<p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не |
иста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи |
ош није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцни |
а му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се |
ица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накап |
I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заб |
на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједн |
а мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она ст |
му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с мајком |
ије више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими з |
гова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <p |
мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док |
ви пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, |
!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И |
ле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с |
ош дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који |
ичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, |
е.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. |
о луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, ц |
{S} Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнак |
прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, ра |
и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, |
амештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он д |
рачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, |
ј излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад рет |
оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надглед |
.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај.. |
дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту р |
—Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Ани |
ма са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама |
ид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> |
винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може д |
је од нестрпљења увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, он |
сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преуда |
и, као и тамо у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остав |
.{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ао отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се |
S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато н |
и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених брко |
старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његова породица. |
арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Ани |
е и у очи празника, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је |
олунага, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осе |
и зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгледао је као човек који је мно |
оји је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек ми |
{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, |
кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам |
неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И ка |
је деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има |
И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није |
нашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био |
Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S |
ко на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од пр |
још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умес |
, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је |
то више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у |
едала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали д |
.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и дај |
Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да |
хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долаз |
овара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} |
софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уж |
ужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} |
лејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путањ |
што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и как |
је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислил |
же, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „до |
арање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, |
.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је |
ма за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојник |
покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто |
ратили, <pb n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети |
од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, |
Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p> |
овицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њим |
има, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</ |
говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, г |
, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од |
ију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела ни |
е он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха д |
о отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} Истина тешко, убијено, но ипак |
ће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{ |
е заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у п |
које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж |
своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући |
, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да |
човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кр |
м лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, |
као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...< |
седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не к |
занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она |
са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S |
чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било |
а као набрекла.{S} Хаљине јој тесне.{S} А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног кол |
Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, |
<p>— Митино.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окре |
велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; |
би, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестр |
о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и но |
{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, ве |
ни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{ |
Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{ |
дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи |
х, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница |
, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се |
пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није пост |
и о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, постала његова, |
и, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако избо |
посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{ |
оврати у кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешк |
во, покојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најради |
тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојн |
дова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна |
прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега |
да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме |
} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{ |
ет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богат |
у, коју су сви на пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, |
о што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), др |
l:id="SRP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} |
p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преудаја приближава, |
и.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисл |
ла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад |
и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, |
. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нароч |
сто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити. |
издвајала се у махали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гле |
... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} |
високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, о |
А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала |
он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудил |
ана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> |
ћи у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да т |
месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и ч |
у и постави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка уне |
ила своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, |
ући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потв |
па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме |
пак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом к |
тко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари |
е он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, доне |
/p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> < |
ицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака |
, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набр |
и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар |
се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа |
од толико свећа које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празник |
ице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах сила |
то није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помислити о њој.{S} Си |
била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од ка |
ела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="3 |
уни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку |
се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу |
свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу |
ио он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису виде |
ј влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднадују се |
ће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да одне |
олико и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, ја |
ј и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.{S} П |
} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чи |
рв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> |
и, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је. |
а.{S} А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били нека |
нина.</p> <p>— Свирај...{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И |
обом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно по |
ише уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како |
ло притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само оч |
чалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и |
ила, навикла.{S} Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако как |
волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p> |
шта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, уређено, као ново.{S} Само околни зидови бил |
да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано |
асапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато и |
Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови ш |
на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава |
нако срећан.</p> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешт |
ред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— |
..{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из с |
о успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим |
сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> |
а Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, она није то своје знање, |
х, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да м |
ехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у |
ије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је |
, удовцу, као свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, вели |
ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била д |
дударали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудн |
тка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се |
воту.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, те |
чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте |
ош уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеж |
другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све |
е да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не зн |
та Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим улицама.{S} Пр |
е би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{ |
сапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах |
на би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — |
а браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек с |
тишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од ст |
у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варош |
<p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница н |
Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" |
ло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из соб |
она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирк |
и мајку, равнодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру |
што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, |
зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да к |
заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сада и она сама, |
засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдр |
чио он, покојник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, И |
ицом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, |
RP19022_C2"> <head>II.</head> <p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њ |
ј залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да |
А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ д |
досна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто ради |
она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, к |
о о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А Аница је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S |
да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} Сам |
мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није у |
остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих |
на сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће |
те заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило |
Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n |
је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: |
S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно д |
а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то б |
омињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, д |
о прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада |
ло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером и |
а се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није |
у, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори |
ам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, осећала.{S} И увек се трудила да |
јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</p> |
та је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиграв |
о, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. |
а другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за п |
о и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, |
како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се једва трже:</p> <p>— Нане! а ухвати се целом ш |
рагичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући |
пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто |
истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не мож |
из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говор |
почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролази |
ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и |
ене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заје |
и сретоше се на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Ан |
пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора же |
не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било |
а сада још и мртвачка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му |
нужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није |
ело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, м |
</p> <pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене друга |
же за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сиг |
атрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка |
о друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све радила.{S} И то још како!{S} М |
/> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, рад |
стола осветљавала их је.{S} И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој |
ела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, |
лук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају ј |
амтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, |
жавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла |
о за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и ув |
није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, |
ајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали.{S} Сматрали су их као ј |
тру, одевали су.{S} Особито њу, сестру, Аницу.{S} Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. |
а је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале |
ода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јо |
> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже руку устима, |
чали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да ј |
} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како |
> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пу |
Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава, асура.{S} Полица никад уређена.{S} Око огњишта столичиц |
акује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S |
да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она с |
у, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{ |
о засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, к |
јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовил |
ни о разбацане судове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како аш |
или и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна.{S} Једва с |
огла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за |
Ја, ја.{S} Ништа, тето! умирила је она ашчику и изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у двориш |
су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко гра |
ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује ш |
и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или кра |
је и који је тај.{S} Одскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио сл |
еда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} Не зн |
е, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочи |
оворила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?</p> <p>Али Аница не само комшикама |
ћ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као г |
кочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади б |
до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па |
толичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.{S} У трему, пред кућом, истова |
се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео |
био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" / |
кујну, опет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али оп |
а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, башта, калдрма, изгледало је истина мало, али чисто, ур |
S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејам |
, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађе |
зда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења т |
расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кр |
ј део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали |
пкољава, стешњава.{S} А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} |
ећ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све |
е.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све |
жа, на њену прву ноћ.{S} И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као к |
ћи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све би |
лазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је сада још паж |
И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до |
ао да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчи |
д нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад виш |
а у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрчала капији, али сетивши се да нема ку |
чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и о |
а јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно |
пољу певали.</p> <p>— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; |
обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} |
ије од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго |
ље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој се рам |
, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до ба |
оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју он |
свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чар |
ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе допрли з |
ним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са ц |
КОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907. |
/p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" /> <div type= |
ла да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аниц |
ом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет |
:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бран |
зговарале и после отишле.{S} У то и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће |
тај помислити о њој.{S} Сигурно рђаво, бешчасно.{S} А кад је он њу узео, увео у своју кућу, по |
рила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би |
ви, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње |
..{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шами |
дно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али о |
варала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, |
да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега друг |
S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свир |
ала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је |
еткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S |
јући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чист |
едала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кућ |
ски за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте н |
</p> <pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је м |
дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су |
је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у кој |
пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинил |
су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, |
као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љ |
еру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S |
и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвес |
му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.< |
уго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је остављала.{S} После месецима јој не би више о пре |
не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла |
тно, старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка |
ићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са |
а, па, не узнемиравајући се, одговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како |
ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво криј |
и Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да с |
нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочито кућу, коју је |
код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би |
S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али т |
смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако |
16" /> <p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар |
ирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И м |
отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошу |
} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додируј |
би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала...</ |
нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох |
шавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да с |
а, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би и |
са играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, |
амо подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да с |
се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у собу.{S} И пош |
им зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, оставља |
емала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако |
рх свију, он, муж њен.</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихо |
алим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Исти |
, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и да |
{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљ |
(све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у к |
јку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за |
да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаље |
адости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.{S} А сад |
иди мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико с |
и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пре |
креће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи |
овори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој ја |
А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поиг |
емиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би ула |
рно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S} Али још уочи субо |
имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је |
ог тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb |
њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као |
не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини гр |
а...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{ |
живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, ма |
рочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заис |
и што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, |
три да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му |
бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу |
је остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да ј |
инчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би |
ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на с |
ици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може |
рутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш т |
се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S |
ом крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> < |
и или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као |
упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроб |
нела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од ката |
е.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би се они увек на њих. —Не умете још људски ни да се об |
му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном |
ила разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бу |
апије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> < |
ог просиоца.{S} У таквим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала |
сете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећ |
трпела идући сама путем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, |
а собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је х |
то треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до |
том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче |
своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не |
онесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од |
на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код к |
понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сва |
спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, |
ије могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али ш |
м, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Ист |
..{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој |
е скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о |
ћи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, |
'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, |
тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважава |
ила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се вид |
ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навл |
подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и и |
но отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, |
ун.</p> <p>Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљавајући мајку што је та |
<div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКА БИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНК |
/p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа |
да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, к |
иве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрханог |
о да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{S} Одједном се тргао, погледао <pb n=" |
о, тако...{S} Па још мрка зора, која је бивала све јаснија, па онај мирис новога намештаја по с |
Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. |
к ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала |
из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено |
е виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настал |
не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, била му је то прва реч њој.{S} Из почетка њој је то бил |
о умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане к |
мала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „шарено оро“...{S} Само што није |
оно мало званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} |
је, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиро |
је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јој је радила само оне послове ко |
ања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка св |
ли.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: ле |
n="32" /> угађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да |
.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она |
о погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље би |
зла од страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, |
ће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До |
рочито сад своју, нову кућу.{S} Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта. |
а деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} |
ји је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће би |
ј неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер |
очело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унел |
не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособн |
се и тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање |
и једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врат |
о свака удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што трај |
воју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа н |
ла.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајк |
леда у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, ако би што рђа |
S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочи |
е, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто |
ојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{ |
Кућа је била мала, сниска.{S} Око куће била је пространа башта.{S} Башта је била лепо уређена, |
ве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> |
опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци.{S} Мај |
клањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више о |
роб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда |
<pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{S} Нарочито мати, која, никако не смејући д |
ким, упалим раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виде |
онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, |
туку.{S} А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да |
чена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и |
> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи, чувени као убојице.{S} Још д |
S} На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни уну |
от, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима. |
са хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљен |
ређено, као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунар |
је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина |
S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужн |
ко није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали сил |
једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.{S} Ал |
људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се крију |
до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано |
ћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај |
о и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обичн |
p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S} Нарочито ноћу, од |
раћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју стр |
не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ св |
ко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био о |
и проливена пића.{S} Ушла је у собу.{S} Било јој је хладно.{S} Само су јој се слепоочњаче зноји |
ћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћас“ било је...{S} Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. |
се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двор |
д собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{ |
јећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} |
="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, ис |
траха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, |
је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у т |
ло тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, лежећи непомичн |
а од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са |
вни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је вид |
ане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништ |
што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} А она, де |
ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> |
ије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук |
жењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за се |
, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n=" |
>Оно њено „леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму |
о о томе послу мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у |
о је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео с |
сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, |
а“...</p> <p>Али од свега у ствари није било ништа.{S} Песма и свирка што су се чуле у крај мах |
е, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не |
довица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су |
чак и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи |
о, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у н |
ве то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојни |
еси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од |
е.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео д |
сио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очи |
а неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим лепо свршило, и што ће јој |
разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бунде |
ојим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да |
као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је |
идна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У томе је налазила као нек |
у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да |
села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су та |
х, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у ку |
о прва реч њој.{S} Из почетка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, |
осао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао |
се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и |
овечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно преко дру |
ову успомену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задо |
је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нарочито они њ |
о стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, по |
сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим |
И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53" /> и кицошки обукао. |
је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад д |
<p>Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали |
{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и го |
г бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим уко |
се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјела и проливена пића.{S} Ушла је у соб |
празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обучен најук |
квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, как |
дожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и уве |
стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, ни |
ти, кући, <pb n="50" /> свуда, свуда је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био |
у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед пали |
, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су |
Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више ниј |
вукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не |
} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, дв |
као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је била његова.{S} Па и кад је умро, оп |
{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и ти |
дскора је отворио бакалницу.{S} Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и |
било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, исти |
јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове ро |
ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, к |
ртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="50" /> св |
то је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она |
, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, н |
чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила ј |
сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и с |
ојој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, цела кућа, |
Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да |
разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и био увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо |
S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, це |
укнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био...{S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све |
гова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.{S} Изгле |
тра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему њена и његов |
ругом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред тога, у |
м је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му ј |
зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се посл |
а, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим |
каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све |
тарији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћ |
им лепо свршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, |
лили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и |
меја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Си |
бро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао |
била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једно |
о као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада |
да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.</p> <p>И тако у соби, ле |
још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма |
ударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S} И испред |
су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: гово |
дим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито |
да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, касапницом ув |
плашено.{S} Људима око касапнице назове Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита |
што за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико |
росилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и |
Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стреп |
му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, с |
а два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гле |
мештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису < |
ештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилук |
ти је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није к |
А ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> < |
а! муца она.</p> <p>— Како ништа?{S} Не бој се.{S} Ништа нема.{S} Показују јој на мирну, тамну |
на, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате |
.</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакш |
уло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и било мило, што се тако с њим ле |
.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са оста |
реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешави |
е је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, он |
заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{ |
, ништа није кварила од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то |
своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од бра |
ти.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма |
њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим д |
лазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој |
ињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли |
да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде |
да није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло |
о је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p |
> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма |
и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; |
кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа |
то је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о преудаји била је р |
руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само ка |
очи његова прошевина, он, Ита, скаче од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне |
не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она г |
омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и пла |
ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред |
но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа би |
ка удовачка свадба.{S} Али опет је била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје чет |
званица које су најнужније.{S} Била је боља.{S} А овде код Анице било је и свирача.{S} И тај ч |
да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад |
опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, |
не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} |
Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада, када јој очи поцрвене и поднад |
нула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И |
<pb n="7" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПО |
ИБЛИОТЕКА</p> <p>I КОЛО IV КЊИГА</p> <p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВ |
та тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље во |
ундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гро |
S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пита, јабуке, |
ила је.{S} Клецајући навукла је минтан, бошчу и, спотичући се у кујни о разбацане судове које с |
се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој ј |
ајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као ув |
pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, ш |
ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.</p> </div> <!-- </div> --> </body> < |
ик, то је било у кући.{S} И он нам није бранио, узимали смо.</p> <p>А и Аница је све то знала, |
ло, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, |
вршило, и што ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је |
Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чек |
једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се |
сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да н |
а пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје сел |
И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестр |
мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је д |
хали, штрчала.</p> <p>А опет су се они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући |
Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалил |
И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треб |
n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зе |
од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, |
путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на |
пали на онога.{S} Такви су они, Аничина браћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била в |
едали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.{S} То јој је било неугодно.{S} Али је још више у |
} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу |
увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад не |
Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо јој и муж био о |
ој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њ |
ћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више |
се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те пл |
више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседа |
ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем м |
свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, |
ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; о |
се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери |
ежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.{S} После опет, као до |
своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изг |
Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу.. |
ећ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би |
p>А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала.{S} Нико њу није звао њеним <pb n="24" /> |
.{S} Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али ош |
без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њи |
по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала |
шкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа ј |
у саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и ка |
љка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" /> истински за Неде |
таде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих д |
песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму, коју су сви на пољу пе |
кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо |
браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.< |
ама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али по |
би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрад |
е.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се |
јутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} |
вој посао.</p> <p>— Ита, рече јој мајка брзо.</p> <p>Аницу нешто пресече у половини.{S} Подиже |
вим приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Ани |
И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S |
="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће т |
а и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле.{S} А ко зна ко је тамо у механи био.. |
тетом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на г |
ашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мир |
о нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу |
постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће |
ане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они боја |
и бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— |
је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна |
е црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, |
2" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала |
плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама в |
олуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамен |
ат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од њег |
му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица.{S |
оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, |
е.{S} Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар вазду |
ужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба |
аке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о т |
да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, да |
његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био та |
га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води |
о гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала |
да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазил |
рачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто |
е и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама кој |
рела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{S} Хаљине јој |
енгија; онамо опет узда, бачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихов |
лики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгр |
а: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).{S} Бошча би се бе |
те оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S |
Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— Свирај...{S} |
дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том |
раће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих |
е бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, д |
ма.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не ид |
мо су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Б |
ино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је са |
Ко зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему |
д плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S |
{S} Преко скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по п |
а силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у ва |
и нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.{S} Једино тај Ита није био као |
из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у ду |
пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у ру |
ила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо у селу, исто тако радили, а све оста |
вцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} |
им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да |
е први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{ |
јела, све радила, намештала као нека из варошке, најстарије богате куће.{S} Све је она то умела |
уку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као |
јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном м |
ћи почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од неког страха, и навлаш луп |
ако она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ен |
била боља.{S} Истина, не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онакв |
Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити |
кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима |
} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо на |
ачена чак код бунара.{S} Иза куће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, |
.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако разгранат, пола сув, |
као ново.{S} Само околни зидови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био ј |
чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, јед |
, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први пут добро видела и разглед |
говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је |
а после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и |
јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала ј |
вицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не |
силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи |
е знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромна, према мужу, у |
го?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадба је била скромн |
о и уносила у посао...{S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља |
{S} Изгледала <pb n="54" /> је радосна, весела.{S} Тако је брзо ушла.{S} Аница није била у соби |
и дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакан |
изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настарији брат запева |
асвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена |
највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштова |
у певали:</p> <p>„Подухнуше саба-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, др |
Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас |
је како се та њена преудаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се |
после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да |
> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не |
или на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешај |
ослугу, она то не би као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојни |
ше грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тим |
му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог |
ће?</p> <p>Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су |
е.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} |
И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочит |
, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да |
која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм ши |
да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био |
д нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква т |
ајрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, |
{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке глав |
ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као |
што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p> |
оја, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само |
ла је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито |
као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој д |
могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали |
е брзо ушла.{S} Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S |
му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милов |
ве до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говор |
што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако ј |
младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да |
.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код њ |
ена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана по |
- мајка, браћа - неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато |
је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{S} И не само она, мајка јој, в |
а не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није упла |
и, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од с |
јном зету.{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали |
у није звао њеним <pb n="24" /> именом, већ „сестра на Рибинички“.{S} Били су то напрасити људи |
а, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би |
а може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене бр |
што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцова |
ућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...< |
ашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, |
у дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма |
офром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, з |
ла, ни сам не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи |
у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. зауста |
у му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу богаташку.. |
о остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, покл |
голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је показивао на поље, на мужа јој; — он је |
да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је би |
не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погле |
И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша пе |
је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, |
ни.{S} Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједн |
Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.{S} А те њихове посло |
а га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће д |
еда... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</p> <p>Не зна с |
, пије, а сутра испраћа старојко, кум.. већ је само био ручак, а </p> <pb n="31" /> <p>на њему |
браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна |
рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчић |
и како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и |
ком, тешко, али ипак навикла се.{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, п |
И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је мора |
</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као жив |
се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, ж |
бодно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Зн |
о убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, прево |
лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исп |
уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој |
што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они његови црни бркови што с |
плашенија, све уза зид брзо иде.{S} Али већ испред Итине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже де |
не.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, са |
, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, |
, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке |
ико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бол |
он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли |
-зорски ветрови“...</p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а |
синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и у о |
ли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „бра |
се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, |
екала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и |
, она би се тек само подигла, и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} А |
ави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечер |
е он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта пос |
ј мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад А |
и „шарено оро“...{S} Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, сед |
те, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изглед |
ма и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла у |
/p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали. |
; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, а |
ш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то „ноћ |
количета, излазе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још ви |
намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, |
а понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.</p> <p>Аница се је |
ради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и кад од оно |
о.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S |
од кошуље са црним бојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке.{S} Плаче.{S} Пуна јој |
х до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије |
мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кош |
велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову кућу. |
мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само једино они њего |
врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} |
алих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, упалих рамена,<pb n="38" /> са сувим |
е.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширени |
тављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се з |
да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се |
ме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу... |
извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} О |
не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да у |
а их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао |
рад, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о преуд |
рчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој: |
био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирил |
она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, г |
јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као |
{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га |
и одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она |
траха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха дланови |
поцрвене и поднадују се од плача, и не види се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздр |
ојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она р |
, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није |
на за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи |
ју сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, |
кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... в |
злазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог срећу нек |
гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти |
pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и раз |
сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо |
сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, |
абранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици |
Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлепшем месту, |
36" /> <p>Ита одједном стао пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу |
{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на сред |
башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су би |
е...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву |
а од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена. |
Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је |
товила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је и |
ањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајк |
.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ит |
би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набр |
х се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стре |
су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И он, онако |
а само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица в |
гата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она с |
смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да |
мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико ј |
, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, би |
стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело д |
ина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ништа више није се чуло од ње из собе.{S} Мајка јој је целе н |
ноћи, плакање у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да |
ка лица.{S} И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт |
ива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На погребу, седмо |
јник.{S} А сада и она сама, Аница, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је И |
смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу упот |
{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојн |
куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гл |
то с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се више њихове куће издизала на |
остављала.{S} После месецима јој не би више о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој |
себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој о |
аме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати |
упује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да |
акав је порастао...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете о |
спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би ј |
“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p>То је |
ци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} |
рема њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је пратили, <pb n="32" /> угађали |
а, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док |
о ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јо |
камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха |
к када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се она никако њему не окреће, почне н |
у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.< |
ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима око касапниц |
ђе им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су ко |
ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапни |
пију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— |
већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, н |
жи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупел |
То јој је било неугодно.{S} Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је пр |
годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за |
рли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладила, премрзла од страха.{S} Знала је — сигурн |
Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још |
вих крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она |
арало би од црнине шамијине.{S} Очи јој влажне, тамне.{S} Истина с мало бора, али нарочито тада |
чи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије |
е остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они |
уге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале п |
носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поигр |
а, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И зб |
амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, и онај де |
гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрч |
Шта је, Анице? питају је и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, |
: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасни |
pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те д |
оћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена |
ш преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане ова |
ет је остави саму.{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше |
е к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред.{S} Сама је.{S} Му |
он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да |
, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би к |
кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али к |
а гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{ |
б покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је за |
дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.{S} И |
раменима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се |
, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Неде |
е, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави |
погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, рече ј |
тово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу.{S} Тамо је опет свуда био јак мирис одјел |
ку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, а |
у отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као |
ница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али ка |
</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута вратила.{S} Руком се ударила по челу од једа на саму се |
о ја њу слушам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, в |
к прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, ве |
лад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрл |
да иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим вели |
ходе.{S} И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> < |
од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима.{S} Неки пијани, на коњима, испре |
траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p |
у једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. само Бог |
ош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још уплашенија, све уза зид б |
И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека на |
оћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, |
тиме подсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да |
као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} |
а па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, било јој је тешко тако усамљеној.{S |
а весело поиграва око ње, а она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и ц |
јиле, а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, теш |
дељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако |
ђашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише гр |
оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставил |
метила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледај |
се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој м |
о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи |
ће јој се синчић вратити из чаршије.{S} Врло ретко, понекад, каквим великим празником, ако би ј |
и онда би вечерали.{S} Она би или јела врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софро |
ћ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по г |
ставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако о |
чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> < |
га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен бол |
рао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све ради њ |
е, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; |
срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као |
ш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p> < |
} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у со |
од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло |
а <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих |
Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда |
не да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} |
ој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек тад |
је да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, |
S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, |
а би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обраш |
7" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се он |
извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га зауставља |
у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, |
ему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи |
е нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширин |
однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд и |
е насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, пок |
дрхтала, кад је видела мужа.{S} Тек сад га је први пут сасвим видела.{S} У ноћи, спрам свеће, б |
здваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одма |
ати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он |
44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га |
ао да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га |
стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш <pb n="1 |
у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она ни |
им, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку |
е укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вад |
је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штр |
г зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... пр |
ћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку |
крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, ка |
S} А они су сад сви против њега.{S} Чак га као и намрзли.{S} И то све због тога, што Аница неће |
у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазил |
је био он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, |
за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изглед |
је несвесно одгледала.{S} Чула је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како м |
како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од с |
, љубави.</p> <p>То је Ита осетио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. |
та.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га |
ије је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо.{S} Само |
или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p |
риви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умр |
је био он, покојник.{S} И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49 |
ће башта велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и о |
> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по |
ко сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, која се ви |
рема касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепенка, обу |
га, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за |
шла у кућу.{S} Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.{S} А тамо ј |
пницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или с |
сврши посао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S |
амо цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комш |
зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Ча |
ило муж или ко из куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала суз |
нула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуш |
гле, није био ред.{S} Сама је.{S} Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада |
рчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже о |
ључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворил |
би натраг кући.{S} Она носи тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и уми |
још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што су га баш во |
ве испуни што треба њему, покојнику.{S} Главно је било ово, покојник, исправност према њему.{S} |
мену, ништа не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{ |
и више себе мајку, како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњача црни лук с кафом, опет |
оље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи |
шће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, наз |
у, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, при |
је, како га заустављају, а он неће.{S} Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти за |
атак, леден.</p> <p>— Снахо, поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и |
стави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.</p> <p>Ни |
иних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. </p> <pb n="21" /> <p> |
она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ поче |
!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као д |
на стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не |
p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он |
јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрз |
војој улици сада као сасвим ослобођена. гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их в |
ла његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} |
кут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче.{S} Као увек, спомиње њега, покојни |
тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најну |
роз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана п |
да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће |
с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} Слу |
ром играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се |
где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене |
есеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, |
p> <p>— Снајка, поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не |
ке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и |
само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, дарова |
.. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само |
ејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што |
о он; све је било његово.{S} Увек га је гледала, био је пред њом, исто онако кошчат, сув, нароч |
љала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треб |
уће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је |
колних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала |
е на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи с |
м отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а д |
они, браћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, |
ла?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у |
едељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p |
њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се ка |
као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе. |
остојало, а још мање било вредно пажње, говора.{S} Главно је био он, покојник.{S} И то не што с |
а су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S} Набрајају јој поједин |
/> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је о |
ла је равнодушна.{S} И чак се исмевала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А оп |
ао од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на оно.{S} |
— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што в |
појавио би се он, покојник.{S} Ништа не говори.{S} Само му јаче одударају они његови пуни, црни |
а се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ за себ |
е, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји |
а, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница т |
удаја приближава, већ се о њој слободно говори, јављају се неки.{S} Па се већ у велико почело д |
е зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто |
и, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покој |
е.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S} И то не што је <pb n="57" |
мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У |
гов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као |
ио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј |
а је увек знала, кад ће јој мати о томе говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њи |
„узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би |
да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, |
ју.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли гла |
за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађ |
SRP19022_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S |
где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ништа.{S} Тек у какав кут поњава |
. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, већ — и опет је |
једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза |
е и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у кол |
</p> <p>Око крста би упаљене свеће тихо гореле.{S} Лелујали би им се њихови лаки пламенови.{S} |
да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мо |
зразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на |
за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућ |
а, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно |
е и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде |
као што треба.{S} Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.{S} Па и браћа јо |
једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед, али оштра лица човек и обуч |
овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, |
ујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у |
ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, пос |
засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жен |
њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту се он разумевао, и није јој давао |
дсећа на оно.{S} Толико је била вредна, готово луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њем |
а, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.{S} И чим у |
, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:</p> <p>— Ћут |
соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, као одмарајући се од оног плача на |
е постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом см |
ње.{S} А она ништа не зна.{S} У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна |
осова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побеже од њих, остави их и брзо се врати у кућу. |
ужбе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући |
ах, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој |
и се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу са обрашчић |
ада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак |
је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље |
плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јо |
то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорим |
S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то |
онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под соб |
кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресе |
ку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, распрем |
више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећа на о |
а?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела д |
ково било.{S} Тада би мајку она највише грдила.{S} Не што је то она учинила, већ што је Аница у |
ебе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама ц |
да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башти, кући, <pb n="5 |
умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није ис |
одбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику.{S |
а мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста т |
а да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега |
док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не према Аници, већ према покојном зету.{ |
сталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој |
осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ г |
вен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и бокови |
ћ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, оби |
Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с |
а тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, |
ице, и кад од онога што му је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацим |
сло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута |
сију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те |
субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се напла |
е, а још више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесен |
она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</ |
му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га |
овеже, одмах излази из куће и полази на гроб.{S} Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице |
те било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју је од нестрпљења увек чекала на капији, а |
гледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исп |
е без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долази |
а се одала томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрп |
ће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб, — тек онда би се враћали, остављајући му гроб она |
тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} |
и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста те |
кад види како она пада, нестаје је код гроба, појури к њој:</p> <p>— Немој, нано...{S} Па, од |
белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст |
о по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; |
хови лаки пламенови.{S} Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јо |
е умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врв |
на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне, ка |
к га је једном и видела, кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.{S} Износио је из дућа |
е на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто ј |
а ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза с |
ржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах ос |
у је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још о |
о гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна |
ује, као одмарајући се од оног плача на гробу и страха што је претрпела идући сама путем...</p> |
лазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би |
уло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!{S} Цела његова породица, једно пре |
авља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што |
га готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен |
, у којој би било понуда: пита, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо |
38" /> са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тре |
јку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Анице? питају је и полив |
двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је |
!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да |
плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за |
p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка х |
ћ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она у |
на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и |
S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова ви |
овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на најлеп |
ОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> < |
за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову |
штала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове к |
и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хо |
S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јест... |
, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући |
?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрл |
и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она |
, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од |
страха.{S} Знала је — сигурна је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто |
се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрецали би с |
дна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситн |
да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, |
треба: лепо намештена, чиста, уређена, да свака ствар стоји на своме месту.{S} Због њих није с |
ју, улице и уђе на гробље.{S} Само зна, да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљ |
позна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то до |
Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа |
и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, |
рех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда |
ети се и пошље као милостињу мало меса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који друг |
ка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, |
лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и почне да се говори како он |
ко стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плач |
, не из љубави, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се |
те, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и она је први |
већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само п |
ља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то д |
бу...{S} И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још брже одвеже ш |
богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, он |
додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова |
ово се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабучице, и |
, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била мирна.{S} Она |
прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице |
„брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестринске, љубави.</p> <p |
во луда, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба.</p> < |
икама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p> |
ам? </p> <pb n="56" /> <p>И вратила се, да је пита зашто неће.{S} Зашто неће Иту, већ хоће Неде |
аједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Ал |
као од ње тражила, већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући. |
дговарала би:</p> <p>— Нека, нане... и, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредил |
зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнак |
ли гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва че |
је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је уз |
о продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ |
тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и |
и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да в |
суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је ма |
брате... тресла се она и муцала; — али, да идем.{S} Чекају ме... траже... </p> <pb n="36" /> <p |
ли да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.{S} |
е, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе |
чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у велико свануло и |
, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - не |
г страха, и навлаш лупарући, ударајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањ |
махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, ве |
о кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о |
ћао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега д |
у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се |
ем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју кас |
и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава |
="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако простран |
егује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...{S} Да суботом |
n="60" /> <p>Понекад то је тако силно, да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта |
и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p |
, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.{S} А знала је да ће |
сле за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и к |
е.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му с |
а гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца.</p> <p>Она га и не гледа, кука, нариче. |
и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, |
а сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се |
е излазила из собе; остављала је мајку, да се тамо с њима разговара.{S} Навикла се већ, и тешко |
ећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</p> <p>Ита, и сам видећи тај њен б |
жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом |
тварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.{S} Не што је хтео, већ све рад |
пет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће |
опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво леп |
та то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену |
Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче |
а је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S |
е из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} |
аћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штого |
тио, и то га је као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S |
с мужем иде на саборе, славе, седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што тре |
ај... „Развише ружу ветрови“... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...</p> <p>А Аница о |
м, мора бити, да се мора преудати, т.ј. да „њени“ - мајка, браћа - неће је тако оставити, већ к |
<pb n="33" /> старији, млађи.{S} На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме |
већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор |
на није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „ме |
продужили су тај посао.{S} Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и д |
омоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, |
ски жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу |
е не би приметило како је без оца...{S} Да суботом излази му на гроб, плаче...{S} Нарочито тај |
еће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, н |
илила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели д |
је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, леж |
о...</p> <p>Не зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена |
„леле, Мито!“ ко зна зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p |
ат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И д |
, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме уг |
ечи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који није уплашио, шта ли?</p> <p>— Ништа! муца о |
је.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“... јес |
неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мај |
деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има т |
заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у пос |
. једном већ грљена, милована.</p> <p>А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко!{S} Ал |
себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као дру |
сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је најчудније, кад год је мислила |
ова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Ан |
ета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије: </p> <p>— Пиј, Мито...{S} Знаш, брате... прва |
ом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> готовљењу јела, и ту |
окојника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек |
узгред, сетила, прекине и почне по кога да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арн |
била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа, ко зна шта може тај помисл |
ирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као |
ну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S |
з љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав |
S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је да |
та не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њ |
у, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица кој |
уку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је |
и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одм |
</p> <p>— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се о |
је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб поко |
реудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети по |
а тада одмах, црвенећи, брзо престајала да мисли о томе.{S} И, не осећајући се несрећном, као д |
зила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, из |
Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изг |
пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запал |
се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види |
врло мало или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда ка |
против покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, ве |
од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, к |
своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице |
огла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледа |
ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена, |
су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пош |
ове које синоћ пијана ашчика није могла да уклони, изишла.{S} Чула је како ашчика, пробуђена ње |
аја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} |
Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, сврат |
, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седе |
дбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, |
за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа б |
од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, к |
што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!{S} Али што се од њих није могло, |
е само комшикама, већ никоме није хтела да каже.{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је б |
да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете д |
ју одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, чисте и високим зи |
почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се |
И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не |
ло, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, |
у, мајку, није трпела.{S} Чак је почела да је грди, натреса јој се.{S} Нарочито кад мати јој, р |
најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији |
е, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно |
то знала, осећала.{S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жи |
а за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твој |
Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да н |
аплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никак |
је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући |
д његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би |
рјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чији је:</p |
? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући |
ћа, били.{S} Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што тре |
.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио унутра, у |
а.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он ј |
, а још више од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ип |
је све радила.{S} И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак ј |
ема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришо |
ле, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка ниј |
али од његова бледа, сува лица.{S} И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прош |
о и ноћ беше пала.{S} Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради упита је:</p> < |
гледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са |
ла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад би јој мајка дош |
сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе |
ника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од |
тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да |
траха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да ча |
{S} А она је баш то и волела.{S} Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је бил |
он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Мо |
ук“... кад као и све остале почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на с |
оли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она њега, Иту, да погл |
а већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, |
је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од с |
— А што ти, снахо, бежиш ? почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} |
што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га |
е, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела |
, већ више као од страха, да нема зашта да је грди, говори јој, приближује јој се и тиме подсећ |
ом смрћу, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма |
развила, ноћас...</p> <p>А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним |
ептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. </p> <pb n="60" |
.{S} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није |
, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га |
но насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи. |
Око Анице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, по |
тим „ноћас“.{S} Крв јој јурну.{S} Хтеде да устане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и од |
остави софру, не позове:</p> <p>— 'Ајде да вечерамо!</p> <p>И тада, пошто би јој мајка унела ве |
о: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, син |
ј, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, нестаје је код |
а, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, ув |
и поливају је водом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Ш |
.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова дон |
, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.</p> <p>Мајка би отворила и, једнако к |
већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после |
се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отр |
а се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.{S} А нар |
у је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му |
то већ било као омилело.{S} А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог нав |
авала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе ноћи: или, решена да неће п |
тка њој је то било тешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила н |
о...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, д |
рљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у |
ој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толик |
ла да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пр |
почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да... |
, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница је све р |
Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећ |
тем...</p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ |
то што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој |
е освајао, белео се.{S} По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, |
се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље ост |
роба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне |
ако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и пос |
као сељанке, ниже од осталих... и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу |
шти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме: све од страха, да се то не примети, види, и по |
ешко.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих |
д из љубави према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је так |
{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. |
чету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала |
ала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том ј |
у.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је |
, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела |
вала, говорећи:</p> <p>— Ао, ко ће мене да узме?!</p> <p>А опет осећала је како се та њена преу |
друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остал |
то, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да га не воли!{S} Ах, |
Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, |
да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази |
И испред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Он |
аха, да се то не примети, види, и почне да се говори како она упропашћује кућу...{S} А она већ |
ди, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегн |
судила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја...</p> <p>И измиче испре |
— као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту |
ом, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, м |
није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама |
, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</ |
Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће м |
Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да |
не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба?{S} |
тајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што више сестринске, само сестрин |
ла, намештала, <pb n="43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љуба |
ужа, можда нема ни хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла |
, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ниш |
је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.</p> <p>— Ита, |
к кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p>— Шта је, Аниц |
ца почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.{S} У том у вели |
се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} Спавај ту.{ |
ње, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме |
еса, да се омрси.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он рад |
е оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко.{S} |
брате ?{S} Да ниси љут?{S} И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљуће |
и чисто потрчала капији, али сетивши се да нема куда, не сме никуда, клонула је.</p> <p>— Нане, |
ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би как |
с неким страхопоштовањем трудиле су се да једнако одрже његову успомену, ништа не пропусте.</p |
да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато н |
амо да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима узд |
о да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> |
дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула гран |
го пазиле би, као увек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не по |
, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости |
.{S} И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви |
е, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и |
њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела |
{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у своју улицу, опет мор |
} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} Она убрза.{S} Преко скрха |
е лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, ост |
ала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бив |
ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нес |
путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот |
гате куће.{S} Све је она то умела.{S} И да јој нису <pb n="28" /> била таква браћа, од којих ни |
аспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита |
згледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његов |
и хлеба?{S} Вратила се да је пита, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није с |
оигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капи |
чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле во |
њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им |
ница падала, подавала се.{S} Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се п |
ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...{S} Она би тад |
Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.{S} Али тек |
ло, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајк |
S} Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој пр |
мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што је и пре |
обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на пок |
за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме да као да м |
се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради < |
једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тад |
а, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћ |
сто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најг |
вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" / |
аћа јој, пазили.{S} Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, |
еко границе.{S} После оца силом нагнали да се из села пресели у варош, као да им је село било м |
ћи се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе |
она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бр |
{S} Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију.{S} А можда би је и били, да Аница није изгл |
оздрвама.{S} Њој срце стаде.{S} Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ |
или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов <pb n="46" /> момак к |
дро пазили.{S} И тешко њој, ако би чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ |
ни увек на њих. —Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... </p> <pb n="27" /> <p>Нароч |
ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комш |
апева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, |
/p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} Да тако целе |
покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како ј |
рано, сабајле, те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледа |
р зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Н |
ан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, о |
И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{S} Једнако је лежала.{S} Од тешких ми |
а погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах |
зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама.{S} Не.{S} Већ сви они изгледали |
о је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали |
од пређашњег реда, бојећи се и стрепећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, |
ила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од соб |
м, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне при |
авала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буд |
преудаје.{S} Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и бр |
Нарочито мати, која, никако не смејући да им се одупре, већ увек ћутећи, гледала је да их свач |
сти, <pb n="51" /> уплашено, страхујући да се не покажу неблагодарне, с неким страхопоштовањем |
ек пред њом, шта ће да кажу, страхујући да је или чиме не увреде, или не подсете на нешто што н |
није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи, седи, пије, а сутра испраћа стар |
разговара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала |
зговара.{S} Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебив |
ок није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не |
е имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И з |
зна шта после.. само Бог срећу нека вам да... велику, голему...{S} Нарочито теби.{S} А њему, ве |
од у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да ко улиц |
уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава.</p> <p>Па и њу, мајку, није трпела.{S} Чак је |
>Није да га не воли!{S} Ах, само једном да га осети, па да...{S} Али како ће?{S} Како ће она ње |
ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара, — почела би са синчићем јој да се заба |
ло њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, оста |
и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намештаја, |
ха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто |
> <p>Пружио јој је руку, али није могао да крочи.{S} Она, једва чинећи се невешта свему, опет б |
она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више |
у.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећ |
о је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да до |
у половини.{S} Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?</p> <p>— Ита, Ита, ћерк |
решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи |
на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био ту, јер она је |
, још ужурбаније пали му свеће, па, као да 6и се што пре свега тога отресла — не клекне, већ па |
болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела |
плануо би и био готов на све.{S} И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жен |
ембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, ча |
вају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревн |
арајући, да се чују одјеци, ударци, као да би тиме хтела да смањи онај нем, пуст изглед мале, ч |
а брисала сузе, стискала их на очи, као да не да сузама више да излазе. </p> <pb n="39" /> <p>У |
већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о |
е.{S} И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ |
то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...{S} Чак јој и |
пред њу.{S} Вилице укочио, стиснуо, као да не да да му зуби цвокоћу.{S} И свом укоченом лицу си |
, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред, сетила, прекине и почне по кога |
нали да се из села пресели у варош, као да им је село било мало, тесно, и овамо у вароши опет п |
осећа, мисли, готово као мртва.{S} Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. |
а.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред |
а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да ј |
заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изг |
, она би се повукла у собу, тиме да као да мајци времена да се она смири, прибере, и после, кад |
одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући скида тепсију с главе, да |
сув, озго ширећи гране, изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> < |
сео међу њих, чак у чело.{S} После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засел |
сно, неугодно, тешко.{S} Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава.{S} А о |
дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело |
се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.{ |
од бола:</p> <p>— Ито, Ито мој... и као да је мртав, почне да кука, оплакује га.</p> <p>Није да |
на је била, да је то тамо Ита.{S} И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази |
S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше |
<p>— Шта па ти? кроз плач почела би као да говори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато шт |
год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада |
цовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мис |
лико је била мирна, да је изгледало као да је постала неспособна и да осећа, мисли, готово као |
на, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање било вредно пажње, говора |
е лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као у |
мисли.{S} Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би |
ије била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа |
ђао их по ћепенку.{S} И, као да је знао да ће она тада проћи, био се лепо, чисто, чак <pb n="53 |
S} И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав |
ала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а |
але прћије...{S} Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долази |
угодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занел |
ослове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издв |
ача.{S} И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је |
је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Ско |
шти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жаго |
не, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија с |
таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела д |
ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак. |
бива видније.{S} Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.{S} Око Анице, из башта, по |
. </p> <pb n="39" /> <p>У том је почело да бива видније.{S} Са свију страна почело да се раскла |
пољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, |
у се неки.{S} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај |
другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!..{S} Истина, да је мн |
или и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој |
гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по |
ељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, мома |
ишта не пропусте.</p> <p>Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ов |
стала његова, од тада је могла слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја. |
отрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње.{S} А она ништа не зна.{S} У |
сећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника.{S} А они су сад сви против њега.{S |
ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...</p> <p>Али од све |
о бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет још једном, мора бити, да се мора преудати, т.ј |
е да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порас |
, све буде као што треба.{S} А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових пр |
и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док в |
навала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У та |
тамо <pb n="20" /> по кући почела нешто да распремa, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од не |
икако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела зе |
глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим с тобом.{S} Ко зна шта после.. сам |
е њих она би легла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да так |
тински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љут |
од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за |
он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то м |
дије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, пла |
што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долаз |
ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, |
и је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама |
ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, не спотура се, само се укочен |
једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у ва |
лада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој з |
неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> |
сле се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, тр |
едња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: |
а њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се з |
<p>Ита, и сам видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, с |
фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.< |
од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био |
као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају...{S} Али и он је сад био као што треба.{S} |
том већ почне први мрак.{S} Њиве почињу да се губе; варошке улице да бивају тешње и тамније.{S} |
{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и |
ноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.{S} Па и ово, кад би јој о пр |
ући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто |
и : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{ |
то да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> |
е. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву |
ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану. |
пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с пот |
и, остави ме.</p> <p>Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.{S} Волела је да је сама.{S} |
окоћу.{S} И свом укоченом лицу силом је давао израз смејања.{S} А осмех му био кратак, леден.</ |
јела, и ту се он разумевао, и није јој давао да готови онако како она зна.{S} У кући, од намеш |
чито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S |
— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да |
кесу, једва нађе марјаш <pb n="18" /> и даје му.{S} Па, ма да га нико од осталих не пита, он им |
тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где |
то, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} |
а, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзи |
икако не виђа, не показује на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу |
е о преудаји спомињала.{S} Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесве |
у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Било у башт |
није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је био то мислити.{S} Бил |
а се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушки |
амо то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је о |
вца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе |
у служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, пре |
зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, |
ош више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од п |
волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.{S} Покојник, усамљена, јад, плач, — |
ова.{S} Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а н |
о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, сед |
гла.{S} Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.</p> <p>Да тако лежи, да још |
ли да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не |
своје косе, трпећи, проплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и ско |
гађали јој...{S} А свирка је била мека, дан топао.{S} Први пут она осети — осети да је лепа, мл |
ако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало ра |
, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале, из неке механе д |
ешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види ви |
S} Ништа није било од свега.{S} Само је дан све јаче освајао, белео се.{S} По улици почеле да ш |
е било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, |
е на улици.{S} Дакле, била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење |
бучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с бр |
које му је палила.{S} И ако не свакога дана, а оно сваке суботе и у очи празника, испочетка с |
нодушно је питала...</p> <p>Али једнога дана мајка јој се, тек што је била у јутру отишла од ње |
ла је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, т.ј. што је требало з |
м се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћ |
мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела |
права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима у |
2_C4"> <head>IV.</head> <p>После годину дана умре јој муж.{S} То је још више уплашило.{S} Од ст |
о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још мање би |
Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била дево |
тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку од |
ушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Же |
како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!</p> <p>Она га је несвесно одгледала |
вља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окре |
кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецајући навукла је минтан, б |
а на усницама избила роса од њена врела даха.{S} Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.{S} |
p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="7" |
овао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зат |
е, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве, богате девојке, ж |
а има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли ж |
и обучен најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби |
но после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, |
дело.{S} Само су једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да о |
и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут |
ено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у |
после пресвучена, изишла у башту, да их двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћ |
, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, |
ао свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се при |
изишла.</p> <p>И, кад се осетила сама у дворишту, сама у немој ноћи, она је бежећи чисто потрча |
јени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су |
ији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S} На капији, широм отворен |
било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је |
..{S} Не знаш ти, али ипак свирај...{S} Де, ону... „Подухнуше“.</p> <p>И као да чу како неиспав |
већ било више него што треба.</p> <p>— Де, де .. заустављао би је, неугодно се трзао гледајући |
елу, већ је начинио ново.{S} Имала је и девера и свеће, поклона...{S} Била је и игра, чак и „ша |
је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.{S} Осећала је како сви у њу гледају; на |
у одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако п |
дали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није |
јни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гомила де |
прата; отуда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући |
жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили или удовицу или коју слушкињу бо |
а је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради |
соба у којој су спавали.{S} Тај предњи део куће био је окречен, а остало не.{S} Но ипак све, ц |
дрмисана путања, која се белела, и онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и |
уздисала, стрепећи да им се што год не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, заде |
Бога према касапници.{S} Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази, он одмах силази с ћепен |
не да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајућ |
ојник, исправност према њему.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије воле |
само о њему говорило.{S} А она, Аница, дете, данашњица — све то као да није постојало, а још м |
не код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мај |
опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.{S} Прерипе зи |
еднако окренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, је |
вади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиграва око ње |
оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не |
е.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још више уплашено што се о |
једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, ку |
и: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељује. |
S} Као да га намрзе.{S} Мајка је морала дете да уклони испред ње, и тамо у кујни с њим да спава |
гледајући у њу како она стоји и чека на дете. 'Ајд иди, вели гласно, да га чак и она чује. — Ид |
жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> |
и зове га к себи, да га дарује.{S} Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, ст |
е говорити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне д |
ине касапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што |
ла жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће |
ко умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гроб, она ју |
долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела да види.{S} Као да га намрзе.{S} Мајка |
И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.{S} Људима ок |
види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...</ |
тепсију на глави.{S} Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва о |
зна се ко више плаче.{S} Да ли она или дете.{S} И тек када дете онако испод њена скута, још ви |
, испочетка с мајком, а после, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и |
после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из |
стане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула |
..{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> |
је недеље била мирна.{S} Онако сама, с дететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као з |
сле, када јој дете порасло и ојачало, с дететом је излазила на гроб и клечала.{S} Тада би на гр |
опчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубок |
чули да она није као што треба, сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се...{S} Јер ни о |
вала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле в |
век чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, |
ца, и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, |
прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пер |
дале овамо...{S} Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала.{S} И Аница је била у колу, на н |
затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа |
Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не |
ћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се |
кама на прозорима...{S} Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу |
ју и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах д |
а с комадима хлеба.{S} Чула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом |
ташку...{S} А опет он, као у инат њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио |
као освестило.</p> <p>- Да, да, и ја! и дигао се. — Срећан сам!{S} Што да не?{S} Хоћеш да ти пе |
тане, виче, али није могла.{S} Једва се дигла и одмакла од Ите.</p> <p>— Снајка, поче он, кајућ |
ред Анице укочено, све више почне да се диже.{S} Поглед му строг, мрачан упрт у њу.{S} Она ништ |
да и даље јеца, плаче.</p> <p>После се диже.{S} И пошто од плача разузурено јој и попустило од |
нице, из башта, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жа |
/p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у |
тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с |
ТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>1907.</p> </div> <pb n="9" /> <div |
намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како |
о.{S} Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих же |
ло и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће |
према њој, као успомену, не да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и пре |
није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А глас јој је био истина на плач, |
момак, богат...{S} Да је не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гл |
е она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не знаш, питај.{S} Сама ништа не смеш, |
и, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигериц |
ко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.{S} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> |
у соби, лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комши |
чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не д |
ед покојника, цептећи од страха, што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“ није можда истина. |
оплакала.</p> <p>Даље?{S} Ништа не зна, до кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био о |
изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе је недеље била |
двори...{S} Били су испод винове лозе, до собе.{S} Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани |
} У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда, бачена чак код |
он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И ка |
о кад се у зору пробудила и скочила.{S} До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али у |
еђена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће |
.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита суха босиљка, |
о њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> <p>Венчали су се.{S} Свадб |
плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудил |
ише...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита п |
олила, кумила.{S} Ништа од ње није чула до:</p> <p>— Остави ме.{S} Не дирај ме, мајко...{S} А г |
и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта да ради |
сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по це |
рталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу |
дно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неуг |
43" /> трудила се да угоди мужу.{S} Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од ст |
ренута вароши, стане, чека.{S} Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе |
/p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те који |
ама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и уђе у |
атим грудима, проседом косом, спавао је до ње.{S} Она се тресла.{S} Изгледао јој је тако, тако. |
е био је амбар, кош, а отуда, од капије до куће, водила је калдрмисана путања, која се белела, |
ше погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пр |
једине згоде, речи његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему го |
м на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, ш |
рених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване сна |
идови били су велики, као стари.{S} А и до капије, више бунара, био је велики, стари орах.{S} И |
тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не пока |
у, те им није било све равно, равно чак до Косова!</p> <p>Ни сама не знајући зашто, готово побе |
, с модрицама, изломљеним телом, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му д |
ха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче |
опет је остави саму.{S} После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази.{S} Ча |
мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па |
каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима |
ни...{S} Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље |
онај део куће <pb n="41" /> који је био до баште, с лица, и у коме је била соба у којој су спав |
ла је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је једном и видела, кад је иш |
Глас му сув.{S} Чу како мужу јој у шали добаци : „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да <pb n=" |
је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...</p> <p>У том почело вече.</p> <p>Онако исто у |
Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми |
ољи.{S} Сигурно богат, имућан.</p> <p>— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, |
ота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим |
том у велико свануло и она је први пут добро видела и разгледала све, нарочито сад своју, нову |
на гроб, плаче...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и унос |
ења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, за |
велика.{S} Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, |
би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, ис |
заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.{S} Сваки |
лука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, |
оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је |
е прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <pb n="14" /> труло, човечје тело, јер толико ј |
пред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.{S} Црна јој шамија са отпуштеним крајеви |
м, а и он до ње, згурен, кошчат, уз њу, додирује је... осећа му дах...{S} Скочила је.{S} Клецај |
дом.</p> <p>Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца.</p> <p>— Шта је?{S} Да те |
ан ли је он!</p> <p>Она од страха једва дође... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> |
а за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнес |
м кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <pb n="19" /> је пређе и |
о јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n |
к, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мал |
и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.{S} Јер пред том, Итином, |
тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису во |
х двоје саме.{S} При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче п |
па, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад |
мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што |
се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти |
друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагиње, пр |
ика долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала би је мати, дижући се с прага од кап |
иза куће тамо нешто радила.{S} Мајка је дозва.{S} Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сре |
е да да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И |
а су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила н |
је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли из зан |
е с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо |
би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих |
сви повукли.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, ник |
кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вра |
дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да поглед |
старачко пословање у кујни, чекала би, док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, по |
само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже.{S} Сматрала је то као грех.{S} И то не |
затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{ |
Хоћеш да ти певам?{S} Знаш да ћу ноћас, док ви.... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас!</p> <p>А опет то |
е зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом на гр |
већ:</p> <p>— Анице, да ли имаш то?{S} Док беше покојник, то је било у кући.{S} И он нам није |
Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње д |
док буде <pb n="22" /> готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код ње у собу и постави с |
расити људи, чувени као убојице.{S} Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су с |
ла је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће, ко |
комшије чују.{S} Прерипе зид.{S} Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, |
/p> <p>У том би почеле и комшике да јој долазе.{S} Оне су само тада, када није сама, већ кад јо |
свакад суботом и у очи сваког празника долази, да код ње преноћи.</p> <p>— Дођосте ли? питала |
не питају, не дирају.{S} Да јој нико не долази, никога да не види, гледа.{S} И дете није хтела |
— јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се: да тиме не увреди покојника, што би |
еома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, |
а.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} Бојале су се да јој због тога, |
, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила.{S} Свет се помало разилазио.{S} И кад се све |
о, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се нек |
увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога но |
када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој.{S} Иначе не.{S} Не што је нису волеле, |
тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.{S} Па и он, Ита, кад год б |
виђа се...{S} Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapte |
од њене браће, који су, ма да јој нису долазили, нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бод |
S} Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, |
их с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за |
икако да мисли.{S} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао |
ће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до сам |
че...{S} Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живот |
ететом, целог дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.< |
ме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио, да преко браће јој купује шверцовану стоку за |
е пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође, сем што понекад се |
тиме не увреди покојника, што би му тим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемира |
те чича мало месца да ти да, да однесеш дома, а сад 'ајд иди, — отпушта га гледајући у њу како |
— Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окус |
и се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао.{S} Он је био т |
као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, као увек пред њом, шта ће |
а шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини..{S} Али када дође до чаршије и кад хоће да <p |
кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“... кад као и све остале почне и она да иде |
ни, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: <pb n="33" /> ст |
да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се уми |
.{S} Мита што лане умре.{S} А оно му је домаћица, и показује на њу, па се опет окреће детету: — |
која комшика нешто, што умеси, зготови, донела, она би, дајући јој, говорила, снебивајући се — |
обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она |
га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.</p> <p>— |
це, шаље, његов <pb n="46" /> момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дет |
д снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S |
ћи јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то |
Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, |
од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји н |
, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и по |
о сад кришом, кријући од снаха и синова доноси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а кам |
т њима, дигао се, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није |
S} У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме.{S} Она се још више охладил |
са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венча |
} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет им |
љали га самог.{S} Само су мајци највише досађивали.{S} Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликова |
на мирну, тамну ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И |
<p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту... ту свирај... „Разви |
уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да |
} Сви, као један, тада би <pb n="25" /> дотрчали, напали на онога.{S} Такви су они, Аничина бра |
ла да их извади и побегне.{S} Мајка јој дотрчи.{S} Дете се пробуди.{S} Почне оно да цвили, обиг |
руго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знал |
ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не че |
казујући на мужа јој:</p> <p>— Скоро ће доћи...</p> <p>— Ко? тргла се она.</p> <p>— Та он!{S} П |
</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као што га је први |
да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће |
равали га“.{S} Па и он, Ита, кад год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сам не би улазио |
д, каквим великим празником, ако би јој дошао тај Ита.{S} Он, једно што је био стари сват, смат |
а дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.</p> <p>Али она не може да се освести.{S} |
да и ти окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на по |
ири, прибере, и после, кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, |
о је било и пре намештено, док није она дошла.</p> <p>— Ништа немој да ми дираш !{S} А што не з |
а, па и да је грди, бије.{S} Али кад је дошла до капије, није смела да уђе.{S} Не знајући шта д |
/> <p>Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојни |
док мајка јој, — као свагда кад би тако дошла, код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом ка |
pb n="21" /> <p>Али и сада, када би оне дошле, она није излазила из собе; остављала је мајку, д |
најукусније од свих.{S} После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом |
е тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она о |
била, има кад: доћи ће.</p> <p>И то је дошло.{S} Ни она сама није знала како.{S} Зна само како |
на прагу од собе.</p> <p>— Анице, кажи драгичка, ћерко!.. предусрете је.</p> <p>Аница се болно |
а што је сама.{S} Или зими, кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да огреје.{S} И |
Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} До крста тестијица воде; у грло јој кита |
p> <p>У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била па |
име — не себе, већ дете да огреје.{S} И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не с |
па, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од бог |
ко излази из кафане.{S} Иде; ноге га не држе.{S} Свирачи већ не могу да му свирају.{S} Он иде, |
а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму.{S} С |
елу кућу, башту, све под собом покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је |
већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се...</p> <p>И тако, да сама целе недеље седи, |
розорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне.{S} Мајка |
на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.{S} А шта би тек било да се упозна и |
седење... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.{S} Али, што је нај |
рањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да о |
да покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју ку |
чи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, се |
После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} М |
{S} И не само она, мајка јој, већ и сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, а |
.{S} Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаљ |
и они сами нису јој долазили, а камо ли други.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022_ |
а буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пази |
м покрива, држи.</p> <p>То је све било, друго ништа.{S} Доцније је Аница и мужа познала.{S} Као |
е <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће.</p> < |
ти да плачеш?{S} Не гледај ти нану.{S} Друго је нана.{S} Немој.{S} Лошо ће ми ти је... почела |
S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И по |
на преудају пристајала.{S} Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од прво |
а, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме свадбе, венчања.</p> |
ао тај Недељко!{S} Али ово је Ита.{S} А друго је Ита, а друго је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p |
боко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирн |
се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио |
то ће јој он од сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из го |
бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговар |
ј, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго, — почесто о томе, преудаји напомињала.</p> <p>А |
слуге и децу која носе месо, пиринач и друго, што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви |
нику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано тек онда, пошто се св |
асположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би је оставља |
занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> <p>А оно?{S} Оно бежање прве ноћи, плакањ |
у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену бој |
једнако мотрили на њих две.{S} Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по ком |
дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.</p |
о!{S} Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — непослетку, поврх свију, он, муж |
ника, а камо ли да сада још дође и тело другога.{S} Али доцније, а најглавније што је знала, ув |
изван покојникове куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S |
ње, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем,и почне да јеца:</p> <p>— Твоја, твоја... |
{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> |
И то још како!{S} Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење ку |
S} Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто више од себе, они су је прат |
уђа, полице није смела да дира, намешта друкчије; морало је да остане онако, како је она затекл |
ко радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је све Аници.{S} И Аница |
дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет.{S} И због тога још |
а, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему ходе.{S} И чим осети как |
ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве ди |
сечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.{S} У том јој настариј |
епа, млада...{S} И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, оствар |
ш не могу да се умире од плача, већ јој дршћу.{S} А с гробља у варош води још и друм широк, пра |
оде; у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих |
не, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од уплакана лица само очи и јабуч |
емље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, д |
се.</p> <p>Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања...</p> <p>Чим уђе на гробљ |
крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели |
се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.{S} Неугодн |
оливано вино, изглодане кости, растурен дуван.{S} Свећа на среди стола осветљавала их је.{S} И |
нима.{S} Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче |
враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.</p> <p>Ишли би натраг кући.{S} Она носи тепсиј |
заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб.{S} Више гроба штрчи му дрвен крст.{S} |
поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана... тек по која велика кућа, турска, с к |
овека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе з |
е од њих осећао силан, јак.{S} Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па |
покојника <pb n="58" /> сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и се |
ма толику децу...{S} Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.{S} Чак га је је |
нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила тро |
е капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака.{S} А то је њу освестило.{S} И |
укао.{S} Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комадима хлеба.{S} |
елазила преко чаршије.{S} Износио је из дућана неке зембиле и ређао их по ћепенку.{S} И, као да |
а кућу, да је терзија, али да не ради у дућану, већ у кући.{S} И чула <pb n="30" /> је да је, д |
но се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а дућанче му пуно.{S} Зембили пуни, раф пун.</p> <p>Аница |
блачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала је све, и опет је — не да чинила |
рема туђинцу, трећем, били су као једна душа.{S} Тешко ономе, ко се усуди да ма кога од њих дир |
разник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Целе |
, чинећи се пијан; —што си невесела?{S} Еј, хеј! баш сте ви срећни...{S} Гледам њега па... — И |
да га чак и она чује. — Иди, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се |
да хвали:</p> <p>— Море, Анице, чујем, ето Недељко 'арно се опоравио.{S} Пролазим и гледам, а |
дајући јој, говорила, снебивајући се — Ето, донесох!{S} Знам, покојни Мита, домаћин ти, много |
шна и друго што јој је донела.</p> <p>— Ето, дођосмо, одговарали би матери она и одмах се сагињ |
.{S} А она, дете, па још преудаја?..{S} Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, в |
о је муж.</p> <p>А Ита је Ита...</p> <p>Ех!{S} И понекад би Аница падала, подавала се.{S} Пушта |
ишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко |
} А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...{S} У том је ушао код ње „браца“ ј |
мичу.{S} Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.{S} У том с краја махале |
све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином.{S} Она, док то, као нека навала, не |
ој да се с њима састаје.{S} Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду он |
{S} Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући се |
.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{S} Али што је осећала да га искрено не жали, см |
И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући <pb n="49" /> да ће бити као крив |
на, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито |
ој, изгледало је да више ништа друго не жели.{S} Чак <pb n="47" /> толико је била мирна, да је |
ле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој во |
миње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.{S} Па када почне оно: на кога их је оставио... шт |
ји се да оно не види по улици, па па не жељује...“</p> <p>Ништа њу није вређало.{S} Истина, бил |
у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.{S} Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, |
аца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... |
xml:id="SRP19022_C1"> <head>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА.</head> <head>I.</head> <p>Толико му је већ излази |
p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ИЗДАВАЧ</p> <p>КЊИЖАРНИЦА БОЖЕ О. ДАЧИЋА</p |
p>БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА |
жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна |
не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не може да јој као |
ица, није више оно: пређашња Аница, већ жена, а он, Ита, још је Ита...{S} И како ће она да га п |
то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не да д |
а је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна |
ишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је толико било у махали, комшилуку.{S} У то |
привиђења.</p> <p>И после, мајка јој са женама из комшилука ма да Аница није допуштала, силом, |
онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.{S} Него пазиле би, |
тали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе.</p> <p>— Ја! шта ћете тамо? обрец |
јући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као просте, као сељанке, |
знала да је такав био и према пређашњим женама.{S} И кад види шта је, како је све то: муж, кућа |
уда су је гледале прве, богате девојке, жене...{S} И приметила је: како оне гледајући њу у исто |
свести.{S} И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач.</p> <p |
.. дете, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се |
, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да с |
и, већ прво отворе капију и на њу пусте жене, да оне код ње иду.</p> <p>— Анице, Анице... дете, |
и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка |
<p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> |
о у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо...{S} Коло је играло, гом |
а им у кући што не оскудева.{S} И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.{S} Особито њу, сестру |
трали су их као једнаке, називајући их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све |
о, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му |
ојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Ан |
о на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је |
опао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћ |
га уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.{S} Као да му она није била жена, велика, д |
мисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње.{S} Грех је |
е смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај кој |
и.{S} Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово, никако не дође |
ећ да је он још ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би пом |
{S} Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S |
јника, да се не мора, да има од чега да живи.{S} Од куће и она два винограда не би ни човек мог |
а слободно да гледа у свакога, могла да живи, јер није била своја.{S} И онај кога би погледала, |
а два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.{S} А она, мајка јој, већ више не |
, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Д |
и његове.{S} Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.{S} А она, |
ије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тада као казна, усред т |
и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.{S} Ретко су код куће били, нарочи |
клог јада и плача раставља, кад улази у живот.{S} И у почетку није никако на преудају пристајал |
ви пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S} И |
ао давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...{S} Навикла, и било јој је добро.{S} По |
ве куће, зидова, капије, другом, новом, животу.{S} А тај је живот био:{S} Ита.{S} Али, увек тад |
их не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обу |
од скорог бријања виделе су му се јаче жиле.{S} Био је намрштен, љут.{S} То му се видело по ње |
уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу.{S} Једва чека.{S} Готово не зна ни како умеси, с |
скрханог моста Оџинке улази у варош.{S} Жури се.{S} Али сада мало слободније иде по познатим ул |
днако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.{S} И, као увек, одмах би тамо <pb |
окусиш!</p> <p>Или, ако би која дошла, за штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, |
плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је |
пређашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било.{S} Тада би мајку она највише |
ко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.</p> <p>Па преклињући мајку да је не пита |
их „жене“.{S} И све су од њих тражили, за <pb n="26" /> све су им оне одговарале, биле криве.{ |
у на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе оду |
није чула до само то, да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, |
ој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младости, љубави; а о пре |
ње штогод, тако је с њом поступао...{S} За све је морала њега да пита.{S} Чак и у <pb n="42" /> |
ила своје вреле ознојене шаке.</p> <p>— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу.{S |
на им је ревносно одговарала :</p> <p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не |
омљена.{S} Само је одговарала:</p> <p>— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле озно |
, одговори на Итину прошевину:</p> <p>— За Иту ? — Нећу.{S} А Недељко, ако он хоће, ма да има т |
д сад бити као брат, а не друго...{S} А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, да |
ан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће |
S} Она ништа не сме.{S} Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другом |
и, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разгова |
, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.</ |
за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...{S} И идући ски |
ичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојн |
ђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом:</p> <p>— Ти ли си?</p> <p>— Ја, ја.{S} Ништа, т |
воје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек он |
.{S} Од страха није <pb n="44" /> знала за себе.{S} Испочетка није га толико, од срца, жалила.{ |
ве што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.{S} Једва је чекала да дође субота, кака |
ио увек миран, тих.{S} А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.{S} И, као да није |
Па и кад дуже остану код куће, одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.{S} А овамо |
оси.{S} Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница зад |
ошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда.{S} Д |
понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се освести и види више себе мај |
} Па се већ у велико почело да поговара за неког Недељка.{S} Знала је и који је тај.{S} Одскора |
тану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и |
е за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.{S} На |
?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, д |
о све због тога, што Аница неће да пође за Иту.{S} А сад је Аница, напротив, кад су сви били пр |
век би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, |
<p>Чим уђе на гробље, синчића, кога је за руку дотле водила, одмах оставља да за њом иде, а он |
редило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. </p> <pb n="48" /> <p>И мајка би ј |
била је „пијена“, дана.{S} И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и ост |
сети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.</p> <p>У том већ почн |
вреде, или не подсете на нешто што није за њу.{S} И увек би гледале да што пре оду од ње и оста |
стоку, нити је долазио више...{S} После за њега ништа није чула до само то, да је том човеку, з |
му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му |
на капију.{S} Једино, кад синчића пошље за што год у чаршију, само на капију сме за њим да пром |
а што год у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види <pb n="23" /> да |
а Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покој |
лаче, плаче до миле воље.{S} Исплаче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за |
што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више од њене браће, који су, ма да јој нис |
ла да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је виш |
...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч „брате“, трудила се да у ту реч метне, да што |
у ноћ, кућу,<pb n="61" /> досећујући се за њене ноћне снове и привиђења.</p> <p>И после, мајка |
в празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче.</p> <p>Це |
ћи да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засук |
асапнице мења ход.{S} Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре |
према и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало, отишла |
ом, крадући од снахе, доноси?{S} А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да м |
а њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да |
да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.</p> <p>— Ако неће, говорила је комшикама, — али |
никад уређена.{S} Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава. |
, и она свршила своје.{S} Ништа да више за њу нема.{S} А најмање да се преудаје.{S} Ма да јој ј |
есе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, |
зидовима ограђене куће.</p> <p>А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала |
ну бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.{S} Чим је види да тако уђе, он |
ло или никако.{S} Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој, — као свагда кад би так |
} И то не што је <pb n="57" /> истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери |
, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех, ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику |
.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после отресла страха |
ила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.{S} У таквим приликама увек би ј |
{S} Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб.{S} Док јој је дете било мало, те је мајка ишла |
тавио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.{S} Остављали га самог.{S} Само су мајци |
а, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси?{S} |
једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе ка |
му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа).</p> <p>Но свакад би јој Аница ту њену |
ј ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у соби нег |
ако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи њег |
/p> <p>Синчић јој, који, остављен, трчи за њом, не може да је стигне, и кад види како она пада, |
ећ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће да је од њега као отргну, извуку.{S} И зат |
</p> <p>— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме н |
рошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он |
ваки на своју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; с |
ку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити ј |
зашто је било.{S} Да ли је тај плач био за њега, или за њу, саму себе?</p> <p>И кад се после от |
ду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала, стрепећи да им се што год не деси, је |
о што је било њено, т.ј. што је требало за тај дан да се <pb n="29" /> уради кући.{S} А за то, |
ао остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки н |
браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ.{S} Али њој они нису били ништа, нису били као о |
до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца, |
је морао за њу да буде жив.{S} Нарочито за њу, Аницу.{S} Јер он је био тај који се сагао, узео |
ту, да није пропао, већ жив; а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је сло |
то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат...{S} Да је н |
ко она упропашћује кућу...{S} А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и јед |
замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као шт |
преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о |
његова породица.{S} И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.{S |
е, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену |
егови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.{S |
вори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па па не жељу |
вара, — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И |
на гроб, после још брже одвеже шамију, забаци крајеве, те јој сине подбрадак, лице...{S} И, чи |
а у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне <p |
аче се за све што јој се накупи, што је заболи, што осети: за разочарање, бол прве ноћи, младос |
очито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на пређашње старо место, као што |
потребљавали, само да се он спомиње, не заборави.</p> <p>Тако, ако би јој која комшика нешто, ш |
пет преко обичаја брзо врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила |
ави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.{S} Изгледала |
ази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу.{S} Дугачак му гроб |
ући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да с |
ј и попустило одело притегне, поново се забради шамијом, али сада дубље, да јој се виде од упла |
из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако се и до сад ретко виђала, отада |
pb n="27" /> <p>Нарочито су њој, Аници, забрањивали.{S} Никад она, као остале њене другарице, н |
ј, Ита и сви већ су били полупијани.{S} Завалили се.{S} По столу исполивано вино, изглодане кос |
з крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљује.{S} Колија му дотиче земљу.</p> <p>— Да, да ту |
о није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва пр |
не, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним бојама, те би јо |
ј мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изломљеним |
до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.{S} Чинио се као да слуша песму и свирк |
да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала.</p> < |
асмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојн |
је Ита...{S} И како ће она да га прими загрли као његова? </p> <pb n="59" /> <p>Можда би увек |
и брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и н |
па онај мирис новога намештаја по соби, задах заврнуте лампе, а она полунага, с модрицама, изло |
у они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...{S} И тако с браћом њеном, сви они, цела њих |
вно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи...{S} А ово друго, свакидашње, оно је узимано |
ећ увек ћутећи, гледала је да их свачим задовољи, само да би их се што пре као отресла, те да о |
је...{S} И тако, мирно, тешко, чак и са задовољством, целе би недеље радила, седела код куће.{S |
јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S |
она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба д |
о ли још и за дете...{S} А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Ан |
она још сва врела.{S} Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.{ |
а да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили |
} Грех је помислити.{S} И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није про |
и, да те нана ено не чека.</p> <p>А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито он |
.. и тиме да и саме њих не понизе.{S} И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да |
У томе је налазила као неку утеху.{S} И заиста, толико је радила, чистила, намештала, <pb n="43 |
у га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га.{S} А то није грех.{S} Г |
тада кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала:</p> <p>— Ох, пусто остало! |
онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео |
те, Анице! прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој на дете, да би се она ш |
ула је да он ту децу сам пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету...{S} Знала ј |
просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди |
што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гура |
уће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разгово |
отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!</p> <p>Синчић јој, који, о |
ш више јој одлакне, кад падне на гроб и зајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у то |
ицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у кр |
а једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, |
тре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву.{S} И Аница је, после пресвучена, из |
здвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.</p> <p>И, ваљда од те плашње, стида, она |
{S} Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то гледала је |
уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.{S} Згрчен, уп |
зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог...</p> < |
е лежала.{S} Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.{S} А опет, кад се |
ајеца:</p> <p>— Леле, Мито!...</p> <p>И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило |
ћу унели и једва је пробудили, тргли из заноса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19022 |
ишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.</p> <p>Оно њено „леле, Мито!“ |
Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Цига |
апослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве |
е, опет реда ради упита је:</p> <p>— Да запалимо свећу?</p> <p>— Нека, одби је она.{S} И мајка |
Мораво, моје село <pb n="34" /> равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први |
ас збуњено.{S} У том јој настарији брат запева.{S} Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог |
ако неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.</p> <p>А он се, Ита, заваљ |
ешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га:</p> <p>— Зашто, брате ?{S} Да ниси љут?{S} И |
е у ноћи, — никад.{S} Никад више она не заплака...{S} Није о томе мислила.{S} А да не би мислил |
клонула је.</p> <p>— Нане, нане, мори!! заплакала се.</p> <p>— Нане, нане... грцала је тако сто |
и.{S} Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, и ако с |
еда, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испр |
носи, набија јаче фес — или га баци.{S} Заповеда Циганину да му га донесе, а он вади банку и њо |
воју страну.{S} Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело да кад се њему једе; сваки се о |
шћење куће, и намештање соба, полице, и запрживање јела, све радила, намештала као нека из варо |
е, сишао овамо к њима, у доње махале, и запросио њу...{S} А друго?{S} Ништа није знала до саме |
овори.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} |
јући се и не гледајући у њу. — Куда?{S} Зар се бојиш?...</p> <p>- Не, брате... тресла се она и |
ђе... до гласа:</p> <p>— Како, брате, а зар ти...</p> <p>И као дављеник, хватајући се за ту реч |
водили, није могла да се одржи уређена, засађена.</p> <p>Оца, који се, пошто је оставио село, б |
Башта је била лепо уређена, са чистим, засађеним алејама.{S} До капије био је амбар, кош, а от |
, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аниц |
о било у соби, те изишли у башту и тамо засели.{S} А у кући остале само жене: ашчика, неке муже |
о човек који је много живео, уживао, па засићен, а и разочаран, повукао се.{S} Изгледао је и би |
бавља, игра, док не би тако задремала и заспала.{S} И тек после њих она би легла.{S} Не да спав |
у, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.{S} У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућ |
орити.{S} Обично после вечере, кад дете заспи.{S} Њих две остану саме, и кад Аница почне да раз |
пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.{S} Нарочито, ако је субота, не може се од свет |
оне приђу и једу заједно...{S} Ашчика, засукана, с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у |
ј мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стре |
, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може св |
дело, разузури се, осети се ту, у соби, затворена, слободна, седа у соби, готово се изваљује, к |
дана, пошто јој нико није долазио, као затворена седела би, чистећи башту, кућу.</p> <p>Нарочи |
S} Спавај ту.{S} Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу.{S} И мајка јој чу како она тамо у |
зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.</p> <p>Мајка отишла, али се на по пута |
о врати.{S} Капију заборави да за собом затвори.{S} А као да је заборавила и на покојника и стр |
морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дош |
каш да <pb n="37" /> останеш сам“...{S} Затим узе свираче.{S} Укочено пребаци колију, наби фес, |
ди свирачима да му свирају и певају.{S} Затим право, укочено, оде са свирачима, који су му пева |
то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју |
после за себе отворио дућан.{S} Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...{S} Знал |
ва, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречи |
а јој се браћа нећкају и не дају му је, зато што има толику децу...{S} Знала је где му је дућан |
мислила.{S} А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...{S} Покаткад, али ве |
нађу да је дошло време, преудаће је, - зато је <pb n="52" /> она оставила да о томе они мисле, |
зе на <pb n="17" /> поље, виде се...{S} Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да |
да се скупљало, врзло око тога Ите.{S} Зато би она тада одмах, црвенећи, брзо престајала да ми |
} Једино тај Ита није био као они.{S} А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ |
не љуте на њу...{S} Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане так |
је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отр |
<p>— За Недељка хоћу...</p> <p>И то све зато, само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он |
ио, али кажу да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада, трећи пут, да се жени, нису м |
ко сама, удовица још млада и лепа.{S} И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.{S} |
ао, он га после баца, и то ма где.{S} И зато кућа им је изгледала као гола, празна.{S} Нигде ни |
треба обуче, већ заборављајући се.{S} И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, ком |
з куће не види, не чује где плаче.{S} И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их н |
исуства и разговора не буде тешко.{S} И зато она сада није пред њих ни излазила.{S} У кујни с м |
да је од њега као отргну, извуку.{S} И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе.{ |
ет је она и даље била његова. </p> <p>И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду |
рали од његова сува, оштра лика.{S} Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват |
епећи да се не осети и не види да је то зато, што сада њега, мужа, нема, па она ради <pb n="45" |
и.{S} Не гледај ти нану, чедо...{S} Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш?{S} Не |
е она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад.{S} Сва је кућа била на њој.{S} Мајка јо |
о, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње куртал |
родбина, а нарочито жене, као у накнаду зато, из захвалности, <pb n="51" /> уплашено, страхујућ |
Због њих није се могло.{S} Кад коме што затреба: каква крпа, пе |