| и (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да про |
| га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нар |
| иста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> |
| мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> < |
| а напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n |
| ава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане з |
| та која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је но |
| за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неу |
| која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадес |
| „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му |
| „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „С |
| а ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> < |
| ема њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, |
| о: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је |
| евојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен |
| ад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па |
| аглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, кора |
| , на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико |
| , а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не |
| ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друшт |
| ча, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштв |
| за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадес |
| мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко |
| е не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драг |
| ки огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука к |
| што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приме |
| и поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко |
| сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псе |
| ко завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето |
| издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, |
| ао и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту |
| овине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице уч |
| о, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити |
| не, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџиј |
| као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} |
| тељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрх |
| та сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> |
| по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова |
| трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као д |
| е: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговори |
| довица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни |
| што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце д |
| p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</ |
| тану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по позна |
| тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мо |
| да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Пре |
| ека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћа |
| аже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кме |
| ник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу кос |
| то се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не мог |
| гом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник же |
| Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Ми |
| и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који |
| у овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто ш |
| е остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из |
| шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени км |
| да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пље |
| амо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: ш |
| сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игр |
| њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си |
| ика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инст |
| о попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је С |
| трах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</ |
| > <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, зб |
| слите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— |
| која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник мини |
| неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се |
| , могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ оп |
| лагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председ |
| а — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпо |
| има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под |
| а рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче д |
| изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље з |
| ="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим висо |
| а имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ов |
| учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у г |
| и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јаб |
| кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не |
| дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике ј |
| жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој |
| ом дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену |
| а.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породи |
| њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у с |
| оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било |
| <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Ал |
| ч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека |
| чини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесе |
| куд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грд |
| све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају д |
| из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, пре |
| тим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете. |
| комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске |
| </p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! |
| собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да по |
| <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што |
| је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, |
| .{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, оши |
| о вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p |
| дите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему |
| анима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома |
| донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p> |
| но и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опе |
| ђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да |
| грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо |
| > <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, и |
| тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с т |
| висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео |
| на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „св |
| о само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супр |
| саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико бу |
| да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће |
| n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала у |
| е навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа |
| д већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора |
| /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
| отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> |
| ушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад |
| да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да |
| тра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бл |
| авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, |
| сподин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар |
| н насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Постро |
| > <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сут |
| сивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> |
| у овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> |
| тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефици |
| убио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о |
| свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље р |
| ма видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже |
| ах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среј |
| т шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш |
| чи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и у |
| у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смок |
| у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела |
| ло у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела |
| о у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела с |
| је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачу |
| суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пус |
| d> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предгов |
| ету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p |
| тук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од |
| </p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умр |
| викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он цело |
| на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па км |
| тави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и |
| , па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— |
| <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А |
| м на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" / |
| радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — К |
| зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p |
| механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <p |
| и о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се одно |
| а то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште так |
| кт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Кр |
| о оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непр |
| е надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит чов |
| Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и |
| ског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекн |
| оп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде |
| бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за |
| утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој |
| а стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>У |
| рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе |
| за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па т |
| јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка на |
| ма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била |
| воје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. кап |
| к пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бран |
| ела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, |
| че, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па п |
| Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре. |
| ди своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је би |
| Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и |
| и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S |
| .{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, |
| је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па ис |
| ријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мог |
| руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби |
| ога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није |
| а не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пр |
| чеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, |
| најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и пот |
| b n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету |
| ом као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збу |
| 140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са г |
| Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се з |
| м нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одр |
| hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у н |
| пази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха в |
| ар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не |
| ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си с |
| тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат |
| .{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ |
| осподину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад он |
| па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <p |
| Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није |
| ..” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како |
| ериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— |
| се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог де |
| боте отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та |
| ТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</h |
| ина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!< |
| јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p |
| ицу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, |
| их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... |
| ге друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој |
| астави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — |
| а, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш |
| посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви са |
| у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу. |
| сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче |
| сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у ст |
| месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле |
| што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сиро |
| ки.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p |
| > <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а |
| то како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја п |
| Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку |
| а, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште н |
| коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p> |
| ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики |
| де да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p> |
| ећ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кр |
| а се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n= |
| > <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је |
| пет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— А |
| сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме |
| порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ц |
| p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — |
| к, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на |
| ет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слег |
| На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пр |
| ="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју по |
| ров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се члано |
| остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту |
| , боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом вра |
| рца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговор |
| чин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако гре |
| ћи, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се |
| за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч |
| мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелен |
| свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, ча |
| је ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” до |
| ња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{ |
| .{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код ње |
| сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара! |
| е, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, с |
| окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги д |
| таде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у заг |
| целарији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Преле |
| чером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћн |
| на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача |
| еде има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а сва |
| Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Нед |
| се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" |
| згледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бој |
| , у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђ |
| /p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмет |
| ључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вр |
| о, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није се |
| те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у о |
| е у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није дос |
| и дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и |
| .ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прире |
| ме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и п |
| остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И |
| аменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по свед |
| јутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека к |
| ецу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p |
| аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом н |
| цу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери н |
| ици села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} |
| дељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} |
| е личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав |
| отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га |
| ишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма ци |
| вац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, |
| рво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није |
| што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, ко |
| роз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, з |
| м их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих ре |
| јатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и |
| А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали |
| ку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држ |
| ачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу |
| /p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пош |
| њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је изве |
| а да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се ис |
| пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове врш |
| </p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао |
| мка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч |
| обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па о |
| трогом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче и |
| стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пр |
| ратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то ш |
| ужи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливад |
| што ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном |
| м у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Св |
| е онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко |
| комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Неде |
| човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да |
| у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног д |
| о леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S |
| је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не |
| е, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Н |
| , а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се |
| румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у св |
| Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахн |
| , моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на по |
| а би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, м |
| варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} По |
| а како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где |
| <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад |
| ме, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се л |
| те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аник |
| ста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућа |
| поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се |
| тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми |
| п донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Преле |
| вих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од н |
| по удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситни |
| ине практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши |
| подин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом ски |
| е, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну |
| е попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него о |
| адоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као не |
| ђе још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да превр |
| их речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче. |
| а!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од си |
| почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљешт |
| о пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један |
| тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти |
| вила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да н |
| </p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја м |
| } Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђ |
| Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> |
| мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у |
| нова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта он |
| пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју |
| а као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место |
| доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупи |
| је, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и леп |
| ко би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са |
| најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао |
| о, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сва |
| онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грл |
| ански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, |
| > <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благослови |
| о лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена |
| три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да |
| ајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} И |
| ошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и ко |
| рквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако |
| ије!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачун |
| видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто д |
| х изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове |
| три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва |
| кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та |
| астави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шу |
| Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херуви |
| и му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођ |
| у примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учини |
| ребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са |
| шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у к |
| е ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са а |
| ко уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Р |
| p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са н |
| и, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да о |
| мо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска р |
| Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="ch |
| ед механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су |
| {S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће |
| уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Т |
| рој грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на |
| пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, как |
| лану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало |
| га, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</ |
| Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је се |
| а ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем н |
| p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада |
| вога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> |
| <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном. |
| равио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Наче |
| чки. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је |
| ме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, т |
| па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Р |
| па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка |
| почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин |
| звирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи |
| запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније |
| >— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се бр |
| ајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборав |
| /p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, |
| ољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и |
| оју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу |
| ило на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у том |
| ете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја н |
| година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди син |
| и, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председ |
| ман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне б |
| ошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађ |
| није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе |
| њења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљисну |
| у неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад р |
| је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја |
| ознанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашев |
| , те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео ј |
| куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се о |
| ку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, пра |
| утра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвор |
| ригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући з |
| разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати к |
| ледњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па пос |
| е нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} |
| p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни |
| из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако |
| е развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу п |
| n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што |
| т вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат |
| тао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} |
| с седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо. |
| а!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло |
| ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави ка |
| авдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме је |
| жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p |
| дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, |
| не.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. |
| сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо |
| у којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати |
| ома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, гос |
| учио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под |
| ле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још |
| Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући ча |
| остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луш |
| } Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да |
| поречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју |
| н другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а |
| Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господи |
| — Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу |
| како још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} А |
| о.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па |
| Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје |
| ан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепни |
| знети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај |
| појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се |
| тански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна |
| , господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, посл |
| аборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели |
| ења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са |
| у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладн |
| ружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се о |
| спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућ |
| он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно дв |
| знала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би зн |
| а, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најза |
| ранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео кам |
| мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, п |
| рипадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њ |
| ретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чу |
| тавите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово |
| те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не |
| е отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће јо |
| љни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор |
| свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану |
| што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ј |
| > <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у св |
| ај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може д |
| огу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Б |
| е уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је м |
| во дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се |
| они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та цркве |
| којни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу пл |
| о па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити с |
| о у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p> |
| .</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан |
| <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а |
| >— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетан |
| рника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у зем |
| детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без |
| ли.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дуж |
| емој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да т |
| Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на |
| Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију |
| етану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купиш |
| може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би |
| > <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> |
| од њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, з |
| је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по ст |
| ипеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољава |
| дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба м |
| н сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други |
| ти, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство |
| равим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то |
| оград.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које с |
| хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образа |
| од вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад с |
| а даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим |
| оп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали но |
| е, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како т |
| сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошт |
| од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, кој |
| ва дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да ос |
| ник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</ |
| , и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како |
| жно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле |
| труменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две |
| роши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада |
| полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казн |
| , сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго |
| каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па о |
| о се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољн |
| и му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми |
| арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином кр |
| виђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— А |
| у.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам |
| вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше |
| ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме |
| зговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се |
| бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју |
| 37" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. < |
| крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са лин |
| рамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" |
| ице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеш |
| руштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитељ |
| до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте |
| она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који |
| ве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели п |
| а, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је |
| тарија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењ |
| о у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима од |
| знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени в |
| утра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући |
| вилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на |
| в паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p> |
| од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева |
| срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p> |
| иска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је у |
| скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потр |
| ло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њ |
| p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, |
| му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њи |
| ки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или |
| , ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, го |
| се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било |
| међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разв |
| <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на под |
| ="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Х |
| је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам т |
| лика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то |
| а заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и заб |
| тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и на |
| ем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разго |
| вац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то |
| законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где |
| овке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица |
| p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало ош |
| вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} |
| половила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од |
| датле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод |
| осподину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p |
| , то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислит |
| го ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био |
| штва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике |
| осла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера |
| едно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две р |
| Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адво |
| , тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду п |
| е, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако ка |
| !</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде |
| живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— А |
| <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор м |
| Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:< |
| храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода |
| и кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према ме |
| збила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена |
| ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попади |
| д у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити при |
| се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилим |
| ла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава... |
| као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије б |
| ј по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недора |
| и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то б |
| њајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} |
| ного ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, ш |
| : даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да уса |
| прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов |
| ди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њег |
| них бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да |
| је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан прича |
| ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: |
| у је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек кр |
| веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и |
| иле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису ујед |
| она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сва |
| лике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као |
| пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком пес |
| , дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги |
| , како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто |
| нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију |
| о, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле |
| подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом ку |
| ко је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам о |
| ели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.< |
| ђеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се и |
| ужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала у |
| ане пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодс |
| Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедере |
| те, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у п |
| укавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— |
| шло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на нево |
| је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухват |
| епо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је |
| рез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу |
| ано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, о |
| а рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седа |
| он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је о |
| те.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</ |
| ше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то |
| се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закљ |
| ма се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} |
| /p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју |
| у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Том |
| ац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — дод |
| орну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пу |
| рија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо |
| како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, |
| дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све |
| е понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом |
| утницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — |
| p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико |
| <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме |
| штинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} |
| ст.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и |
| ојничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није пра |
| ут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту |
| ?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па с |
| 301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{ |
| — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробал |
| м меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је |
| е ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— |
| амо батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, не |
| ада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пи |
| ће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> < |
| ран на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара он |
| — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господин |
| а личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> |
| децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми ов |
| . — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџиј |
| отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, |
| ш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за теб |
| >— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госп |
| него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кири |
| кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> |
| смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иг |
| /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом |
| <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не |
| , ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа! |
| ну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављ |
| ога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Ј |
| јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које |
| поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговор |
| дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље докт |
| Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> |
| маљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — |
| становимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До неде |
| најући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то |
| дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ам |
| е ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели |
| ти пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако ј |
| тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Б |
| он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! |
| оварамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разгов |
| ако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кмет |
| . ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено |
| м приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од |
| Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљ |
| /p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи |
| чи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општ |
| p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики п |
| мено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми |
| дно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет |
| њу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не зна |
| е се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p |
| ад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се к |
| генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели |
| еч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То |
| у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капе |
| Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попади |
| ао општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад прв |
| <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и негова |
| </p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — |
| че, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него с |
| о и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, |
| те! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој |
| и?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> |
| , који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита ме |
| требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате |
| у на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на п |
| овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига ве |
| ако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! |
| а се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем.. |
| удновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да |
| вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет |
| четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пил |
| итање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="4 |
| мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — в |
| уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А |
| ла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, си |
| <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се м |
| овори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужас |
| Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место |
| /p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> |
| кријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господ |
| да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те сед |
| вице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му |
| па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне |
| шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> |
| , Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу реш |
| еду, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Т |
| вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта з |
| „Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачува |
| та народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба д |
| ма Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, уз |
| и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али м |
| нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се |
| једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и |
| о се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} |
| , госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниково |
| троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло |
| же нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тре |
| ајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја |
| сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Ц |
| да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на |
| ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, стру |
| авало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо |
| у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом |
| и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни А |
| а; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неп |
| ила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p |
| ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изи |
| евоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb |
| би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад чове |
| Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али |
| , због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл у |
| ер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заи |
| је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од бр |
| ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не мож |
| кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај |
| а а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе |
| Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао |
| на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ј |
| вокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку |
| ђа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обра |
| ође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла он |
| е саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати |
| и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуг |
| као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диж |
| уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори |
| а је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, ни |
| стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је |
| смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Рист |
| а тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одго |
| а.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случаје |
| ...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких ч |
| но броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једн |
| ЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </fro |
| О И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШ |
| на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се д |
| тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинск |
| ј говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, ко |
| људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; |
| ед подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунц |
| од поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете |
| а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу |
| а прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="2 |
| е заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пр |
| е, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар |
| ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити р |
| дим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на ваша |
| ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма |
| своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу |
| га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој |
| јнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Е |
| а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жен |
| у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како |
| више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохиј |
| и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, н |
| о са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за |
| зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари пола |
| ицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди |
| кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу |
| те тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе |
| челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све |
| еон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну |
| свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му го |
| дио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила пар |
| ошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао |
| } Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, |
| ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милев |
| Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и н |
| кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље ш |
| ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у |
| се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и |
| је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено де |
| повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није кр |
| ао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лак |
| шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S |
| све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отв |
| S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад |
| пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, |
| ве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета |
| вор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрдн |
| шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p> |
| дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} К |
| и извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му: |
| ћући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски |
| илук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb |
| : „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па |
| ла:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јак |
| ?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме де |
| га две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опе |
| е и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фе |
| е да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: |
| Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако! |
| врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, ал |
| разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам о |
| ли она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати |
| предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Д |
| лина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сена |
| ик министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, |
| ма пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека свој |
| а романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви т |
| громним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало ч |
| чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо т |
| сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцелариј |
| икант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао ка |
| и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда? |
| е све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некак |
| написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два т |
| мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило |
| познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Мил |
| и на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ће |
| ихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине о |
| е, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове |
| аза и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јов |
| одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме мех |
| АВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и |
| естој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Т |
| ави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те ск |
| ала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца за |
| и, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написа |
| и, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сја |
| где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подн |
| целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах |
| ени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и глед |
| ра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву |
| пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тр |
| {S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног |
| ут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, |
| з вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће |
| роцени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти |
| у доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него и |
| Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да по |
| Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест так |
| вањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете в |
| ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да |
| аксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му пл |
| 7" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p |
| </p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плат |
| туру да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову ва |
| гледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак |
| г полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и а |
| о додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т |
| те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т |
| м у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам |
| аш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код м |
| и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј |
| адише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј |
| >— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и п |
| ца и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби и |
| оше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет |
| или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише |
| о је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госп |
| S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако |
| е ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ру |
| <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет мо |
| Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ј |
| на како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништ |
| p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми |
| о и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух р |
| ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предв |
| , па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам |
| намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрест |
| лушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уп |
| говори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Мариј |
| јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и мес |
| p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет п |
| о се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А |
| </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар. |
| зочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публи |
| коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и |
| е на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Р |
| Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп слу |
| и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна |
| на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p |
| е, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упи |
| ли... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у прип |
| жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши |
| не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и |
| аква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на |
| јаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам |
| амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услуг |
| вео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна з |
| де?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n= |
| , тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члан |
| о главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиг |
| вијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дв |
| плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања би |
| горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} |
| ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.< |
| т уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.< |
| еч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман. |
| p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет |
| ” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</ |
| још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборав |
| крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси |
| шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне око |
| ћи да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опрошт |
| емпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на |
| ам а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да |
| аправи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар |
| о — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дет |
| зишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је |
| е је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно |
| дне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жен |
| едити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само |
| отово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче |
| поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу в |
| — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота |
| лободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Е |
| ена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бака |
| рачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у |
| мој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! |
| ва</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дозн |
| , ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n |
| муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најд |
| руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест х |
| је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду |
| кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p> |
| а, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите... |
| ишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има |
| то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а |
| ришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у н |
| а се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим |
| p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што |
| еха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi> |
| о плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спа |
| >— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре |
| па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија |
| трасне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам ј |
| ашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу н |
| ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам |
| о, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћ |
| ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га |
| оца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви нар |
| бацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном |
| си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута |
| ти — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранит |
| и села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Км |
| , а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепничк |
| рамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Ан |
| ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био уч |
| е у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не |
| разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука |
| равим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио т |
| ди, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, |
| не. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено |
| — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, |
| <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп |
| ељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узв |
| ега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила |
| , изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на |
| оговорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равниц |
| дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као з |
| а би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнут |
| колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} З |
| једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. |
| да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, н |
| ра, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, по |
| оји би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све |
| Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата |
| к, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ћ |
| зухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау за |
| оз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцела |
| бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чове |
| рда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је п |
| м месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случа |
| угаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад и |
| } Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је до |
| час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало |
| љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а п |
| да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Не |
| е често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси нек |
| лева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то ниј |
| Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све дове |
| <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нис |
| изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Леско |
| оче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истин |
| го и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n=" |
| чтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> < |
| динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из |
| </p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето как |
| л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, |
| метов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се |
| не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. |
| нам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па |
| ш млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад |
| о?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да |
| естити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростиш |
| и ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није |
| их се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три |
| вирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као |
| но, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пу |
| децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп |
| </p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чу |
| би, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде |
| о се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; о |
| тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити |
| службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке и |
| , знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то зн |
| нији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да |
| , да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од |
| о се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је би |
| имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој |
| о.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „ |
| риметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не прима |
| та не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим д |
| егов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја |
| апетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> |
| берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш |
| с отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар |
| напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи у |
| ао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и |
| а уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог |
| ар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Н |
| </p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крман |
| еше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко с |
| ели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита |
| се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника крет |
| једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шак |
| рманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило шт |
| у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по т |
| ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте к |
| — Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно |
| к, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војн |
| овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговор |
| ова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у |
| из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров |
| и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а |
| пничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је |
| донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} |
| S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите |
| Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остал |
| суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз та |
| ам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја |
| што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио |
| дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд о |
| ти у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p |
| овинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен |
| оље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова д |
| <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 1 |
| та одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну н |
| већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке |
| цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" / |
| је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће |
| по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64 |
| <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, |
| ај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Зн |
| Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb |
| о.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — |
| г, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Рад |
| з Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— |
| па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћат |
| , место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.< |
| ”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, од |
| ника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у ме |
| ром, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дет |
| мо нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да пон |
| тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb |
| прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Ра |
| ларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напи |
| цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао |
| и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} За |
| ију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па |
| а није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb |
| а, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Д |
| ерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S |
| лико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Муш |
| а нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па д |
| ожда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на с |
| јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада |
| јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, |
| не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми с |
| је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректо |
| логом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — у |
| едну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која |
| да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— |
| ије јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима кој |
| идим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељск |
| са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не |
| , је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру |
| ес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него пла |
| мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном п |
| ли више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у |
| олим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим с |
| Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, |
| Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, |
| ло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хте |
| лник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи. |
| ешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу |
| није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па |
| и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја |
| <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како н |
| знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Ј |
| а.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да |
| чини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, |
| да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угоди |
| дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари мл |
| , двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набр |
| једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се бан |
| ишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође гос |
| е може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други |
| > фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој с |
| ити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} |
| /hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, уд |
| не, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним |
| мпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је т |
| hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, д |
| ећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам. |
| ер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Аник |
| ба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема |
| како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крм |
| остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је |
| одина проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати |
| о никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, |
| ан сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додај |
| у најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо. |
| мет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да |
| оцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на |
| {S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуш |
| би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а он |
| пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, |
| > <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у |
| <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi> |
| /p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се пок |
| ко исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако |
| суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме ј |
| е може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што |
| о „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чу |
| ав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференци |
| /p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвока |
| ање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S |
| оспода из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини |
| нити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Од |
| <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Бож |
| p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића< |
| што је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а госп |
| По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> |
| „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно |
| до да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, |
| а.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји прија |
| нпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, т |
| би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти |
| није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега п |
| м ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано коли |
| опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кр |
| р сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест д |
| ра, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (ко |
| де у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па г |
| најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње с |
| јана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте |
| астати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом к |
| лас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, са |
| ђа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да |
| сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као ш |
| у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а т |
| то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, |
| ном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и |
| ата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да |
| лучају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" / |
| да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> |
| а Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се мож |
| > <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело |
| збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића |
| подин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ет |
| Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам |
| S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>П |
| војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш муш |
| лева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије д |
| Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чис |
| пођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка |
| што је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из |
| дио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нем |
| " /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} |
| де још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> |
| нутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском кол |
| </p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу |
| ку, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети. |
| ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Боле |
| е сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавал |
| е требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако т |
| } Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је |
| ам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где |
| и, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и т |
| а их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И какви |
| није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је как |
| а браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више |
| ети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се |
| о као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у |
| дуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерски |
| је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, |
| а нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева |
| четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>На |
| — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакв |
| рај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те |
| сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који каж |
| S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се г |
| лим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p> |
| ођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвес |
| аредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој |
| кој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо тегл |
| <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi> |
| а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује |
| дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз |
| екакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то |
| г детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам |
| .{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половин |
| врти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том прил |
| сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје |
| ка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одг |
| Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и т |
| сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу |
| пријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова с |
| м, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај ром |
| ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репут |
| па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако |
| ша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те |
| је тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало ч |
| дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад ш |
| да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана |
| и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесн |
| итомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице |
| научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако са |
| Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка |
| ин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник |
| — Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, п |
| х закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђ |
| ћи, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао |
| ларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погле |
| Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мисли |
| код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А |
| е већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то |
| говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и по |
| бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> < |
| ељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде |
| <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове стр |
| је разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слуша |
| рави покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама |
| је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} |
| удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпр |
| виња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.< |
| ам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине б |
| 131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} С |
| о нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тач |
| исала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не от |
| n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и |
| де госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, кој |
| акоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замер |
| иван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнај |
| помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те |
| </p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> |
| и, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не |
| није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> |
| ало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ај |
| злога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господ |
| , то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају пи |
| ом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њем |
| тина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је |
| д девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, ни |
| > <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети |
| о закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да |
| м се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не |
| ој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је бил |
| то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћ |
| мо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, |
| газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму |
| /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде |
| ном онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— |
| теном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али |
| му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје |
| ="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у с |
| а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим |
| н.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала |
| ега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па |
| p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, |
| душе, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, к |
| ивремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седниц |
| p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р |
| учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— П |
| покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радов |
| Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама как |
| ли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш л |
| обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не |
| анџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он п |
| је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, |
| дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили |
| /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се |
| ратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био |
| али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, |
| а т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што |
| на десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и |
| а ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне |
| о, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кме |
| их сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно чет |
| воје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој |
| Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, |
| сак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врат |
| , па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да |
| оспа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти с |
| де при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, |
| а.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика ло |
| ..</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо |
| кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „креш |
| рговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да јо |
| двоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у |
| ош једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођ |
| {S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ај |
| , то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи М |
| берцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико до |
| ренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један држав |
| жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И |
| <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвока |
| у с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, |
| з цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шес |
| > <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Е |
| ршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Ми |
| о тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мир |
| га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш госпо |
| дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на |
| на пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p> |
| о погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хриш |
| еме да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под сто |
| >Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало |
| и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети кув |
| њу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Ра |
| е, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и |
| , никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <p |
| талоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је? |
| госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима кл |
| е поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја |
| ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и дод |
| им повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се |
| алилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палил |
| а, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти |
| S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу |
| > <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има с |
| е волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек |
| <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па |
| ет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, |
| >— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, |
| ="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, |
| ла, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут |
| ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фић |
| /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњ |
| јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима |
| ви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао км |
| ичу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, к |
| н муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удес |
| као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би ба |
| би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се |
| к се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су уж |
| т дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите |
| д год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се о |
| е, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један гос |
| то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу н |
| у из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио |
| незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри че |
| трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једн |
| увала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила раки |
| а буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова о |
| је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно д |
| које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— |
| за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече |
| лед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала |
| сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти |
| , здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више |
| бор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали |
| лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га г |
| за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је ко |
| у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} П |
| сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Пот |
| кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да |
| реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то |
| ла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни м |
| ну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао к |
| а је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мал |
| Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављат |
| едседник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два |
| их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, |
| ти.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабиц |
| и.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> |
| лачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</ |
| тори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не ви |
| шки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопи |
| и ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредито |
| ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лиц |
| смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека св |
| Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да |
| и.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треб |
| под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, е |
| да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато |
| . не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Как |
| /p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, уж |
| <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио |
| ећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо |
| ећ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни жи |
| а.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спусти |
| сао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Нем |
| тави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне |
| још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, поглед |
| а којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми мора |
| е веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче |
| уће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагну |
| не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога |
| сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно заш |
| p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да |
| ?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија |
| ли: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадо |
| тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде д |
| осподин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симео |
| Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли |
| да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, г |
| , па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде |
| /p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Б |
| недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила т |
| е оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није за |
| век сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Ја |
| ата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из прави |
| сетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не пој |
| е разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— П |
| и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају так |
| оворила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које |
| одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена |
| ем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако |
| да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се за |
| едеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав |
| ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље би |
| хани и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом ни |
| и и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, |
| о па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као т |
| — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао |
| > <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је т |
| а је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој |
| ог Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</ |
| ке изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi> |
| Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Заш |
| /p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно ш |
| ком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-М |
| а мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење |
| е, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све ред |
| породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} |
| а, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око члан |
| што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То шт |
| е свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то |
| ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж А |
| p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој п |
| о у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, |
| ам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно п |
| ануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам |
| неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет |
| ?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Ста |
| ди да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево ов |
| мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасви |
| !</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: п |
| он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> < |
| да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, |
| ега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госп |
| ошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман |
| да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа ви |
| поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вел |
| а у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ при |
| ију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима гос |
| нске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем. |
| плаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ј |
| штини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крман |
| ата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би м |
| ство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога |
| ришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш |
| S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.< |
| , наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља с |
| ака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у т |
| па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — |
| јте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јов |
| суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је |
| го, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> < |
| ка радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— |
| жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опе |
| аље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S |
| малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па |
| е на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! |
| да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, |
| ија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад о |
| труменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је |
| а се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, б |
| ст месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> |
| е одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича инт |
| оче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли с |
| парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу поч |
| г, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он |
| и ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог ник |
| е, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила |
| итор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> |
| шај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да |
| да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да пон |
| же!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} |
| м од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, нада |
| ви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врл |
| у, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купић |
| ослугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, |
| насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогас |
| имер људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рат |
| — Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле |
| бавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде |
| са!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и |
| ви свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" / |
| замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау. |
| ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљи |
| који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе |
| пођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца др |
| а; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" |
| свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ства |
| е тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познај |
| ми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде |
| ије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и |
| је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет рав |
| оре Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олаја |
| ој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збу |
| вица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни д |
| >:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпи |
| <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крман |
| ну међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала |
| ав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство |
| </p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направ |
| на да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање |
| зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} |
| а даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за |
| он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> |
| вати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој |
| све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, |
| .{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу |
| говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта виш |
| ead> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете н |
| > <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</hea |
| анском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељ |
| .</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом |
| а Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првип |
| } Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан дан |
| е</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада уд |
| боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да |
| ш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> < |
| а како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за |
| е, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога роман |
| ркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише |
| он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде. |
| ети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и за |
| је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпиј |
| ко Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпије |
| нике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам |
| /hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то |
| и ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi |
| цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах |
| едељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, |
| да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, та |
| ко?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допи |
| робу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> |
| ихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Ан |
| p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене |
| џијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</ |
| и дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, ал |
| чу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спав |
| да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на осн |
| ј!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на по |
| <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А |
| лави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, виде |
| ...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој ук |
| о жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковић |
| к он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Р |
| да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али |
| се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту |
| твар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га |
| ао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А нај |
| >Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се |
| p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Але |
| други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, |
| д је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смр |
| вога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачн |
| али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студира |
| е је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко |
| елим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им каж |
| џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћу |
| кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} |
| обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија об |
| каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулис |
| гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетре |
| што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они и |
| рво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у к |
| иди.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе |
| ђе доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и д |
| какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очеки |
| До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који |
| ице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p |
| и Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зн |
| и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма |
| ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, ко |
| овим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се ниј |
| о мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јо |
| за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — |
| р је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: |
| етка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељ |
| ма, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник ко |
| , Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто у |
| ари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута. |
| десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, нар |
| ко буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Зат |
| азало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прих |
| о прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њем |
| су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и д |
| раво тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана с |
| као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо т |
| куд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека |
| , да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе врат |
| орише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела ко |
| ) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад усп |
| те ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> |
| p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна ш |
| олимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.< |
| Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је |
| да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају об |
| нцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби |
| није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у |
| !”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног г |
| ференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште ру |
| и изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло са |
| еху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механ |
| ску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да у |
| рицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструме |
| едам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије |
| тра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после о |
| ко је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушуми |
| о прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани прест |
| осподин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави с |
| огословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замис |
| је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам |
| дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} |
| :{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.< |
| смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марам |
| је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпо |
| о потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим они |
| то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сес |
| еко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо |
| и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте плем |
| е обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писа |
| има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје с |
| нете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се |
| редлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једно |
| средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртваце |
| дуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињ |
| и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и |
| ћ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих |
| са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, а |
| Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад год |
| <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повој |
| Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, оте |
| ца?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p |
| > <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће б |
| иче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жен |
| ола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника |
| а их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недељ |
| и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву |
| мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како |
| ош никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да |
| а роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела |
| е доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили том |
| стог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а |
| он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који |
| Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</ |
| е случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну циф |
| оме није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, пос |
| сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио |
| естрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, б |
| села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од |
| дангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред |
| им.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за |
| , прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу |
| изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикн |
| ођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, |
| ревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> < |
| ова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш |
| назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је бербе |
| да.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљал |
| већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и |
| оји никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одгова |
| гли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи |
| и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, мо |
| роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић |
| егао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, д |
| е паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испре |
| и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог |
| тајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницо |
| на позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! з |
| удо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала |
| прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек го |
| ром из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту б |
| је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанч |
| д тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав з |
| нковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, ш |
| и, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу |
| што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке |
| , ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, |
| страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Гра |
| доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никак |
| , ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објасни |
| то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, |
| истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило |
| богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Д |
| и, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио при |
| и ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да |
| и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха |
| на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да |
| ићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која свак |
| е и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише |
| стина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је с |
| <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Беогр |
| .</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно ј |
| и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да |
| елничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за |
| окат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао пар |
| им заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се |
| узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи са |
| ош иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад |
| уку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радо |
| видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — у |
| љска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, |
| е на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> |
| воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели |
| оденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сир |
| а макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју |
| вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле гово |
| бог једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било ба |
| и тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p> |
| м је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачк |
| ету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само дод |
| је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Ма |
| очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај крев |
| -кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и |
| у јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са го |
| човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло ду |
| , већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко |
| Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за |
| чина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако |
| ао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код то |
| ска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у |
| м и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему |
| а, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече |
| набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" |
| жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад ј |
| у? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћ |
| а четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и д |
| овек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на |
| и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положи |
| ође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је |
| /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је |
| оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први пог |
| ао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S |
| е слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, |
| ликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем |
| је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрл |
| а сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на стол |
| да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — бр |
| , већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковиц |
| врда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ в |
| тидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја |
| он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, |
| а великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он и |
| ав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћ |
| аде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— |
| ике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли |
| онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем |
| сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} |
| </p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за |
| а.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као |
| отина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p |
| е разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки чове |
| <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики пра |
| вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и |
| нате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и љу |
| место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом. |
| да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то |
| сли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p |
| није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па би |
| е скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме |
| а љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том |
| то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} |
| кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мар |
| о, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју |
| Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељ |
| его у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани |
| Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S |
| више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети |
| тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњ |
| љала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи |
| а ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне. |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо |
| кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде |
| нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако |
| орио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на зап |
| је и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда |
| еже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни в |
| такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну |
| се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задов |
| лог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљк |
| лагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуш |
| д, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је |
| p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да |
| са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ ве |
| духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио |
| настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царств |
| p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> |
| {S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зр |
| а се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и |
| уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младо |
| што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како |
| то што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако |
| о се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да оче |
| и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радо |
| да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— |
| р, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја в |
| журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро |
| страцији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад по |
| едмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва |
| ико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло |
| , где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто |
| а епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене |
| стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса |
| ли да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу шт |
| p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела. |
| лико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им р |
| збрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и зап |
| Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — нав |
| боравите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише кап |
| боравите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, |
| боравите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет |
| ело Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провл |
| } Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом |
| {S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мум |
| <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад |
| ри а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, |
| Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па |
| покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети гл |
| гао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али |
| е Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, |
| кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дет |
| непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и кувар |
| оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, мо |
| и, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора |
| љу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, |
| а добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> < |
| ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем п |
| кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> |
| АВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на трина |
| коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошл |
| арски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је |
| читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта |
| ада.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпу |
| рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и |
| а Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање ниј |
| утра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причека |
| гу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за |
| Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом |
| итав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, |
| те ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја пл |
| мала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" |
| ахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три |
| ине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без ко |
| ј се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p |
| ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да бу |
| корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису |
| ега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања. |
| ки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што им |
| не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи о |
| кумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим |
| научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдиш |
| е било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа од |
| , на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се |
| озоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за вра |
| , опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, |
| ад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, |
| ве удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Ов |
| ead>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари |
| ова овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог у |
| не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности |
| ти <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет |
| е умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати с |
| на затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било тре |
| спа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сес |
| ти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова во |
| Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети |
| а; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица |
| варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш доб |
| вори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учит |
| ов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као д |
| у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју |
| и вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а |
| е пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове |
| " /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као |
| снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесен |
| сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</ |
| ан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у на |
| аван чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137 |
| ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени |
| <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чи |
| арама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и |
| лужби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаес |
| ни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n=" |
| гладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа |
| само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супруг |
| деробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину ц |
| и јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанс |
| пођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и го |
| , погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на гене |
| Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да |
| сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p |
| вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и ц |
| лица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама м |
| ати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из |
| а и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{ |
| је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управников |
| сподин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} |
| е по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га у |
| тумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папуч |
| мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо |
| а . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана к |
| рао лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је го |
| ишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па мака |
| рђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама ни |
| ча учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге |
| ече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави |
| к се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана |
| расти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби |
| да се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела о |
| ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио |
| време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад |
| м да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да |
| ПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА Д |
| СЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН |
| ио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без матери |
| срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четр |
| ="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се |
| ст завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој в |
| штанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома бо |
| лучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже раз |
| нцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута мор |
| милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црк |
| ков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господ |
| ећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она < |
| ити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим |
| блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што |
| ражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „дру |
| тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друш |
| ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо так |
| с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са п |
| женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{ |
| .</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове б |
| Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво з |
| — Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био са |
| же да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пр |
| аћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гла |
| рође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође |
| једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо |
| {S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме |
| је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На д |
| крсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па т |
| свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па |
| >Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n |
| а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заст |
| <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до |
| , да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и пок |
| сти говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуште |
| ле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каж |
| мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S |
| јвећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} |
| инута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да |
| о мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам об |
| зове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о саве |
| у за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигн |
| рекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и |
| ао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да |
| ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <di |
| ама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и |
| е, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти плати |
| т динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате ревер |
| успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сме |
| је стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му |
| и саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb |
| животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп д |
| ква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он |
| ако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и |
| ка већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још је |
| би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> |
| е хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед |
| е расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај ш |
| ука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p |
| ручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио ш |
| ега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми |
| {S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, |
| по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не |
| да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не б |
| {S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђ |
| попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Ан |
| овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жу |
| је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спр |
| т ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код |
| ли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то ба |
| ка, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло к |
| о, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући |
| читељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од |
| Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћа |
| е, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави прави |
| <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{ |
| ња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарн |
| е.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни |
| а каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљ |
| ља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај |
| меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л |
| ; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга ј |
| з публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави н |
| } А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо |
| ва се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жанд |
| Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је б |
| петан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одгов |
| ти је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и прод |
| е Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, |
| {S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово |
| госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Ф |
| је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало п |
| зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p |
| одаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом |
| мах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, |
| ите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели |
| љица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога |
| Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз |
| е је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стог |
| служности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајућ |
| у госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба |
| Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој прво |
| је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе во |
| да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је јед |
| о, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам обја |
| ала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружно |
| ве није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима |
| метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, г |
| "270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и годи |
| Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> < |
| S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p |
| ја и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског ца |
| мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И |
| ромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предло |
| се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене за |
| да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову |
| би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па д |
| Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше |
| а се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p |
| мљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богосл |
| Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом |
| а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да |
| о шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> |
| на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи |
| еп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жа |
| аш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија наста |
| ери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте к |
| сао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце |
| лкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи цел |
| једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мр |
| прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку с |
| прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимои |
| ио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још ниј |
| ке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде |
| пак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у с |
| о ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су изм |
| , и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла |
| сту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усв |
| , израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, к |
| > <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за |
| ова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</ |
| и Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људ |
| /p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрв |
| но са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике |
| тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа |
| деље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања |
| га рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би ово |
| шао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да |
| тикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, |
| казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — ве |
| био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја |
| се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <p |
| ли би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не |
| у би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мис |
| Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порез |
| те јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> |
| бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто |
| а дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћан |
| ра да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега г |
| Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати |
| а хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говоре |
| атим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђ |
| мех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или |
| и пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас! |
| о, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она |
| </p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећн |
| да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за нар |
| учио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” |
| о: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према |
| аст иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоуск |
| и имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували |
| се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, |
| а је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но оста |
| p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — по |
| и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним |
| <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгл |
| дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује од |
| је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш |
| често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мис |
| и се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дре |
| столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из |
| вим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено го |
| итања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онол |
| /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те п |
| гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— |
| земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије |
| и кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — М |
| љива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пр |
| ла конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже |
| противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови |
| спођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p |
| А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, |
| S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио б |
| е што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конферен |
| и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, |
| и само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејал |
| пет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њ |
| ’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чув |
| да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Миле |
| парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би |
| ове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и но |
| а пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непр |
| ао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би г |
| е на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, |
| м и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити |
| е.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова н |
| крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би де |
| еној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? |
| знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та да |
| ече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора |
| ојим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и о |
| немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је |
| са</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb |
| ите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Које |
| изу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спаз |
| ђиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} |
| е и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова с |
| слов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали т |
| утра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда б |
| не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да |
| моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљд |
| је је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по |
| кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети |
| ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу сваст |
| првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлази |
| у и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он |
| ажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> н |
| го звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што |
| у се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка |
| , али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се |
| дидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав |
| име Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конст |
| </p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него д |
| едан испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво од |
| очи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је |
| е мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину у |
| тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамно |
| месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе. |
| афора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на |
| а?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје гос |
| а да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађа |
| дузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После |
| Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" |
| шта друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Т |
| учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање п |
| о Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више |
| ог сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може |
| ог сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Сам |
| наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p> |
| сац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинског |
| би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смеј |
| е рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, отку |
| ко упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упит |
| госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — јед |
| и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год |
| .</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио зав |
| ар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и |
| p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шт |
| изанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p> |
| по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађ |
| р онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслуж |
| омана била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану |
| примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредник |
| чтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка |
| поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви |
| це, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно |
| во, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не пр |
| ма по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко помен |
| буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} |
| усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би |
| ма, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужности |
| ме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао |
| наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге |
| тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога ог |
| опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе к |
| то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио наро |
| м зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеш |
| идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно |
| осно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен |
| ико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник д |
| да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојт |
| е смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благо |
| а један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да ос |
| , бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџ |
| вичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, |
| је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто роди |
| ло у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p |
| у да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу ка |
| о мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ им |
| ио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, ка |
| ом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разг |
| дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо |
| ш да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у каф |
| да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише |
| Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се |
| адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића а |
| да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи |
| ени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата т |
| ељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је |
| е него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Ве |
| велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто с |
| то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заве |
| ом памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, ко |
| ико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите де |
| продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узг |
| рљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгле |
| поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Или |
| на и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Р |
| же рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, |
| какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврш |
| е опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим при |
| да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” пуб |
| и одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог |
| ма, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на |
| исам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би |
| испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и |
| увај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дун |
| локупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он |
| Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже ха |
| нога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} С |
| љао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста |
| и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени |
| ине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собо |
| дао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ј |
| за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, |
| већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би |
| е дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будућ |
| свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми |
| на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, |
| предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, |
| и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година прожив |
| у захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му |
| ојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем |
| хори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђ |
| припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје пр |
| и, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, с |
| заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министа |
| ја има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госп |
| признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— |
| То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Д |
| е? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: |
| ећ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опе |
| И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепа |
| ћи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске саве |
| p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на же |
| тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га и |
| сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S |
| /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, |
| ко би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун з |
| <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије би |
| а пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ си |
| ђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, |
| не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би |
| ет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и д |
| И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али о |
| о.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење те |
| Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која у |
| је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Миле |
| мо разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би би |
| је управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да |
| за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да пр |
| није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механ |
| </p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> < |
| т пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су т |
| едну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко те |
| к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих река |
| ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb |
| срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда |
| свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослов |
| ти на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, |
| ет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зај |
| </p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да с |
| огослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило |
| она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} |
| и скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само |
| о као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп та |
| ћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити п |
| е нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одм |
| Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце |
| рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете на |
| о; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био |
| узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Ра |
| орили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, п |
| ну кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија |
| се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.< |
| колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да ј |
| и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајк |
| предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, |
| телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу у |
| .{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођ |
| он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учите |
| уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање. |
| ено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да из |
| да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <p |
| оче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, |
| . капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам доба |
| , па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако |
| ише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још д |
| : „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми о |
| {S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} |
| има се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду има |
| один Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спа |
| да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово де |
| воту да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, |
| литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одр |
| то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљи |
| а није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој |
| ену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога |
| да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се |
| е овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то н |
| За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између остал |
| речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се пр |
| Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кириј |
| да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и да |
| мара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше об |
| говарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или дес |
| ри пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главо |
| деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p> |
| ити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајк |
| вала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, |
| је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, мог |
| америти попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу |
| шка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> |
| ике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се |
| нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло на |
| сетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома |
| главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим не |
| варали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски |
| венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква ла |
| , то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он |
| ка нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и а |
| је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове |
| или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је г |
| ој да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти ка |
| како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само |
| /p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n |
| и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто |
| ите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да ро |
| — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p |
| и ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p |
| акав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државн |
| целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је д |
| p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педе |
| што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише |
| n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако |
| њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад |
| мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не |
| ла пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која ј |
| љка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо |
| али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има мат |
| се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништ |
| бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако н |
| } Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња ку |
| агач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати |
| цу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.< |
| терарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила |
| да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— |
| јави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредит |
| ућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па |
| девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зи |
| м.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу |
| , па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>До |
| нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешк |
| вим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за М |
| н је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема |
| } Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући |
| i>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си |
| додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ о |
| /p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; |
| ко би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и |
| ађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет з |
| о.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музи |
| о да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим |
| х речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражил |
| ла да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пр |
| ао неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па |
| уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде |
| <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум оз |
| о, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, |
| има није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазн |
| тења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу |
| амог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женс |
| знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио |
| и сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ пра |
| } И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут в |
| ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а |
| ишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p> |
| p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо уч |
| тупак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крет |
| <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— |
| то не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може |
| а каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју ком |
| до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљ |
| и дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти |
| о капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онд |
| опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} |
| Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Мн |
| алопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово |
| а богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете с |
| ош једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се испове |
| ad> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> < |
| <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео |
| </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица п |
| а, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, н |
| да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, р |
| и српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за ди |
| ца и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи |
| ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и |
| дија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пу |
| том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је |
| вној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и |
| и главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један |
| ма сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила |
| шко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештино |
| , рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати |
| ако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституиса |
| ти <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би |
| тово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног |
| звршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошт |
| рало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је |
| , можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода ча |
| на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе с |
| Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али |
| једно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође |
| е.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” |
| едале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на |
| ећ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре ј |
| грну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се об |
| — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада б |
| а једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси |
| горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по по |
| је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, |
| тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са коч |
| без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до оп |
| е дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу до |
| и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче |
| ими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само уч |
| ли, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима |
| оја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ св |
| вој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Ка |
| и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког ме |
| и, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34 |
| сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и долик |
| ља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била ту |
| и својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насме |
| а Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} О |
| ивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, са |
| S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету и |
| ремештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико мес |
| ="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна |
| м мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра св |
| мила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове ја |
| здра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом зап |
| еђу попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо |
| је.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога му |
| класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела |
| дин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо |
| а изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то |
| сиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спа |
| мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родит |
| аш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— |
| а не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а слу |
| ра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио д |
| н.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на предста |
| И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знат |
| т врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекују |
| за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођа |
| му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз пуб |
| Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда пород |
| и који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз |
| т кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кил |
| едалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је њего |
| привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе оти |
| то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} |
| а његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фурун |
| из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што |
| у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! |
| има је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Неде |
| ијатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" |
| , — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око д |
| у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> < |
| ове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор |
| капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да ва |
| Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код |
| рате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за тр |
| чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали |
| твори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу д |
| се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па |
| б за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа |
| овца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, п |
| дан трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли |
| е читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, пр |
| ојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и |
| ја се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране у |
| свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу |
| о <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљ |
| воре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S |
| о преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, к |
| ла, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у к |
| , тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очиј |
| примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу ко |
| читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода. |
| рошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог |
| од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему об |
| испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Ани |
| /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле |
| обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} |
| рење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p |
| ду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се |
| дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска форма |
| > од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и м |
| авати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се по |
| е може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> < |
| ="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може б |
| у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, се |
| амоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, т |
| ајпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p |
| да да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту |
| онова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднес |
| како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа- |
| нице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана б |
| илић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотреб |
| окојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа М |
| је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Рист |
| о ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — ж |
| њује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а зати |
| а мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то знач |
| од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш ми |
| а Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, |
| у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко за |
| а пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напус |
| , јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој |
| сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само |
| /p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а |
| а или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> |
| м кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „јед |
| што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, з |
| ља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући |
| вана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општ |
| р неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у гос |
| ћи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа |
| егову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом |
| Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет з |
| на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овак |
| е доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би го |
| и.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p> |
| л учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попи |
| е већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно |
| /p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумств |
| еђе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> и |
| </p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се к |
| пусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништ |
| оше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те ч |
| сило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у м |
| то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десе |
| чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препр |
| укла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута |
| ља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико р |
| и прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па сам |
| написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита с |
| право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати |
| ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча и |
| тан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; сел |
| а види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим |
| се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се |
| а се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга бр |
| је под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту реши |
| p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи за |
| дан врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека |
| ога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска в |
| ли она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео |
| ном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном б |
| /p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа- |
| а је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанст |
| тупити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фам |
| отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ |
| вокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адво |
| квари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија |
| је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публик |
| а сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепасти |
| ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева |
| е право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радој |
| н Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавањ |
| му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете |
| у да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па |
| тра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди |
| „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госп |
| и могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— |
| да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није и |
| збегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад у |
| рел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а с |
| ш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</ |
| >— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази |
| /p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџиј |
| ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелни |
| авила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази |
| читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених г |
| тим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој леп |
| у.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа М |
| ма поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је год |
| , ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем |
| рације, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{ |
| ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепниц |
| о би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међу |
| е сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да |
| Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је им |
| а је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом |
| ="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па зап |
| аест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој бр |
| сред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле |
| и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и д |
| <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столови |
| оју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Т |
| варала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну с |
| су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у |
| о у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док у |
| едељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представ |
| ата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен ув |
| где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја ник |
| " /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевш |
| > <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут |
| господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника о |
| јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ |
| адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из теме |
| главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госп |
| ам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад.. |
| вце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он н |
| ај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму |
| а.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је |
| г неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење нек |
| етника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и |
| много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још |
| убио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: до |
| он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и ле |
| , послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме |
| ња, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме о |
| ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и л |
| - Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> |
| и то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђ |
| оји се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, сед |
| односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n= |
| {S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да |
| а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и |
| т може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</ |
| ства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату ж |
| таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би зг |
| .</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, |
| е, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлеж |
| ет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао б |
| и је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се |
| Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} О |
| .{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори.. |
| S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, |
| че да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку д |
| Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он зат |
| И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимс |
| праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађан |
| њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или ка |
| Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је |
| ! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нах |
| ико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господи |
| ике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је ин |
| и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} К |
| она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, |
| кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибр |
| ...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа |
| ше једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га нећ |
| сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, ра |
| ндировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на арт |
| иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и |
| викнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, п |
| а, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образ |
| итом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у |
| да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегл |
| решник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и док |
| канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са |
| зи господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао к |
| мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, п |
| оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Беогр |
| <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практи |
| м ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска в |
| их ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими к |
| ве што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође |
| ле крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељ |
| бог које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n= |
| нас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радо |
| мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбри |
| бало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> мех |
| ва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удр |
| је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у |
| казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кме |
| у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, с |
| тер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и да |
| о зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај д |
| д парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да ску |
| о бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У |
| <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нар |
| што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласн |
| би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има |
| ије ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада |
| ти врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p |
| ... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... манти |
| че један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да пре |
| тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на |
| ло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћ |
| стане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам |
| смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Н |
| јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћат |
| И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би с |
| /hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n=" |
| во се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. < |
| о није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поч |
| које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање |
| ао што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар |
| попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Р |
| иђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у |
| е путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изг |
| те.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта |
| {S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово |
| ас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После |
| ња.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете д |
| аве.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са сво |
| ам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да разви |
| хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на |
| у.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чуд |
| окварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад ј |
| > <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој про |
| ћан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неко |
| оспођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пиш |
| самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зин |
| ”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и тр |
| сеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви |
| да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем с |
| дин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} |
| да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директ |
| тврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то |
| } Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p> |
| ви.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно |
| повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равн |
| тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би о |
| у.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна |
| ше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их |
| сава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком |
| ије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео ну |
| погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи |
| head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Злат |
| рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да каже |
| се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао нар |
| и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располаж |
| буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,п |
| вда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови јед |
| оре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога |
| до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> |
| То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а |
| амо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника. |
| ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео |
| нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, дон |
| са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ |
| е.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и |
| екну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде |
| ло омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете |
| а из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, вид |
| па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Сл |
| и, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се по |
| p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с |
| > <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине соб |
| ели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка к |
| тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и |
| општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер |
| ски, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колиц |
| се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови с |
| пе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да |
| — Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или |
| аписа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров |
| и знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соб |
| p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи |
| е из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још |
| газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га по |
| и он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изнен |
| али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стар |
| и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p |
| ва га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и |
| Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> |
| а удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се |
| је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако зго |
| могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, |
| е сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар |
| иш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> |
| <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је п |
| умете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп |
| суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто |
| S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је |
| :</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивк |
| тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја и |
| итицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, |
| hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене. |
| уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло м |
| та.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем |
| ват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас ј |
| познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који |
| — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљиц |
| да одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види |
| i>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра ни |
| им обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види |
| лише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што |
| учно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова за |
| на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти ре |
| >Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> |
| м штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том м |
| је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу пе |
| .{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном |
| рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да |
| азаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И |
| свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а мома |
| ма лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана чов |
| што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и бац |
| е представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном |
| настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар |
| S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, п |
| тир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „јед |
| је лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да им |
| и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели |
| пљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зен |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi> |
| ају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са |
| а част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског др |
| ће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Р |
| виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој с |
| <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њи |
| јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као д |
| говорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Ср |
| ете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско |
| ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они |
| а ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сва |
| по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — |
| ете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учите |
| о, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> |
| то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милиј |
| тотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p> |
| > никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је |
| обар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на т |
| себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — и |
| е:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу. |
| > нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.< |
| ник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тава |
| ати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, |
| иреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а |
| афе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он |
| штва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част |
| ако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а |
| S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако |
| га је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имен |
| чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би уме |
| о „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му |
| > <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да |
| јправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а до |
| ићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до кап |
| узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу |
| уга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, пр |
| се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, и |
| уштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из нај |
| анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкат |
| динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмет |
| нике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> |
| емпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{ |
| пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица о |
| и грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> |
| овлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стр |
| ве Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, |
| м у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповеда |
| ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то |
| о женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или |
| ледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је |
| огута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом |
| и, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ц |
| узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и ј |
| велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро |
| > <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелни |
| ђо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потреб |
| >:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi |
| и... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест |
| >— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син. |
| , па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај пр |
| о један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако |
| ључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у за |
| ам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— |
| сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем де |
| стави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман |
| хе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би с |
| лиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти грес |
| не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем |
| </p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно |
| ство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дођ |
| насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хте |
| а капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће |
| рине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, |
| има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бац |
| иловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милу |
| кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, |
| е.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајет |
| ди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како |
| в хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате ка |
| ћ, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члански |
| ва Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, |
| орио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душев |
| а излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лу |
| верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу |
| уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански пропов |
| а то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> |
| варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p |
| ди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом |
| аниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи н |
| руго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из др |
| је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом |
| ео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, и |
| !</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном ст |
| оп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p> |
| ишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је ос |
| > <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике |
| како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље к |
| етету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе |
| како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јов |
| >— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни св |
| павао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Г |
| и изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било к |
| магинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, |
| т-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје |
| ула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула ј |
| плименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођ |
| стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то зам |
| удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштај |
| има се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле |
| нуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као в |
| ину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити |
| је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један т |
| је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, т |
| као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и г |
| тељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не сам |
| јави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу т |
| ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још |
| а патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу ка |
| <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у |
| и те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику |
| ву цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — п |
| , а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у ц |
| то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из |
| анџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким п |
| о је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепн |
| , комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да н |
| рави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије уз |
| још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него |
| а жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у с |
| мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе |
| ди, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми с |
| на.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слуша |
| едан акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче |
| не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела |
| разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер |
| ође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и |
| а ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S |
| о сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то до |
| У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голи |
| ред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта |
| као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек |
| , а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је памет |
| љкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наред |
| брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ пре |
| н је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — од |
| шо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p |
| тпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, |
| о да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, |
| п, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <d |
| и?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да |
| ену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и н |
| атезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, |
| у, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија |
| мо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.< |
| рса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ами |
| мам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практи |
| једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим |
| има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа |
| и им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје |
| — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим де |
| све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав |
| је бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, н |
| то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји слу |
| ислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Го |
| писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> < |
| де, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо ус |
| пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapte |
| е операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде |
| мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео. |
| никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не мо |
| кле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника |
| какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји |
| име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. |
| Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па |
| рош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После |
| ом закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” ( |
| агрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, з |
| дост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може |
| ка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p> |
| својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу зми |
| као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да |
| богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по раме |
| је панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише с |
| крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била т |
| !</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири |
| бује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи |
| е, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шт |
| оздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она |
| те Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој см |
| о.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет годин |
| убац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ |
| па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— |
| покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао д |
| оказујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и |
| заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је |
| бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да |
| Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.< |
| је име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Рис |
| а? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Бос |
| и, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом |
| мљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. |
| ку! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — |
| диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет бр |
| и Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћ |
| з телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако т |
| и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута. |
| изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” |
| рно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би |
| једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
| ео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — |
| т на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођ |
| дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” |
| о:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде п |
| .{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовиц |
| у срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га |
| и овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бес |
| е даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад |
| /p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али т |
| ут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, |
| па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па |
| старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру |
| владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји грес |
| баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> < |
| ачелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопствен |
| о столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах |
| Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” |
| змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — |
| а већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља |
| јстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се |
| е бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио |
| ђи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду |
| раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p |
| p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио п |
| ојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није |
| од треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пре |
| љским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред |
| 9" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене м |
| и адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом |
| иш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути |
| и.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и про |
| пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличн |
| <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, |
| на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и за |
| ориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на |
| ега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо приче |
| ри кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је б |
| апуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у сво |
| >— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „с |
| ч те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p |
| скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно |
| ла питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим |
| /p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није то |
| ном заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Ог |
| истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та ст |
| ене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, |
| дите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно |
| кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђ |
| лзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} О |
| ати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и |
| p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, |
| у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у с |
| ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељк |
| о целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао |
| рим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант срк |
| нате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да |
| лилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пе |
| са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем |
| попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: |
| о — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на к |
| м успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, п |
| Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим нано |
| о нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пус |
| мо: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово ко |
| амо прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му |
| ?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се р |
| {S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p |
| ема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” |
| и.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чове |
| на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе |
| чар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се |
| о као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба де |
| сетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не зн |
| а</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И |
| бије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Мар |
| агачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш |
| ва?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и негов |
| и га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па о |
| ас чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби |
| Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твој |
| кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нис |
| троже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Але |
| навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао мол |
| оји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш |
| ини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја д |
| <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила |
| шки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> |
| а жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, |
| то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави света |
| може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин |
| прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, зави |
| а па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје за |
| још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шес |
| ете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда с |
| и.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса< |
| ђо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кљу |
| {S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Б |
| илева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi |
| кам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгл |
| а рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене |
| мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} |
| нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођ |
| ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Прекли |
| лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а |
| о на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете |
| моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми м |
| ве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори ка |
| ј нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле |
| среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра с |
| та му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мисли |
| оп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згуж |
| ну, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Сваст |
| а Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> |
| знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то ј |
| а Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да б |
| сао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p> |
| носни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све веш |
| и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам ви |
| могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p |
| шљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} |
| 12" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и |
| </p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, п |
| давац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником |
| м вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привр |
| у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензаци |
| ни Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спу |
| знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко |
| <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} |
| од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој |
| е, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту |
| <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{ |
| из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета п |
| Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А т |
| арод не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је |
| мим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног п |
| прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та |
| Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет |
| </p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћа |
| ај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под кој |
| божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити с |
| ако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по |
| то да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише ме |
| простило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Б |
| о није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као д |
| коме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем та |
| именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се проти |
| n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост |
| сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми тре |
| Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> |
| ког.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постој |
| а усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.< |
| аву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде |
| о зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, |
| норамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумб |
| ика.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну |
| ски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава |
| трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то |
| та радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или |
| често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ц |
| азно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према |
| !</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi> |
| ади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на п |
| о је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се в |
| м госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће |
| есни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публ |
| о као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, п |
| т, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господин |
| ол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, |
| ела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја вол |
| о ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир |
| наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, отку |
| не, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших |
| !{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни к |
| ао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад |
| > <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пушта |
| те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} |
| осподин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхот |
| е сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорач |
| рате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не уви |
| ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болес |
| е да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где |
| ља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о |
| од сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле |
| Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла |
| о капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво г |
| пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и |
| да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ј |
| атим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лек |
| по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње пра |
| и кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p |
| сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме през |
| и, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ |
| кав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свак |
| била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало так |
| кату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим |
| поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— |
| метне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка |
| то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и |
| трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај |
| ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додај |
| општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и |
| — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам м |
| ећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако би |
| ата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га ти |
| гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, д |
| бог Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те п |
| авац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче т |
| врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде |
| репасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај нач |
| паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу |
| на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Гос |
| тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду т |
| коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко |
| ир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но |
| ма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњ |
| S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати само |
| ако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп |
| амента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Др |
| и ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А |
| ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кро |
| ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да бу |
| цу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан р |
| ичи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад |
| рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: |
| ј једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа < |
| ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, не |
| само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљ |
| беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Изв |
| није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, нека |
| ари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље |
| овица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи С |
| ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво |
| едва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим |
| т. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разгов |
| Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гарде |
| а као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно |
| у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара. |
| кад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам пр |
| п? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јут |
| аље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, у |
| е назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није |
| и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу |
| даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајде |
| е закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало изву |
| зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико ј |
| шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам |
| p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати |
| Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> < |
| а између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче |
| вако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, |
| > <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има |
| ерса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, |
| шити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврд |
| на — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а |
| ојој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госп |
| имати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p |
| идиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— |
| p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметил |
| ћ у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељ |
| е овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади |
| није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили поглед |
| Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ |
| е не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, |
| </p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Да |
| амо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> < |
| ти да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У пис |
| дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу? |
| се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само |
| .</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увид |
| .</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш в |
| окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца |
| ко личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међ |
| куд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драг |
| о.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забри |
| <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, |
| ивремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа свој |
| <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш к |
| лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова зад |
| ?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао |
| који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно |
| > <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име С |
| о није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} О |
| дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу |
| , усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљ |
| екуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча проз |
| кла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предла |
| у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза |
| ским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта |
| лед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло муч |
| Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још јед |
| има.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хо |
| <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељк |
| у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Франц |
| е било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти |
| зна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језови |
| мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја |
| то би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p |
| тељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека |
| д тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није |
| реко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p |
| речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти с |
| бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, |
| <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћ |
| се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> < |
| Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут |
| својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задов |
| да ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше |
| ја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, |
| не прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 1 |
| нпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S |
| head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p |
| кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ће |
| .</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело с |
| чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што |
| гом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме |
| увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако |
| кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру |
| <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао н |
| чи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као шт |
| трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође |
| свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око јед |
| но. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљ |
| се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је С |
| ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој ко |
| кала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супр |
| а.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је |
| учњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине п |
| у поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— |
| и.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зов |
| {S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је ве |
| оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им вољ |
| атим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> матема |
| огледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А ш |
| ега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ак |
| г грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за к |
| по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али м |
| ка води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то с |
| а није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам бож |
| лога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо |
| и, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред |
| — Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама тр |
| у покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јао |
| нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон |
| Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p |
| <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p> |
| ype="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> |
| тупник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести го |
| а.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Ј |
| А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од ре |
| исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „ |
| позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и он |
| таке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да |
| а постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми јо |
| ста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше з |
| оп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати |
| му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> < |
| о грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издув |
| /p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — је |
| , пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио |
| неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n= |
| ери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани к |
| е то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишем |
| >Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер |
| аво кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капет |
| S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћ |
| <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> |
| ражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој об |
| ац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта м |
| роша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове |
| од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја |
| а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек |
| </p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем св |
| ко? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је |
| звршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у д |
| а.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког с |
| ткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— |
| кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла м |
| очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би |
| охотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се |
| вом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> < |
| још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја м |
| оћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n=" |
| теља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману |
| , по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поско |
| сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан д |
| награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред п |
| тим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, |
| са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основ |
| тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвока |
| Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђу |
| гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући рук |
| што ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да |
| да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснив |
| параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Милова |
| а да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; |
| — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала д |
| дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих ус |
| ! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам кр |
| <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговар |
| чи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао б |
| ајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код кап |
| ак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да |
| смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру н |
| , потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</ |
| ршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> |
| и било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у |
| лајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) |
| есет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дугова |
| радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити |
| ристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што с |
| рно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојањ |
| би ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата з |
| никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје от |
| изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, би |
| не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује к |
| очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родо |
| па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које |
| а је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и х |
| одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак |
| </p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапо |
| подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као |
| а хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам |
| е не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и ти |
| мените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стра |
| ика са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пре |
| кавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у |
| божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав заду |
| развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учини |
| , па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div ty |
| а експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила дв |
| ? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би им |
| лики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут с |
| , остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види свој |
| ом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и ка |
| ћ, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх |
| к сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>На |
| <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли |
| лаве гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на стра |
| свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p> |
| да, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село |
| жете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепч |
| ва <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло прибли |
| вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје дру |
| Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сц |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприп |
| ако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, |
| е, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учин |
| /p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан поса |
| динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изне |
| , видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне р |
| ци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће с |
| се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас |
| а је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, |
| о цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се да |
| учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче |
| ија грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— |
| дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га см |
| кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе б |
| друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор н |
| ћа</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа зн |
| већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра |
| е то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p |
| о да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chap |
| p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене з |
| , а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="cha |
| ни и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, |
| прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега ј |
| з степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога |
| примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и ов |
| е у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет о |
| им први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели |
| Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са |
| ла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на пр |
| могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у посл |
| .{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па мо |
| нара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S |
| ига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па |
| ско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета к |
| ер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} |
| , може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао нао |
| било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам нек |
| p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се ме |
| ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштав |
| последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у к |
| д сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу |
| анаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, ка |
| орацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И пр |
| па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет |
| у, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, к |
| се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче |
| Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305 |
| и? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га у |
| сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога |
| вор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао |
| ио млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам |
| дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде |
| вна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу ј |
| ана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писм |
| Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао |
| ра чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које |
| љице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш |
| ан супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са цр |
| да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као |
| аст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџ |
| ад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими |
| рај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику род |
| а и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, доле |
| ли, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седел |
| аки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољст |
| ове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је |
| А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — про |
| и:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао |
| ју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то |
| дницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и с |
| у ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни |
| ше.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на вр |
| да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими пове |
| идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими |
| и осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на |
| а избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико |
| ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решав |
| збор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће ре |
| а заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> с |
| приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало |
| кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, |
| , но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам кап |
| /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар т |
| вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празн |
| њем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се од |
| и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да |
| зове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм иш |
| у, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им |
| кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као |
| Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике |
| модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин С |
| у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Неде |
| ве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде |
| ви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на |
| руги на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо |
| извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети |
| е тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бит |
| аго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло |
| , да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни дес |
| толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, км |
| ори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче д |
| м, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири л |
| . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{ |
| а исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али |
| шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} |
| ео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се п |
| погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, |
| а никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ бе |
| змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну з |
| ги и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{ |
| а би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, наста |
| реза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп |
| а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер уп |
| разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb |
| ју за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по |
| p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше |
| ! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам |
| p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кме |
| е почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не |
| ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— |
| е шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говори |
| носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који |
| е, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрек |
| еко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом |
| ашти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама |
| јем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у ш |
| у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било |
| јом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробу |
| мо да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи кап |
| оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што ме |
| изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онак |
| т.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу |
| у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кме |
| Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека к |
| пођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од д |
| у изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само |
| о, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је об |
| : је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кме |
| али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситн |
| ме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно |
| ар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> |
| мује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није и |
| ри министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја |
| чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Од |
| о да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајд |
| да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно |
| а увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} |
| е.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у ж |
| мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмен |
| удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало |
| ест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви. |
| ни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комен |
| а чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само ос |
| е оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да гово |
| добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телил |
| ски!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве |
| на, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, се |
| као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} |
| могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах с |
| је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чу |
| ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко |
| и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да |
| мања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара рад |
| их десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — в |
| м хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па са |
| ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb |
| > промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно |
| и ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидац |
| боме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се |
| а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — |
| де, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељк |
| е то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у |
| е решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору |
| е решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремен |
| наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!< |
| p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора |
| за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посл |
| ати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а тол |
| ете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p |
| S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, |
| покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији нег |
| изеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, ал |
| ему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нек |
| краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n= |
| еон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимск |
| авом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по |
| и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју с |
| ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем пед |
| у: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм” |
| /p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на п |
| о и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте јед |
| p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бит |
| пре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шн |
| будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је мак |
| ве ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништ |
| ије имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд т |
| затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са роб |
| а кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошл |
| да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише |
| прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњ |
| добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој же |
| са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се н |
| ака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p |
| ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p |
| ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p |
| а пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му п |
| ј триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал |
| триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p> |
| жио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес |
| тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер |
| и се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нис |
| ено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин гос |
| томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим в |
| оспођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за |
| , па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признаје |
| ути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> < |
| ши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p |
| горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се |
| Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите неп |
| , да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки |
| ују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде < |
| е сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n= |
| очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није к |
| му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али |
| а, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и т |
| а Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и напра |
| у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на |
| забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и |
| кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, |
| нако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез |
| затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемо |
| е потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај т |
| остреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу д |
| рофесор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути |
| ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, п |
| рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа к |
| е се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишља |
| скочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јо |
| за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва |
| ије остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није |
| ично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац ов |
| це, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском к |
| па-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практика |
| ? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идит |
| која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољн |
| ме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буд |
| свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{ |
| вију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се к |
| нао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз |
| {S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много |
| овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <d |
| а понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из |
| и учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ла |
| Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, к |
| /p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина |
| > <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p> |
| је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу те |
| азговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва |
| атним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно дру |
| у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се о |
| е са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за ј |
| ио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад ни |
| рце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, јед |
| истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, ш |
| за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла |
| говарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p |
| прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> |
| крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светск |
| а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш |
| приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори |
| га најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као пау |
| овише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња |
| онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кре |
| па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп св |
| ветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допу |
| гледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, ко |
| на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али |
| руштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што с |
| ње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српског |
| општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n= |
| нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находч |
| беној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше |
| име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{ |
| ижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него |
| корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уве |
| равило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зат |
| било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи |
| га чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја с |
| ором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша с |
| да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем |
| ије своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сма |
| ! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим ва |
| ена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на м |
| који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Из |
| јку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо л |
| сите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— |
| ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се |
| зе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене |
| ба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време |
| купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, н |
| е, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збу |
| баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као |
| <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, нег |
| речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало бољ |
| <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућан |
| ! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p> |
| а ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло |
| би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, |
| евет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се |
| енско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпо |
| Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вред |
| н.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настав |
| >— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није |
| </p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, тама |
| ама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, при |
| вијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би |
| рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређат |
| ори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да |
| шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин |
| не да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због ко |
| о се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако |
| та госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, |
| ви и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> |
| та окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново |
| је, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па |
| целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живот |
| стаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, |
| и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опрос |
| рди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јо |
| је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас нај |
| и, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или |
| ваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, во |
| отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговар |
| , или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их |
| о мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. |
| ризнајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” от |
| ктикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либ |
| олестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} |
| јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао |
| ра, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми |
| се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, к |
| ! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог гос |
| т наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прођ |
| е би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га пог |
| Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири |
| кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује б |
| није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S |
| Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвок |
| ме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп. |
| екне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави |
| о ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — д |
| /p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p |
| стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} |
| ије то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уоз |
| ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда |
| м он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво |
| шли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подмета |
| .</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чуве |
| е широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећ |
| они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали |
| аву као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невин |
| — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, бр |
| задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели |
| Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наст |
| и ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— |
| ине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче св |
| ја, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А |
| — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуб |
| — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И т |
| сподин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете ј |
| ко сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељк |
| > <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати |
| те да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амре |
| ате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не |
| ете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплинова |
| вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви |
| се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је у |
| бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у с |
| је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> < |
| чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у |
| мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога ро |
| авања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет |
| вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управник |
| а те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут |
| рите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве п |
| ога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, г |
| ер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>То |
| p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, |
| Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење |
| {S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се |
| омоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у |
| зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p |
| а.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирот |
| и наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у с |
| још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријав |
| ри поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста |
| .</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи |
| онесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за т |
| ћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могл |
| , ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће гос |
| > <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да |
| ње...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учите |
| ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент в |
| </p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати |
| тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала |
| та вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате |
| баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, госпо |
| .{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплат |
| гу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо и |
| дан такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би |
| што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете п |
| пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте в |
| сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а з |
| } Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као све |
| в се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Не |
| припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као |
| ашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се див |
| поте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини |
| људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведри |
| ! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Бо |
| фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — од |
| м вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ му |
| спа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе |
| шим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена |
| ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због ва |
| и је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</ |
| Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од нек |
| да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девој |
| кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред врати |
| а издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама |
| о — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-бл |
| ђа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</ |
| мате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен |
| Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ва |
| је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> < |
| ођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! |
| једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, св |
| рачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, |
| то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад вид |
| хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер |
| p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не |
| ф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва троји |
| се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ван |
| р ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и о |
| рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике |
| а лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња |
| ј мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан од |
| чините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само |
| коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира |
| чеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по |
| ни, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљ |
| су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разго |
| е назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, |
| 6" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар |
| да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар |
| и л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведе |
| у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати |
| потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису |
| " /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут де |
| он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз раки |
| а је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млек |
| чели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се с |
| p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно. |
| ој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну |
| р десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља |
| из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пр |
| поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} П |
| е речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да |
| девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p> |
| дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био |
| ичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; |
| двоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па б |
| зоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад т |
| цније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Т |
| } Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него нека |
| ло позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су м |
| чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али и |
| уцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни дога |
| а варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду до |
| /p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> |
| у вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p |
| </p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад |
| тана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гу |
| из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, л |
| ете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да |
| и и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.< |
| ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</h |
| ; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени |
| молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела д |
| о — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месеч |
| како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и ма |
| /head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3* |
| аба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија |
| ead>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што с |
| ог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Преле |
| ребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па |
| ете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спус |
| ега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његов |
| еоградског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како |
| дите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интр |
| о, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ће |
| писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да |
| сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p |
| ари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете коли |
| господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Миле |
| би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p |
| </p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Те |
| оред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због |
| ли у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми |
| ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} |
| људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је л |
| и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један |
| и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Н |
| ни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, |
| — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се |
| је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави прат |
| } То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb |
| — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лак |
| то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам |
| ам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући з |
| удбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господи |
| Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку ус |
| је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима дру |
| еотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, |
| тоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома |
| шевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље |
| чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпу |
| чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не по |
| чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као зн |
| и!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговара |
| оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дош |
| разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило |
| из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје |
| S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— З |
| е због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверењ |
| то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелн |
| ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> |
| ичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша |
| посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој п |
| а се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — |
| седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде |
| Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на |
| ма! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам уб |
| дин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{ |
| и дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао д |
| јмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин |
| потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који |
| знаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи л |
| вастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све |
| пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручит |
| м кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је |
| па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p |
| те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Т |
| остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни с |
| ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... |
| ма жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удо |
| досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од он |
| р.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек пр |
| ла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је |
| оре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је |
| е носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно с |
| жа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” |
| > <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити |
| <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној кој |
| и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао глав |
| , као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи |
| 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом к |
| а разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну |
| извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу |
| — Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S |
| >— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру |
| p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на р |
| си.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сам |
| није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и |
| ом љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје ж |
| својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, наста |
| цлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципел |
| и главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о т |
| шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране доп |
| помену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као |
| таћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. |
| >ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, веч |
| мо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће |
| ева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче |
| Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом завод |
| црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише т |
| , зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, мол |
| ако ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још |
| наест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим |
| дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; з |
| ?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} |
| зводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене |
| ираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежур |
| изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и |
| S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима. |
| о би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега |
| ете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и с |
| лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, кој |
| није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је |
| ај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободн |
| тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> |
| ешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да прост |
| метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, обл |
| и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добр |
| х правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опш |
| ријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скуп |
| p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, ка |
| т и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запет |
| де у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пе |
| по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешади |
| за, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијско |
| трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, п |
| ” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав |
| за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео ко |
| оспа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојак |
| ини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком |
| лесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Мили |
| ија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као |
| /p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифон |
| пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далек |
| услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумед |
| те, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само |
| ћи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му |
| дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпр |
| идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учите |
| i>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и о |
| што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> |
| ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко |
| ма једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас |
| рво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, |
| е им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симен |
| преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног мо |
| ачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине. |
| српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио |
| ђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом. |
| она тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и |
| , господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</ |
| а, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома |
| ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и |
| <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи |
| /p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> |
| са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дође |
| ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, |
| </p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</ |
| — Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво |
| те страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али |
| нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише је |
| ла.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и но |
| у је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
| у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имаги |
| аман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара |
| у и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипа |
| абога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од |
| ер „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да |
| је у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекр |
| читељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да н |
| кривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Б |
| ико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром |
| <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се слу |
| надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онак |
| еријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним стол |
| ва учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново |
| рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама |
| ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је |
| толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година до |
| ан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} |
| нутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи сво |
| шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни ј |
| робитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбиј |
| Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом р |
| свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час п |
| ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се опи |
| еским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је из |
| ећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло располо |
| и сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако доб |
| атна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и в |
| је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, |
| ес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама. |
| е да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; |
| се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разг |
| кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> < |
| ј грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи! |
| ад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, не |
| једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај |
| } То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што |
| } Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то |
| зати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих |
| веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако |
| > <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, |
| p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, |
| да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> < |
| о се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да с |
| се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме |
| тен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и п |
| ам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од р |
| p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше |
| вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И |
| неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не мож |
| о, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био |
| овори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у д |
| ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас |
| да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, бр |
| , велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</ |
| ђу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо к |
| полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, |
| нице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и |
| овог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо |
| номе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам вид |
| га да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не мож |
| лом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки ак |
| ј комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу не |
| ата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет |
| мет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p |
| к, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опе |
| ђа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које |
| ичао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидова |
| јим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} И |
| оје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ |
| адесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p |
| ажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брат |
| буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Ани |
| p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио |
| може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дет |
| је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар |
| време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</ |
| же да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!< |
| пштина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па д |
| грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да |
| и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџи |
| нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А |
| чина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе |
| е учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом де |
| енче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p |
| оју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или н |
| му у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина |
| плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — |
| послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би друго |
| , вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — п |
| рисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и |
| ки давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</ |
| ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, |
| ни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, |
| поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договори |
| џија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је |
| > <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет. |
| т и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" |
| зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> |
| дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радо |
| — Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — |
| неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радиса |
| ње зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на |
| ! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> < |
| гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи |
| е ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет ниј |
| не да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде |
| еба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете |
| одине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско |
| .</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донес |
| ано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не |
| ете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.< |
| понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њи |
| их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у нед |
| /p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али |
| он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још јед |
| — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p |
| ати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> |
| ш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника |
| /p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо |
| и сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајим |
| јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешт |
| естрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. |
| носе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и |
| годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војс |
| ари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно |
| е то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете |
| <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, п |
| еме!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протоко |
| чно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па |
| з адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико њ |
| те кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није п |
| аро дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— |
| S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — дода |
| оспа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми да |
| ућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите м |
| и је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рат |
| кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео. |
| <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну ре |
| вка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, |
| бош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи раб |
| и ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, |
| атиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам |
| ојимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара ви |
| графском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Оста |
| <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повес |
| ар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p |
| <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио. |
| p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупи |
| а опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри љу |
| да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете пра |
| ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да |
| и Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Наста |
| да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти л |
| овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем |
| сланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена по |
| и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> |
| па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, н |
| </p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринае |
| } Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на б |
| у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак |
| равиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је |
| кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али н |
| .{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сре |
| и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p |
| p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: ли |
| > <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати м |
| Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да ј |
| ас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стот |
| овац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све д |
| који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учи |
| и то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не |
| и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је |
| S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то н |
| у платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста ше |
| зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сут |
| ва жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу |
| не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употре |
| о баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се п |
| ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер |
| <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p |
| уг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг |
| да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не б |
| е признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да |
| м, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се |
| а ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још би |
| могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја иде |
| , да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убед |
| , да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође |
| , да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пи |
| и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије |
| а да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је јед |
| управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утис |
| дије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завр |
| тица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учи |
| заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је |
| пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} |
| м.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са |
| шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— |
| Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непо |
| и то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлоз |
| ead>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм |
| ведиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те |
| Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, |
| а му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да из |
| ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то вре |
| је за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао с |
| з неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборави |
| еликог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, |
| ом суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овом |
| да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаес |
| то већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за р |
| амо није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у |
| и осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменит |
| аш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кес |
| > <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу |
| , и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом г |
| амучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско |
| и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на крев |
| саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио |
| ела срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Р |
| га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </di |
| исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво де |
| и, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет го |
| p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> |
| је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник |
| споредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по с |
| и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа |
| и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господи |
| кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну |
| именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет у |
| и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати |
| упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к |
| бав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим прав |
| </p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> |
| увила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми |
| ата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече: |
| ви:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукоп |
| о ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, |
| е да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му |
| та је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, и |
| чи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казу |
| „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти |
| о десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ |
| S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и запи |
| пада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-да |
| :{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> < |
| свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вин |
| е.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разго |
| то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се |
| /p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја |
| S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој |
| есе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме опш |
| ројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, |
| о поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга |
| та, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и н |
| репимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са |
| Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</ |
| х значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, |
| жњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно |
| тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и |
| а сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p |
| закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико и |
| м — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, |
| <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, |
| ци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отвор |
| идим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, и |
| , господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из |
| ћи да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси |
| тити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш |
| четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се п |
| еста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— |
| ћу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!< |
| ст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, |
| актабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до |
| зме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени |
| а наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био |
| о гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа |
| .{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађај |
| оји би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди |
| посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, |
| да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ |
| ет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" / |
| рез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова ви |
| житељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чинов |
| људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес гот |
| је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин пла |
| корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изв |
| ану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз |
| о тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми |
| ’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то. |
| Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па нема |
| би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се ск |
| финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично |
| рвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу ни |
| си осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мисл |
| ворила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама |
| опада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта |
| вињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} |
| лауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом ниј |
| ’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да |
| зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> |
| не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао. |
| <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађ |
| ете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, др |
| остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како |
| > <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко н |
| ј коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају |
| ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на св |
| дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и ни |
| м га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, |
| еју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена |
| ад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписан |
| </p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и об |
| о главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, в |
| а и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би г |
| ослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> |
| о с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао б |
| ; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или |
| е.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” ха |
| — Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће та |
| .{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цика |
| мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није и |
| мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код |
| љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата |
| хом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена |
| ако далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му |
| родио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од |
| кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана |
| кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога |
| аса кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све нека |
| .{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу |
| попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје |
| де него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ра |
| а лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још |
| о рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током. |
| кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.< |
| </p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје стар |
| потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлач |
| ај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И так |
| е се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госп |
| {S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ип |
| о, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’ра |
| ремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо |
| тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојни |
| лужила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као |
| онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је вета |
| ла да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S |
| он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био по |
| предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, |
| и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> |
| ’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и п |
| код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван |
| сподин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ м |
| јатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много |
| искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p> |
| ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не |
| за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати прави |
| прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја |
| ва се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама |
| а ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се |
| то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и д |
| авнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и |
| А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта |
| им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке |
| ји му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, |
| S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што |
| ским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само |
| ци без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и ч |
| т, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пођ |
| речавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега пон |
| </p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама ко |
| ц, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу |
| је и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љу |
| ла одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало |
| ног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекор |
| ц са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер са |
| мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не |
| није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачу |
| ецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параг |
| ме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</ |
| са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају |
| /head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштин |
| рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане |
| аже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београд |
| оброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: |
| је као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе д |
| утрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто |
| док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела |
| > <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како |
| госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара г |
| вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоц |
| ене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама |
| разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тест |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј |
| опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила оче |
| е и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он |
| рка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола ко |
| </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најра |
| е видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од ост |
| ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на дв |
| е писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi |
| јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже б |
| е свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична |
| етету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да за |
| та упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим детето |
| или такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи |
| ати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чит |
| мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем оч |
| од га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а о |
| >— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одгова |
| тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Вас |
| на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса |
| Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће д |
| родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа ј |
| ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли б |
| амо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разгов |
| ј порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положај |
| е?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мисли |
| а породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у |
| уда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са |
| а кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се уд |
| , то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — ре |
| на како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам |
| о умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече т |
| прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, сп |
| у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лу |
| а Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, се |
| ити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли с |
| едница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције |
| /p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да |
| и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p |
| неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и разм |
| а Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о вас |
| кцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мр |
| енио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, мора |
| ити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу гос |
| са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сас |
| учили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то |
| ме, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у |
| дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка |
| а га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у св |
| апрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мира |
| а, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поставља |
| head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лав |
| а беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто д |
| ођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров мук |
| а неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> |
| о за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S |
| отреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла |
| писати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сах |
| је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа М |
| иди се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изиш |
| е ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавес |
| прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га. |
| и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у ме |
| ерите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те В |
| е.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је ч |
| се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био |
| рани Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање п |
| убав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео |
| ао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа |
| им су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да |
| {S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> < |
| запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место апла |
| n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао |
| олу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интри |
| <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам иг |
| емена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нем |
| вим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома с |
| а и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју ј |
| о сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> |
| настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не |
| асвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то н |
| овој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „ |
| невног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога |
| човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мал |
| нице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва з |
| па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из чес |
| n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, |
| дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Исп |
| а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је св |
| S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву ср |
| ема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> |
| <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p |
| е друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка св |
| нда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме ник |
| до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да |
| а се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљ |
| чева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима припов |
| ноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Д |
| му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" |
| у, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала ба |
| ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија |
| ом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбо |
| онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим своји |
| ијатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних |
| емпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше оч |
| госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше п |
| ин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> |
| добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које |
| још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, прев |
| ао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо |
| имер, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и вас |
| p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад |
| ико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" / |
| па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, |
| више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, он |
| па на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међу |
| говори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ |
| свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интр |
| м хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако |
| музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пре |
| е, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— П |
| овић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, |
| а њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добр |
| и.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он |
| ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанп |
| е знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— |
| инскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био т |
| а умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да |
| рај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у ки |
| ко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао |
| Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да б |
| е поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопшти |
| д је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а |
| и и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улица |
| канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ј |
| се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му |
| гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, |
| соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва |
| и овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлага |
| а ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и д |
| ево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ћ |
| вка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џум |
| деја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче св |
| шао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се гос |
| рне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, |
| ава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p> |
| ђанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава тре |
| села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се к |
| p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} |
| е брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и |
| опиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени |
| но да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. |
| да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још |
| , што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва усклик |
| да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је |
| столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хте |
| и па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прош |
| , те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> |
| једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват ве |
| Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све к |
| >Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петро |
| јоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан |
| ћ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце |
| врши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Н |
| ам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако п |
| р је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао ве |
| p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p> |
| е зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин |
| ако је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто |
| , мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи |
| ној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, кој |
| д вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу д |
| ће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној јед |
| > <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде к |
| места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и |
| head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле гла |
| му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено |
| оворити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један п |
| чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две ц |
| кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју бе |
| разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Б |
| л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, м |
| авдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, а |
| опустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> < |
| што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" / |
| /p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати го |
| 5" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вече |
| спођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс та |
| са се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути јед |
| после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, с |
| м и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопш |
| најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а по |
| ао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не боје |
| ао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бе |
| е појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим |
| имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадиј |
| та даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи |
| .</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а |
| пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа |
| ада се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... о |
| настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечи |
| Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и как |
| претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје |
| сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посл |
| упи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p> |
| а, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ј |
| спођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васо |
| о лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неко |
| се једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало виш |
| ј попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњ |
| оји би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па |
| твар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам д |
| већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једн |
| пи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> < |
| то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста в |
| . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само |
| Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знат |
| але о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и |
| и <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном зве |
| музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови |
| у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну раз |
| </p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана т |
| х очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду |
| очео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагл |
| p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем ка |
| које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, ко |
| ти смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика нај |
| да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> < |
| ционална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— |
| свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова |
| ру распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропад |
| најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но |
| доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту |
| астави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан |
| а није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дн |
| е стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори |
| цем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе |
| p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је оста |
| </p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пр |
| один!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о т |
| а му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, так |
| де.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није т |
| ађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу |
| ве вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прош |
| андарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генера |
| <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неопр |
| вица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, |
| у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље |
| на врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Ју |
| з сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ј |
| </p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека |
| езовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо по |
| брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Ра |
| за враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Т |
| ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души |
| а овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло ра |
| Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" / |
| још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Та |
| сети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах нару |
| пођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.< |
| уца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам |
| она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — о |
| Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
| <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S |
| рају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти |
| <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, |
| , ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да |
| у на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” о |
| овор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— |
| постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато и |
| — Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на стол |
| е јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за |
| олико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека ј |
| и млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бри |
| а, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> |
| сподине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и |
| а то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је бил |
| ен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ заглед |
| тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета. |
| /p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, |
| штво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној да |
| и женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Го |
| ено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— К |
| >— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја |
| очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ј |
| ажан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш по |
| о ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите |
| признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, п |
| , а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече п |
| р ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави п |
| >Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно ру |
| те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним от |
| даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми |
| уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{ |
| ти, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, ко |
| па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Т |
| ајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми бу |
| <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! |
| е!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш |
| пита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније из |
| ци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавим |
| вите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово шт |
| дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се з |
| его седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију |
| а ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес |
| p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали |
| мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А бо |
| ори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно |
| цу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</ |
| опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p> |
| умњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> ј |
| то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори |
| е дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима. |
| се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је |
| јте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпо |
| тила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа? |
| очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима |
| сти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам к |
| бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да |
| та.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бун |
| ачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капе |
| бити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми |
| ном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати |
| да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили |
| мином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом к |
| е.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, |
| ђа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему |
| разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, за |
| — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спава |
| Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемира |
| одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њ |
| оп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па |
| тан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p |
| да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислит |
| нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали |
| <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте |
| и Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хв |
| е од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="7 |
| ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може |
| ађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девој |
| а Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</ |
| , али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренер |
| долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп |
| ..</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас пр |
| м вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно |
| к и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у г |
| и знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам. |
| /hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити |
| ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кре |
| >— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати |
| тавим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у ј |
| ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обоји |
| хоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да |
| удије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео с |
| и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја м |
| ва да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то |
| ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да м |
| олицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из да |
| нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа |
| н уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, ле |
| Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одго |
| >— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... |
| Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги с |
| </p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— |
| а њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац |
| се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се |
| љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то дод |
| тоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, за |
| рију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан к |
| хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да |
| ва три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу |
| (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} В |
| } Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим |
| што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобр |
| . (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправн |
| не <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „не |
| сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p |
| смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, д |
| мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!< |
| икну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше |
| нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно с |
| ако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако сто |
| ословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде |
| ругим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груд |
| дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на |
| пођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто |
| го света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам своји |
| <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мисли |
| антову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори глав |
| апита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут |
| а.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказа |
| > <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p |
| ти крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још ј |
| з постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска вој |
| уђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду |
| ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, |
| уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози |
| лакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диж |
| искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку |
| а не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окр |
| ране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше |
| ицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље |
| кије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, |
| ста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гоми |
| >Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздра |
| да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених сп |
| везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, |
| дила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем нап |
| да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под |
| ива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му |
| заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, од |
| о час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај |
| те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали ка |
| сто у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је зат |
| спођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло |
| у и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, |
| више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из |
| а мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку докт |
| аше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— |
| о загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо зав |
| ану се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест ки |
| } Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</ |
| тка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла |
| е се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене |
| на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом |
| једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 |
| киној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није ран |
| овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прил |
| и, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се |
| о своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је |
| рођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја |
| а се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као м |
| почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испри |
| лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, ф |
| е.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору |
| и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташт |
| ав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, д |
| ајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама |
| огуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, |
| ке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; в |
| ћ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир |
| сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача пи |
| за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у |
| астаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао н |
| ко узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себ |
| ирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу |
| шта више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на њ |
| пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанп |
| ић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером морад |
| ена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеоно |
| у да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о |
| глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштав |
| ла, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као з |
| то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљк |
| ример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред |
| ојаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара |
| S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа |
| ех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> < |
| ујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у |
| иле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна |
| мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бог |
| ш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају |
| рчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме с |
| оп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а |
| одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може |
| рвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио бе |
| ЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи с |
| о воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види к |
| бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и п |
| ад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, |
| {S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb |
| и тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капет |
| знају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер н |
| ијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се к |
| научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каж |
| му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” |
| >Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и мног |
| ети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> |
| е, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У |
| ара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке т |
| је.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ оствар |
| >— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисиј |
| ао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад он |
| p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац |
| се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p |
| е тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је б |
| око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јест |
| у испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непоми |
| {S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> |
| апендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико м |
| асвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци |
| кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска |
| Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит? |
| креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јо |
| дела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> |
| кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде |
| биђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да |
| лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад о |
| добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате |
| бав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а |
| са зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике тр |
| тница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</ |
| келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се |
| м припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу |
| ом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се г |
| билачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах тр |
| обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а те |
| о сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, т |
| лико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у |
| ма; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="3 |
| не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, |
| .</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушк |
| о, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у је |
| која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим про |
| ао да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S |
| а лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је так |
| теринско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то |
| у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома по |
| сподине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пи |
| рт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Кр |
| а притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он из |
| а гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, поз |
| ад.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi |
| p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем |
| постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{ |
| та с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прв |
| , а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да |
| Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да с |
| суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, мој |
| ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!< |
| ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.< |
| ори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с д |
| за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, |
| азговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисл |
| p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје |
| <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p> |
| мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не |
| мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овом |
| — Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету |
| вља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</ |
| рса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити к |
| то, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону с |
| ислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му |
| ох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.< |
| p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</ |
| де човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпр |
| ијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у |
| нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћуј |
| " /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као |
| учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој с |
| p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па |
| p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са фор |
| о повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> |
| какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предав |
| спа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, |
| се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да вид |
| ете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај ово |
| сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијага |
| свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а |
| разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би |
| ђа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја |
| другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа м |
| духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радој |
| ректору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћу |
| плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како |
| о зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит т |
| /p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је б |
| и?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и |
| е ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто дин |
| <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легал |
| „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад с |
| о као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они с |
| а које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и |
| са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: |
| задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски |
| за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је |
| нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на ламп |
| /p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је вели |
| /p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан ј |
| , па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство и |
| прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца |
| се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, О |
| а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету ни |
| ила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у он |
| вен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — ш |
| гутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим |
| !</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само ш |
| најеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у |
| икакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса |
| пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини |
| у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па |
| <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицин |
| ног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у ле |
| алази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло ка |
| жи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} |
| ва, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те в |
| толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кро |
| вује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади |
| врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си |
| ав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, |
| а врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну г |
| ао полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад |
| Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођош |
| кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> |
| га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па наг |
| би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки |
| стом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва б |
| ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима |
| ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци |
| ц мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом прек |
| ви низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе |
| — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви |
| попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака иско |
| се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се ње |
| се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што |
| приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгле |
| поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, |
| еко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се |
| еће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз кој |
| којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав са |
| у.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Т |
| да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног |
| , место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.< |
| че понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — у |
| ломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома |
| да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим |
| т у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи |
| . — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним |
| дије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да |
| е да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чуј |
| у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, мест |
| ље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у |
| дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нов |
| при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико |
| војих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, |
| ри да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга |
| ба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се |
| сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гу |
| n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разго |
| но!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало ув |
| рпски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он нас |
| једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млад |
| годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поч |
| он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли м |
| четку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскр |
| ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Ма |
| дну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> |
| ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде |
| разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели |
| господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и в |
| ужи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама |
| , па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S |
| рви мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мал |
| да <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сас |
| а округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као |
| ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му б |
| ти уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и |
| ец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како пт |
| , погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни с |
| из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чу |
| лвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице |
| е ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S |
| је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике |
| ане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати |
| срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изн |
| падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имен |
| ед целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима |
| е, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади љ |
| ећ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упући |
| пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по |
| ло ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> |
| </p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то |
| Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда и |
| ао опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја |
| напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах уч |
| тељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p |
| , на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина дире |
| о мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Та |
| .{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да |
| рц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорг |
| . — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопшт |
| народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да |
| ла скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна ни |
| љен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити! |
| hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
| потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n=" |
| </p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељ |
| ? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми |
| ако се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина ост |
| ушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је |
| чке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођ |
| ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ств |
| а карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим |
| олико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољем |
| зиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу |
| деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па |
| ели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више год |
| д онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек н |
| чиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S |
| хотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбо |
| .</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. С |
| е...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате |
| а, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p |
| му ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није м |
| ој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам |
| Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа |
| , сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила гла |
| ник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим н |
| капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало корак |
| и пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш н |
| ти стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ |
| помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчал |
| вор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је С |
| едлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепниц |
| S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле |
| из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Рад |
| раву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да |
| за, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n= |
| маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако |
| да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку |
| >— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег с |
| е су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли |
| <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, т |
| ости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад |
| је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, |
| ори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како |
| <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је |
| е ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној |
| њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јул |
| о оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на д |
| ли, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да п |
| и се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „л |
| сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија с |
| амисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако тре |
| Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-М |
| аставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је др |
| је раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{ |
| кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да ви |
| п и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, јед |
| а се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нем |
| } Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекин |
| етворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене п |
| не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канце |
| его твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да |
| шио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо о |
| раћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, |
| брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тиши |
| ="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А проф |
| а онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на вен |
| аква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала о |
| ни би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије |
| то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам д |
| а промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљ |
| е се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца п |
| тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никакво |
| се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рек |
| ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију к |
| , чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата. |
| ајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{ |
| осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас ни |
| ико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт та |
| рокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло |
| Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изме |
| ла као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што |
| ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, п |
| адила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} |
| олеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтави |
| з кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и п |
| то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се там |
| а учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се с |
| смено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло |
| аман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке |
| му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овак |
| ко су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— |
| а меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — |
| i>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај д |
| овито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржа |
| је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.< |
| .{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад к |
| есеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{ |
| } Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да |
| ик и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У т |
| вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би |
| d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице |
| рбо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" |
| места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти нео |
| права, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор уп |
| а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим гр |
| аних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених прави |
| Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припад |
| е овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писа |
| се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена ка |
| решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљ |
| о је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ под |
| аступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народ |
| литве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, |
| ису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица |
| г једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпо |
| сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључа |
| , брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и |
| азе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да с |
| уди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, |
| треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испри |
| Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писа |
| оба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је ч |
| има и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван |
| воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помол |
| , кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, |
| онарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Напол |
| пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле ожени |
| оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске судни |
| отоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад |
| а презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </ |
| унар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најза |
| вка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па из |
| р то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу |
| је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</ |
| т те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Са |
| друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе |
| по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново |
| оз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се з |
| има кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратим |
| м местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „ |
| ијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише |
| прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да |
| ча.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све в |
| де, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и |
| писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, в |
| на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се н |
| на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од |
| ебацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не |
| ући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— |
| то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер ка |
| } Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто |
| што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче бру |
| Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јес |
| рави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ јед |
| аде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се |
| а, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се рад |
| </p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је до |
| свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је |
| ад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али о |
| , <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је |
| идите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснае |
| ц калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</ |
| — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него сам |
| а гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се г |
| и зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} К |
| ештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да |
| па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, |
| он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Ра |
| Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегн |
| <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би |
| и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе дру |
| седник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S |
| ио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, па |
| танов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место д |
| ва шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона. |
| у” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, |
| њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита пр |
| по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по г |
| 279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидер |
| му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља о |
| м.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, ње |
| в генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским |
| нда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постан |
| црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих пос |
| } Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фић |
| ју — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, каза |
| ко се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од |
| врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо. |
| у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Зн |
| н Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била проч |
| аже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— |
| еправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И т |
| Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, |
| о удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошл |
| Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p |
| > <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и леп |
| кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечер |
| г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то ус |
| математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног |
| а је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник по |
| што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу п |
| а другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>По |
| овек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> < |
| децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи |
| ="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; д |
| е да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — гов |
| — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена |
| хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Т |
| илија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли |
| како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти |
| а да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осе |
| на жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} |
| /p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу |
| свим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а |
| изнам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто |
| обом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n= |
| в то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако |
| <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог св |
| стрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> < |
| а.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово |
| p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госп |
| ве што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала |
| које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, |
| рактиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан |
| вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незго |
| </p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара по |
| вршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p |
| , и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одм |
| изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпр |
| >Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опе |
| квом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} А |
| јзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— |
| јави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, |
| де пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, сто |
| <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну ве |
| .{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се |
| и бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио |
| сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се |
| ду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, с |
| варити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с |
| ма ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њ |
| па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако |
| а вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То ј |
| 162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> |
| алошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши сво |
| !” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја |
| <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубиј |
| чи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим |
| начи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако |
| сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам х |
| како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Нед |
| ну посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив |
| ече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта пон |
| даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— |
| е и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред м |
| интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гости |
| томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим |
| а протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер |
| и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста |
| у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са ули |
| руга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам |
| па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала д |
| Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> < |
| сни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак с |
| и да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које |
| еда у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија ни |
| се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу |
| сподина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева туж |
| анџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја |
| ази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види |
| завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на |
| говори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, |
| не тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Мац |
| у имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врат |
| која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, |
| и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељ |
| одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог |
| , па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Ме |
| оби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у т |
| ли лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и |
| чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не ч |
| грне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад н |
| , а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачуди |
| о дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, п |
| ен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко ј |
| се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушк |
| зговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— До |
| не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричи |
| е, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жа |
| земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те |
| чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И |
| пенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његов |
| ћ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше |
| а, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се р |
| ну један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— |
| ако ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изн |
| извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска |
| главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици параку |
| нце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то ј |
| му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома р |
| тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xml |
| они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у се |
| пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су |
| ултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадош |
| пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Т |
| побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не при |
| тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога |
| Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са простран |
| скварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима |
| Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у |
| аде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га у |
| аоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, н |
| у — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељк |
| на и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је у |
| кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда |
| види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са свој |
| , јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских стр |
| већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа ле |
| г кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кме |
| као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p> |
| ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и п |
| лији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он н |
| оје су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашт |
| то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три кора |
| он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш зат |
| о и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здрав |
| а у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, |
| реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игр |
| ње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јере |
| собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с к |
| пасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу |
| нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана |
| оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је пр |
| су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну дв |
| м позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела |
| да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јо |
| ца. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или с |
| ребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати к |
| могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја |
| b n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — |
| и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p> |
| тосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско попр |
| b n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па на |
| удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми не |
| ћу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се |
| је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „ |
| шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте |
| их прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одист |
| анковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома |
| чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x |
| био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он у |
| ијати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пр |
| даше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели |
| то да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблу |
| више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио |
| иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се |
| могне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав |
| ашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} О |
| вастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, |
| беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човеч |
| слухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе кој |
| зведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>Т |
| одину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш |
| дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је |
| имо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које |
| њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то де |
| једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако оча |
| ко изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима наре |
| прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги |
| за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се |
| воје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општи |
| и, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и |
| дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познава |
| >Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету |
| — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекн |
| вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из |
| дућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика. |
| но смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја |
| ог капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отп |
| мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја |
| и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Ри |
| јзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад |
| м, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који нос |
| ге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да види |
| на Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешт |
| ога друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо |
| > <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у |
| Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <p |
| ном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја ле |
| Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себ |
| подин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рат |
| !” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлеге |
| а му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необ |
| кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јел |
| је своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Зат |
| е, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним г |
| <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре |
| пио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и |
| инули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели |
| токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p |
| вих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, |
| улисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљ |
| ју, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће п |
| и за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у |
| њижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанск |
| се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Марино |
| е те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, М |
| ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана! |
| у шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цед |
| тога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја поч |
| свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, п |
| видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице |
| тво, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако мор |
| ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза |
| динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш |
| пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их |
| су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се |
| да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли ста |
| Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n= |
| сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је гос |
| > <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p> |
| та јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, |
| е четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ј |
| ,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, мног |
| зује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пос |
| ла и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци |
| ао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. прет |
| отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече |
| ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља з |
| а, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусоб |
| ете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши |
| ојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то |
| оче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окрену |
| одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут |
| д?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:< |
| ричањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела |
| оже погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се моли |
| часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n=" |
| ви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па т |
| м, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету: |
| децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме вел |
| том, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разнолик |
| иној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Вас |
| ати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици |
| устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје |
| екару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан |
| теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па о |
| и: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их к |
| >— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па |
| и: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је капл |
| — Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још |
| д капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> < |
| не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — |
| да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком |
| о им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше |
| — Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ок |
| целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешн |
| ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као ма |
| да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и |
| о корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n |
| им у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p |
| уке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева пр |
| } Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука |
| ледњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрв |
| ко смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму ку |
| не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до |
| редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те |
| ара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем |
| ах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељ |
| није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Км |
| ужбу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мо |
| а, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра |
| ни.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капет |
| Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, |
| биљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро |
| ли за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} |
| b n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</ |
| ет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госп |
| дведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} В |
| <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од д |
| .{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а |
| ас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал |
| ?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?< |
| е ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Бог |
| .{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни при |
| ознаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да |
| сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могл |
| такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за та |
| едно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се |
| дну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p> |
| имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за наход |
| ис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овд |
| S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари си |
| женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онд |
| бе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p |
| зноси главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасв |
| не, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник |
| рате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музи |
| а, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— О |
| S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза |
| погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га |
| а лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могл |
| литву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена М |
| p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу. |
| /p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћ |
| } Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и дого |
| ионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то так |
| .{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да |
| им уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој ј |
| на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац |
| ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у оч |
| д су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека |
| но говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је глав |
| .{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да |
| .</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме. |
| представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мај |
| ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата |
| ере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, |
| апетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан |
| стао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је |
| ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким др |
| p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — узд |
| нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изиш |
| ете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав пл |
| јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врл |
| арата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том |
| н сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, |
| , он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се увер |
| p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да м |
| е цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза К |
| сио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се н |
| ! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> < |
| уку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми с |
| ечи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздр |
| то и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по |
| ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам |
| Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну доз |
| е госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим ж |
| није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим |
| пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом |
| ета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној |
| рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер ј |
| у бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти је |
| вао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно ле |
| најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се |
| или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не мож |
| у са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви |
| ви кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац |
| у реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад г |
| вети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио |
| ије се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„. |
| е робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна |
| а ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код ш |
| > <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учит |
| доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} |
| жали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте |
| и.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду |
| јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка ви |
| к и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазна |
| ик са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја |
| ик томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказат |
| чајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако |
| ик распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева |
| ем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упозна |
| иној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утиц |
| , провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упоче |
| о постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење са |
| ло воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло пок |
| мљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Пер |
| вају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он |
| тније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ак |
| начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде пра |
| дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то ни |
| м пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то |
| е језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана |
| ЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> |
| своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјав |
| ве време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је |
| у крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу наду |
| а онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто |
| дног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била |
| S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико |
| све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би |
| пе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу |
| дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако |
| <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално не |
| нутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу |
| ђу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџ |
| а на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио к |
| чи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не може |
| још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чу |
| та да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чаши |
| са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом з |
| лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе |
| јег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са н |
| волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, вид |
| ута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један и |
| .</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, ко |
| ао два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да |
| здавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја вољ |
| је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија ка |
| p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом |
| ом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену |
| Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мис |
| на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жен |
| та, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су пок |
| место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику д |
| дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, |
| пио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном ме |
| наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога |
| ића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га ј |
| ко је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему д |
| ени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође би |
| p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе |
| же: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је т |
| донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, |
| гао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председав |
| p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што в |
| у за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> |
| тима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што |
| изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове же |
| ј грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на и |
| > <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступил |
| то се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је глед |
| а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио |
| их улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже |
| конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа п |
| иса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва ви |
| p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и гос |
| ођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом за |
| p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— |
| измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показа |
| окорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и ник |
| е виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није < |
| отова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и |
| е беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p |
| им ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и так |
| пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није има |
| к се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да |
| та, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана |
| ну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} |
| на од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступ |
| head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба |
| е несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала |
| /p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на чест |
| расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао ми |
| даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> |
| а, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила т |
| љ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза напис |
| .</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најз |
| љу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото |
| зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштв |
| де иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши ч |
| чно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Пр |
| је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој |
| са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то заб |
| , као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је м |
| ђе, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на |
| пште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино |
| сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили |
| шање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, |
| да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га т |
| по и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како |
| о је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је сам |
| врши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> |
| е родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српски |
| вога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одм |
| ао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се |
| има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за |
| ј а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држ |
| ом на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат п |
| нскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи с |
| не дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да шт |
| /p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би б |
| — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да |
| Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> < |
| ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има |
| асвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдес |
| а има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева |
| о има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му ј |
| чицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред наши |
| вео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквено |
| је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прож |
| , кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом и |
| о као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, |
| и су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је о |
| /p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра |
| представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на в |
| мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p |
| ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу да |
| илазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон |
| ва конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесториц |
| поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло |
| претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и с |
| кељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао |
| S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком |
| родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је |
| а се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички |
| S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обра |
| који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и |
| ије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску м |
| човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Лен |
| отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га |
| дуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму |
| о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника |
| претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво в |
| ада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ прими |
| буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се к |
| е тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и |
| а највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави |
| ак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је |
| еваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакр |
| </p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Ка |
| >— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну о |
| ислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрест |
| седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разго |
| им, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће доби |
| молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Јед |
| могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о |
| могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о |
| од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онак |
| b n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о |
| навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза |
| Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није |
| мку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа |
| } Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, |
| грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно гл |
| >— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, |
| м — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџиј |
| ш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред |
| дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме |
| ио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — н |
| арила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна |
| ка везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад ј |
| Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме о |
| врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити о |
| ва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши |
| е и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као |
| аја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{ |
| у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по сви |
| већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плат |
| д, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам ј |
| да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.< |
| , шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку |
| м окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаменто |
| м, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p |
| ешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и |
| масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на |
| пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као слом |
| ељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, ко |
| осао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, к |
| цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> |
| е препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, ш |
| понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога с |
| праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се оно |
| ује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му с |
| .{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину н |
| ... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> < |
| ду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни |
| Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачк |
| оје се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тр |
| једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; |
| ао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јо |
| аре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак с |
| дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, |
| , а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафан |
| зике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, т |
| сец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му |
| под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврд |
| ушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том сл |
| дилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, д |
| не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет по |
| х само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели С |
| та госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговар |
| да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут |
| својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кме |
| реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет п |
| у изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман каме |
| још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> |
| д своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као оп |
| чај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, |
| а дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко дру |
| ет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— |
| вету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио он |
| сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и как |
| д се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n |
| ко од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — настављ |
| више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку |
| меши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођ |
| ошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи из |
| патио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га врати |
| весног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој п |
| очита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах |
| стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? |
| и?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим г |
| губљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То |
| ”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p |
| е договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p |
| ану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравк |
| пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта ј |
| 28" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доб |
| е понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога роман |
| леда као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески пис |
| ари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? |
| у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан демант |
| ме заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђ |
| уке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као није |
| само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће н |
| дине ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не |
| -Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p |
| би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те |
| огло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељк |
| децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце... |
| а те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?< |
| шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не мо |
| кло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она стр |
| се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајућ |
| весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пиј |
| к исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па с |
| е му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као чове |
| астике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе к |
| "118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасви |
| .{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} В |
| та разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да |
| /p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ |
| е опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница ј |
| чно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у се |
| едељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да ј |
| оје тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p |
| </p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> |
| ек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује |
| таји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће н |
| од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђа |
| иже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n |
| ично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај з |
| нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кр |
| ћао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати |
| д млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољам |
| ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прих |
| по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази |
| n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Нема |
| о:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали |
| и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по гла |
| он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, г |
| равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја |
| <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је |
| га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{ |
| ого, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него |
| не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? |
| ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас |
| ајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> |
| а.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да |
| па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу ва |
| ра и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му |
| Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да |
| е врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носи |
| знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, г |
| д пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех |
| бијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га |
| ици сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати |
| м невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је ра |
| иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</ |
| о Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У |
| Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, |
| из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овом |
| рушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва |
| м и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одвед |
| тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога. |
| ва.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов |
| тела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи |
| > <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног |
| ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој |
| /p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек к |
| мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:< |
| Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Ум |
| а поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се |
| љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа н |
| шао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке г |
| то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ |
| је? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под |
| hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни |
| више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готов |
| октом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господи |
| затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан |
| атраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му о |
| у собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа к |
| амо општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеј |
| Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или |
| пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за нахо |
| отиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се зам |
| отиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? |
| и ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не м |
| рој девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће |
| а и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Бос |
| ја се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погле |
| мане тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе |
| и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се об |
| .</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш о |
| оспа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пи |
| прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш |
| некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити |
| а</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; |
| <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја м |
| акво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја к |
| >— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало пре |
| предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очим |
| аплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му де |
| био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му |
| одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа |
| заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога м |
| му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше |
| овори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је ј |
| <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп. |
| измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, пос |
| е намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну ру |
| ослала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт оп |
| крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљ |
| џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нес |
| да кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, д |
| осподин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима. |
| уђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душманск |
| у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прел |
| антовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, |
| госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано д |
| — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац |
| е прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превелик |
| сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је |
| /p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> |
| о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела |
| ећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, |
| робу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — дода |
| се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објаш |
| дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику од |
| преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну р |
| а није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Мил |
| уде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’ |
| је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју тр |
| да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у о |
| одитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па н |
| као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај ме |
| сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, проба |
| а ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> |
| пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као |
| еде уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} |
| стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и о |
| им столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кр |
| еђутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} О |
| н дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље |
| вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га |
| нда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p |
| остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узим |
| енско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се |
| учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S |
| ући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посет |
| но одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у к |
| тпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава |
| бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Ми |
| гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога п |
| е бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поч |
| /p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и ок |
| ста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кораци |
| сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео |
| ше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пија |
| ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп |
| фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је |
| зме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учи |
| и се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћ |
| валиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто з |
| би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан |
| једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо |
| да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским |
| е реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни |
| ла је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова |
| ма је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p |
| /p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет |
| /p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и пр |
| очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева пр |
| мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то вр |
| ао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да |
| p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управ |
| шта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђ |
| који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али по |
| га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S |
| ћим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уск |
| јашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој опш |
| ца.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а |
| према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје они |
| о су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можд |
| најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен |
| мо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете |
| </p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> |
| а некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстиће |
| о толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и |
| губљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас зашти |
| > <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</h |
| адоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осо |
| Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се с |
| а он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак |
| скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> |
| чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb |
| да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p |
| S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" |
| о дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожарева |
| ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кад |
| је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са детет |
| агању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељ |
| да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао. |
| ѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Ра |
| приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S |
| ега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња. |
| и пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара о |
| их глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и о |
| пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би т |
| мски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене |
| му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем пант |
| а, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за св |
| је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пеле |
| Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, |
| .{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Ми |
| у службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешин |
| Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо форму |
| ских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са |
| алница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку |
| суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу с |
| сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на |
| оведи ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и гру |
| нску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је о |
| х, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> < |
| — Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете з |
| га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n |
| се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и ипове |
| ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> |
| необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И он |
| мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он сун |
| ату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Не |
| да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек не |
| , а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко. |
| им је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао ј |
| осети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, ни |
| Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ |
| наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника |
| је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао |
| , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити измеђ |
| из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с други |
| то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> < |
| ика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар п |
| — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одгово |
| примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се |
| а месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет |
| ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Т |
| четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капета |
| ра се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> < |
| амештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу |
| нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим р |
| и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи дод |
| и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису г |
| а сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, |
| о да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код њ |
| о чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у со |
| ј начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је |
| авану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш |
| </p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога да |
| >— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која з |
| е недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде |
| ави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе |
| их њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха |
| но и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као |
| и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прв |
| могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним п |
| неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и поче |
| вније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго п |
| У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) А |
| ази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, м |
| а црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца |
| ручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се о |
| сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би |
| је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота |
| о.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из |
| и Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је мла |
| риште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме прими |
| ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се увер |
| није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p> |
| рско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дуга |
| а скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нит |
| досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту об |
| направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила |
| а оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га не |
| не каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринуто |
| во дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о т |
| Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господи |
| не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу ж |
| што више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> |
| </p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципе |
| рка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, з |
| тише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним |
| — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси |
| ове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано |
| Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе проме |
| де у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, |
| 1" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, мн |
| ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ј |
| о.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између |
| ла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не уд |
| очита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то мог |
| ута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као гл |
| о чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче |
| господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да |
| и се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Ба |
| и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јај |
| боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон |
| ке панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима |
| ер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред |
| глед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био гол |
| </p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </d |
| >ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАН |
| обу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Не |
| ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих н |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверит |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан дан |
| "chapter" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села |
| ва овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишч |
| шу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само |
| паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ |
| S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би |
| а глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се ро |
| рло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога роман |
| да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она м |
| познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћ |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p> |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлош |
| e="chapter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти св |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</he |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, к |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.< |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наст |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видет |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим но |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у ко |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђуј |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</h |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко пред |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима |
| e="chapter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепнич |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head |
| e="chapter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина к |
| ала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адв |
| суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head |
| , обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет ки |
| апетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад м |
| , већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај ле |
| по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које дв |
| онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућн |
| им писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен |
| што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да изб |
| како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или |
| оспођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четврт |
| p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казат |
| ао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет ни |
| било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледа |
| ов Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар гл |
| обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... |
| пак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише |
| </p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да |
| ледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију остали |
| абога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе |
| другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</ |
| м у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: |
| остре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" xm |
| борави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџ |
| носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали |
| едељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" xm |
| увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа |
| њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb |
| јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разгово |
| и обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова ј |
| ђице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја |
| е како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колик |
| снаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, пр |
| м догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан |
| ави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то з |
| за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и п |
| су неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак |
| Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у |
| ога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпи |
| рпски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из ње |
| утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до д |
| самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто |
| а га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, |
| ни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а о |
| д Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{ |
| тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, |
| ам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се |
| а смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То |
| вом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће |
| ом и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало бл |
| вља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type |
| имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ства |
| <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и |
| мегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или |
| а мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жен |
| етрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне с |
| ла! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у |
| сталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ва |
| ила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се |
| /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда |
| уги знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре в |
| то, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Гл |
| у, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у |
| и окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево |
| д две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{ |
| ити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, отка |
| утрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.< |
| ује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут т |
| јзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет годин |
| Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter" x |
| народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капет |
| ноги други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од |
| е он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу |
| је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ посто |
| избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на стан |
| знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд у |
| обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с дла |
| а бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици о |
| есе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је изма |
| у рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати ра |
| међу чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разгова |
| јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив кол |
| део, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са прос |
| м смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кр |
| десиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај г |
| е најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви |
| питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— |
| сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни |
| апија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз је |
| које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па |
| ридружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, |
| м отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје к |
| седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку |
| н изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> < |
| >— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, да |
| ... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар |
| води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” |
| ји јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забра |
| го је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p |
| , познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере |
| укао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а |
| се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикн |
| петан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на вра |
| формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти |
| {S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p |
| Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде де |
| књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, |
| ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у с |
| штву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је с |
| ам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате |
| ци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} С |
| јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — |
| осподин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зи |
| ена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом по |
| сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да |
| поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам |
| уке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... |
| не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— |
| емам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути зад |
| ву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два |
| стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стај |
| ђеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу по |
| мо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, по |
| , који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали |
| и чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не |
| три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по |
| а му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза с |
| подин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски |
| им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и за |
| еда очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као зад |
| утак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Б |
| >Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра |
| д се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли ниг |
| .</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад |
| еприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели |
| вога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом п |
| аш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем |
| ам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, |
| рав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене |
| о бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је |
| дин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би д |
| ом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! |
| кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против п |
| на, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— |
| сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако |
| знало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете |
| и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лако |
| отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече |
| лави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у чет |
| који узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо |
| митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво п |
| да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је в |
| ој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, км |
| .</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и з |
| се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је |
| ала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле |
| а.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, |
| и и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и |
| — Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, д |
| ет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, мо |
| згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} По |
| омана приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђ |
| октор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да у |
| аршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег све |
| Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад |
| п, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом |
| не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смеј |
| собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетан |
| тија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} |
| еме срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам гово |
| ају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасић |
| атим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелн |
| књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуљ |
| радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{ |
| ), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето |
| </p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од св |
| ни није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнес |
| рао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну за |
| разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да ми |
| лавном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бин |
| рили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, |
| претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му |
| друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује |
| у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пе |
| и су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те др |
| о гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни |
| ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, декл |
| нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше су |
| покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} |
| му лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> |
| капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{ |
| ван, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислит |
| м кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једви |
| ичао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, д |
| .</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Нема |
| иш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, |
| оју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, |
| прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете |
| говори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и приј |
| ад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упит |
| ме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p |
| {S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њ |
| >И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике |
| љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и |
| волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувст |
| лија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужн |
| е речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — |
| ве.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше бић |
| он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљк |
| >Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По с |
| ра телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се |
| е Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта |
| пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по |
| начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио бесе |
| нџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, |
| p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па ш |
| S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче |
| /p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се |
| ку, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим с |
| чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у |
| } И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи мом |
| те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да |
| држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда |
| дми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, ш |
| помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању |
| прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и д |
| ату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у свој |
| себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад г |
| најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет |
| ом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо |
| треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени |
| На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и чест |
| .. тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> < |
| ј се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, |
| да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа |
| p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мис |
| е, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p> |
| је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом н |
| ајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то |
| попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али с |
| ђа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клевета |
| но и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”< |
| увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платне |
| — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ л |
| а то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb |
| едала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила кој |
| к, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало |
| погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се о |
| а да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, |
| ишта мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и п |
| гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да вр |
| младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се в |
| игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте о |
| а на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста |
| метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти н |
| огдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</ |
| седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да м |
| у змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те с |
| /p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни |
| вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога |
| Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, д |
| а аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио с |
| ара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па у |
| се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у |
| зике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта |
| S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут ча |
| пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и |
| , који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.< |
| оп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћ |
| акав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле му |
| мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој |
| јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се поп |
| ма и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се сме |
| моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— |
| не гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помла |
| ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн |
| игорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да из |
| ти.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би с |
| ара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сим |
| иљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмирав |
| ку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, ка |
| се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам пис |
| — Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме |
| а позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Сим |
| ктора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се |
| цу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Је |
| на Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у па |
| то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме та |
| Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар мом |
| слова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза орм |
| а.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном |
| Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, |
| {S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до у |
| што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто ст |
| о, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и ка |
| оре, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се |
| а — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену |
| емој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво зат |
| оп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p> |
| е њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место |
| аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају |
| х по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} |
| рилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омр |
| једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесе |
| прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче |
| пет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала ј |
| као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да с |
| азмишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћут |
| ари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде |
| те!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин |
| } Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, |
| није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кме |
| и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смеја |
| вар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарс |
| за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, д |
| двокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, кој |
| вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то на |
| вљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Т |
| упу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге неде |
| жбе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. ка |
| ребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите |
| о је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који с |
| ања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за на |
| свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— |
| ик Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар |
| седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у |
| едмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p> |
| ле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, ка |
| зити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала |
| и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне сте |
| е им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мисли |
| >:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо |
| осла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кљу |
| ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, |
| — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте |
| ци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго |
| по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја |
| даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музик |
| че болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао го |
| о, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједн |
| попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то |
| та је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од пре |
| се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о |
| на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави о |
| с”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости |
| </p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско |
| егову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из |
| х да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркв |
| сади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богосл |
| ав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би тре |
| се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп М |
| и без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новча |
| е би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник н |
| м, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бр |
| твари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га |
| знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зуб |
| ка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Си |
| вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, гос |
| вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb |
| своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет г |
| н-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми н |
| а у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнае |
| ико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као но |
| само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу |
| е било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њив |
| езу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уос |
| >— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, |
| и самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини |
| .{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о |
| е!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну |
| вице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од у |
| е доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолик |
| Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас тр |
| слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p> |
| реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, о |
| миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни д |
| би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнае |
| не жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније ј |
| унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизн |
| а а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам им |
| сом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо бр |
| к, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позо |
| } Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, |
| ва брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи |
| је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће ш |
| на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> |
| у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за |
| говор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога |
| и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{ |
| а се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква изла |
| >— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p |
| ило никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и б |
| да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели |
| истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је |
| та о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лако |
| о, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зо |
| <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегн |
| трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем |
| ије договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе |
| му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их коп |
| ин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb |
| ржава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и с |
| е свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато |
| ог гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на |
| шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ва |
| тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, од |
| ц не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.< |
| ожају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} |
| навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и |
| подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" |
| друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај |
| а друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говор |
| а сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним после |
| јој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако с |
| ставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је н |
| ва последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријате |
| ре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га н |
| >И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо за |
| емо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Так |
| и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те ум |
| донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам с |
| једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису |
| е и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветли |
| ако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим за |
| за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове |
| ање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, |
| на, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцр |
| казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло прис |
| младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — на |
| сено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. |
| млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Гос |
| усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све з |
| но господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, д |
| за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулија |
| ља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, |
| че.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време пр |
| ори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни послан |
| неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици |
| нцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке |
| оге школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили |
| дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родите |
| а општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> < |
| ИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крман |
| удише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мал |
| не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што са |
| жеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се |
| сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полица |
| ролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ства |
| али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А |
| о најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адв |
| тета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе |
| .{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и |
| изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} |
| Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, ил |
| ремена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, нас |
| >— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али ника |
| ад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини б |
| зађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандар |
| ом кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” |
| ки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> |
| Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се |
| ара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</ |
| мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву |
| моћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штум |
| погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве неп |
| ћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да од |
| да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод врш |
| д пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ј |
| п једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну |
| .{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља. |
| обуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен |
| де кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа оч |
| ан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар оч |
| рио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је би |
| отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако н |
| е са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у све |
| госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не з |
| свирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у рече |
| а платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" / |
| лства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, |
| ка врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођиц |
| срећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека ту |
| а где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету |
| Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на ша |
| као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у |
| ше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> < |
| ло па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, је |
| мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других се |
| ар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било |
| а, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајде |
| , цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска раз |
| и неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и |
| шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, ре |
| магали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да гово |
| да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — за |
| рај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашће |
| д лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” |
| авикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и предста |
| 320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, з |
| т: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трп |
| </p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Гос |
| ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало |
| је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест |
| едели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, |
| ако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, |
| асу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у |
| лена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама |
| завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на шт |
| ке своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Да |
| , час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буд |
| у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, к |
| уну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> н |
| оп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак |
| розор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми |
| /p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти |
| ом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му с |
| с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— |
| ар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не ку |
| ана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да |
| ње — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подн |
| Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да с |
| то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, х |
| рмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер |
| дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то ни |
| <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да в |
| какво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување |
| аш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето |
| сподин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом |
| ита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па |
| есе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори |
| коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лол |
| о што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како м |
| кло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекл |
| и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете |
| осподин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после из |
| и Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привре |
| а знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа- |
| икако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Р |
| намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана |
| е... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у |
| > <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, |
| истаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кири |
| ајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту |
| есам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— С |
| ко неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира |
| и млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдек |
| нпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покуша |
| чад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у |
| свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади |
| Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p |
| /p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад ид |
| ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она |
| ад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени |
| те под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи. |
| у првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за пос |
| , ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да |
| ле толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мис |
| шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што пр |
| ј Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи д |
| <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S |
| да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p |
| буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> < |
| а дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали м |
| ма.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам |
| и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> |
| /p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам |
| е дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</ |
| жбу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас |
| дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, |
| израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантови |
| оћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни му |
| путу и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да |
| Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb |
| врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, н |
| 327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се г |
| о вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече. |
| >— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до |
| , па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли |
| нам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам |
| а све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбр |
| n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p |
| дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не вол |
| с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Сим |
| вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њи |
| амог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам |
| овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други нег |
| ле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и св |
| , нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана |
| тим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено испов |
| а требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, по |
| ту.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп |
| p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покр |
| видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе кар |
| ише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан |
| у вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно п |
| и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека |
| и, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, ј |
| вање, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па |
| мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало и |
| чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више н |
| а плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — ре |
| бу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из пр |
| на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела |
| добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном св |
| и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га |
| </hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| один Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створ |
| лу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му |
| оју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тр |
| ма другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он |
| и разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вече |
| да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и |
| ковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља муз |
| м!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi |
| ој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо ч |
| јих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb |
| <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{ |
| осподин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, ал |
| узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде понос |
| грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит |
| ац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборни |
| ој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици |
| >:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дуж |
| а ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући |
| ало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— |
| Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим |
| ао да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па |
| већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, |
| вара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> < |
| не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" / |
| о ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном ре |
| као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место ку |
| а никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који ј |
| н, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну п |
| а не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у ре |
| Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је ина |
| важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на трећ |
| дигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовиц |
| } 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуц |
| собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— |
| а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девој |
| ом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> < |
| — Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изне |
| зјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам ис |
| госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде |
| је где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској |
| ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не би |
| и већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у рад |
| а мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс кој |
| "133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према |
| Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Си |
| аном још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да њег |
| достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и |
| , а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... ма |
| завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног |
| ђа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он |
| е, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <p |
| отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка изв |
| и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника |
| те нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Је |
| . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако |
| икане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио мал |
| оба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео кл |
| кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, ч |
| није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има |
| и, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу |
| до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масено |
| аспитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад мо |
| <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасви |
| .</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина |
| ачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога |
| p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте |
| ика, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом п |
| „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, уп |
| /p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не б |
| нце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи |
| ако си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја ко |
| атку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S |
| хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред |
| ење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза с |
| и своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлу |
| не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — |
| </p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин од |
| тру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те |
| н се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да |
| и.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено при |
| онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског ка |
| и?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван н |
| ишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојт |
| один претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули п |
| радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанст |
| лева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер и |
| Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> < |
| зводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике |
| година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам |
| а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ |
| знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечеро |
| Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, |
| и вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, |
| сподин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, зами |
| име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — реч |
| и будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се |
| јски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут |
| <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са моногра |
| тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л |
| господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министа |
| апише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— В |
| тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, ка |
| ерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знај |
| ђа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све вре |
| како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли. |
| а да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред о |
| ве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто |
| побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по чел |
| <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p |
| <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, |
| читељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте напи |
| гу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хте |
| ман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214 |
| затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа |
| вим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246 |
| итељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била |
| ницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, и |
| пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао |
| му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук |
| е више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно |
| те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на |
| ЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а |
| ала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавањ |
| S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим ј |
| он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>С |
| девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господ |
| асмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она о |
| , кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и |
| именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи к |
| а.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер |
| /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он г |
| скога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у |
| престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Так |
| аву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле |
| рпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је |
| <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала. |
| о као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонов |
| један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично б |
| био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учите |
| p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p |
| војом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> |
| ама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно и |
| на сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толик |
| 8"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, д |
| у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер м |
| аском као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац по |
| тезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и |
| 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} К |
| ити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не з |
| ? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он |
| ме приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Миле |
| ј шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> |
| а и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да нав |
| гована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он |
| во и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући |
| не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учини |
| , и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осети |
| дну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини |
| ћу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку к |
| ћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене |
| ичка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па |
| ... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</ |
| мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет д |
| не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим |
| рским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете |
| ражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шеши |
| ком те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том в |
| тупи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад |
| Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио д |
| на мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за на |
| н.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> < |
| рети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — К |
| а га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуње |
| је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали так |
| да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужнос |
| вља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се |
| оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљут |
| p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господ |
| обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом ха |
| и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Д |
| седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p |
| ја и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други |
| ише шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих г |
| ршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb |
| ећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац |
| Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог ч |
| му песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а зн |
| </p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div type="chapter |
| </p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима |
| то друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је бр |
| , којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p |
| есет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</ |
| ше мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> < |
| одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, е |
| оји казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} |
| му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим з |
| би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будућ |
| је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} |
| учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да |
| леда мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чек |
| пита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами проч |
| О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} |
| <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ |
| угоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на оч |
| га би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капета |
| ем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</ |
| рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије |
| ну и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево |
| шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како муч |
| писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш |
| покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појми |
| ивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разуме |
| пођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумет |
| дражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово |
| р срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, |
| ељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и |
| — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу |
| аборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он |
| те како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што г |
| сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга пр |
| жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</ |
| се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп с |
| ад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у љ |
| тресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних ве |
| дајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и |
| роз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се сва |
| мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што |
| изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор |
| дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — ша |
| и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте в |
| о и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поп |
| сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, ниса |
| пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај |
| господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да |
| с у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, |
| вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је прав |
| љу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности о |
| и Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несре |
| појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је м |
| мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а њег |
| кох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако |
| еши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем пис |
| пођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се вра |
| то вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — о |
| исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Том |
| е са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, ве |
| е и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се н |
| ан туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном стар |
| онесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, од |
| и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује |
| и празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, |
| ранца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати пр |
| уди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни |
| опео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета из |
| је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну |
| и пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој каф |
| и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, по |
| могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и |
| кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају св |
| оловини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа |
| није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и |
| е признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је |
| добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.< |
| .</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погод |
| о је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно шт |
| о данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те |
| е све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора |
| којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb |
| дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — |
| етити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то |
| амент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али с |
| кат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> < |
| и да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако |
| се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она |
| а ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића |
| ну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погл |
| о време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафиш |
| И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастук |
| обио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S |
| едељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{ |
| на јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмо |
| ји је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — |
| знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — |
| топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанст |
| Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменил |
| ше са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> |
| во, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме |
| и опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца |
| обље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели |
| и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам |
| авио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по п |
| >— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што са |
| ао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопш |
| ам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући |
| погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је |
| идео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала |
| ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје |
| главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му |
| од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се б |
| а одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске |
| а, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање |
| аже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног м |
| је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад |
| p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, сл |
| аходчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о том |
| шно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико! |
| терија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога |
| традан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали. |
| >Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам |
| ала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три мес |
| ално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у туз |
| Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{ |
| и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме п |
| алност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, |
| > <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако ј |
| сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко |
| а!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па как |
| што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситн |
| ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су |
| вини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра |
| оспођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је пр |
| Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чин |
| све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује з |
| добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кр |
| слима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те |
| спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу т |
| роз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је н |
| сти, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Неде |
| андара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право к |
| гов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији пр |
| рло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, |
| ед собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не |
| г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је она |
| тојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема |
| лико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, та |
| ила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара |
| и из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нис |
| {S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи |
| Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз |
| .</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепас |
| то му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. |
| дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову ср |
| >— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађа |
| роз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — |
| >Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у ост |
| да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је |
| однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? |
| едном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нис |
| том?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба |
| на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата с |
| ребати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве |
| дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погл |
| у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато нег |
| о тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјав |
| сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал |
| госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радос |
| <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S |
| узи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта |
| она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, са |
| тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каж |
| р га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му |
| одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ц |
| ле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима по |
| е детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би |
| е Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин С |
| .</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и госпо |
| ова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, |
| тету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му да |
| ј, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Г |
| у да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу |
| за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, |
| поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p |
| ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{ |
| hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi> |
| казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића< |
| , противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</ |
| но ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и дес |
| те намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; |
| жете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђен |
| ди дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, ист |
| аш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на проз |
| дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Ов |
| ебија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу |
| е госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећ |
| било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто |
| азвило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како |
| е једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин В |
| им да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Ми |
| љ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове ту |
| врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, нем |
| а откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде |
| ед врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најп |
| о да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и прит |
| ама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу |
| збеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу п |
| о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та |
| На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у и |
| ике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p |
| тва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима ј |
| е.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, |
| >Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карт |
| атим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала к |
| е се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на о |
| енадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је |
| необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, |
| ног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је |
| којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о |
| и суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим пара |
| пада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имањ |
| умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још |
| подин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, ал |
| у, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је |
| ло, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.< |
| } Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каж |
| на извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се |
| родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш |
| извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципе |
| хтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву ср |
| не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да |
| бори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била |
| о старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као |
| ја и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је |
| о да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по ад |
| е прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећ |
| у, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли м |
| , неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амо |
| ошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изнена |
| адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> |
| д дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсини |
| е најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући н |
| пође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао |
| нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и јо |
| и сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> < |
| екивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љуб |
| осно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад |
| овор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на м |
| . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелу |
| о су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, који |
| по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирал |
| би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, з |
| , па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још в |
| Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде |
| стао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори гром |
| а је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже |
| панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома |
| p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас мо |
| неколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома |
| као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушал |
| ем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је м |
| астави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p> |
| ема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који |
| очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за кре |
| ја, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рук |
| собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три |
| да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у ка |
| хо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играће |
| вио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакри |
| о морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не зн |
| е нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да м |
| ји му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетск |
| Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересов |
| одом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p> |
| жавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће и |
| равећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чуд |
| гим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете им |
| ала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта са |
| ="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне ст |
| ајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања прот |
| причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, њег |
| жјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се |
| орен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?< |
| још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и ле |
| .</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — ре |
| ловију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите |
| ор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас мо |
| ле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и т |
| S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родил |
| авити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко |
| о г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица |
| > <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} О |
| дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type=" |
| е седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва мн |
| Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n=" |
| то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара проз |
| p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p |
| друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> |
| није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује |
| ени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката узд |
| би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> < |
| спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботиће |
| умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог наш |
| упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, п |
| .</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— |
| а, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју |
| и дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и о |
| е до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао |
| рише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још |
| ани, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној со |
| како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора п |
| , а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави инт |
| нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику |
| неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кме |
| дрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и |
| нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, |
| више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџи |
| пут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, |
| брати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељк |
| ма и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао раз |
| ако јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допад |
| ини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши |
| руго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хл |
| ко десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно пра |
| и да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер от |
| то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испри |
| ="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још |
| р му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да с |
| едница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порез |
| ет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да |
| пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је о |
| т замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар ј |
| и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у припра |
| да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— П |
| учају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... ( |
| кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музик |
| гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с то |
| купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и |
| е у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама |
| тало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парниц |
| у, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мал |
| Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да за |
| авде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ет |
| ече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако прост |
| за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено |
| сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо д |
| де не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема |
| ичке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољ |
| b n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите с |
| стријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре нео |
| ва скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекину |
| натом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и км |
| рну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скром |
| м, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да |
| питање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудиц |
| зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и о |
| дим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— А |
| руштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да с |
| једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Т |
| , (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кан |
| едва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач с |
| она.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="1 |
| енција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу |
| заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је |
| ет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.< |
| нцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једв |
| страна, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и |
| зумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно њ |
| /p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и |
| тресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипу |
| најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гр |
| је прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се о |
| испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савес |
| поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали |
| стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па с |
| жају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао |
| ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигер |
| је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима ка |
| би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богосл |
| матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентн |
| ила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да |
| еханџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио к |
| господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би |
| жао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекош |
| о час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испит |
| tlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepa |
| p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а зат |
| огао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха |
| моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и |
| рехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ев |
| после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем ка |
| смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да ч |
| S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опрост |
| смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у |
| i>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
| >Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, |
| и свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је вид |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе |
| в оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је |
| но без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш |
| Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп |
| ребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је ње |
| И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад ј |
| ћи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци |
| ја би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренут |
| p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренут |
| ому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо |
| примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило |
| е водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше от |
| испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> < |
| диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскр |
| иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потп |
| аћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где |
| дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен |
| да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет |
| / приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као п |
| оје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагеди |
| о, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар |
| собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као |
| остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> |
| е и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево |
| заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забун |
| Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели |
| да разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгла |
| етана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, нар |
| беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се |
| е хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четво |
| тим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} |
| звани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими с |
| ња које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је п |
| овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је |
| ар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће су |
| о, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, |
| но је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</ |
| . Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од |
| сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у |
| вам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет |
| да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад |
| што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће |
| тавих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p |
| признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи |
| ва.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p |
| цнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разг |
| нтригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нис |
| а, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш? |
| којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</ |
| ти.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти б |
| децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад под |
| на још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи поко |
| уварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док н |
| Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике з |
| ота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми д |
| е досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практик |
| тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p |
| језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> |
| егде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које |
| еди у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по |
| негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <p |
| али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут го |
| а се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у |
| ми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују |
| в.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилул |
| која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, |
| љину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, |
| ом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза к |
| колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Т |
| палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако мл |
| ш се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p> |
| језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Је |
| } И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју. |
| ен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник |
| еље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”. |
| аква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе н |
| и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у св |
| ако је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим п |
| 1_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршил |
| увено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показ |
| енка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрв |
| уп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја так |
| омукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића |
| иловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића |
| — Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Трис |
| — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока |
| исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, п |
| м, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија |
| грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако |
| ри, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет |
| рамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно прист |
| , мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца |
| у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она п |
| се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благод |
| ам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупк |
| то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И т |
| по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара |
| е дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а з |
| неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весел |
| ш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек сед |
| љени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одгова |
| <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањ |
| ити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти саз |
| <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима не |
| не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљен |
| сне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, |
| од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, о |
| како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па |
| мак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и преп |
| га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата обор |
| помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у |
| би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А ш |
| ци.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а д |
| има, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} При |
| бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато |
| 3" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музи |
| дсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи |
| оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и |
| не њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци |
| је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није |
| > <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту |
| тог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмиц |
| ду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завла |
| панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд с |
| ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и |
| два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — |
| <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распр |
| а отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што |
| а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели кре |
| S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да пада |
| Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интр |
| а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све |
| највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази н |
| , као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у |
| сни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и сва |
| сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, мауч |
| " /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У то |
| /p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Зн |
| ца из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим |
| } Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче о |
| коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљ |
| е две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве |
| е варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога рома |
| АВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front |
| И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ |
| им још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: |
| Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и п |
| зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога жи |
| штва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове |
| ђање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, |
| се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Е |
| ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подн |
| , јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочи |
| ља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где |
| ви Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да ни |
| н отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно |
| ако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основ |
| а крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу |
| едном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се д |
| } Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација госп |
| оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплака |
| кренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају прија |
| штини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у |
| још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин н |
| воју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па |
| је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та тво |
| ава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi |
| а, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је |
| те.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На и |
| са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конфере |
| Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из св |
| они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, |
| т минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и креве |
| судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оно |
| му је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што |
| да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућ |
| еп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одуз |
| намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских ул |
| > да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S |
| не.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо о |
| к једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пит |
| момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпо |
| етују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко |
| ућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ов |
| ао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Н |
| рдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз |
| </p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> |
| важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео у |
| јзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се к |
| би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце |
| воје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја вел |
| ви госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме |
| <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> |
| ечи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Про |
| оп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> |
| есеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стеф |
| , молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, |
| а увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може |
| се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје ве |
| ана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како |
| а столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га стр |
| о родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по |
| празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, крав |
| е из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ст |
| .{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљ |
| Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требал |
| ца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбар |
| брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="3 |
| са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, за |
| ало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он заст |
| савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писм |
| атим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у меха |
| јта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем |
| {S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет |
| задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов бир |
| ише да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Руч |
| вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим |
| агао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је |
| <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, |
| пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита |
| оз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна. |
| попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p> |
| кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу пал |
| — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним сто |
| ћ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} |
| је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искуп |
| и Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сак |
| пели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за дес |
| >— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу |
| — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели км |
| Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други |
| мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам мога |
| S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те д |
| да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју |
| том док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да |
| о осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим д |
| није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утвр |
| госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на рад |
| .{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу со |
| ад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ов |
| ма, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету |
| .. опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> |
| ојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће јо |
| Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљ |
| ене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би д |
| је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч |
| ркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, |
| одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, е |
| ите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педес |
| еђер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма |
| е у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра |
| жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, го |
| обија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута до |
| предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је! |
| амоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто пре |
| и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на у |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h |
| кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, ве |
| „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се мо |
| итељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и сто |
| ВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених |
| лијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни поз |
| и судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше |
| вољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а с |
| конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја оствар |
| p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом |
| <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кме |
| још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики п |
| човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа |
| д услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је приста |
| а од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, н |
| и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је о |
| Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала |
| ама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако оп |
| трична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „А |
| аопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, |
| {S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} |
| ="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га до |
| м јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љ |
| .</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек |
| акав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још |
| е и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа ј |
| осле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да |
| г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест |
| ичним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи |
| т има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађе |
| не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра |
| естри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, ни |
| е на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код кућ |
| да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да инте |
| да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више п |
| да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се |
| ибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не р |
| том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умируј |
| сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n= |
| доје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, как |
| акија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два |
| тио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи |
| оповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра пас |
| тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p |
| ле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> < |
| орито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и |
| је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, |
| м кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био |
| ре се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да |
| И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професиј |
| о, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно |
| p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му ј |
| све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} С |
| имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да |
| очиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су пара |
| ицама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудил |
| н оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се м |
| нијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p |
| тике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како с |
| у.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скрат |
| редложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој |
| >Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Б |
| е услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљка |
| тару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олт |
| бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” |
| ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и |
| овољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај рома |
| би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> < |
| одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са о |
| само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели пр |
| много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у |
| па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— |
| и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због њ |
| приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ло |
| е сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена бо |
| } Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Рад |
| оп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не и |
| м говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта им |
| :</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— К |
| <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не |
| ато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже |
| сти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као цркв |
| p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Кр |
| којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> |
| итније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: |
| савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} К |
| Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави |
| ужбу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога до |
| тим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити ус |
| јој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће при |
| .{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за < |
| човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта |
| , којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се тол |
| стало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако пол |
| природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође го |
| ала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као но |
| себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сес |
| ођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и в |
| се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву пран |
| <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм. |
| соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229 |
| и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други хр |
| лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а зна |
| г трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија |
| </p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине! |
| да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског кап |
| <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како |
| то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас ј |
| о одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учењ |
| мота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе |
| мер, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет пре |
| прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’од |
| о из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска |
| Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој п |
| ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и он |
| љам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} |
| м сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" / |
| но знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем |
| је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него |
| и са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло веш |
| , господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људ |
| још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма ка |
| седи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. ( |
| о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокру |
| говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити б |
| поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> |
| талих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на об |
| сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да |
| шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, |
| е он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, |
| ри не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по варош |
| ра. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> < |
| но што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније. |
| а Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Ани |
| а је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизи |
| а оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу |
| му у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад та |
| , настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимн |
| то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе |
| лу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је |
| бави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свуче |
| голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам о |
| ројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="1 |
| а је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тог |
| правим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу |
| ма, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их |
| дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који ј |
| ице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћет |
| ица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али м |
| } Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете |
| довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас |
| е.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Ф |
| ко?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али |
| S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није |
| ети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш |
| ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас |
| <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— |
| тељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња |
| разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би |
| а мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да |
| редује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљ |
| p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне |
| — Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао |
| ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина |
| аставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутац |
| ина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, |
| — Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то |
| да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно |
| — Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што |
| елим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућан |
| ију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би деп |
| и било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— |
| х рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном |
| би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, С |
| Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете |
| осите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућ |
| > <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p |
| ме и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће |
| а ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам кон |
| .</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb |
| , откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... н |
| а мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> |
| та престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драг |
| о би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— |
| ма, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава с |
| повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p |
| то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте м |
| ојешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није то |
| еху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је о |
| а сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, |
| ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb |
| е дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ру |
| <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, п |
| ту ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре |
| о је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младала |
| олико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопо |
| </p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> |
| руменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно д |
| сно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руко |
| е питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ |
| бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је с |
| знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то |
| знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то |
| и дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, |
| даје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугла |
| мам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, |
| ли: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, |
| на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венча |
| ога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, |
| вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! |
| је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али т |
| ако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско |
| м тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар |
| који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, |
| — Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не пока |
| с, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одго |
| х беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским в |
| а каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао |
| не! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један д |
| ично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобриш |
| седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.< |
| ла што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била |
| срећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо су |
| осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је |
| да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да |
| Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би г |
| упове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на кој |
| шла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала |
| ком судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер |
| ај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на |
| о: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни д |
| о сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, |
| днаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нек |
| S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, |
| та.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бог |
| ћи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — прем |
| е и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше |
| поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Ан |
| ако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће к |
| че није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то нек |
| је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и |
| апета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је т |
| ло би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође |
| , из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престр |
| <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп |
| и мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него с |
| ер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) |
| ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје |
| њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на го |
| >Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена гот |
| рошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Е |
| та отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А |
| нталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико |
| додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрег |
| и сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку |
| исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији |
| није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интри |
| о:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, ј |
| је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите |
| ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та б |
| <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> |
| змеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пр |
| е да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођ |
| ду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га |
| да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да |
| т.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере |
| с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, ко |
| у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, |
| n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и г |
| миљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао ка |
| и па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ов |
| та госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не ва |
| <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек |
| ложио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, |
| нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> < |
| нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити н |
| Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари |
| то хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута |
| решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још |
| ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па д |
| е, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из св |
| , као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он р |
| једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита ду |
| есно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још ни |
| S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома |
| јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, д |
| ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и |
| о пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све з |
| ји је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима |
| т, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и |
| оступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда м |
| ново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конфере |
| а на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитос |
| ницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило |
| а моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја |
| а није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га |
| >— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p |
| ажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени |
| вају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежб |
| да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p |
| ара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочија |
| ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од |
| којног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп |
| ље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам |
| ад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се ко |
| ћују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да |
| пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога пис |
| о увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане |
| дног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> |
| ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх ок |
| овољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Бољ |
| е фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те с |
| е ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајг |
| b n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек |
| ла, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осет |
| ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној око |
| ам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли |
| џију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>А |
| окварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена заб |
| ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом |
| порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како н |
| ут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз а |
| узикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и пе |
| и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — |
| дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да |
| /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ј |
| в, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не п |
| рише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и |
| у жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је |
| нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза |
| оп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као |
| оја се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи ви |
| никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који ј |
| ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада гос |
| ух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко о |
| на готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени |
| ој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, по |
| тицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није преки |
| својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке р |
| не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господи |
| чини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мо |
| видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике. |
| ље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени |
| да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече |
| /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео нов |
| > <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш св |
| ! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господ |
| ише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гл |
| p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се м |
| </p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину |
| S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме |
| бљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а ка |
| лицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и как |
| ега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, к |
| вање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављу |
| кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то |
| не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за нап |
| лици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели уч |
| тио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и |
| знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огрома |
| а станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ј |
| еповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно |
| у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} |
| додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви госп |
| да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p |
| на им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају |
| приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О т |
| .</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним мест |
| био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осет |
| ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе |
| већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта |
| .</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође кра |
| онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише ма |
| " /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— |
| ло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258 |
| се глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у је |
| дом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дуж |
| емо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр |
| и до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр |
| мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом |
| .”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу |
| дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина у |
| бјасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и |
| ад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разум |
| о.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога |
| носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; |
| да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа |
| ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегл |
| } Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој д |
| па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви д |
| бало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја у |
| ослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка |
| ке везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњав |
| на и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине |
| ито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и п |
| животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанко |
| а би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу |
| ете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до н |
| зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа |
| S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет |
| S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је пови |
| аде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би |
| Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радиса |
| ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као |
| .{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хте |
| вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" |
| ала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде пра |
| имо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да |
| а њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која ј |
| ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа |
| да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p |
| е те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али к |
| како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацен |
| њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је т |
| лудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у |
| латно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S |
| лико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Ма |
| о да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох |
| <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честит |
| и то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове |
| ам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако јед |
| ново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n= |
| селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко |
| , лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додај |
| одине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} |
| > је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p> |
| , што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу! |
| пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена |
| он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну к |
| рад, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се |
| реба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изи |
| едва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је з |
| на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунит |
| да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нек |
| ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а |
| ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: |
| ет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичн |
| ети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и |
| Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је поче |
| ма: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, |
| им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да |
| муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, к |
| допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер ник |
| >— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> |
| одмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате |
| и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А |
| све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију каф |
| јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али |
| да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђ |
| и Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранит |
| и нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, мол |
| сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ћ |
| реба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одгова |
| не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да |
| Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се |
| увар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и |
| благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда |
| пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа |
| на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb |
| ма: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо |
| у.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла. |
| егли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ |
| .</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не т |
| споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред |
| ом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он пола |
| уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то |
| </p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се |
| ј кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три пу |
| дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капет |
| побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита у |
| т као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша же |
| очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са фо |
| :</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — од |
| метња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор |
| гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али |
| као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као шт |
| чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Наст |
| } Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” |
| читељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи по |
| </p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан д |
| ими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом |
| глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, как |
| зи!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у |
| да из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> < |
| о, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, ниј |
| да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам |
| мо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја |
| ри кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ наста |
| /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора би |
| абринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то |
| а тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена |
| га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p> |
| ије ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очај |
| Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Мил |
| ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него шт |
| е је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Ш |
| л’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре поса |
| же за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им иза |
| гла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уст |
| смен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом ст |
| си мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану д |
| едала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче ру |
| а: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одго |
| баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотел |
| Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S |
| а, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Са |
| сник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у ко |
| Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант |
| и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по |
| х госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и за |
| начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је |
| </p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и напра |
| о другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућу |
| еобично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из |
| т иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! |
| акли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, св |
| нџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског |
| де шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, |
| ти — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде т |
| три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло |
| од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, |
| п.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, |
| <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi> |
| Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са прич |
| ат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, с |
| по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> < |
| која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то п |
| ко по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од см |
| ад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па п |
| и, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме |
| да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одм |
| га дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ру |
| за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да |
| .</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} |
| шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати т |
| ељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску |
| ољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</ |
| ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни |
| по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као бр |
| ти се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва |
| .</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза |
| , а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењ |
| аријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и с |
| аче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по сел |
| је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања |
| затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том др |
| узике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и |
| м корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И |
| мету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме заб |
| е, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да |
| тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, н |
| нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини |
| постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у |
| час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да с |
| одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опе |
| од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да |
| г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио б |
| и познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде |
| ло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то нећ |
| вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, наст |
| рстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допр |
| вна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се |
| друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на у |
| љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да пр |
| </p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поск |
| /p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гу |
| уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и |
| ди које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа С |
| број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао |
| а под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{ |
| брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но |
| сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може на |
| а добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке |
| а обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — |
| зива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико |
| кла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на |
| </p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се реши |
| е у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одгова |
| милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет би |
| ај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, |
| ломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата |
| ић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док њего |
| лужбе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану |
| т година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему науч |
| ење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесем |
| је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је заса |
| дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се |
| арету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Ри |
| ећ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавиј |
| саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и ми |
| истар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</ |
| кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје ниј |
| р рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рач |
| свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљи |
| е, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако диг |
| ко добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, им |
| атори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ |
| зник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна диви |
| е и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p |
| ена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, |
| огао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стр |
| а неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, о |
| глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, |
| га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво сл |
| ула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала не |
| есна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и |
| њу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> |
| е би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ о |
| да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у тр |
| да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу |
| .</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад |
| госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образу |
| брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> |
| оче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што |
| који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за ост |
| ца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ћ |
| као за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице |
| ш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у и |
| и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да т |
| он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" |
| >Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су с |
| то су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општи |
| жем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине нар |
| оме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а |
| — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, |
| Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви |
| ицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаме |
| /p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођен |
| дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> < |
| диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она |
| нућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја |
| нда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљи |
| од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да |
| /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажн |
| вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже |
| мачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седе |
| на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p |
| ако се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до поп |
| како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> < |
| рема матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматичк |
| о ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај |
| о поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити |
| у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника |
| ј акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Пис |
| стише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, д |
| е само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још мла |
| — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p |
| к нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су |
| из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прире |
| ди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора |
| p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји па |
| ко, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да б |
| а допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто |
| има учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> |
| ав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, нав |
| е сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да с |
| а мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји |
| љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, |
| .</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велик |
| утаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока поно |
| разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — пр |
| алендару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, п |
| ник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену с |
| , колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} |
| о учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скром |
| крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети |
| уштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прош |
| ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно ј |
| и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној |
| <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно обј |
| <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што прили |
| вима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у |
| не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота в |
| ке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по јед |
| кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је п |
| сковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим |
| Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите |
| иде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> < |
| једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за ча |
| се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели пис |
| и се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро |
| три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети |
| а и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се |
| ртијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам |
| бриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике |
| данпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до |
| јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се ја |
| емпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране п |
| ику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), |
| p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам |
| а никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра |
| ја свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук де |
| , јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера |
| створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га п |
| опаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Д |
| лазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши |
| ут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа по |
| ож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафан |
| /p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару ра |
| ана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а и |
| акође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, се |
| једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у дру |
| ор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата |
| Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не н |
| ка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође пр |
| </p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад |
| дмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз пр |
| кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилу |
| у формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, |
| ени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најза |
| > <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у л |
| кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће н |
| ад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да по |
| еханџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у по |
| су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима п |
| ига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заро |
| потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири љу |
| ло и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешт |
| назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би откл |
| штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа виде |
| догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да ј |
| рса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi |
| своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предл |
| з затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забу |
| авље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и |
| жавна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу. |
| елим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> |
| да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи о |
| се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се леп |
| 63" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па з |
| а идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да |
| би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> |
| о нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело глав |
| заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> |
| ила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду |
| те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</ |
| будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку о |
| ај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{ |
| не да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p |
| да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим врати |
| које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се деш |
| ко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође |
| дно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп |
| но од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је |
| што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том слико |
| еде.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао |
| та то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одгов |
| било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једин |
| нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, |
| скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у ром |
| p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу гов |
| још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Ниј |
| трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, |
| , врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126 |
| ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запи |
| господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не при |
| огодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то |
| Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — о |
| т за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу |
| ебни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су |
| те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још |
| те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а по |
| те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му |
| .</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иб |
| г суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња! |
| практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу |
| а она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, |
| пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома |
| јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — уч |
| то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> < |
| н смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислит |
| али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то? |
| еког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом р |
| слити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образо |
| дино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешт |
| и дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви с |
| е да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— |
| , неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, |
| ко и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што јо |
| твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у ш |
| м — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} |
| о је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански уло |
| учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу |
| > <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао |
| ан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!< |
| ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ |
| ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мисл |
| </p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>П |
| ну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча |
| ити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране м |
| авади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Ста |
| оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не в |
| жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, он |
| сто у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега |
| p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чу |
| м.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта |
| прси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> |
| S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и |
| разговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Кр |
| еда!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне |
| и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb |
| Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диж |
| те!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад |
| мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глу |
| <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извр |
| гне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо реко |
| ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бр |
| 77" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркв |
| а се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погл |
| е фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Ви |
| ло те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пош |
| Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још |
| а само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана |
| а ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом разми |
| стељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад в |
| дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се |
| >— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да |
| даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седа |
| p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално |
| стане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је пог |
| екрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој д |
| ар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осе |
| зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда |
| /p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p |
| публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављен |
| чи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> |
| груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не |
| </p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="19 |
| случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стег |
| пљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апо |
| а очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — |
| } Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају шт |
| у кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и |
| ури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговор |
| па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p> |
| дан масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде |
| а, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближ |
| вању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута |
| ада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као с |
| Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он |
| че жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Један |
| му се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав |
| ше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било ко |
| напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче д |
| оп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила |
| супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа д |
| се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна гл |
| /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и |
| полит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> < |
| /p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је д |
| дина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао |
| и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и н |
| це?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> |
| тили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично сед |
| Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Дог |
| ој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кик |
| е му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно об |
| и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему |
| лих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проши |
| кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их |
| Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, |
| и, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на врати |
| е од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:< |
| ко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, т |
| је смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" |
| <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка сп |
| ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо јед |
| ави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да пр |
| најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, |
| — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нар |
| е дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процен |
| ог кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства. |
| ма.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру |
| анџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Д |
| стрвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома бог |
| де свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p |
| > <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави ка |
| њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадо |
| врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста |
| квени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, |
| е, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врат |
| ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим |
| поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго |
| а знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чек |
| скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он пре |
| ред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа би |
| астаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи |
| b n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети |
| </p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се в |
| а изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда |
| " /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочит |
| > <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа |
| це и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и п |
| дговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити |
| ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе |
| љив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па |
| а посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши |
| д у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</ |
| ти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене |
| е новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И |
| оспођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин В |
| те заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду н |
| ви са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о |
| е!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопр |
| г чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се |
| ином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не с |
| ајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Та |
| мет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њег |
| пу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави ов |
| али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види |
| механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p> |
| ију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу |
| и тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала ј |
| уго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двест |
| но поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да о |
| а длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и го |
| а нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину |
| ароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Ј |
| товица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица |
| дуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било |
| п да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне. |
| да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тог |
| о је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</ |
| т оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и |
| то ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то |
| ога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се |
| и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу му |
| /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мал |
| и, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас |
| сиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </ |
| дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пр |
| и да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је о |
| одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверов |
| е, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто |
| ; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> < |
| пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb |
| слио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она о |
| удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Пет |
| еним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се гра |
| те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на дру |
| је дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— |
| у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> |
| вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о |
| И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије |
| кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са ду |
| уд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изме |
| рану још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да м |
| аснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <p |
| ће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва |
| дан кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, н |
| рпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за нахо |
| бавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налаз |
| у у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</ |
| атим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи и |
| поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n=" |
| зеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брук |
| ветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да м |
| нда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после сва |
| Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао |
| и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад ка |
| г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак ун |
| му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном п |
| једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, как |
| ему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господин |
| ут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p |
| пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и |
| реба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му |
| >А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио стара |
| овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена |
| овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена |
| а му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пр |
| Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — у |
| > <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајт |
| и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју к |
| ик окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме к |
| ао пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то завр |
| из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње н |
| ме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из |
| објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фић |
| помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да |
| шљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви зај |
| редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се с |
| /p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а прек |
| тра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се и |
| ету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али |
| асни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид кра |
| брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане |
| лушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни |
| е гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са ш |
| ој са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагеди |
| не попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — |
| тегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади |
| његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. |
| <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако ј |
| p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлуч |
| даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један |
| з среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба д |
| S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја |
| село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</ |
| зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато |
| Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са |
| <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којим |
| ед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега. |
| ало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста пол |
| кова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ћ |
| о иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о дру |
| а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују хран |
| се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не |
| догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечер |
| огу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле |
| есет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали |
| еке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим др |
| на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет у |
| застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n |
| таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није им |
| оћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> < |
| руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља |
| ени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп глав |
| вему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> |
| 112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако |
| улац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка |
| г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло |
| реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли |
| војка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другач |
| ад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете п |
| ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>П |
| о колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то н |
| вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био мл |
| спир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје ди |
| излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p> |
| ет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долази |
| о је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Си |
| n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, |
| увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у сел |
| ошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не |
| рош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове по |
| о болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више. |
| забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости |
| кад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Миле |
| ају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте вр |
| еш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ак |
| људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је и |
| н канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је о |
| како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и |
| рипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља ти |
| су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помо |
| <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти |
| човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и |
| данпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувиш |
| {S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубил |
| ароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то в |
| е ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p |
| <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p |
| говори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто |
| се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај т |
| а:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино |
| p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе |
| ио дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад |
| атио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља г |
| едаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> |
| м! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за |
| њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објас |
| а мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб з |
| <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађа |
| же нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а о |
| ку, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при само |
| а полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем настав |
| би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушуми |
| у на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ |
| мо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — р |
| та, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох д |
| у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено |
| </p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кме |
| ре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није м |
| оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата |
| дељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, т |
| , то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законск |
| скера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако |
| руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и |
| у којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако б |
| ите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе д |
| — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџиј |
| емениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао |
| ци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући |
| м, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ће |
| p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомуч |
| И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треб |
| љства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете |
| рже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попр |
| бни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио |
| , ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била п |
| чен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могл |
| подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропад |
| мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу |
| та тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази |
| ије мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање. |
| p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?! |
| ! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљ |
| ад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А к |
| е разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</ |
| /p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста л |
| ољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад |
| , у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap |
| видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више |
| о живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у |
| публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на х |
| ирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гл |
| да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и млад |
| к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да |
| јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, чове |
| виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да исте |
| узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође |
| ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се |
| т — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, |
| го што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне неде |
| е, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и. |
| ви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И |
| зуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То |
| еренцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ни |
| то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако т |
| огло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази |
| ржава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадг |
| на за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, |
| тоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Км |
| а хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би |
| косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, к |
| ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</h |
| ћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој |
| /p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а тр |
| после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не |
| еч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито |
| о ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни доб |
| ријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна ш |
| д је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком |
| ана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на приме |
| сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је п |
| и, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припрем |
| а изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Зати |
| S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарош |
| ојој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Си |
| му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целог |
| <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— |
| ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада |
| ти, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје |
| , — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други чо |
| о је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња опш |
| којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време ње |
| з новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n=" |
| ли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и |
| обине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да пр |
| И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обич |
| ead> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</hea |
| е романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна |
| .{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написа |
| и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и нос |
| друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и д |
| оре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Кос |
| ка сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у |
| ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на |
| у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варо |
| е месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба в |
| ри, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним и |
| реба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ |
| тко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ст |
| море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која |
| ан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Ка |
| ућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Си |
| ашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцелариј |
| p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи |
| а које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро |
| p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем |
| промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не ос |
| је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа |
| господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— |
| Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- |
| љена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, из |
| написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која с |
| нам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) а |
| обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" / |
| ав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у |
| упу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо |
| ти рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, |
| </p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; |
| ребала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и д |
| су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станко |
| учју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> < |
| а кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су |
| м ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дош |
| , да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> |
| н на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком п |
| ула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још |
| иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Ј |
| потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави |
| ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата |
| ? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недоста |
| ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p> |
| а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велик |
| тра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртв |
| о што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи |
| в односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само х |
| ме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швинд |
| и.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његов |
| начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у п |
| е тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мо |
| иже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!< |
| то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како |
| т на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се с |
| ије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако пот |
| прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља кап |
| о људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек |
| прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер |
| јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, пр |
| е извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог |
| ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свасти |
| ећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p> |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Т |
| реја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове |
| S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или |
| љска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је |
| дчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим по |
| на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, как |
| по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу дв |
| <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зар |
| ја.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликн |
| Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као н |
| латим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p |
| гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је |
| <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно |
| поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти каж |
| пе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази |
| арени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — |
| Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. |
| и адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па |
| љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n=" |
| е ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — нег |
| дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, |
| еширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут |
| од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их |
| ор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их пр |
| мету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим мек |
| осподин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велик |
| а београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— К |
| њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није |
| S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обуче |
| по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава би |
| } Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} |
| ну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђ |
| жати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је |
| ћи шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а |
| (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара упра |
| ја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја с |
| тишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех |
| и сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисм |
| са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите |
| ом лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> |
| припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преб |
| видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у |
| како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</ |
| а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако |
| ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, |
| о да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма |
| ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Ма |
| и лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се гр |
| и ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мал |
| му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то |
| ! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала пр |
| — Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи. |
| х: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица |
| нуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-дев |
| сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште |
| одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па |
| } Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} К |
| али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нем |
| амо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали |
| и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ус |
| .</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп |
| у и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбо |
| ива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу |
| S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити ли |
| з разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш р |
| /p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, |
| кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ип |
| а дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек |
| држати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне д |
| да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија |
| ића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је бил |
| господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позв |
| пут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се |
| грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље |
| ођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби |
| подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да |
| господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које с |
| ину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, ка |
| о нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту |
| у кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем |
| воја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ј |
| ошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Как |
| верио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате |
| , и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева |
| о и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда |
| вари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће б |
| Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако д |
| ајзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се реш |
| , па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ ход |
| Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто |
| видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру |
| да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о |
| /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет |
| ао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на |
| правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди прем |
| длог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На |
| ија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се |
| која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у д |
| ’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са о |
| е Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступа |
| план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, |
| прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а |
| им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану |
| ачајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледо |
| са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мен |
| } Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> |
| и љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега ниј |
| а дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј јед |
| ти моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа |
| аправити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родил |
| — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим! |
| лац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио тужен |
| он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који |
| има, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му о |
| а да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, |
| е у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним |
| неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и п |
| о је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, |
| соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа |
| г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио |
| p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, |
| ар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример љ |
| хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари т |
| и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак |
| је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш па |
| цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну |
| учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још н |
| ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину |
| у забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица |
| ити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро д |
| ама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очи |
| ер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завука |
| упругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учин |
| n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачун |
| учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред врат |
| о да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени |
| е оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један арт |
| p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључ |
| ишта чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна |
| , јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p |
| и књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књ |
| даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром |
| а не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути |
| постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћанск |
| ђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено к |
| ео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под |
| ичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и не |
| ате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није |
| а Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је п |
| он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да |
| а су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о |
| сор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" / |
| сто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у ка |
| анимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома бог |
| > <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка о |
| ин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под чел |
| па, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао |
| дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!< |
| — А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш |
| гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух саши |
| је ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју за |
| е, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су |
| го свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и |
| музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу |
| н.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи п |
| иђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} О |
| е Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане |
| ом крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима ј |
| з далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем |
| о на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која |
| p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у |
| , шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од |
| у реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељуј |
| сто кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запре |
| ав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректоро |
| ач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Ма |
| лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и км |
| неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те |
| ја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него до |
| месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није |
| виреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да |
| ере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне |
| ући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је и |
| ; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе ни |
| те под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера уз |
| агази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, |
| пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а |
| људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и |
| аван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али |
| ако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} |
| а гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том |
| тави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а |
| ш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо |
| е очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу |
| ке општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела |
| приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела |
| , па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види |
| пио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им доне |
| кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и по |
| подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао |
| им!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Ко |
| родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p |
| абринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи к |
| шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо |
| мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све ред |
| } Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Зати |
| се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет |
| у њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} |
| план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му каж |
| лева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једн |
| виђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија на |
| у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело |
| е шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, |
| акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђо |
| сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом” |
| ћ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вел |
| и прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мисли |
| помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карт |
| И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>М |
| пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одго |
| ју о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранил |
| очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј |
| крет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, испо |
| т и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје поко |
| , — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да |
| м тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једноврем |
| са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, |
| тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга пр |
| о стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта |
| ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође |
| ко да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја један |
| ас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе |
| ив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у |
| "17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, з |
| ла би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак н |
| е томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи |
| приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p> |
| н.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека ч |
| p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише д |
| о музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секре |
| ина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагед |
| писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 д |
| /p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он к |
| ој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо пров |
| што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Ка |
| љка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњ |
| змишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што |
| е једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у нар |
| атног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места св |
| и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да |
| 23" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио ј |
| туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад б |
| <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на сво |
| ске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино |
| обудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То и |
| недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без те |
| Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме ж |
| инара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли |
| што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби |
| почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је т |
| имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> < |
| рија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комши |
| регледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси! |
| бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236 |
| .</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на шир |
| све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда |
| вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случај |
| тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже понов |
| ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, л |
| ише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова |
| ко.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Т |
| па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, там |
| ала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана т |
| ао својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p> |
| вда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашт |
| че:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато |
| ако се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља р |
| а, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци јед |
| Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривен |
| лни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећ |
| музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S |
| спођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме с |
| обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред |
| уком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна гл |
| меном.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико с |
| наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцелариј |
| ји је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да с |
| Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастик |
| ти већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мар |
| терао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, оп |
| тном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту |
| тогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и |
| еша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај нач |
| у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заје |
| у после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја слу |
| лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија |
| ревуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале. |
| наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле |
| Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је о |
| ли за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телегр |
| Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама |
| S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих |
| оше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка- |
| тијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посу |
| вештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу |
| па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави |
| е ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затре |
| дејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ с |
| n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева |
| сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ |
| био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један тргов |
| је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећ |
| е тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђако |
| што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чуп |
| и све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} М |
| из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар |
| каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p |
| То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и кос |
| несе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом н |
| ове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумц |
| олим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам н |
| икад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Ми |
| ромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, |
| <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар ниј |
| ски улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави |
| тиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи |
| <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Е |
| а главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се |
| !” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће с |
| а прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му до |
| припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао |
| Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио |
| капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Нед |
| родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се |
| разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи |
| ики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа са |
| дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је |
| личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је роди |
| да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како т |
| са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву под |
| ноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа |
| ре не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „ |
| а су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља |
| д је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у |
| у под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прв |
| ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог |
| ? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — |
| о, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје |
| у, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као |
| — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ |
| Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не |
| >— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— И |
| је... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче по |
| ји пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се |
| опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па п |
| немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и сла |
| ик „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилу |
| написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свасти |
| дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— |
| је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му |
| овали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та |
| ц онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево |
| али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу |
| вори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на |
| бору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се |
| p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а ч |
| ој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi |
| ностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ |
| би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, |
| траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није |
| придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удо |
| ан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад је |
| его закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, па |
| од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пе |
| ри једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће |
| челникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обр |
| још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Са |
| да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи и |
| ако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и пис |
| ма, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у п |
| то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто |
| ло, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци. |
| } Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете к |
| S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, ка |
| т му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман к |
| штине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепн |
| е, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погле |
| /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџб |
| лија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.< |
| тишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мањ |
| ао још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:< |
| обајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера |
| лзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p> |
| о!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћут |
| ни у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао |
| је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, |
| Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полица |
| ају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ д |
| јзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" |
| и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напуни |
| инио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би и |
| анин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p |
| ако му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Ми |
| ећ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а |
| се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпо |
| ога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе м |
| да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и |
| н изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет |
| знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим |
| опште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колек |
| што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, |
| е она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као пос |
| ејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, п |
| рпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крв |
| самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу св |
| у је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музи |
| попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потр |
| завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излаз |
| т-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у црк |
| евету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи |
| <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је |
| и, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речим |
| p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара |
| бог вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побле |
| а после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за |
| у у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођ |
| веравам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило ш |
| гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате р |
| аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један |
| дрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— |
| им добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искуп |
| Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у |
| иче на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеш |
| а ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за |
| не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> < |
| д једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би н |
| гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред на |
| ски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> < |
| а ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p> |
| Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Стан |
| не прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу нек |
| ца прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако ми |
| ратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још |
| — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е |
| је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} П |
| , море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И п |
| р је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари ко |
| чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим |
| и можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд г |
| под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као |
| ете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни |
| а нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — по |
| бу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и |
| е, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на је |
| м!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се |
| е нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> |
| нска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или ма |
| ше троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи н |
| Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори сме |
| е његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смет |
| та ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није |
| ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састане |
| , а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу соб |
| а се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која нос |
| т, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је сло |
| .{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> < |
| и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао |
| /p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење |
| би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња |
| >Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што ши |
| дници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних |
| је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда |
| а плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем од |
| ма разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру |
| ада се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарен |
| а акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и дев |
| о упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n=" |
| али, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55 |
| </head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, о |
| и дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што сл |
| ризнати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче |
| самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја к |
| ише од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> |
| ихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а |
| ош једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућ |
| се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиа |
| ољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и њег |
| и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други |
| није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби |
| и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „д |
| а Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су так |
| а је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Л |
| случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедб |
| ор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb |
| или.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! |
| свим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — |
| о село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од л |
| сац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао д |
| у племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у |
| е да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко |
| е се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата учен |
| ици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p |
| И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло т |
| одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то |
| награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа |
| S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао чов |
| сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек и |
| рује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} |
| b n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе гос |
| прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора |
| ли учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господи |
| естрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Пот |
| ти.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Повер |
| д кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело |
| он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „ |
| ршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знањ |
| еби, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, уј |
| жи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештица |
| ође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену це |
| о шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зар |
| ог приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{ |
| е рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> |
| олео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се ду |
| о дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, |
| е врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика |
| и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиљ |
| ја.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде д |
| опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> < |
| ло! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Го |
| је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у суд |
| рже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата |
| раво, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да |
| у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на |
| потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само бата |
| кџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се |
| плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не |
| о дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити јо |
| селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две по |
| То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је од |
| наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје |
| ружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то ко |
| кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио |
| > <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</ |
| есу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им из |
| естру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима |
| јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и т |
| о мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} |
| соје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p> |
| ! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето та |
| е изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли |
| p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господи |
| ојој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тет |
| мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много ран |
| е познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за |
| у, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} До |
| моубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах |
| , не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га |
| ике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за |
| адоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко у |
| овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаес |
| л’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и |
| <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво |
| а и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симо |
| /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се в |
| проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ов |
| се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цед |
| хта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљ |
| ке нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме |
| би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме |
| ију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи |
| да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, мо |
| нове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потр |
| устили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге со |
| формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то не |
| се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила јед |
| су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — у |
| а.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је пр |
| предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте ре |
| на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе |
| о!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>О |
| тале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ траж |
| рата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само |
| се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и |
| е — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p |
| , узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не мога |
| ез прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читањ |
| онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с |
| вао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново |
| војом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају кос |
| сара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја< |
| свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Боле |
| едно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, |
| дозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ по |
| ђица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, к |
| р тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То м |
| две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову ст |
| и излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки |
| бу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је С |
| уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Си |
| S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но |
| ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и |
| ао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље |
| ардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних з |
| сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, |
| које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако |
| дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h |
| питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од |
| шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек сам |
| , вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем |
| оћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, п |
| р и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако |
| „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не |
| „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не |
| кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <p |
| што учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, |
| >— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, чет |
| Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, |
| манчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз |
| да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света |
| ни госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>На |
| мет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу |
| .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на |
| купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, |
| и ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви |
| свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наст |
| на по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде такво |
| да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а |
| ије била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза |
| народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година |
| такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и б |
| , мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S |
| ад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као ма |
| Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} |
| и, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Ка |
| то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров о |
| , како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата в |
| И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни ј |
| аст.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гла |
| неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло при |
| кама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се сваст |
| овеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а |
| се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа св |
| е нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ |
| Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наста |
| рође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Н |
| >Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински |
| зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стој |
| рм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и в |
| исар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам |
| десет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</ |
| је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи са |
| брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључа |
| ину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да ка |
| , а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да |
| робљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у г |
| оче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</ |
| ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка. |
| смом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црн |
| не на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глав |
| теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на |
| ести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чок |
| насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да гос |
| им нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошл |
| а страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови |
| Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> < |
| себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и д |
| оју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то нека |
| Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачи |
| згубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не |
| и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд п |
| додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, |
| ем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени ј |
| урио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено |
| на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и из |
| нџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било |
| иму на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прел |
| овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или |
| >— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово |
| један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго |
| е дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и доса |
| отребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева |
| са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, |
| са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума |
| а са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви |
| се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви прист |
| га а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па от |
| зјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — |
| ућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражим |
| ктикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо д |
| ам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, |
| {S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја |
| дан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и |
| емој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он наш |
| и као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох |
| — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да м |
| > <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не |
| бајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А |
| да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за |
| ати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> |
| е лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи |
| , тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па кол |
| кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, нег |
| ојом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегл |
| о, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми н |
| ам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чуј |
| га ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био |
| .</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директ |
| одаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, |
| од „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад так |
| е те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и |
| ије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице и |
| ате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удеси |
| лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Са |
| монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, м |
| краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, |
| тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у проце |
| ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла |
| {S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку |
| говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Б |
| а детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад |
| ећ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако |
| их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у м |
| дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговин |
| ју и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противреч |
| врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, о |
| сак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> |
| <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола сел |
| друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје |
| а, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, н |
| разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ј |
| али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у рече |
| раги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, |
| <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мен |
| — Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник |
| обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара на |
| цији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад поглед |
| и ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде |
| ознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшил |
| тан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се |
| на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће |
| е у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, је |
| не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— |
| ејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала н |
| .</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" |
| ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, сам |
| е ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— |
| </p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па |
| p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам каже |
| ма теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет н |
| то, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити |
| донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кме |
| отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поч |
| рса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да |
| гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или м |
| разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па п |
| ?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Си |
| Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и ре |
| ти.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p |
| да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и ов |
| он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава т |
| рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како |
| шике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роск |
| препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вр |
| их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — в |
| ерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опро |
| ете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукл |
| требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило |
| а завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тад |
| Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и |
| ead>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову гл |
| <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно |
| и ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућо |
| што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су |
| , пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а |
| ногим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издр |
| глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131 |
| ој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф |
| мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, |
| извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при то |
| прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима од |
| " /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави |
| Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљ |
| , нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и |
| чних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је тако |
| пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест |
| ог продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са |
| удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ниш |
| оље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много с |
| куња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и на |
| и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни |
| ја сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега дв |
| ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, в |
| одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису на |
| љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сест |
| во.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за је |
| о.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као шт |
| >— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" |
| ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p> |
| вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, |
| ш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљива |
| да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месе |
| епрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана пок |
| о привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је |
| несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...< |
| жила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих |
| Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p> |
| Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— П |
| А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна по |
| се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> |
| } Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са |
| јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали п |
| а примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вешт |
| тричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са г |
| иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случај |
| е су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хо |
| вари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас |
| двојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за |
| ници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција |
| ужење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе |
| рманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојк |
| да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник |
| кашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо |
| о и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајк |
| исаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, госп |
| ј треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће п |
| ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и |
| мо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не |
| еди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим муж |
| Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону |
| оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неб |
| оноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
| ј седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка |
| " /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је |
| краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговор |
| азао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није |
| рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио |
| дварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А |
| овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јаг |
| четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>П |
| си!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да од |
| и, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни пред |
| г ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео доб |
| из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров |
| а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И м |
| ви поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита |
| ове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза |
| ења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, чове |
| то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, нес |
| га реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисав |
| ао кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондук |
| е сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристад |
| се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добр |
| прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а о |
| агодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички ил |
| купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди в |
| поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али |
| чајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ак |
| ога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота тр |
| ћете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, |
| што да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман по |
| једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ |
| то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спа |
| спа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — в |
| — Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је |
| рају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све смет |
| у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без |
| жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из про |
| чини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекин |
| ме своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а н |
| избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учи |
| удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и у |
| један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задово |
| м кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да |
| рећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} |
| ан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар поз |
| м именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична |
| азбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја |
| .{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у к |
| евљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљин |
| том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета з |
| i>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога рома |
| е иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p> |
| едај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик! |
| кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колик |
| дине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе го |
| кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја мор |
| ишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели кап |
| оца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учи |
| Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је истор |
| тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, ов |
| у, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори |
| о и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника |
| ласу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим по |
| чин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што |
| м и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} |
| шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љуб |
| артама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи |
| својено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради кој |
| као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Ка |
| на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене |
| ђени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове |
| не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још о |
| идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за |
| грешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелеп |
| их, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и |
| главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцелари |
| е редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана. |
| изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у |
| жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се ди |
| омисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет ни |
| оспа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Нек |
| те ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Мил |
| могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било л |
| воту осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако |
| ико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је т |
| азбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, пого |
| зад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — |
| е он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</ |
| и кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе |
| орног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пр |
| то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, |
| ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="11 |
| ски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзин |
| о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљд |
| <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О |
| по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и т |
| еп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и д |
| да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— И |
| фани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невољ |
| — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p |
| ти, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, |
| бља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није зна |
| карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p |
| /p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p |
| мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p> |
| да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад |
| ”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Мол |
| ку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему. |
| а. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p> |
| лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила д |
| и мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи |
| /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године слу |
| би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb |
| катска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћ |
| ју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо с |
| еса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, |
| </p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта |
| ео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Ма |
| октору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сва |
| ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад |
| ру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори п |
| падија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао н |
| , Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у се |
| средном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један чове |
| те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би |
| ето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од |
| а под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас от |
| на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице |
| роз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмет |
| ствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и |
| и, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече |
| вори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако |
| емо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p> |
| селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао |
| р невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете уч |
| ма јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, раз |
| Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међу |
| господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} |
| ! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до ка |
| !{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— |
| прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се н |
| м речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља |
| и љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави |
| је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, у |
| в се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник ле |
| Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и с |
| оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам |
| г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпо |
| ну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћнико |
| ећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, |
| за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се врат |
| ју.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатр |
| а и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уост |
| ика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луко |
| пуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже |
| било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на ја |
| а са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ан |
| ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невино |
| тлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљ |
| , В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску прип |
| ед дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра пед |
| ете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о |
| о да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише о |
| хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, |
| , осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} И |
| ишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње |
| p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да д |
| е да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изи |
| ео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крст |
| е трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи |
| и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Сл |
| и госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! |
| ги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре мол |
| о — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке субот |
| тана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — |
| равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћ |
| е ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако |
| рите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара по |
| слите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — О |
| а, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јо |
| и где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, |
| говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, |
| , госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од |
| и отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> |
| случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би в |
| <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Т |
| ка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао |
| ру који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одма |
| нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погл |
| њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрин |
| ета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та ј |
| и треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p> |
| ијатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ниш |
| никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама |
| г ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Ад |
| јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако |
| } Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понес |
| „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, |
| ина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, |
| а сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291 |
| на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви доса |
| на повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ниш |
| ужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно п |
| и сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} |
| или свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује ш |
| ра забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара |
| поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што |
| ТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћат |
| деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојак |
| сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone u |
| ја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш он |
| > <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div typ |
| и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој |
| ом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, к |
| — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан |
| о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење |
| десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толик |
| и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орн |
| ба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он ст |
| ад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и д |
| реплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те |
| ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник. |
| ead> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уорта |
| оли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими јед |
| индерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући |
| или, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинс |
| ла умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То |
| је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од |
| > <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али с |
| женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово п |
| ло и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину С |
| Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата |
| за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све д |
| и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој н |
| бирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао сво |
| ни која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му |
| да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није ко |
| нограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне марам |
| та као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете |
| па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S |
| ијатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не ис |
| суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало |
| ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Нек |
| и на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и св |
| вима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе |
| , и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у к |
| и и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан |
| после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао |
| <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар пр |
| и свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о |
| ме.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа |
| ко готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог је |
| бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној п |
| затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— |
| .{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капе |
| ости и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког |
| није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне ко |
| а своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео |
| кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш му |
| јана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очи |
| и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.< |
| ста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ ч |
| би име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и ц |
| врди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку ш |
| ма да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милево |
| едељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попу |
| је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души |
| ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута |
| е велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџија |
| суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" |
| ринову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције |
| с је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући |
| по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Сед |
| ле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у |
| ри водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати |
| већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно ј |
| „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2 |
| ге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S |
| ће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погоди |
| ће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да б |
| нова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конфере |
| сет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би |
| ЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима |
| дну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте с |
| е доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="12 |
| ачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођо |
| , него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до |
| стати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић |
| је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуња |
| а романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након |
| најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Нај |
| олико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да и |
| чунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћани |
| у, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели |
| рал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док |
| , јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не |
| нувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, |
| че да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфи |
| бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини |
| е краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> |
| па-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад |
| читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић |
| вега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала |
| <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што |
| ли одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је би |
| нференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло |
| го плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког разм |
| поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега. |
| } Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено |
| <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> < |
| ха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до нед |
| p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А м |
| и Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па |
| ете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</ |
| објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује сво |
| дноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, |
| а Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глав |
| вно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па |
| то, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и к |
| прави глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок мен |
| е може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p |
| овери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа д |
| Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има |
| /head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и |
| га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, |
| неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, ко |
| но свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душм |
| , поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуште |
| и у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јероти |
| аходче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак пре |
| у.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке не |
| о дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div |
| тави.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, ка |
| ом звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим |
| утим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је |
| p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и |
| управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара н |
| господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n=" |
| седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фи |
| уме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми |
| он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се н |
| м.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену де |
| н благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> < |
| ан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје |
| тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао пр |
| сак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од |
| ј с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома |
| а боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на |
| , он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљк |
| м Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи том |
| <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла |
| пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим |
| живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанст |
| ански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал чо |
| т човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је и |
| 59" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S |
| ош је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује |
| ва.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да |
| атну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ |
| ење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми г |
| друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може би |
| ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој |
| емике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа |
| га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете дав |
| си порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два ако |
| } Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, госпо |
| ора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда не |
| на врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не н |
| ица, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грл |
| ли па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох |
| сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, |
| рете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплат |
| сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје К |
| и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> |
| ђа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p |
| ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића |
| е једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видет |
| фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.< |
| ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не |
| а неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћен |
| — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се о |
| {S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати так |
| <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и |
| то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „о |
| Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми напи |
| јпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасви |
| ри он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам д |
| сет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и х |
| поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на ј |
| пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapt |
| олико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете |
| а-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита |
| дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а |
| дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — с |
| како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже |
| нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једа |
| нталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То |
| где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежу |
| етку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час |
| вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све |
| е питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полеми |
| > дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зуби |
| вници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са |
| м се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, км |
| службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то |
| су ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџи |
| д тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба по |
| а три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му |
| <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се |
| до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција. |
| та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприл |
| едељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшик |
| тле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне |
| нску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, г |
| ледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, |
| грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Гра |
| ) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, |
| око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, |
| ра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.< |
| објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <p |
| проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након ме |
| шта, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати |
| чекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састад |
| тра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, по |
| толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!< |
| ан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла |
| <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— |
| од у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, а |
| , него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га траж |
| или под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је пол |
| ељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа.. |
| воме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад ни |
| ве полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин |
| то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — |
| и, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су |
| S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, |
| па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, оте |
| писао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе! |
| о што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са |
| виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде |
| де доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора |
| } Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими |
| нференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да |
| још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спази |
| и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној но |
| продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ов |
| ter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које |
| ter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p |
| ter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> |
| ter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак с |
| ter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која н |
| ter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суд |
| ter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља |
| ter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељк |
| ter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Т |
| ираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он |
| исар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат |
| ба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p |
| ити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димит |
| и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта к |
| „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „н |
| без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек |
| зад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, п |
| грали <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је |
| се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док |
| ога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо жи |
| p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и |
| оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репута |
| их могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад |
| због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстрат |
| ter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза |
| сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је не |
| ак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „прис |
| шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај ба |
| уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „ |
| Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> |
| едница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвоје |
| фу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем тра |
| сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, |
| родавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може |
| ter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотич |
| сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче гла |
| д би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног про |
| купила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са |
| опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, |
| узике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајде |
| ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тон |
| прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што |
| та само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</ |
| правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један |
| ча. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена ка |
| во и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из со |
| води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемп |
| лека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки |
| } Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође |
| S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па |
| ло његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и |
| или су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је |
| е!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова |
| го је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а са |
| и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам наста |
| а низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Б |
| е постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно |
| по живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га п |
| старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и нами |
| ије могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја |
| ошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у д |
| не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — |
| колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датум |
| ила реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође го |
| јим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распоре |
| га прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у |
| очијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици |
| ла тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста сам |
| у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, |
| о да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то с |
| к који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и |
| ог реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога дру |
| добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па |
| састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једа |
| га ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те к |
| зара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да кр |
| хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две |
| век у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, |
| него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после |
| трнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је зака |
| ине баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло |
| отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дет |
| је надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фи |
| а шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, |
| четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачу |
| ако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита |
| а, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта |
| и по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параг |
| аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — к |
| о.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа |
| </p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „прис |
| тави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запр |
| погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дв |
| е, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаме |
| је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново |
| к, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. |
| ишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још ле |
| „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десил |
| штини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А п |
| оспођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пу |
| и пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крај |
| атски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека |
| и сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако? |
| ам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га |
| у који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три |
| зад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Доша |
| ор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица п |
| оше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бо |
| им сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на ул |
| и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре де |
| ане су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких ко |
| је, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плот |
| на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p |
| Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа |
| ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла п |
| 3" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што |
| ати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! |
| ме целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћ |
| ме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говори |
| ок су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није |
| коше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац |
| његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па |
| кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељск |
| ледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене п |
| и кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То |
| но је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран |
| поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест ср |
| </p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш тол |
| ше него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест м |
| p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p> |
| тало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана д |
| Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капет |
| ек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, шт |
| та, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као осло |
| вно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено |
| pter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која ни |
| id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота |
| ter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који |
| Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родит |
| но проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико бољ |
| еби који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и је |
| ку да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чуднов |
| па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p> |
| ељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав |
| .</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као бори |
| а оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Пи |
| лагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнак |
| да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без о |
| ом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гу |
| <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога |
| омоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најж |
| сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало |
| ичине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је мла |
| ги пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И та |
| што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар де |
| а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, |
| о не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, |
| ша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— |
| {S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а |
| акву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а |
| и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћв |
| теља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао д |
| њу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге |
| ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен. |
| спа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те ка |
| елепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка з |
| а, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би ов |
| ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах |
| невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та по |
| ла.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ ва |
| граду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће д |
| епе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” прест |
| у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код њ |
| к покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив мо |
| којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у |
| а очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се од |
| угачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате |
| астави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразло |
| му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога п |
| p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш д |
| или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ам |
| , брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен |
| не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџиј |
| — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!< |
| — Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно сас |
| ред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски |
| лицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би |
| не грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изреч |
| е био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и |
| ав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше пов |
| као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања уч |
| своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, |
| Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, к |
| ра мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> де |
| вој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, |
| римити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу у |
| овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и пис |
| сило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — |
| Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која |
| лу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у < |
| тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лек |
| але су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би с |
| ут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од в |
| Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> < |
| /div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage" |
| /div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинс |
| аже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а |
| запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужас |
| весно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном п |
| ошћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно свет |
| и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошло |
| адојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на |
| х је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разб |
| на питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> |
| ога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком с |
| мо још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</ |
| љева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе |
| али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро |
| свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант |
| сет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у деве |
| а свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет |
| — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да |
| ама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцел |
| ам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био |
| ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати |
| лбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплет |
| мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је |
| па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и |
| вата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја |
| цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што |
| то ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица |
| ство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Р |
| ="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ро |
| е кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо |
| богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Неде |
| аза брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први ср |
| тав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> |
| д вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госп |
| шио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркв |
| сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> |
| динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати ка |
| о десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе ј |
| само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Не |
| јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, те |
| и у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, о |
| узе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, |
| ет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала к |
| сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" / |
| ли кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да |
| и да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила |
| које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест ме |
| Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну у |
| арантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израч |
| еца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда |
| је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а г |
| аховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани |
| да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макн |
| о пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле гово |
| довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми дон |
| управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— |
| ter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недељ |
| сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо и |
| њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само пра |
| крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> < |
| А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми чита |
| о да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго |
| стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рик |
| ити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па по |
| не језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Н |
| S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назо |
| догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама с |
| свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлог |
| ави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један ин |
| и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе трен |
| рао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Б |
| па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни |
| арства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не м |
| , онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> |
| да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те |
| огу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно з |
| деницу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумр |
| сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио б |
| аље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном да |
| а вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један ли |
| ници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само ш |
| умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад с |
| очито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете л |
| крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то гов |
| разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакл |
| ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако |
| <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на |
| прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и пуб |
| рдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; пог |
| ва</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа |
| чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта |
| е пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам |
| аластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко |
| врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију |
| у.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Б |
| ут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Н |
| о спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било |
| го него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она |
| е где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта |
| општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те |
| цнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, с |
| логу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем |
| у, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодни |
| ћи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш |
| их извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је |
| — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} З |
| опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Авр |
| поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко н |
| .</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> |
| ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да |
| ој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше ве |
| а се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми |
| а и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се |
| дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну др |
| его да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву с |
| а се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више |
| > <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио д |
| у се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, в |
| да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљен |
| и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка |
| ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла б |
| актикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикан |
| , немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — уз |
| оспођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност с |
| реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако н |
| p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јес |
| Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малоч |
| мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније |
| боте би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кириј |
| суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет д |
| ка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p> |
| p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да пл |
| ће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој |
| /p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај |
| це, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнс |
| је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за соб |
| ара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантов |
| . Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони |
| е просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — |
| на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца г |
| х хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво гла |
| Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе |
| ко ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми же |
| дисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто |
| а његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој же |
| Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по трид |
| ер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам |
| паде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p |
| вши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находч |
| , ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у за |
| ео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>У |
| већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, ут |
| занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пр |
| ћи материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све ј |
| — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш. |
| "271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — |
| разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p |
| .</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде |
| сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учит |
| /p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младала |
| — Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је је |
| осле подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је пита |
| држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Про |
| о плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скром |
| азговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји |
| , господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, з |
| не звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> < |
| са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се м |
| била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло об |
| истаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p> |
| каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћан |
| </p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.< |
| ли, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о |
| ја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да |
| итање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{ |
| ара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него л |
| : — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме |
| је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, |
| д му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не зна |
| Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи матер |
| новато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} Н |
| мане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста ве |
| ивот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна |
| елепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше |
| аква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка. |
| и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног ч |
| е савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он |
| породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се |
| и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа М |
| штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића |
| <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— З |
| дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да на |
| нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не |
| едну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију |
| ежио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p |
| , па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додиј |
| ило да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, к |
| ка, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа |
| име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p |
| одне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> |
| p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти д |
| е ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само |
| комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, д |
| ов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.< |
| ограму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није з |
| било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога м |
| а свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, ал |
| варицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стиг |
| ари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану о |
| то би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> |
| едиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p> |
| ли у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађ |
| ожете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите |
| Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му |
| ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! |
| су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p |
| и, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете так |
| д си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског н |
| ели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на нав |
| спа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — из |
| а њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, и |
| им сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред |
| ону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет д |
| но платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих во |
| д у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, |
| пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне |
| 9" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар па |
| а погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника |
| а госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p> |
| он има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље |
| <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек |
| > <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— |
| аветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рач |
| о кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} П |
| змислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— |
| > <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пе |
| у реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дет |
| "268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати |
| . — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би тре |
| морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад в |
| /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима |
| ољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећ |
| аставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n= |
| уком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остав |
| — Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остав |
| ину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и |
| и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе |
| ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предл |
| е упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једно |
| p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p |
| кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју |
| смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е |
| ли да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, |
| и, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју |
| ад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао |
| иш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро |
| овато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо |
| а на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма |
| ји пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на |
| у бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</ |
| откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нис |
| о ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ н |
| госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ам |
| недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још |
| чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Си |
| tone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-М |
| „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се л |
| ата Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћа |
| ржите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— |
| ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће |
| је се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и при |
| ог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова |
| мности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут |
| пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па |
| ковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану ц |
| e"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗ |
| лава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА |
| само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред о |
| з икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p> |
| се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви |
| обила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на з |
| о то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, п |
| о:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдаш |
| у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопш |
| , износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија од |
| леде.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима |
| вест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго н |
| од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим |
| и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли |
| сао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а |
| ака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање |
| општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио |
| } Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, |
| /p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се |
| ене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— |
| е продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А ш |
| ани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> < |
| вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд |
| нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћат |
| ква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се |
| је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у |
| н и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање |
| </p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, |
| p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у |
| мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — о |
| последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је |
| и своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу само |
| p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> |
| ка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чује |
| га романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десе |
| тета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те б |
| е, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — уч |
| милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће |
| ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођ |
| нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада ва |
| ше, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад с |
| поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p |
| осподина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај то |
| а пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! |
| ву и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се на |
| адоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од |
| нацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз |
| дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ з |
| е из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А ко |
| човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на |
| био, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на поло |
| дбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му. |
| дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадн |
| дисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, |
| сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена? |
| џији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> |
| оји начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Та |
| угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће |
| сти једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може |
| > <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад од |
| ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</ |
| чна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — |
| им — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђав |
| ди рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га одн |
| данпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шт |
| .{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми |
| Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим д |
| друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа |
| вукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} То |
| и, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред оглед |
| ку радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невин |
| идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Р |
| ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првип |
| 275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ћ |
| пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрад |
| , друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и с |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</hea |
| ете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим н |
| ље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Њего |
| страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпо |
| а стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може |
| већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике р |
| јка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препућ |
| днети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нис |
| једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сим |
| :</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачн |
| Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а леп |
| и не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и п |
| носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу ча |
| авна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе |
| продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, |
| давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћу |
| ар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онд |
| олила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битан |
| овно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је |
| за мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој же |
| ише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бит |
| амо да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корп |
| S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је та |
| је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме! |
| станак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после крену |
| и остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крма |
| јасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само |
| тера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице м |
| ељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претс |
| начи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а те |
| чи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и п |
| о, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Бос |
| е с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или мо |
| кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима |
| постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његов |
| р. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут п |
| чајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој жен |
| <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере к |
| поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију. |
| ћи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> < |
| .</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и км |
| јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p |
| чити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке |
| — Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb |
| уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са |
| авна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> |
| ри Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону т |
| з поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављ |
| — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата по |
| вља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођ |
| не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вра |
| з цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа |
| мити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељко |
| ђе ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, |
| <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и |
| Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како |
| боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено. |
| музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао сво |
| Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно усп |
| појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то св |
| ријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими. |
| росу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад |
| .{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљ |
| ца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позо |
| огласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као пит |
| /p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> |
| а битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p> |
| ц, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бив |
| {S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још стра |
| лза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ |
| {S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу го |
| засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака ко |
| се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ниш |
| сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>С |
| леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су и |
| S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица де |
| S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да г |
| е пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, |
| бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се |
| срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жениц |
| се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави |
| иста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} |
| отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p |
| ло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, |
| езујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и распо |
| а Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете? |
| неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је у |
| едати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут |
| гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта виш |
| мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара |
| не ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели пис |
| је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у |
| друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој р |
| „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад |
| војим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређуј |
| нику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао ј |
| а.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дув |
| дина и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p |
| е задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има с |
| па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанк |
| кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута д |
| и:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, |
| ек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предла |
| а чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доц |
| } Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају |
| ојим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и |
| е један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се пој |
| едан!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста |
| ло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слуш |
| жић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да |
| к одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жанда |
| јима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других кој |
| ш и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, д |
| бав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љу |
| а се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за |
| државајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ |
| , јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике |
| да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још д |
| под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође |
| ажили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све з |
| во дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.< |
| има према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом који |
| госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то |
| уо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимуна |
| а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага |
| лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да иза |
| них идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима превар |
| Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како ј |
| вани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек кој |
| г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим г |
| p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p> |
| су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и |
| ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што памет |
| p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе |
| друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за |
| ни која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} |
| акона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — |
| пуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па он |
| , која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром |
| је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет от |
| је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мисли |
| им — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> < |
| лза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно |
| е селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, ч |
| у, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друшт |
| > <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек |
| ченик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео |
| као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Неде |
| ксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојен |
| заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго |
| и му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не |
| овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дет |
| јка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајт |
| бећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, н |
| е врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публиц |
| да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А |
| тар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја в |
| к и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, |
| то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друш |
| госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво |
| ише за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, дец |
| спођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да |
| S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво тр |
| лицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио |
| ав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за |
| е, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе |
| ну, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред в |
| ит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p |
| се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпр |
| ана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.< |
| > ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се ни |
| као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене |
| промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да прошируј |
| гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа |
| м он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му д |
| д је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да |
| дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао ж |
| пругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу |
| 5.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати |
| одину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље разм |
| днако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, |
| луђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље |
| један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље |
| ор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пут |
| расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера ум |
| ...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући |
| се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке л |
| {S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна иде |
| идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, |
| и и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapt |
| опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, к |
| е сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је |
| енију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би |
| гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио |
| и такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и з |
| се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и |
| о десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се |
| те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, |
| , а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође с |
| из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка |
| ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе ње |
| пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије. |
| сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да |
| вам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да |
| нај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми |
| ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да по |
| у по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или поме |
| можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да вид |
| утао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти м |
| седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настави |
| графи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мац |
| валио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, у |
| >Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, |
| о носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет за |
| икнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам о |
| икну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ б |
| и поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разв |
| те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као к |
| довима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома по |
| па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</ |
| Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да |
| момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријат |
| хваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је б |
| с готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфс |
| сто да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> |
| љи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрп |
| , те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </ |
| ли капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше н |
| p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb |
| ахну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прош |
| ски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Каж |
| у пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} |
| исли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</ |
| .{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиља |
| неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте к |
| дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто п |
| ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се т |
| екну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весел |
| што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p |
| у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој |
| — Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; з |
| p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу боле |
| то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" |
| ао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлаж |
| у позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p> |
| је и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће |
| косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом |
| својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је |
| овек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги водениц |
| товог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син |
| оспа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, |
| ко ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} По |
| еда благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало п |
| рилике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знат |
| ене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати |
| Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто про |
| олу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто пр |
| , иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са п |
| >— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интриг |
| ј кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет |
| тина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Паји |
| етио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома |
| , гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испра |
| је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и |
| о овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господи |
| .</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ уз |
| тролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обе |
| и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна |
| четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p |
| „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта с |
| на:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Јед |
| ар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала са |
| ара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слуша |
| — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке субот |
| сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се |
| ете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога |
| одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе да |
| — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — згра |
| хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, |
| хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више |
| са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што |
| вања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.6 |
| плаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 16 |
| ања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} |
| ко нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> |
| вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако т |
| ића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржава |
| женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање |
| инара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестр |
| о није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жен |
| знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесе |
| а тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и к |
| <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парни |
| колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Мил |
| ам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> |
| огу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар |
| ете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, |
| ју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно |
| р да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за с |
| т одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пол |
| после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђ |
| данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те с |
| је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала |
| ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете |
| у да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с т |
| а.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође |
| ења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>Н |
| амо зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазниц |
| вати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у |
| Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је |
| <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад |
| p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— П |
| у, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћат |
| кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, |
| дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— |
| , већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, ка |
| > <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још ј |
| А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче км |
| е је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим два |
| ј у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разгов |
| ечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.< |
| Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно |
| глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p |
| и:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца саж |
| Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољ |
| летеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, |
| нуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у |
| од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их |
| ог лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу |
| ервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким но |
| розор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госп |
| м, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити |
| те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао нап |
| је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оста |
| едан сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.< |
| госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова |
| итивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, |
| се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али |
| нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој |
| е своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа |
| днога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, |
| у, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо |
| се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете нека |
| пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову |
| } Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{ |
| ду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Беог |
| ="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је |
| тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразо |
| у и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, и |
| хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само |
| чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> |
| чиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> |
| „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у том |
| господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по г |
| скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које ниј |
| се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општин |
| н узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантлич |
| танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза. |
| да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво т |
| забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно |
| но.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, |
| у свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и |
| Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у м |
| д локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за |
| хтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, |
| је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хо |
| еље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, |
| ановимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље |
| па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам |
| ако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, |
| благодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа |
| трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове п |
| брота Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рек |
| П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за са |
| Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога поро |
| ијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај пу |
| и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чук |
| видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да с |
| да кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узв |
| му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управни |
| .</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и нак |
| и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио |
| то и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила |
| адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а |
| зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебив |
| , тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до |
| ти пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p |
| Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису |
| је са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно А |
| у као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разил |
| сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Две |
| врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кр |
| јављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш |
| и за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи |
| пеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, за |
| /p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљ |
| и, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази и |
| , а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува д |
| еби једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су |
| , па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неи |
| ребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фи |
| ва воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" / |
| еним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} О |
| ца све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, |
| се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једн |
| ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној |
| од народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p |
| Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за |
| 17" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред мој |
| мела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, |
| > <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— При |
| ог тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!” |
| мицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама |
| ка дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је со |
| Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се |
| вим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало з |
| , већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и с |
| мисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем. |
| /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на |
| Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не б |
| онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из на |
| па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е |
| p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усв |
| посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље |
| та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да ни |
| пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће у |
| , кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли |
| а бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће на |
| ио толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати |
| да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет д |
| ом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко де |
| такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају |
| доследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. ко |
| ељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут |
| а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не м |
| са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адв |
| p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Го |
| , ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу |
| пничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов д |
| картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење |
| погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене |
| врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева |
| подин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа ме |
| редим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — |
| а, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати са |
| кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотског |
| ова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим чит |
| де сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у |
| смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја в |
| ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија ч |
| ружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела |
| } Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога т |
| то, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који г |
| дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p |
| госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разум |
| млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са по |
| па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад јо |
| p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска речен |
| — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Бо |
| ро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа |
| а, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се ок |
| а Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, |
| кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем |
| : „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па сл |
| релепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се про |
| ма, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би м |
| ад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге |
| граф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јес |
| оја су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гл |
| н немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсо |
| нао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па д |
| им кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на стан |
| бливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без кор |
| платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> |
| нутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> < |
| радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пош |
| сује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један дру |
| велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} |
| најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је жив |
| {S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе н |
| грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p |
| је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У мех |
| оља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не в |
| службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се п |
| е волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која ј |
| стала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђ |
| Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао |
| тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, л |
| ију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасв |
| , које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима |
| решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p> |
| га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, бр |
| ред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а |
| пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бранић |
| и, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p |
| би размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда |
| добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— |
| ајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне с |
| мојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, |
| ем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако |
| ога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а |
| вога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и н |
| гао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бек |
| и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол. |
| у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено о |
| а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="2 |
| од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак и |
| се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и |
| ет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па |
| ме радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му |
| ба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте м |
| су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да з |
| ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара в |
| p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— |
| {S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене об |
| ади прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, к |
| ационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде |
| смеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане би |
| оје јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крш |
| ву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се д |
| ао да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата |
| мртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До |
| в случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга обја |
| писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очај |
| право формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данаш |
| н, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна |
| у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила |
| да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми оп |
| те уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што са |
| нки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пош |
| ју децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједан |
| се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако |
| , та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ му |
| еш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло р |
| чком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима |
| латком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева |
| т и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара д |
| ла мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, |
| умац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па |
| ста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу |
| ру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено шир |
| а иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље |
| а гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се |
| се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно см |
| пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> пе |
| а на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а |
| се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа |
| извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само |
| квој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, |
| чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога каме |
| тати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности нада |
| у одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb |
| латићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ д |
| <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! |
| умадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома с |
| а брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, з |
| хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико д |
| у што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја |
| , који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то о |
| ле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и |
| дговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, |
| а и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима |
| ђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељани |
| а да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева н |
| Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако |
| да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, ко |
| ње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замисл |
| ње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — у |
| п.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> < |
| пи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p> |
| рте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што |
| кав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи |
| а да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и |
| могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— |
| због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — п |
| противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих в |
| о — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n=" |
| размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дот |
| е, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево да |
| људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n= |
| .</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме та |
| исати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми пла |
| да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— |
| и да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Раз |
| сала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлит |
| ори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, |
| </p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћ |
| љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, х |
| мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</ |
| таре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дван |
| ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, |
| у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се с |
| што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и |
| а...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и |
| стици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта |
| и вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог |
| ене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окре |
| разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="20 |
| има клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — |
| шљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> < |
| евету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> |
| те госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p |
| дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мис |
| зивао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући |
| дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена в |
| рећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је |
| ио узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у м |
| сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ј |
| се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се |
| ији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме |
| ав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> |
| <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио |
| че:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> |
| чај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завр |
| ђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај л |
| ели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је л |
| ојега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник |
| огу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда |
| како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и |
| p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ев |
| жи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину ли |
| и рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда сед |
| даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p> |
| ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви |
| а-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најб |
| га да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели прод |
| ије проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље ко |
| м.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу. |
| зговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — |
| а сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест г |
| <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Б |
| су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репута |
| рстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разго |
| ла као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Др |
| га се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија |
| у и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претури |
| ме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте ја |
| S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна |
| о, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и нас |
| } У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све |
| ажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и по |
| ма публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с |
| мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па остави |
| ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати |
| евоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, |
| рушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врл |
| д виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, ис |
| >Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изво |
| сти.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а |
| мисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n= |
| тарац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардероб |
| поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде |
| рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма. |
| т збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са |
| азове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће |
| ова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор ко |
| е, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="3 |
| а.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешт |
| ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесе |
| /p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Б |
| судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за ад |
| бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава |
| ажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој т |
| госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну |
| децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у сво |
| гао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни је |
| о удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, |
| отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе пра |
| је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— К |
| та полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе |
| живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш |
| м”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе јед |
| те.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва |
| </p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршен |
| ВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада де |
| ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— |
| ину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све |
| од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су д |
| тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећ |
| родио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" |
| ог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та с |
| сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мал |
| кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важ |
| их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједа |
| могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p> |
| увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај |
| ојој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест |
| варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не ос |
| у број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> |
| дице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, и |
| рке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, |
| , корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим нев |
| евет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг |
| понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попово |
| дим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги нем |
| улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је пот |
| .</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се пог |
| ић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било |
| шло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако |
| о пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста |
| ође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јул |
| може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој |
| ет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остан |
| не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да з |
| мојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p> |
| ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и |
| ањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био |
| је увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа |
| моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешћ |
| еце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увред |
| би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгле |
| како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се зглед |
| не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте с |
| н пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је |
| ажи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може |
| ам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојо |
| /p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у се |
| је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се н |
| у госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је уп |
| дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за |
| демо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор |
| .</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божј |
| <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање: |
| ... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да |
| у је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намиг |
| вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном |
| егла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет |
| иблиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, кој |
| Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, |
| а о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p> |
| рија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разум |
| примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагеди |
| ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, |
| и.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господин |
| ом крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити |
| <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу некол |
| ишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне |
| и речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима |
| му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека с |
| и да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} |
| ако „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога |
| а је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахи |
| pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси с |
| </p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда |
| а ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ |
| и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чок |
| /p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, |
| јити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, |
| т породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! |
| није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп |
| /p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку |
| ного се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па н |
| ју обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у ру |
| те.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћ |
| нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трго |
| хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле ви |
| ло да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> |
| е родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n=" |
| <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, ко |
| с све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста ш |
| ове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</ |
| тинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба л |
| о одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји |
| ије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које |
| ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на сел |
| /p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш с |
| оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је са |
| знаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у к |
| да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао до |
| ли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сва |
| предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име |
| него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, мн |
| , то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због |
| и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива м |
| дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте б |
| еч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ п |
| тегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту и |
| p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је по |
| ерација нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта |
| воје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то д |
| масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пут |
| о је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви |
| изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да с |
| ор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" |
| м, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није г |
| оме где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> < |
| тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крил |
| /p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуш |
| адифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џ |
| ружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљ |
| анџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који по |
| те отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та те |
| вара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мај |
| лави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој |
| ја тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочи |
| Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан ј |
| казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, п |
| бину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуце |
| еста.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад |
| мених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну |
| без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија |
| где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} |
| ће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне |
| се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радиса |
| запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања о |
| је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, ра |
| м, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође п |
| пао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шт |
| речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем му |
| та, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључен |
| моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у |
| е гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конфе |
| даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав |
| а опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решават |
| <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на ком |
| чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други зб |
| .</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као ви |
| ли он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра |
| е се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене с |
| и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинам |
| ете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљ |
| а.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.< |
| родиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кре |
| љка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа |
| је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дош |
| ва, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n |
| нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и |
| дложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свеш |
| и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" |
| зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па |
| дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, а |
| ни личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и т |
| њена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам |
| а рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је д |
| ла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ев |
| Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже гл |
| ако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један н |
| е на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — |
| натих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на |
| ш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то |
| под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а |
| .{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p |
| а то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева п |
| ди још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће пу |
| но смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>То |
| е би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аман |
| <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски. |
| еров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре |
| бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</ |
| :{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја |
| свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да нема |
| а?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> |
| дницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књ |
| он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међути |
| а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад пос |
| е, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома |
| е Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по |
| , која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па |
| у ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуг |
| да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сир |
| ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Ани |
| а саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на су |
| /p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици м |
| ок су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се при |
| м комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудн |
| и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у к |
| а крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је л |
| пет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и |
| леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искр |
| ге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број члано |
| ли лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима де |
| не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одб |
| два дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин |
| воје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је препис |
| рим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поје |
| мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао |
| огло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје сврш |
| преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да |
| ет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли |
| сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љу |
| и немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита |
| био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су с |
| нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели |
| алдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</ |
| рмеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} |
| да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену п |
| а онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне у |
| ртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} |
| А</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених ру |
| ="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том |
| се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео |
| не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легл |
| ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одр |
| араграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онд |
| сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседник |
| ра вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из |
| и скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, |
| Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све ви |
| и моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} |
| пе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то |
| у и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према ма |
| сно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај пр |
| срећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да с |
| плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изн |
| нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мал |
| >Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, |
| а тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одла |
| боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а |
| цну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, о |
| рити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп опр |
| ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не |
| и свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се |
| и пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно |
| својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што |
| у број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да |
| својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата |
| има док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, |
| а је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку водени |
| од младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја се |
| је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетак |
| е но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— |
| пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знат |
| ити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, к |
| <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n |
| ар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо уме |
| то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!< |
| сор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић |
| ваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Ј |
| стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удо |
| /p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мисл |
| .</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p |
| л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и д |
| е недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.< |
| се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пи |
| зната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — |
| о.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном |
| ћи се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јо |
| р.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сва |
| то, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису |
| то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане изда |
| Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца |
| полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и п |
| Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома бог |
| вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осе |
| нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамн |
| ини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па |
| јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна зав |
| — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам о |
| поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на под |
| госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледа |
| је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упит |
| ит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латин |
| не запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други |
| е с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме с |
| елук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно. |
| le> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: |
| и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, |
| и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора д |
| цу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне |
| Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе д |
| вота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче је |
| аду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, |
| ја је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да |
| некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и пр |
| и, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ства |
| — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, по |
| али носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> |
| весели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно |
| мишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се |
| и сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} |
| те ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, |
| да се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули |
| љ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два тр |
| е ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени ве |
| р не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме с |
| налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад |
| ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и |
| ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али т |
| к министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публи |
| анима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишље |
| задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, м |
| Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедиј |
| о врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својег |
| S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. |
| зад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на |
| ине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу |
| буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас мо |
| днако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то криј |
| ли:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Ради |
| — А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> |
| <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... |
| >— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у с |
| у.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола |
| же — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде бери |
| ли ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те |
| ица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мал |
| Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе |
| окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све ш |
| и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а д |
| је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде |
| нерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> д |
| е! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче |
| де и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.< |
| и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево |
| ио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет се |
| ише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе |
| ај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те |
| и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону |
| — Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> < |
| Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — |
| волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хва |
| господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>П |
| љен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То мог |
| рштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</ |
| чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај проз |
| , испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p |
| обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у |
| и су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он |
| Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266 |
| рима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на |
| главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Ср |
| ако за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз ше |
| о обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, до |
| и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствар |
| видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, |
| бира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом |
| бијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> |
| аже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или н |
| ијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер н |
| нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по т |
| но ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде |
| о није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му ре |
| али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете |
| ичке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p |
| <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p> |
| смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка уз |
| се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па с |
| ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ |
| очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што п |
| оће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник |
| чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђа |
| њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђ |
| о чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођош |
| е представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратим |
| музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људи |
| не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све би |
| ј начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у |
| номе проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваш |
| ља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општ |
| има Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно |
| стити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
| еме, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} К |
| остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га ј |
| је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>На |
| прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати |
| епничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато ш |
| и у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером |
| ва своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одс |
| рича, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука с |
| жи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.< |
| тво није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпо |
| ња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удов |
| ош једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара |
| дговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?< |
| ете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <d |
| иде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више д |
| умњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја |
| убазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као |
| а се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телегр |
| ој новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо о |
| родична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</h |
| ког капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапо |
| и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, у |
| држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> < |
| и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и |
| жила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад пр |
| ара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Г |
| мој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као |
| ође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји б |
| о — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И подне |
| а — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стиг |
| учно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад. |
| о бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то купо |
| емо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да з |
| иш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти са |
| ица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили |
| кон мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу |
| ало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, по |
| на баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, |
| /p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам јо |
| ? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет годи |
| оне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и л |
| фских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење о |
| ему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу. |
| ма човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још |
| ажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући |
| ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> |
| опа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо приј |
| тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је |
| о смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у ме |
| ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне |
| >Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпо |
| p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбр |
| и о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће го |
| ву сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанств |
| ога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај с |
| .{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, ро |
| ви, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се каз |
| с је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> < |
| писан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало |
| пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви |
| ше пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори р |
| сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са простра |
| ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и о |
| дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се упра |
| 1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше |
| но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши на |
| ларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код н |
| ога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, |
| сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу |
| се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати |
| м „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, |
| сећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n |
| ав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ос |
| /head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре |
| било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и на |
| о мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Мило |
| ечи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила м |
| ах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, ут |
| о што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта |
| ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о и |
| тички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедер |
| препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, о |
| у, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману јед |
| арошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута ј |
| ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице м |
| се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изго |
| ло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда |
| ов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође поно |
| спођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одис |
| а, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретне |
| они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као шт |
| за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и б |
| те.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чи |
| или — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но |
| — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врл |
| днем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увуче |
| баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако |
| и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тог |
| које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима предсе |
| мојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удес |
| која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, кој |
| ма и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n=" |
| обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упути |
| уне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но о |
| је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и а |
| ах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а |
| ао нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар реч |
| покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, |
| > <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова |
| е наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жен |
| је испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те н |
| p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет нао |
| носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе истори |
| о да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до саста |
| ије остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што |
| >— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био ј |
| р на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на н |
| ила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варо |
| живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију |
| и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао). |
| чна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш |
| иротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, у |
| кат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, |
| омаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стан |
| ни позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и |
| и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли ча |
| д се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут до |
| ли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетани |
| може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као |
| може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као |
| ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одг |
| ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све |
| p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је ме |
| /p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у дв |
| невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увели |
| ксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> < |
| рнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине јо |
| исанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења д |
| шли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласк |
| попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p |
| а, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај |
| едељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики |
| имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.< |
| >Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то |
| па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо |
| писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико д |
| њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак. |
| тварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дан |
| ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од |
| ушмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво в |
| грам, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру |
| тку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је |
| господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока |
| друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S |
| ослове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје ста |
| пе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређуј |
| посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га мило |
| у — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p> |
| То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: |
| у алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам рад |
| ну другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преоб |
| лужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа |
| двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жа |
| испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке ј |
| ко развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <ti |
| љујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, |
| дино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензиј |
| а је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" |
| позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди |
| рамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли |
| сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето |
| је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви |
| атвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговар |
| е полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам п |
| је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Д |
| у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — |
| пога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног нач |
| и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?< |
| ену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; п |
| тила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев |
| а она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених обра |
| <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дет |
| ила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} И |
| не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш |
| } Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није |
| а Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то ј |
| Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете |
| ренција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је госп |
| Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општин |
| мета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије |
| о, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— |
| лазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нис |
| воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разго |
| израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало |
| редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.< |
| ико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати |
| решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих |
| авати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и с |
| отегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, |
| абоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана саз |
| помен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви с |
| сто мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гла |
| type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type |
| одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало |
| врши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја |
| нодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, |
| ови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни ч |
| исац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, |
| најдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабо |
| и се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</ |
| нпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место |
| сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити |
| га ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили њ |
| рипекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем р |
| допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи н |
| и кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механ |
| е упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чар |
| у, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је т |
| да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у ва |
| толу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико |
| и је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, |
| ше успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакал |
| И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем |
| кужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и к |
| оћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га он |
| ваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p |
| ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни н |
| е или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како |
| господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> < |
| погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу х |
| .</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава. |
| релепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепниц |
| очи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полете |
| с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кме |
| ривуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама м |
| илног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли в |
| ком попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — |
| аузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и глав |
| о име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадо |
| осао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапу |
| да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може |
| оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — |
| . — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држа |
| ог начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће |
| скрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — |
| <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али |
| родичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђ |
| ву трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме |
| живесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" |
| под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, |
| ет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би |
| грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, |
| у се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар са |
| Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али н |
| онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред по |
| ј је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да |
| н, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну був |
| да? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, не |
| Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита з |
| који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и н |
| о, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био |
| ти из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у ј |
| овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, п |
| моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету риб |
| умени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свем |
| роз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплау |
| ке лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, |
| и био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, |
| ма, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запет |
| } Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, до |
| лом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда |
| у, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још |
| е, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, |
| о.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалил |
| м него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, |
| е, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p> |
| узике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на сре |
| у, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спрем |
| сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, |
| иће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа |
| ојој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке годин |
| а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> |
| породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је д |
| ку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом. |
| тола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта го |
| е, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Бо |
| Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице изме |
| пустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти |
| д врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, |
| а, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много |
| и се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти н |
| војега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, у |
| имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још |
| отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, |
| би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по дру |
| на дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јо |
| > <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени |
| ите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Кр |
| ри му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сиро |
| !{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па |
| тави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — ре |
| удале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав |
| дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, |
| } На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p> |
| ати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџи |
| во и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо |
| мендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, |
| ани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења ц |
| е има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака |
| ter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешт |
| се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова |
| учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељ |
| разовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право го |
| етвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и н |
| ази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила г |
| ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција |
| а наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши |
| јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај |
| омилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи н |
| /p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми доби |
| шено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разг |
| ања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико |
| и да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћ |
| ац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да оста |
| тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Н |
| id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је в |
| id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или |
| а, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да при |
| изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, он |
| како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад |
| днако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, |
| — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за они |
| оворио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав пр |
| ке.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинс |
| се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољ |
| Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тргов |
| , провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она |
| једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ |
| речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј |
| јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника род |
| мо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније |
| ум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са је |
| ице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било т |
| ="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на јед |
| глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" |
| ке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожа |
| ју дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механ |
| , који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је т |
| ио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико годин |
| ман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобр |
| ке изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Госпо |
| е и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она |
| акле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама как |
| и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да |
| годно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да н |
| о у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога |
| врши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу |
| реломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као ст |
| , онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео ру |
| .{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Гос |
| којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, ал |
| мро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није |
| вених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а д |
| искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласн |
| о просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скром |
| ете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора д |
| потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек |
| му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа |
| вио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелн |
| .{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег |
| е.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изне |
| е довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики |
| вољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико и |
| аде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидат |
| екан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и |
| </p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о ле |
| и дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по сел |
| од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гле |
| ај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулиј |
| на да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад км |
| твари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провел |
| ра да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он |
| п Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што ј |
| p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад б |
| астави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са |
| овољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати с |
| ви детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила доса |
| рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му ма |
| јој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз за |
| х, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се |
| ега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што нек |
| јој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, ан |
| ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би |
| .</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам |
| ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ м |
| н нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се це |
| Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто |
| му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи м |
| ић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали ку |
| ко грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај др |
| ње.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при |
| >— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пи |
| том.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под |
| је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после годин |
| џија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они |
| ста за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса |
| на.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би траја |
| ан, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја |
| према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце. |
| ам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и д |
| роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом |
| десет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, |
| им, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном |
| n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што |
| речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, м |
| сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, |
| лим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тај |
| а је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног |
| лужби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из |
| а ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито г |
| мицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору ј |
| елепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је о |
| ели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div |
| ница „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>До |
| света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико |
| е се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера нећ |
| ођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види г |
| али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Си |
| , са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први м |
| г!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је |
| госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S |
| уботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по ком |
| то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите |
| ете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта |
| ају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, |
| дницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, н |
| Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, пром |
| енима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, |
| барених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутин |
| тојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди. |
| о одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и с |
| p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању кар |
| ити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свас |
| е је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{ |
| во, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката |
| диљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе |
| Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо |
| о капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter |
| уљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог |
| ства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин С |
| вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима и |
| етседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> |
| , молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p |
| /p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је |
| , тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</ |
| јеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те |
| ше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако реко |
| и догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским и |
| дстава поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господ |
| /hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Пр |
| hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> |
| :{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p |
| } Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ет |
| атељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме све |
| а жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ј |
| те и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капе |
| доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признај |
| су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи |
| крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумру |
| си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај м |
| >— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> |
| Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој о |
| ан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори |
| и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме |
| ежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је |
| као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се |
| удемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носим |
| вила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје предс |
| p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си м |
| начајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођ |
| еда, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загле |
| не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи |
| пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док д |
| .{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као п |
| узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „јед |
| два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми п |
| као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се н |
| е је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова водениц |
| дила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му |
| на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="cha |
| ји пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовно |
| све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не р |
| д збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једв |
| ликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, |
| дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмет |
| те, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И посл |
| својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очим |
| аживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцелари |
| етује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и |
| Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем п |
| е год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завука |
| дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је упра |
| чи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за кој |
| о — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — |
| а.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ б |
| госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се пр |
| е страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако |
| у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трез |
| а наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чл |
| по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу сва |
| је.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети |
| у својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опе |
| ле стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око прили |
| ла овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у |
| и јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p |
| мислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Догово |
| добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фић |
| ш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, н |
| иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан ј |
| </p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом ч |
| ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — |
| вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је |
| ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни кап |
| е хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива |
| борави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник нек |
| детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца он |
| ња!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нам |
| ркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у пр |
| змаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> < |
| него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пр |
| афани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и |
| зи онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута |
| са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аник |
| " /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ |
| а и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са цело |
| их дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само дв |
| енског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан |
| пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад тре |
| <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаест |
| е.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), |
| вољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p |
| е дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тог |
| тстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити ра |
| ине нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестр |
| , што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Бос |
| м да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланов |
| ад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једн |
| РИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крш |
| но из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног к |
| да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дош |
| ом, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове но |
| кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женск |
| бор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у П |
| ” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против |
| био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столи |
| арену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју |
| ”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сваст |
| ет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз в |
| ту пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, т |
| .{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме ј |
| ењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао |
| сподина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; уте |
| мислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад |
| га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се |
| да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претс |
| ке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала св |
| им чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> |
| , онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће |
| к да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове ова |
| ковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој дав |
| и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да г |
| ду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, т |
| ио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвише |
| {S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> |
| дох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није |
| ту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, как |
| це!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку н |
| дуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, |
| ец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и се |
| Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољств |
| вора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснив |
| врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај |
| а Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој с |
| зраде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како |
| — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Н |
| <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док н |
| ато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и |
| а литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у ово |
| и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и |
| која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, за |
| а резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за де |
| ференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита гос |
| је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана н |
| што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафе |
| дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — д |
| дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређ |
| е још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на |
| дију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одма |
| езник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n |
| уштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читав |
| ; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против че |
| ј порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се п |
| учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца о |
| родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико |
| ајковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, сво |
| Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџ |
| запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па так |
| а са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жа |
| рестравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, к |
| одриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпам |
| </p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете гос |
| уну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не см |
| > <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" |
| знесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде |
| одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n= |
| — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p |
| али са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало |
| поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то |
| је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тиш |
| S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} За |
| ет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потпи |
| искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому |
| .</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово д |
| аиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господ |
| ти и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче н |
| ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један ц |
| рак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја |
| е.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако ро |
| вака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S |
| а донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дир |
| ај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> |
| пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра та |
| косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које |
| са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мисл |
| ику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у |
| агару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрат |
| да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их |
| {S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуг |
| >И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изј |
| веде реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од к |
| ће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли |
| >Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што |
| а позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вр |
| екроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па |
| ао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказа |
| куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосо |
| /p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> |
| сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— |
| ћутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p |
| предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најп |
| рћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им сви |
| > <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је отк |
| рхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p |
| сталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и јед |
| одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те д |
| окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је од |
| били једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се |
| су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи воса |
| дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко пи |
| друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња п |
| те.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „ц |
| <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва п |
| рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он |
| .{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах же |
| ним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао |
| а тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи |
| и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако ниј |
| и нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје |
| је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крст |
| и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> |
| а, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико да |
| итријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> |
| ead> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, ка |
| су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газ |
| заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n=" |
| е.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — |
| те.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да |
| и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том зана |
| болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли по |
| ачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут к |
| е.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш је |
| родужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да м |
| а је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi |
| ну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша... |
| ека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док |
| ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="c |
| е интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му од |
| кидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Соб |
| стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="cha |
| о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот |
| Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља муз |
| ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали |
| ли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, |
| јом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стеч |
| нову дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p |
| p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Ани |
| је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино де |
| коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ |
| од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ |
| ју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога за |
| дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дугова |
| у, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма г |
| што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно |
| кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лук |
| — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зи |
| илике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплати |
| директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на усн |
| дборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким |
| ати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</ |
| е кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска саве |
| ења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања |
| о доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може ни |
| ој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да |
| S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је зак |
| ђу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахн |
| страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не |
| и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па да |
| ође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има |
| није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Гос |
| S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционар |
| анио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде н |
| удену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> |
| ваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кик |
| пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва д |
| анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> |
| овека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада |
| ствица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, б |
| већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас |
| Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S |
| А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта |
| ана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари прот |
| једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе |
| те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери” |
| запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио |
| нове на моме мужу, као да ст |