 
ам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а тол 
, проћиће много времена — рече Љуба.{S} Шта ти је то сад <pb n="86" /> пало на памет?{S} Махни  
и има много и горчине! рече Надежда.{S} Шта мислите, кад су деца болесна!{S} Ух! мант’е се!{S}  
и да се не хвалим — спремног човека.{S} Шта ће тај свет рећи, кад чује да сам се тукао?{S} Рећи 
лазаше једна млада и красна девојка.{S} Шта сте то расправљали?</p> <p>— Готово ништа! одговори 
 мом положају, о положају хранитеља.{S} Шта сад да чиним?{S} Даћу му једно писмо.{S} У њему ћу  
уме се, али тако исто треба и знања.{S} Шта сам ја гледао људи и женскиња гордих, које знају на 
се да је био много-сажаљив, болећив.{S} Шта ли је она мислила о мени после тога? шапташе полугл 
Она би седела на кревету а он до ње.{S} Шта ли тада није мислио?</p> <p>— Јели, Љубо, — рече јо 
ћа! мишљаше у себи — заљубио сам се.{S} Шта ли ће напослетку бити и да ли има за мене среће у с 
мисли и тежње па ћемо имати користи.{S} Шта ће нама старци и бабе, од којих нико не види корист 
S} Славко Негровић.</p> <p>— Ја сам.{S} Шта желите.</p> <p>— Милан Ђурић — претстави се он — и  
е Надежде на...</p> <p>— Да био сам.{S} Шта хоћете тим питањем?</p> <p>— Ви сте увредили г. Миш 
S} Ето ти сад!{S} Две девојке лажем.{S} Шта мислиш ти? а?</p> <p>Славко се трже к’о из сна.</p> 
и присећа се реда, којим је говорио.{S} Шта је мислила тада?{S} Мислила је, како је он уман чов 
<p>— Казао сам ал то није тако лако.{S} Шта ће они тада радити?</p> <pb n="83" /> <p>Није знао, 
— да сам ја заволео вашу гђицу кћер.{S} Шта бих друго радио, но да просим њу од вас.{S} Она том 
{S} Био је нешто уплашен и чудноват.{S} Шта ти је?</p> <p>— Није ми ништа!{S} Ситнице!</p> <p>— 
у искрзане мало.{S} Баци их и плану.{S} Шта је сад?{S} Докле ћу се овако мучити, докле ли ћу мо 
> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја 
поче смешити на њега. „Јесам ли луд?{S} Шта се млатим, но мислим још и о тим ситницама!</p> <p> 
p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да знам и ја!</p> <p>— Треба  
благодарим! и гледаше је њежно у очи. — Шта ми радимо овде?</p> <p>— упита и почеше се смејати  
 и част.</p> <p>— Дакле рече господин — шта сте решили?</p> <p>— Ништа!{S} Тући се не могу, то  
> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> <p>— Искрзано доле...</p> <p>—  
 <p>— До врага! мрмљаше у себи Славко — шта ли ће сад она овде?{S} Баш ћу се показати да ми ниј 
 бити учитељица.</p> <pb n="91" /> <p>— Шта велиш? у Призрен!{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са  
адежда је упита.</p> <pb n="12" /> <p>— Шта си се ти Даро, ућутала?{S} Прослови и ти коју!</p>  
ојицу познајемо.</p> <pb n="96" /> <p>— Шта ли ће сад бити? — уздисаше Славко — да ме не прекор 
.</p> <p>— То је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим 
{S} Никада те нећу заборавити!</p> <p>— Шта ти је сад? — трже се пола уплашено, пола њежно — не 
етикецију!{S} Ја је сажаљевам!</p> <p>— Шта си радила јуче, Даро — упита је Надежда.</p> <p>— Т 
 луксуза и против моде.... ах!</p> <p>— Шта вам је госпођице? упита је поплашено, да вам није з 
крив па нек’ баш и држи али...</p> <p>— Шта?{S} Мица ће дознати?{S} Је ли?{S} Небој се!</p> <p> 
то хајдемо!{S} Видећеш Мицу...</p> <p>— Шта ли она мисли сад о мени? уздахну Славко — да не буд 
што има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.</p> <p>— Не! на против љуб 
дговори она и брзо уђе унутра.</p> <p>— Шта ли јој је? помисли — ваљда се не љути на мене? а ст 
уњено на своје место до мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Ни 
 и посматраше како брише чаше.</p> <p>— Шта радите? упита је.</p> <p>— Бришем — одговори она и  
м ја мислио! прошапута у себи.</p> <p>— Шта радиш, Славко?{S}Ја сам ти до сад скитао и у скитњи 
ајаше једна буба; он је згази.</p> <p>— Шта то урадисте?{S} Ала сте грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте 
ну их.{S} Момчило га не пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну рук 
S} Њему се сажали и приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још пи 
на и само је месец осветљавао.</p> <p>— Шта! зачуди се Надежда — зар нисте имали лампе?{S} Изви 
и!{S} Сад бих најрадије шетао.</p> <p>— Шта ће ти шетња?{S} Видиш како је лепо у врту!</p> <p>— 
 о коме сам вам пређе говорио.</p> <p>— Шта, господине, ви сте прогресиста? упита пренеражено М 
} Он скочи, ал’ ње је нестало.</p> <p>— Шта је море? упита га Момчило, ад’ он не стиже да одгов 
S} Она то учини и упита зашто.</p> <p>— Шта је код вас двоје? упита је и погледа на Славка.{S}  
е по соби, ко’ да тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! са 
ти погледом и сам пређе столу.</p> <p>— Шта ће ово бити? узвикну Надежда — данас су женске побе 
тогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам причам?{S} Ја сам дошао за часак, па одмах и 
еданпут стаде и обрати се оцу:</p> <p>— Шта кошта један револвер?</p> <p>— Револвер? уплаши се  
оценије плодове човековог ума?</p> <p>— Шта ли је овој сад? и предвиђајући буру, која ће наступ 
и сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта мислим?!{S} Бићеш моја жена!{S} Је ли?</p> <p>— Доб 
} Зар немам право!</p> <p>— Заиста! ал’ шта ћу сад?</p> <p>— Чудна ми чуда!{S} Остави је!{S} Ка 
а.{S} Нешто размишља дубоко у себи, ал’ шта — ко би знао рећи?{S} Лаки поветарац му лепрша капу 
 и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха! а шта мислиш ти сада?{S} Шта мислиш са мном?</p> <p>— Шта 
ност, част — слете с усана Славкових, а шта ја чиним?{S} Да ли је ово дужност?{S} Зар није и мо 
и — брањаше Милица.</p> <p>— Гле сад? а шта је Момчилу? упита Надежда.</p> <p>— Он мисли о шетњ 
>— Врло добро, драги мој филозофе!{S} А шта си се ти замислио?{S} Буди весео као ја!{S} Ах! мор 
о, његов је син погинуо у двобоју!{S} А шта ћу ја тада?{S} Под старост и то да дочекам!{S} Нитк 
ена.</p> <p>— Да ради? узвикну Дара — а шта?_ Да угађам овом свету и да се бринем о њему!{S} Шт 
тала?{S} Прослови и ти коју!</p> <p>— А шта бих рекла? одврати ова немарно.{S} Цео свет је дана 
 што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражила? — упита је радознало.</p> <p>— Тебе! 
 бојим, да није нешто с њим.</p> <p>— А шта би могло бити, мама?</p> <pb n="87" /> <p>— Да те н 
? а с ким?</p> <p>— С Мишом.</p> <p>— А шта си имао с тим лудаком посла?</p> <p>— Не знам ни са 
 — рече — свашта сам мислио.</p> <p>— А шта си ти то мислио? упита га радознало и смешећи се.</ 
лас сад је тек чуо први пут.</p> <p>— А шта ћу вам? — Шалим се, позив од ваше стране никад не б 
ако очекује.</p> <p>— Е, — учини он, —а шта ради?{S} Јели здрава?</p> <p>— Није!{S} Болесна је  
ан.</p> <p>— Јесам ли био рањен?!{S} Да шта ти мислиш!{S} Чекај само да ти причам, и Миша се на 
и то знао, напустио би свој плуг и тада шта би било?{S} Нама је сад добро ослободили смо државу 
га гледа радознало и чежњиво.{S} Погађа шта је у његовој души и стара се, да му је што пре изма 
и.</p> <p>— Гле сад?{S} Бринеш се ни за шта.{S} Хајдмо код куме моје!</p> <p>— Таман посла!{S}  
> <p>— Па и нисам.{S} Данас нисам ни за шта расположен и чудим се себи, какав сам ја човек... н 
њим.{S} Врпољи се Нешто у столици. „Ама шта ли је то данас, да не могу ништа да мислим?{S} Тако 
 задобити љубав Миличину за 10 дана, на шта су сви прснули у смеј за његовим столом и т. д.</p> 
не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам устао најодлучније и напао то нечувено насиље.{ 
 повучен и нисам се хтео обзирати ни на шта.{S} Сматрао сам све људе као браћу а тако и сада ра 
е се <pb n="41" /> могао одлучити ни на шта.{S} То је било против његових начела, која тако ват 
једног унезверио и мислио да ће бог зна шта бити, али оно ништа, само су се смејали а Милица се 
ред њим покажем као учена, а он, ко зна шта мисли о мени!{S} Мисао за мишљу иде, кревет је теса 
. и позвао ме да се тучемо.</p> <p>— Па шта си одговорио?</p> <pb n="46" /> <p>— Одбио сам.</p> 
 да идем, кад ме сви знају?</p> <p>— Па шта је с тим?{S} Они теби неће ништа приговорити, јер з 
и он ради баш нечасно.{S} Истина, осећа шта је часно, али ради обрнуто мотовишући то ништавним  
="5" /> <p>О осталој господи мало би се шта имало рећи.{S} Онај стари пензионер, био јој је нек 
вљачи.{S} Ал’ да сам ја министар, знате шта бих учинио? хоћете ли погодити баш?</p> <p>— Ја ћу  
ном упита.</p> <pb n="48" /> <p>— Знате шта, г. Славко?{S} Хоћете ли да одиграмо партију карата 
ислим, да то нећеш моћи учинити.{S} А и шта би ти требало? — Живот, наука уче се у свету, који  
он одустао од даље намере.</p> <p>— А и шта ћеш тамо? — рекла би му она.{S} Ја ћу овде добити с 
у опет сину једна мисао: каква женска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободн 
пољио се сваки час и осврне се, да види шта ради.{S} Она је седела баш иза његових леђа и зачуд 
 могао завирити у моју душу, те да види шта се на њеном дну налази?{S} Дужност, част — слете с  
 јест! све ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони 
ече јој он — опрости ми!</p> <p>— Немам шта да ти праштам.{S} Ја разумем <pb n="97" /> све.{S}  
му:</p> <p>— Пољуби ме, Славко!{S} Знам шта мислиш.</p> <p>А Славко је ухвати полако обема рука 
те га! своме!{S} Готов сам!{S} Да видим шта ће тај господин добити, кад ме убије!{S} Мене позна 
д сам свакога пецкао, свакоме сам казао шта му не ваља.{S} Предложише да ме избаце, на шта сам  
њој.{S} То би тако било, кад не би имао шта да говори или кад је свршио своју дужност у њеном о 
авко гледаше за њом још мало, није знао шта да мисли о свему томе и устаде са клупе...{S} Лаку  
то га је дирнуло у срце и сам није знао шта му је.{S} Некад би му дошло, да оде далеко у свет,  
о гледам, да себе подмирим, па за друго шта остане.{S} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као шт 
е — рече он.</p> <p>— Свађамо се ни око шта.{S} Да се помиримо!</p> <p>— Нећу да се мирим; нисм 
 је, ако се не варам Миличина глава, но шта ће ова?{S} Хтеде је прецртати, а она као да се поче 
исну.{S} Милица га погледа.</p> <p>— Но шта вам је?{S} Ја ћу вам све добити, еве код мене су тр 
 осврташе и гледаше у сина.</p> <p>— Но шта је? упита га нестрпљиво — шта ме гледаш тако?</p> < 
збијала благост, неизмерна.</p> <p>— Но шта је? — упита га овај — хоћеш ли ићи?{S} Но, шта ти р 
агрли мајку некако сметено.</p> <p>— Но шта ти је? — упита је мајка — да ти није зло?</p> <p>—  
<p>— Доста, господине!{S} Разумем добро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остај 
ни.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избегавао  
 створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и зат 
врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну она  
кеције.{S} Мени је жао, кад погледам, у шта се троши драгоцено време и понижава човечији понос. 
се слатко насмеја и упита:</p> <p>— А у шта ми играмо!{S} Треба и то знати!</p> <p>— Ево овако! 
’ после подне ћу ти донети.{S}- А, знаш шта?{S} Пред вече ћемо ићи на једно место.{S} Одвешћу т 
 <p>Момчило први прекиде ћутање.</p> <p>Шта сте се ућутали море?{S} Као бабе покрај ватре с пле 
а више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу сад?“ — мишљаше. „Толико сам очекивао тај час да 
ој то доцније казали, она се наљутила: „шта се млати око мене? — рече — ја нисам његова прилика 
јем! и зачкиљи очима у њега а помисли: „шта ли ће сад овај рећи?“</p> <p>Ти би лепо, рече Милан 
а се врати, да је утеши.{S} Њене речи: „шта сам ти ја крива?“ усколебаше га до дна душе и није  
што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста својих приповедака, да су се сви повољно  
овори Момчило.{S} Писао је нешто мало и штампао.</p> <p>— А то врло мало вреди, прекиде га Слав 
/p> <p>ПРВО КОЛО</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Браће Давидовића Маћедонска 16., Дечанска 6. 
исам ништа радио?{S} А спремам нешто за штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја к 
 ако нема, он ће ићи, па ма узајмио.{S} Штедионица хвала Богу има доста а богме и доста новаца  
који као да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не па 
није, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла.{S} Сав свет иде 
у скитњи сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овд 
ровести мало мирније, а оно наопако.{S} Штета, бога ми, штета!{S} Не мегу никуд изаћи од посла. 
о сам се, да не умреш, а то била велика штета за све а нарочито за Мицу, која те једнако очекуј 
{S} А ја!</p> <p>— Па и ти ћеш са мном! што се ти тако плашиш?</p> <p>— Не плашим се ништа!{S}  
— Хвала!</p> <p>— И теби!{S} Увреди га, што она њега не разуме, понос му не допушта да трпи све 
ка она узбуђено — ја те ништа од свега, што си ми напричао не разумем.{S} Да ли си ти — упита г 
шарлатански.{S} Она се не стиди ничега, што би је само могло одвести циљу.{S} Ја је знам врло д 
ми је да је оставим, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то 
 зашто све то?{S} Можда је поред онога, што рекох пре, да од прилике знам и песимизам.{S} Али д 
бе, протре опи и стане се сећати онога, што је било. „Тако, био сам пијан!“ и све му би јасно,  
е човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћи ако он буде подлегао.{S} Стресе се сав, кад 
ђини?</p> <p>Он осети сву тежину онога, што је урадио и горко се кајао.{S} Није знао, чиме би ј 
твоја љубав према Мици је зато ишчезла, што те је Љуба нашла и дала ти љубав, коју је некад одб 
амо су се смејали а Милица се наљутила, што јој је најновије ноте, које је тих дана добила — по 
 ми је то Момчило причао и ни шта нема, што би прљало вашу част.</p> <p>Он се поклони лако и оп 
S} Надежда је мислила да је све истина, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље. 
> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина, што овај господин говори, али то ми је налагала част, д 
ла.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред свега задимани цигаром.{ 
дале.</p> <p>— Хе, ти незнаш још ништа, што ја знам.{S} Она мисли, да је најпаметнија.{S} Чим в 
ши се од те помисли и прекореваше себе, што таку неправду наноси Мици.{S} Уздрхта сав телом.{S} 
а, кад јој се додаду друге две.{S} Све, што је у свету влада се по извесном закону и то закону  
а ми је он учитељ и да ми показује све, што не знам.{S} Но он можда не би хтео?“ Устаде и поче  
p>— Милице, преклињем те, заборави све, што сам ти досада говорио!{S} Тако ми по некад дође.</p 
а, он им је показивао и објашњавао све, што је било знаменито у бањи, имао је собу до њихове и  
ће радити ти људи?</p> <p>Па нек’ раде, што сви други раде!умеша се Милица.{S} То би био велики 
ји ће нас наследити да образујемо тиме, што ћемо му уливати само племенито и добро и тиме ће он 
о тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу к њој, загрлити и пољубити — ват 
не билијара.{S} Један се поручник дере, што му је онај украо жандара и показује руку, у којој с 
о се отргне од тих мисли.{S} Покаје се, што је зажелела да се туђом славом поноси и горко поче  
силног весеља, ја сам клонут, кајем се, што сам онако радио и тим играо против своје природе.{S 
одмах би се ратосиљао свега и кајао се, што је тако мислио.{S} Седео би често код ње и кадгод н 
љутите се, јел те?</p> <p>Сажали му се, што је тако растужио.{S} Није му то била ни најмање нам 
 чека!{S} То вам је дужност! запамтите, што вам рекох и ја ћу вам помоћи!{S} Да како!</p> <p>Сп 
ици за једино образовање човечије душе, што кад би се укинуло консервативци би повикали; држ’те 
 је узбудила.{S} Поче пребацивати себи, што се због ње једи и гледаше да све мисли управи на Ми 
а његове речи.{S} После помисли у себи, што није, кад су га питали, казао ди је штампао доста с 
рташе на све стране: хтеде све да види, што га је пре тако очаравало и ко зна, докле би ту оста 
е грозни!</p> <p>— Ал’ ви сте грознији, што ми забадате трн у срце оном причом.</p> <p>— Тако!  
p> <p>— Ти си опет невесео?{S} Кажи ми, што си такав!{S} Молим те!</p> <p>— Не знам, шта бих ти 
је противна, јер исто осећа према мени, што и ја према њој.{S} Сад све зависи од вас и господин 
а свог чела и поче сам себе, осуђивати, што је био тако страстан.{S} Она је сирота — мишљаше у  
 да јој је рука много врела и да дрхти, што је он приписивао случају.</p> <p>Кад је отишао кући 
лазила узрока, сем ако би то био узрок, што је он образован много више од ње.{S} Суза сузу суст 
 слепу обману, која ти се церека у брк, што те је тако превариле а ти се окрећеш од ње посрамље 
е сада због тога једиш.</p> <p>— Волим, што си ми причао.{S} Међу нама треба да влада савршена  
што, одмах би и она то; с том разликом, што све схаћа буквално.{S} Иначе то је тиква једна; сам 
араму и стаде завијати.{S} Беше блажен, што се њени прсти додирују његових.{S} Као да је сва ње 
ао и богме у тој скитњи и сам и стекао, што имам.{S} Верујте ви мени, да само у скитњи човек се 
одврати јој он — мени је страшно криво, што сам ти оно говорио и ти се сада због тога једиш.</p 
дало му је; да ће тамо бити нешто ново, што ће га занимати и премда се није у свом надању варао 
а се силом слобођаше.</p> <p>— Та лудо, што не кажеш мајци?{S} Шта ти је?{S} Ваљда треба да зна 
е не зовем.</p> <p>— Крива си у толико, што те ја љубим и и не могу без тебе.</p> <p>— Ха! ха!  
о је ћутао и као да га је нешто гризло, што није могао исказати.{S} Био је и сам на великој муц 
момак и девојка нас двоје смо.{S} Само, што онај момак нисам ја, а она девојка ви сте.</p> <p>З 
ане и да иде, ал’ није могао.{S} Једно, што је било света и тим би се осрамотио а друго, онако  
вимо да и не знате, па би било довољно, што сте увидели где је прави циљ човеков и што имате во 
 рећи — а ти?</p> <p>— Потпуно!{S} Оно, што сам тражила, нашла сам.</p> <p>— А шта си то тражил 
а казала, времена нису једнака.{S} Оно, што је њима било добро, нама није.{S} Дух њихов је био  
и своје јаде и она окрене говор на оно, што је читала.{S} Тражаше његов суд а он јој је давао.{ 
 имамо и ја и ти срце, ал’ то није оно, што се тражи.{S} Она је добра, али мало; горда је и у с 
бро шта <pb n="40" /> мислите; али оно, што сам рекао остаје, јер је истина а ње се не бојим.</ 
е, чим Момчило оде — морам ти рећи оно, што мало пре нисам могла:{S} г. Пера ја заиста лепа пар 
израз досаде и желим тада да чиним оно, што и други, јер ме нешто гони на то Можда је то сујета 
о му је досадно, да износи језиком оно, што осећа.{S} Наједном прекиде Момчила питањем; „имаш л 
а!{S} Ја немам!{S} Ја говорим само оно, што ми је на срцу.{S} Верујеш ли?</p> <p>— Ха!{S} Ха! д 
ране, а с друге је много патила.{S} То, што јој је сада говорио, она није никад чула нити приме 
— То си увек само и радио.</p> <p>— То, што је пред тобом радила, исто је и преда мном и још ше 
алосно, али нека нам служи за утеху то, што такав развој ствари неће дуго трајати и што развита 
/p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} Да ју је љубио, он не би ни гл 
ворили, да нисам за друштво а све зато, што сам био искрен и свакоме сам хтео казати истину у о 
е вас не кривим, јер ви то радите зато, што сами не можете преобразити одмах цео свет.{S} Треба 
 које су чак некад сумњичене а то зато, што ја никад нисам хтео, да икоме се покажем онакав, ка 
ринем о њему!{S} Шта си ти добио, Мишо, што си се борио? — пензију а толики други се сладе!{S}  
 и претеривао говорећи и оно у друштву, што није требало, али и ту је био узрок у мојој прекоме 
>Оде у варош и поче размишљати о свему, што је до сада претурио преко главе.{S} Мисли му одоше  
а страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђено је посматраше.</ 
ви се смеју.{S} Други се љути при шаху, што кад му друг не макне Фигуру не каже „мат“ или „шах. 
ежда — зар ти мораш све да примиш срцу, што ти муж каже?{S} Мани се, бога ти!</p> <p>— Ја, јест 
ад између две ватре.{S} Ову више волеш, што ти је пред носом, а кад одеш у Београд, тада ћеш ов 
да се озбиљно забрину за њу, питала је: што јој је; али она је на сва питања одговорила кратко  
и сам се се врло лепо провео.{S} Штета; што ниси и ти био!</p> <p>— Е да!{S} Боље је овде седет 
раво хтео је мало да је куша и то тако; што ће им собе бити раздвојене, што ће кадкад ићи ноћу  
алите!{S} Зашто баш њих?</p> <p>— Зато; што би кој’ грош више остао народу, који би он дао војс 
— Брже, хајдете! виче му она — брже!{S} Што сте тако лењи?</p> <p>— А зар сам ја лењ?</p> <p>—  
мо?</p> <p>— Неће бити!{S} Небој се!{S} Што се тога тиче, не брини ништа, јер он неће више дола 
"61" /> <p>— Ћуталица! ах, Боже мој!{S} Што сте таки?{S} Ја нарочито и идем с вама, да бих вас  
себе и премишља о данашњом говору...{S} Што ли ми је било, да јој то говорим? — мисли у себи —  
 и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Што сам досад урадио, похвалили су ми, тврдили ми тален 
о поче свирати и окретати се за њом.{S} Што је она више одмицала, и он је јаче звиждао. „Шта ћу 
у је томе била крива моја искреност.{S} Што ми је на срцу то и у устима и свакоме сам говорио и 
ешто општој ствари, општем развитку.{S} Што се мене тиче, ја се не слажем с њим у том погледу.{ 
p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p> <p>— Марим ја.{S} Душевна лепо 
е пусти.</p> <p>— Шта си радио јуче?{S} Што си пио?</p> <p>Он одмахну руком као да би хтео рећи 
тражи нешто.</p> <p>— Шта је ваздан?{S} Што не идеш!</p> <p>— А, ево! ево! сад ћу! идем — збого 
 лупи о патос. „Ал’ можда би и хтео?{S} Што?{S} Нисам луда!{S} Могу све разумети, јер сам читал 
 је лепо од тебе!</p> <p>— Шта лепо?{S} Што лажем девојке, а не знам дал’ их љубим. — Ти канда  
опарен.</p> <p>— Куда ћеш! — упита га — што си тако блед?</p> <p>— Ја? насмеја се усиљено — нис 
приђе јој.</p> <p>— Шта вам је? упита — што сте тако тужни?</p> <p>— Још питате?{S} Зар смо так 
о прими. „А где је г. Славко? — упита — што га ниси довео?</p> <p>— Па зар он не зна где је ваш 
о мајке.</p> <p>— Шта ти је? упита је — што си тако невесела?</p> <p>— Нисам ништа.{S} Глава ме 
е јавио.{S} Ах! безумниче! викну себи — што се ниси јавио?{S} Јеси ли се бојао, да ти неће одго 
не обзире, да учини нешто добро, лепо — што ће му оставити име за вечита времена, но играмо као 
штампу.{S} Све си то ти крива.</p> <p>— Што сам ти ја крива?{S} Ти ми сам долазиш.{S} Ја те не  
<p>— А код мене велика и мала.</p> <p>— Што казујете?{S} То се тако не игра.</p> <p>— Хм! па и  
 љубав његову, ал’ није могла.</p> <p>— Што није могла?</p> <p>— Зато, што је он није љубио.{S} 
 саме летеле.{S} Најзад ућута.</p> <p>— Што ћутиш? — упита га.</p> <p>— Весео сам! много весео! 
ује и три пут пада у искушење.</p> <p>— Што баш трипут?</p> <p>— Па тако се каже — одговори она 
— Овде бих била као у пустињи.</p> <p>— Што баш мене?{S} Овде има доста људи, који ће те занима 
кад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја за вас говорити.</p>  
о јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита га.</p> <p>— Ништа!{S} Глед 
, који јој је дао и то је охрабри. „Ал’ што ја мислим о томе?{S} Зашто ће ми слава и знање? и р 
ам расположен, као никад.</p> <p>— Е, а што ћутите?</p> <p>— Што не говорим.</p> <p>Онда ћу ја  
мо излете јој из уста.</p> <p>— Мене? а што?</p> <p>— Ништа.. ништа!{S} Видим, нема вас.{S} Одм 
</p> <p>— Не! тако се обично каже.{S} А што се ти па одмах подсмеваш?</p> <p>— Не подсмевам се; 
p> <p>— Па ти му дај Милицу!</p> <p>— А што да је недам?{S} Ако је устражи — готова сам.{S} Ја  
уци.</p> <p>Славко поцрвене.</p> <p>— А што сте ме ударили? — упита — зар сам и вама крив?</p>  
гледам.{S} Ценим само знање.</p> <p>— А што си онда гледао у мене?{S} Што си ми казао оно?</p>  
> <p>Она га погледа пажљиво.</p> <p>— А што ви тако ћутите? упита га.{S} Први пут, кад сте дошл 
енска и шта њој недостаје.{S} Мучило га што је она тако слободна и није могао то себи објаснити 
ја тако ватрено проповеда, против свега што је човечанско, па још кад се сети онога, што ће доћ 
је уливао је њој и трудио се, да јој да што више појмова о свету, да јој их прецизира, премда ј 
 од њега.{S} Трудио се тада, да изгледа што импозантнији, натакну <pb n="22" /> цвикер ал’ она  
 Надежде, као да му даваше потстрека за што живље говорење.{S} Наједном се ућута, погледа преда 
у и то од свег срца, ал нешто има.. има што ме уздржава.</p> <p>— Шта би то могло бити? љубав.< 
звикује Ламартин, а ја бих узвикнуо, на што тол’ке међе међу људима?{S} И зар има некога од нас 
 једна половина осуђена на ропство? „На што тол’ке међе међу народима? узвикује Ламартин, а ја  
ао да би значио: „е, мој брајане, штета што си тако жутокљун! и ватрено би говорио, не пазећи н 
саца да је мало.{S} А ово млађих писаца што има, они ми се боље допадају.</p> <p>— Имате право, 
е трулине понићи здраво стабло, као год што из труле и ђубревите земље усев здравији и бујнији  
ми је то празно и опет лепо.{S} Као год што ови предмети лете, тако и лети време, наш живот.{S} 
, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његовом животу а иначе је спреман чов 
 је у његовој души и стара се, да му је што пре измакне испред очију.</p> <p>— Хоћеш ли, да ме  
омењена те га и упита:</p> <p>— Да није што год Славку, чико?</p> <p>— Ох, господине, идите к њ 
мо се клали, тад ме зрно погоди и после што је било, незнам.{S} Кад сам дошао к себи налазио са 
/> <p>— Зар по томе да ценим образовање што ће неко у друштву играти и пренемагати се као мајму 
 после тога обично настаје туга, кајање што је такав био.{S} То је све што знам о њему и његово 
ла његовом ванредном знању, радовала се што је таког човека привукла у своју кућу а Милица се д 
и на Мицу.{S} Мислио је, како ће јој се што више приближити и услугу неку учинити.</p> <pb n="7 
сезони.{S} За све време у бањи много се што шта десило.{S} Славко није више онако весео, избега 
 да баш по њима ради.{S} Кад човек хоће што да учини, он то правда под маском ма каквог сићушно 
е човеку урођен и сваки гледа да извуче што више користи за себе.{S} У осталом то је сасвим и о 
а друга је сад пред његовим очима.{S} И што више гледа Љубу, тим и Мица постепено ишчезава.{S}  
 сте увидели где је прави циљ човеков и што имате воље за рад.</p> <p>— Видите, продужи даље по 
од кога је нешто одскакало као јабуке и што мора свакога у срце заголицати и пожелети, да се на 
и.{S} У све сумњам, скептик сам дакле и што год радим, добро промерим Због тога и гледам, да се 
што баш да јој пише, тиче ли се то ње и што се он толико боји њеног мишљења.</p> <p>Шеташе нерв 
такав развој ствари неће дуго трајати и што развитак друштва не зависи од воље појединаца већ о 
им, после свега овога, што о њој знам и што сам од тебе сазнао.{S} Љубав је то, брате!</p> <p>— 
ктере?</p> <p>...{S} О њему мало знам и што знам то је из његова причања.{S} Родитељи су му бил 
нуо тих трица.{S} Живим на свој начин и што и урадим корисно то је случајно.{S} Сву своју науку 
нити оно, због чега бих се сада кајао и што највише осуђујем.</p> <p>— Хо!{S} Хо! ала си смешан 
 <p>Једном упита мајку:</p> <p>— Има ли што од Славка?</p> <p>— Нема ништа!{S} Ја се све бојим, 
 њега.</p> <p>— Би ли сте нам одсвирали што год? — упита је он пошто виде да сви ћуте — она без 
кције.{S} Старао се, да јој све објасни што боље и да је нечему вишем научи.{S} Она би га свако 
а и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То је жалосно, али 
рају лутке.</p> <p>Други господин, онај што седи спрам домаћице официр је у оставци.{S} До њега 
оју сам ономад спремила.{S} Не пази тај што ми наноси блата, што ми каља ћилимове већ поред све 
мо!</p> <p>Одоше на станицу.{S} Воз тек што није пошао.{S} Славко и Момчило уђоше унутра.{S} Ју 
о, онда бих то био.{S} Иначе, ја мислим што морам.</p> <p>— Да знам! а Ви нисте сами.{S} Али ми 
редним.{S} Не вреди бити овако лењ, к’о што сам ја!</p> <p>— Добро, те си се на то решио!{S} Ја 
{S} Та ја сама то не бих допустила, као што и нисам.{S} У осталом ја сам потпуно твоја и мислим 
у улогу, па ма и међу таким људима, као што је било то друштво.{S} Она је чезнула да има коме и 
на?{S} Ни ја нисам тако ветрењаста, као што мислите и ја сам доста размишљала.</p> <p>Руке пуст 
} Ипак <pb n="11" /> нисам егоиста, као што би се могло мислити.{S} Дам сваком, узмем од сваког 
ожи.{S} То је забавно, ал’ за таке, као што си ти, а за мене.... па можда и за мене — ко зна?</ 
бисмо признали да је разум суверен, као што каже Кент, пали бисмо у заблуду и наметнуло би нам  
 Одело јој је било врло примамљиво, као што је то у опште код женскиња.{S} Сиђе с кола, уђе у к 
 добила — поцепао.{S} Сад је седео, као што рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се 
/p> <p>— О, та није то тако опасно, као што ви мислите!{S} Бити прогресиста данас сасвим је оби 
по старом.{S} Надежда је увек онака као што је била и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што 
њима, ал’ ми несмемо бити назадни и као што је врло лепо госпођа казала, времена нису једнака.{ 
х ти створио своје срце, нашао би много што шта; нашао би.</p> <p>— Е, ал’ дотле ће воз отићи и 
рта врло моћна и ја сам покушавао много што шта, да бих је се ослободио — чак и најгоре.{S} Ну  
 ли си ти — упита га страшљиво — учинио што у свом животу, што би те сада гризло?</p> <p>Зачуђе 
рпим из шетње, из мешања с људима и ако што отуд сазнам, добро; ако не — опет — добро.{S} Код њ 
а и питам?{S} Зар би могао мој син тако што учинити?</p> <p>— Махни ме, оче!{S} Све је истина,  
скорог растанка ипак се ширило и у мало што не би и запевао.</p> <p>— Волете ли ви, госпођице,  
едаше му у том тренутку као анђео, само што тај анђео није имао крила.{S} Заборави на све; она  
ту.{S} Налази, да је добар и т. д. само што она не мисли и о неком другом, јер Славко јој је пр 
себи: баш има дивне очи — црне!{S} Само што јој је тако лице црнпурасто?</p> <p>— Што ме гледаш 
меја се он.{S} Иди будало, иди!{S} Само што овде то причаш?</p> <p>— Хоћу, да причам!{S} Нек’ ц 
а истину и идеале и славољубив.{S} Само што та славољубивост није гола жеља са славом, већ жеља 
и пређе.{S} Мица пак тако исто.{S} Само што сад не беше разговорна као некад и Славку се чинило 
сабљом. „Не! драги! — уздише она — само што није заплакала — немој ме заборавити! — Ја — виче о 
тиме ће он примити многе ствари пре, но што би их иначе примио.{S} Заиста, ја се ужасно узбуђуј 
м јеку своје лепоте, која пре одбија но што привлачи својом некако хладном позитуром.{S} Деце н 
мислима Славко — сваки ради друкчије но што му част и дужност налажу а сваки мисли да баш по њи 
 и после се враћао кући неспокојнији но што је дошао.{S} Кад је полазио, изгледало му је; да ће 
p> <p>— Добро!{S} Хоћу!{S} Покајаћу оно што је некада било.{S} Прстен ћеш јој вратити.{S} Кажи  
 Она као да је погађала то.</p> <p>— То што сте ви урадили, урадио би сваки паметан човек, да ј 
а, што јој пише Славко и тешила је кћер што је могла боље.{S} Ну нико није могао утешити и она  
х и као из небуха упита:: хоћете ли још што год?</p> <p>— Да вас не трудим само?</p> <p>— Не! о 
т искочи пред очи и прекорно га гледа. „Што ме лажеш? рече Лажеш и себе и мене - Ти ме волиш, з 
уда да се види, јер она је стуб кућни. „Што се тиче мене — продужи — ја налазим да је највећа с 
Мици мојој.{S} Муж мој пристаје на све, штогод ја урадим и ми смо пређе говорили о вама.{S} Свр 
 Ја ништа сада незнам.{S} Ради са мном, штогод знаш!</p> <p>— Тако! то ми се допада!{S} Слушај  
ти сва на расположењу.{S} Ради са мном, штогод хоћеш, само доби ти мира!{S} Живот свој жртвоваћ 
 нити би могао вечито остати код ње.{S} Штогод би више седео, више би је презирао и једног дана 
 — уздисаше Славко — да ме не прекорева штогод?</p> <p>— Небој се! хајде само са мном! и брзо о 
слажем с вама и како бих желела да и ја штогод могу помоћи тој <pb n="30" /> племенитој идеји п 
реко јавности колико хоће!{S} Зар ћу ја штогод изгубити тиме?{S} Не!{S} Ако има правде у свету, 
је поваздан седела крај прозора и плела штогод а Мица би у другој соби уздисала Наскоро промена 
ли срећан? упита га напокон; мучи ли те штогод?</p> <p>- Јесам!{S} Ништа ме не мучи.{S} Ти си м 
да своја уживања и не брине се, како ће штогод урадити што ће нам бити свима од користи.{S} То  
она мрачна црта и ту сумњам, да ћу моћи штогод учинити и да ћу бити срећан зашто — незнам.{S} Ш 
Знам те, да си скитница, само ми причај штогод о њему и његовом животу.</p> <p>— Шта да вам при 
е часан, и не сањаш да би он икад могао штогод нечасно учинити, али он ради баш нечасно.{S} Ист 
атине.{S} Од тог доба никад не бих тако штогод чинио.</p> <p>Послужитељ у том уђе у салу: „госп 
/p> <p>— Оружје! а зашто?{S} Хоће ли то штогод помоћи мени или њему.{S} Нек’ме убије!{S} Лепо!  
свиди много.{S} Изгледа ми, да је доста штура а писаца да је мало.{S} А ово млађих писаца што и 
<p>— Милице, одсвирај нам ону Фантазију Шубертову!</p> <p>Она послуша, седе за гласовир, преврн 
на, вели Миша, год. 1876 ми смо били на Шуматовцу.{S} Треба да знате да сам тада био наредник,  
 сунцобран.</p> <p>Одоше полако у једну шумицу, где је била дубока хладовина а изглед врло леп. 
то рекосмо спрам домаћице, гледао чисто шупље преда се и нешто мислио о најновијим пушкама, кој 
S} У том нешто зашушта у оној соби, али шушањ такав, који могу само женске проузроковати и пође 
аљини се чуо лавеж паса, а у врту нешто шушну; она погледа тамо и уздрхта.{S} Учини јој се, да  
 Ништа ме не мучи.{S} Ти си ми срећа! а шуштање лишћа као да потврди то.</p> </div> </body> </t 
ила редом, дуж целе улице.{S} То мрачно шуштање је јако пријало <pb n="26" /> Славковој души.{S 
, грање под утицајем вечерњег поветарца шушташе чаробном музиком, која се преносила редом, дуж