• Akcija 1
  • CХХIV 1
  • Projekti 1
  • quote 34
  • А 108
  • а 572
  • Абугора 1
  • Авара 1
  • авет 1
  • авети 1
  • аветињски 1
  • аветињску 1
  • агента 1
  • Агрипа 1
  • Ада 2
  • Адамов 1
  • аждаја 1
  • Аждаја 2
  • Аждаје 1
  • Аждајом 1
  • Азија 1
  • Азије 1
  • азурни 1
  • Азуру 1
  • Академије 1
  • акамоли 2
  • ако 27
  • Ако 4
  • Акрокоринт 1
  • Ала 1
  • ала 4
  • Албиона 2
  • Алгол 2
  • Алгола 2
  • Алдебаран 3
  • Алдебарана 1
  • Алдебараном 1
  • але 1
  • алегорији 1
  • алем 3
  • алема 1
  • Алембергове 1
  • али 131
  • Али 21
  • Алиота 2
  • Алкиона 1
  • Алкионом 1
  • Алтаиром 2
  • алу 1
  • алусије 1
  • Алфа 1
  • Алфе 1
  • аљетке 1
  • Ама 13
  • ама 7
  • Амадурама 13
  • Амадураме 22
  • Амадурами 2
  • Амадурамина 1
  • Амадурамине 2
  • Амадураминих 1
  • Амадураминог 1
  • Амадураминој 1
  • Амадурамину 2
  • Амадураму 3
  • амајлију 1
  • Амајума 1
  • Амајумо 1
  • Амалтеја 1
  • аманет 2
  • Амаре 12
  • амарско 1
  • Америка 1
  • Америке 3
  • амо 3
  • Амоново 1
  • Анаксагору 1
  • анализи 1
  • аналисати 1
  • аналог 2
  • анархија 1
  • анатомски 1
  • Андромеда 2
  • Андромеде 4
  • Андромеди 1
  • Андромеду 2
  • анђела 3
  • анђелак 1
  • анђели 2
  • анђелима 1
  • анђелских 1
  • анђелско 1
  • анђелском 1
  • анђелску 2
  • анђелчићи 1
  • анђео 2
  • Антарес 1
  • Антаресом 1
  • антипода 1
  • Анџело 1
  • апарат 1
  • апарате 1
  • Апенина 1
  • Апенини 1
  • Апенинима 1
  • априла 1
  • апсолут 1
  • апсолутна 2
  • апсолутни 2
  • Апсолутно 1
  • апсолутно 5
  • апсу 1
  • Арављанима 1
  • Араго 1
  • Арапи 1
  • Арга 3
  • Арико 2
  • Аристотело 1
  • Аристофан 1
  • арктичке 2
  • Арктур 1
  • Арктуром 2
  • Артемидиним 1
  • артерија 1
  • Аруха 7
  • Арухе 1
  • Арухо 1
  • Арухов 2
  • Аруху 2
  • Аруџа 23
  • Архимед 1
  • архипелази 1
  • архитект 1
  • архитекта 2
  • архитекте 1
  • архитектонске 1
  • архитектуре 1
  • Асирјана 1
  • Асирци 1
  • Астероида 1
  • астероида 3
  • астероиди 1
  • Астероиди 2
  • астероидима 1
  • астролога 1
  • Астронгови 1
  • Астронгових 1
  • астроном 3
  • астронома 4
  • астрономе 1
  • астрономи 12
  • Астрономије 1
  • астрономије 3
  • астрономији 1
  • астрономима 1
  • астрономска 1
  • астрономске 3
  • астрономским 1
  • астрономско 2
  • астрономског 2
  • астрономској 1
  • астрономском 1
  • атавизам 1
  • атара 2
  • Атенину 1
  • Атинуса 1
  • Атлански 1
  • Атмосфера 4
  • атмосфера 7
  • атмосфере 6
  • атмосфери 3
  • атмосфером 2
  • атоли 5
  • Атом 1
  • атом 11
  • атома 7
  • атоме 1
  • Атоми 2
  • атоми 3
  • атомима 1
  • атомске 1
  • атому 3
  • Аурора 1
  • Аустралија 1
  • Аустралију 1
  • аутора 1
  • Африка 2
  • Африке 1
  • б 1
  • ба 1
  • бавио 2
  • бајаги 2
  • бајке 2
  • бајонетом 1
  • Бајрон 1
  • балистрада 1
  • Балканском 1
  • балкон 1
  • балкона 1
  • балкону 1
  • балона 1
  • балонима 1
  • балону 1
  • бане 2
  • Бановог 1
  • бану 1
  • банути 1
  • бар 2
  • барут 2
  • барута 1
  • баснословна 2
  • баснословне 2
  • баснословним 1
  • баснословно 5
  • баснословнога 1
  • баснословној 1
  • баталимо 2
  • батли 1
  • бато 3
  • батом 1
  • баца 3
  • бацала 1
  • бацали 1
  • бацане 1
  • бацани 1
  • бацање 1
  • бацао 1
  • баце 1
  • баци 4
  • бациле 1
  • бацио 2
  • бачен 1
  • бачена 1
  • Баш 1
  • баш 36
  • баште 1
  • башту 1
  • БЕГОВА 1
  • Бегову 1
  • беда 1
  • бедни 1
  • бедно 2
  • Бежаније 1
  • без 32
  • безазлени 2
  • безазлено 1
  • Безбожник 1
  • безброј 6
  • безброја 2
  • безбројна 3
  • безбројне 4
  • безбројни 4
  • безбројним 7
  • безбројних 4
  • безбројно 2
  • безграничне 2
  • безграничност 1
  • безграничну 1
  • бездана 1
  • бездане 2
  • бездани 3
  • безданима 1
  • бездану 3
  • бездна 1
  • безумнији 1
  • бејах 1
  • бекрија 1
  • бекрилуку 1
  • Бела 1
  • бела 6
  • беласа 1
  • беласали 2
  • беле 1
  • Белерофон 1
  • бели 6
  • беличасту 1
  • бело 1
  • белог 3
  • белом 3
  • белу 2
  • Бенетнаш 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београду 1
  • Берлин 1
  • Берлину 2
  • Бертолда 1
  • бес 3
  • беса 1
  • бесвесна 1
  • бесконачна 2
  • бесконачне 1
  • бесконачни 1
  • бесконачно 9
  • бесконачној 10
  • бесконачном 2
  • БЕСКОНАЧНОСТ 1
  • бесконачност 15
  • Бесконачност 2
  • бесконачности 13
  • бесконачну 1
  • бескрајан 1
  • бескрајне 1
  • бескрајни 3
  • бескрајним 2
  • бескрајном 1
  • бескрајност 1
  • бескрајну 2
  • бесловесна 1
  • бесмислица 1
  • бесмо 2
  • бесмртна 1
  • бесмртних 1
  • бесмртност 1
  • бесна 2
  • бесне 1
  • беснеле 1
  • беснели 1
  • беснеће 2
  • бесни 2
  • беснога 1
  • бестијалан 1
  • Беулиџа 1
  • беуту 1
  • Бехимора 1
  • беху 17
  • Беч 1
  • бечки 1
  • Беше 3
  • беше 73
  • би 162
  • библиотекама 1
  • библиотекар 1
  • БИБЛИОТЕКАРА 1
  • библиотекара 13
  • библиотекаров 1
  • библиотеке 5
  • библиотеку 1
  • бива 6
  • бивали 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • бивше 1
  • бије 4
  • бију 4
  • Бик 2
  • бика 1
  • Бика 6
  • Биково 1
  • Биковој 2
  • Бику 1
  • била 64
  • биле 14
  • били 47
  • Било 2
  • било 82
  • биља 7
  • биље 6
  • биљка 1
  • биљке 1
  • биљни 2
  • биљним 2
  • биљно 1
  • биљног 5
  • биљном 3
  • биљноме 1
  • биљур 2
  • биљура 1
  • биљурску 1
  • Био 5
  • био 74
  • биологије 1
  • бирају 1
  • бисмо 7
  • бист 1
  • бисте 3
  • бистре 1
  • Бити 1
  • бити 46
  • битисало 1
  • битке 1
  • битна 1
  • битности 1
  • бића 4
  • биће 8
  • бићу 1
  • Бифонову 1
  • бих 13
  • Бихнер 1
  • благ 3
  • блага 2
  • благе 2
  • благи 1
  • благим 2
  • благо 7
  • благодаре 1
  • Благодарни 1
  • благородна 1
  • благородног 1
  • благородству 1
  • благословеном 1
  • благост 2
  • благотворну 1
  • благошћу 3
  • благу 2
  • блаженству 1
  • бледих 1
  • бледуњава 1
  • Блесани 1
  • блештећа 1
  • блештеће 1
  • блештећих 1
  • ближе 2
  • ближи 3
  • ближњега 1
  • Близанаца 8
  • близанца 1
  • Близанци 1
  • Близанцима 1
  • близини 5
  • близу 2
  • блиста 11
  • блистав 1
  • блистава 4
  • блиставе 3
  • блистави 3
  • блиставим 2
  • блиставих 3
  • блиставог 2
  • блиставом 1
  • блиставост 1
  • блиставости 1
  • блиставу 2
  • блистају 2
  • блистала 2
  • блистале 1
  • блистали 1
  • блистало 2
  • блистао 4
  • блистати 1
  • блок 2
  • блокови 1
  • блудница 1
  • бљештећи 1
  • бљуну 1
  • Боабаб 1
  • бобицама 1
  • Бог 28
  • бог 7
  • бога 10
  • Бога 24
  • богати 2
  • богатства 2
  • богатством 1
  • богатству 1
  • боге 1
  • богиња 1
  • Богме 1
  • богобојажљивости 1
  • Богова 1
  • богова 6
  • богове 4
  • богови 4
  • Богом 3
  • богоугодника 1
  • богу 2
  • Богу 9
  • бодља 1
  • божанска 1
  • божанско 1
  • божанском 1
  • божанску 1
  • божанствен 2
  • божанствена 2
  • божанствене 3
  • божанствени 6
  • божанственим 1
  • божанствених 3
  • божанствено 3
  • божанственог 4
  • божанственога 3
  • божанственој 2
  • божанственом 1
  • божанствену 2
  • божанство 2
  • Боже 21
  • Божја 7
  • Божје 5
  • божјег 1
  • Божјег 2
  • Божјега 3
  • Божјем 1
  • Божји 9
  • Божјих 5
  • Божјој 1
  • Божјом 1
  • бој 7
  • боја 35
  • бојаги 1
  • бојазни 1
  • бојала 1
  • бојали 2
  • бојало 1
  • бојама 2
  • боје 6
  • бојећи 1
  • боји 1
  • бојом 1
  • бојте 2
  • боју 7
  • бол 1
  • бола 2
  • болан 4
  • болест 1
  • болести 1
  • болешљиво 1
  • боли 3
  • болна 1
  • болно 1
  • болног 1
  • болом 1
  • боље 26
  • бољка 1
  • Бонапарту 1
  • бораве 2
  • боравио 1
  • боравиће 1
  • боравиште 1
  • боравишту 1
  • борама 1
  • борба 8
  • борбе 4
  • борби 1
  • борбом 1
  • борбу 2
  • боре 1
  • борица 1
  • борице 1
  • брада 1
  • бразда 1
  • бразду 1
  • брајане 4
  • бранећи 1
  • брат 4
  • брата 5
  • братом 1
  • брату 1
  • браћа 1
  • браће 1
  • браћом 1
  • браћу 2
  • брачну 1
  • брашна 1
  • Брда 1
  • брда 35
  • брдима 6
  • брдо 5
  • брду 1
  • брегове 1
  • брегови 1
  • брежуљак 1
  • брежуљка 1
  • брежуљци 1
  • брже 2
  • брз 1
  • брзи 1
  • брзина 1
  • Брзина 1
  • брзине 1
  • брзином 16
  • брзину 1
  • брзо 4
  • брзометни 1
  • бриге 1
  • бризи 1
  • брилијаната 2
  • брилијантима 1
  • брини 2
  • брод 1
  • броде 1
  • бродови 1
  • Бродови 1
  • броду 1
  • броја 3
  • броји 1
  • броју 2
  • Бронзана 1
  • брош 1
  • Бруно 1
  • Бруном 1
  • бубнуо 1
  • буде 14
  • будити 1
  • буду 5
  • будући 1
  • будућим 1
  • будућност 2
  • будућности 5
  • буја 1
  • бујају 1
  • бујан 3
  • бујао 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујни 2
  • бујнија 1
  • бујним 1
  • бујних 1
  • бујности 3
  • буквару 1
  • букет 1
  • букнуше 1
  • букове 1
  • букови 6
  • буковима 1
  • БУКОВИМА 1
  • буктила 1
  • буктиње 2
  • буктињом 1
  • буљине 1
  • буновност 1
  • буњиште 1
  • бура 1
  • Бура 1
  • Бурбонске 1
  • Бург 1
  • буре 2
  • Бурзе 1
  • Бусола 1
  • бучи 1
  • буџи 1
  • буџу 2
  • в 1
  • Вавилона 1
  • Вавилону 1
  • Вавилоњани 1
  • вага 1
  • важнија 1
  • важније 1
  • важно 1
  • важности 1
  • ваздан 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • ваздуху 4
  • ваздушне 1
  • ваздушни 1
  • ваздушним 2
  • ваздушних 1
  • Ваздушно 1
  • ваздушног 1
  • ваздушном 1
  • вазне 1
  • вазну 1
  • вајар 1
  • вајара 1
  • вајарима 1
  • вајарска 1
  • вајарске 2
  • вајарској 1
  • вајарства 1
  • Вајарство 1
  • вајда 1
  • вајде 1
  • Вала 1
  • вале 1
  • вали 5
  • валима 2
  • валова 1
  • ваља 10
  • Ваља 3
  • вам 23
  • вама 14
  • Вама 2
  • вамо 1
  • ван 5
  • Ванинија 2
  • Ванинијем 1
  • Ванинију 1
  • ванприродно 2
  • ванредно 1
  • вара 1
  • варају 1
  • варам 2
  • вараш 1
  • варљиви 1
  • варљивог 1
  • варница 3
  • варнице 3
  • Варош 1
  • варош 2
  • вароши 6
  • Вартоломејску 1
  • Вас 1
  • вас 29
  • Васељена 3
  • васељена 8
  • васељене 4
  • васељени 35
  • васељенин 2
  • ВАСЕЉЕНИНА 1
  • васељенина 6
  • васељенине 6
  • васељенино 2
  • васељениној 12
  • васељенину 15
  • васељено 1
  • васељенска 1
  • васељенске 4
  • васељенски 4
  • васељенским 1
  • васељенских 3
  • васељенско 6
  • васељенског 3
  • васељенској 3
  • васељенском 2
  • васељенску 2
  • васељену 9
  • васкрсенија 1
  • ватра 2
  • ватре 7
  • ватрена 2
  • ватрени 4
  • ватрених 3
  • ватрено 1
  • ватреном 1
  • ватри 1
  • ватром 5
  • ватромет 1
  • ватромете 1
  • ватру 2
  • ваш 19
  • Ваш 2
  • ваша 49
  • Ваше 2
  • ваше 82
  • вашег 19
  • вашега 25
  • вашем 14
  • Ваши 1
  • ваши 13
  • вашим 8
  • ваших 19
  • вашој 27
  • вашом 1
  • вашу 6
  • Вега 7
  • Веге 1
  • вегетација 1
  • вегетације 1
  • Веги 1
  • Вегу 1
  • ведрим 4
  • Ведрине 1
  • ведро 2
  • веже 1
  • везали 1
  • везало 1
  • везан 1
  • Везана 1
  • везана 2
  • везане 1
  • везани 1
  • везано 1
  • везени 1
  • вези 2
  • везиљски 1
  • везу 1
  • везује 1
  • Веја 1
  • Веје 1
  • век 2
  • века 3
  • векова 19
  • векови 3
  • вековима 5
  • веку 1
  • веле 2
  • велелепне 2
  • велелепни 3
  • велелепније 1
  • велелепним 1
  • велелепних 1
  • велелепног 2
  • велелепности 1
  • вели 4
  • велија 1
  • Велија 1
  • Велика 1
  • велика 5
  • великан 1
  • великана 1
  • великани 1
  • велике 23
  • велики 20
  • Велики 9
  • великим 5
  • Великих 1
  • великих 9
  • велико 13
  • Великог 11
  • великог 7
  • великога 6
  • Великога 6
  • великодостојника 1
  • великој 3
  • Великом 5
  • великом 6
  • великоме 3
  • велику 5
  • велим 8
  • величанства 3
  • величанствен 4
  • величанствена 2
  • величанствене 5
  • Величанствени 1
  • величанствени 2
  • величанственим 2
  • величанствено 1
  • величанственог 1
  • величанственога 3
  • величанственој 1
  • величанственост 3
  • величанствену 1
  • ВЕЛИЧАНСТВО 1
  • величанство 3
  • величине 29
  • величини 9
  • величину 2
  • вена 1
  • Венац 3
  • венац 4
  • Венера 6
  • Венерине 1
  • венца 1
  • венце 1
  • венцем 1
  • венцу 2
  • венчић 1
  • вео 1
  • веома 14
  • вера 4
  • Вереничина 1
  • Вереничине 1
  • верна 1
  • верни 3
  • верну 1
  • веровали 1
  • веровало 1
  • веровања 1
  • веровао 6
  • веровати 3
  • вероватноћом 1
  • верске 2
  • верује 6
  • верујем 4
  • верујете 6
  • верујеш 1
  • Весе 1
  • весела 5
  • веселе 1
  • весели 3
  • веселим 2
  • веселница 2
  • веселниче 1
  • весело 4
  • веселог 2
  • веселој 2
  • веселости 1
  • веселошћу 1
  • веселу 2
  • вескање 1
  • весници 1
  • весницима 1
  • вест 1
  • Веста 1
  • ветар 2
  • ветрова 1
  • ветрови 3
  • већ 111
  • већа 6
  • веће 4
  • већег 2
  • већега 1
  • већем 1
  • већи 22
  • већим 2
  • већих 9
  • већој 1
  • већом 1
  • Вехемухо 1
  • вечера 8
  • вечерам 1
  • вечери 1
  • вечерима 3
  • Вечерњача 2
  • вечерњи 2
  • вечерњих 1
  • вечеру 1
  • вечит 2
  • вечита 8
  • вечите 4
  • вечити 14
  • вечитим 8
  • вечитих 6
  • вечито 28
  • вечитог 4
  • вечитога 8
  • вечитој 9
  • вечитом 9
  • вечитост 5
  • вечиту 3
  • вечна 3
  • вечним 1
  • вечно 6
  • вечност 3
  • вечности 3
  • вечношћу 1
  • вешаљкама 1
  • вешаљке 2
  • вештачки 1
  • вештије 1
  • вештине 1
  • Ви 17
  • ви 65
  • вид 4
  • вида 1
  • видан 1
  • Виде 1
  • виде 20
  • видела 6
  • виделе 1
  • Виделе 1
  • видели 5
  • видело 11
  • Видео 2
  • видео 22
  • видети 29
  • видећемо 1
  • видећеш 1
  • видех 1
  • Види 1
  • види 46
  • видик 1
  • видим 10
  • Видим 3
  • видимо 37
  • Видите 1
  • видите 7
  • видиш 19
  • Видиш 7
  • видна 4
  • видне 3
  • видни 1
  • виднијих 1
  • видно 2
  • видној 1
  • видну 1
  • виду 1
  • вијугава 1
  • вијугају 1
  • викати 1
  • викну 1
  • Виктор 1
  • вила 2
  • виле 3
  • вилинске 2
  • вилински 2
  • вилинског 1
  • вилинском 1
  • вилица 2
  • вилице 1
  • вине 1
  • винограда 1
  • вину 1
  • винула 1
  • вио 1
  • вири 2
  • вис 3
  • висинама 1
  • висине 10
  • висини 3
  • висином 1
  • висину 7
  • висова 1
  • висови 1
  • висок 1
  • Висока 1
  • високе 8
  • високим 1
  • високо 5
  • високој 1
  • високом 1
  • високу 2
  • висоравана 1
  • витко 1
  • Витлејем 1
  • вичне 2
  • вичном 1
  • ВИША 1
  • виша 7
  • више 77
  • вишег 1
  • вишем 1
  • виши 6
  • виших 2
  • влага 1
  • влада 4
  • владавина 1
  • владавине 2
  • владају 6
  • владајућа 1
  • владала 2
  • владалац 2
  • владалаца 1
  • владале 1
  • владао 4
  • владаоце 1
  • владаоци 1
  • владаће 1
  • владом 1
  • владу 1
  • власници 1
  • власницима 1
  • власти 1
  • Влашиће 1
  • Влашићи 2
  • Влашићима 2
  • Вода 2
  • вода 8
  • воде 23
  • водена 1
  • водене 12
  • водени 3
  • водену 1
  • водећи 2
  • води 4
  • водила 1
  • водиле 1
  • водили 2
  • водио 3
  • водоземаца 1
  • Водолије 1
  • Водолији 1
  • Водолију 3
  • водом 4
  • воду 3
  • вођ 60
  • вођа 3
  • вођу 3
  • воз 1
  • Возар 3
  • Возара 4
  • Возарево 1
  • Возаром 1
  • Возару 2
  • вози 1
  • возова 2
  • возове 1
  • војне 2
  • војске 4
  • војском 2
  • војску 1
  • војсци 2
  • волели 1
  • Волтер 1
  • Волтера 1
  • Волујар 1
  • Волујару 1
  • волумен 1
  • волумену 5
  • воља 1
  • воље 1
  • вољи 2
  • вољом 1
  • вољу 2
  • восак 3
  • враголастом 1
  • врата 14
  • врате 1
  • врати 1
  • вратили 1
  • вратима 1
  • вратимо 3
  • вратити 1
  • вратиш 1
  • вратоца 1
  • врату 1
  • враћали 1
  • Врачару 1
  • врбе 1
  • врве 1
  • вреда 1
  • вредни 1
  • вређам 2
  • врела 2
  • врелим 1
  • врелина 1
  • врело 1
  • време 24
  • времена 42
  • временима 6
  • времену 3
  • времењача 1
  • врења 1
  • врзе 1
  • врзу 1
  • врила 1
  • врисак 1
  • вриснути 1
  • врлина 1
  • врло 13
  • Врста 1
  • врста 14
  • врсте 1
  • врстом 1
  • врсту 2
  • врућина 1
  • врућине 2
  • врх 2
  • врха 4
  • врхове 2
  • врхови 4
  • врховима 1
  • врху 3
  • врхунац 5
  • врхунцу 1
  • врше 2
  • врши 1
  • вршило 1
  • вршио 1
  • вршити 1
  • вукли 1
  • вукодлаци 1
  • вула 1
  • вулкан 1
  • вулкани 3
  • вулканска 1
  • вулкански 4
  • вулканским 2
  • вулканских 2
  • вулканско 1
  • вулканског 2
  • вулканскога 1
  • вуци 1
  • вуцима 1
  • вуче 1
  • Г 1
  • г 8
  • га 105
  • Гавран 1
  • гавран 2
  • Гаврана 2
  • гагат 2
  • Гађумоха 1
  • газдарица 5
  • газдарице 1
  • Газдарице 1
  • газдарици 1
  • гаје 1
  • гак 1
  • галерија 2
  • галеријама 3
  • галерију 1
  • Галилеј 1
  • Галилеја 2
  • Галилео 1
  • Гамидо 5
  • Гамидов 1
  • Гамидова 2
  • Гамидове 3
  • Гамидових 1
  • Гамидово 3
  • Гамидову 1
  • Гамидом 2
  • Ганимед 1
  • ганула 1
  • ганут 3
  • гасно 2
  • гасног 1
  • гаснога 2
  • гасова 2
  • гаћама 1
  • гвожђе 3
  • гвозденим 1
  • Где 2
  • где 44
  • Гема 2
  • геолог 1
  • геологије 1
  • геометријске 1
  • Геруг 2
  • Геруга 3
  • Гете 1
  • гигантске 1
  • гину 1
  • гипкији 1
  • глава 7
  • главама 1
  • Главе 1
  • главе 9
  • глави 7
  • главицу 1
  • главне 2
  • главни 2
  • главнија 1
  • главније 1
  • главним 2
  • главних 1
  • главно 2
  • главном 2
  • Главом 1
  • главом 10
  • Главу 1
  • главу 13
  • глади 1
  • гладним 1
  • Глас 1
  • глас 16
  • гласа 1
  • гласио 1
  • гласовити 1
  • гласом 2
  • глатка 1
  • гледа 4
  • гледај 2
  • гледају 1
  • гледала 1
  • гледали 4
  • гледало 1
  • гледам 3
  • гледамо 6
  • гледан 3
  • гледана 1
  • гледане 1
  • гледано 2
  • гледаног 1
  • Гледао 1
  • гледао 7
  • гледате 2
  • глибили 1
  • глоб 9
  • глоба 3
  • глобом 1
  • глобу 5
  • глуви 1
  • гмизи 1
  • гнезда 2
  • гњев 1
  • го 3
  • гобелен 2
  • гобелени 1
  • гобеленској 1
  • говор 1
  • говоре 2
  • говори 1
  • говорило 1
  • Говорило 1
  • говорим 2
  • говоримо 1
  • говорио 11
  • говорити 1
  • говорникове 1
  • говору 1
  • Гогољ 1
  • год 14
  • година 92
  • године 13
  • годину 6
  • годишњих 1
  • гола 1
  • големом 1
  • голијат 2
  • Голим 1
  • голим 10
  • голих 1
  • голо 1
  • голом 1
  • Голуб 2
  • голуба 1
  • Голуба 2
  • гољаци 1
  • гомила 2
  • гомилама 1
  • гомилица 2
  • гомилици 2
  • гомилицу 1
  • гомилу 1
  • Гомор 2
  • ГОМОРА 1
  • Гомора 14
  • Гомори 1
  • Гоморова 1
  • Гоморове 2
  • Гоморових 1
  • Гоморово 1
  • Гоморовој 2
  • Гомору 1
  • гоњене 1
  • гоњени 1
  • гора 3
  • горгонску 1
  • гордоме 1
  • горе 23
  • горега 1
  • горео 3
  • горива 1
  • Гориле 1
  • Горили 1
  • горњег 1
  • горњих 1
  • горостасне 2
  • горостасни 2
  • горостасним 2
  • горостасних 2
  • горостасном 2
  • горски 1
  • горског 2
  • горскога 1
  • горчином 1
  • Господ 3
  • господа 1
  • Господе 2
  • Господи 1
  • господине 2
  • Господине 3
  • господину 1
  • Господњу 1
  • Господо 5
  • господства 1
  • господству 1
  • Госпође 5
  • готов 1
  • готовину 1
  • Готово 2
  • готово 24
  • готски 1
  • готскога 1
  • гравитације 3
  • гравитацији 1
  • град 13
  • града 6
  • граде 1
  • гради 1
  • градиво 1
  • градова 5
  • градове 2
  • градови 1
  • градовима 1
  • градоносни 1
  • граду 13
  • Грађанске 1
  • Грађанској 2
  • грађанском 1
  • Грађанску 1
  • грађанства 1
  • грађевина 3
  • грађевинари 1
  • грађевине 3
  • грађевини 3
  • грађевину 1
  • грају 1
  • грама 1
  • грана 2
  • гранају 1
  • гранале 1
  • гранало 1
  • грандиозне 2
  • грандиознија 1
  • грандиозног 1
  • грандиозној 1
  • грандиозности 4
  • грандиозношћу 2
  • гранита 16
  • гранитска 4
  • гранитске 2
  • гранитски 3
  • гранитским 1
  • гранитско 1
  • гранитског 2
  • граница 5
  • границе 2
  • гранчици 1
  • грдан 3
  • грдна 5
  • грдне 3
  • грдни 3
  • грдним 4
  • грдних 1
  • грднога 1
  • грдном 1
  • грдну 1
  • грдосан 1
  • грдосија 3
  • грдосије 1
  • грдосији 1
  • грдосни 2
  • грдосним 1
  • грејање 1
  • греју 1
  • Гренланд 1
  • грехе 2
  • грехова 2
  • грешне 1
  • грешника 1
  • Грешнике 1
  • грешним 1
  • грешници 1
  • грешну 1
  • гриви 2
  • Грка 1
  • грли 1
  • грлу 1
  • грмљавина 1
  • гроб 2
  • гроба 1
  • гробље 4
  • гробљу 1
  • гробни 1
  • гробница 2
  • гробнице 2
  • гробу 1
  • грозница 1
  • гром 1
  • громова 8
  • громовити 1
  • гротлима 1
  • грохотом 1
  • груба 2
  • грубо 1
  • грубога 1
  • грубом 1
  • грубости 1
  • груди 4
  • грудима 2
  • група 10
  • групама 1
  • групе 8
  • групи 3
  • групу 1
  • грчевито 2
  • грчкога 1
  • грчкој 3
  • губе 4
  • губи 3
  • губио 2
  • гудурама 1
  • гуја 2
  • гује 1
  • гурнула 1
  • густ 1
  • густа 2
  • густе 1
  • густи 2
  • густим 2
  • густих 1
  • густој 1
  • гутати 1
  • Гутенберга 1
  • гуша 1
  • гуше 1
  • гушити 1
  • гушобољу 1
  • гуштер 1
  • гуштерова 1
  • гушћа 2
  • гушу 1
  • д 1
  • Д 12
  • Да 15
  • да 835
  • давала 6
  • Давалагира 1
  • Давалагири 1
  • давале 1
  • давали 2
  • давало 3
  • давао 1
  • дави 1
  • Давно 1
  • давно 48
  • дај 1
  • Дај 2
  • даје 3
  • дају 4
  • Дакле 3
  • дакле 9
  • дала 3
  • далека 1
  • далеке 2
  • далеки 1
  • Далеки 1
  • далеким 2
  • далеких 3
  • далеко 19
  • далекога 1
  • далекој 3
  • далеком 1
  • дало 1
  • даље 20
  • Даље 5
  • даљи 2
  • даљина 3
  • даљинама 1
  • даљине 7
  • даљини 7
  • даљину 3
  • даљу 1
  • дам 1
  • дамар 2
  • дан 27
  • дана 34
  • Данајин 1
  • данас 29
  • данашња 2
  • данашње 3
  • данашњег 3
  • данашњем 1
  • данашњи 1
  • данашњих 1
  • данашњу 1
  • дани 4
  • даним 1
  • данима 1
  • Даница 3
  • даноноћног 2
  • Данте 1
  • дану 4
  • дању 6
  • дао 2
  • дар 1
  • дара 2
  • Дара 2
  • Даре 5
  • Дари 6
  • Дарина 3
  • Дарине 2
  • Дариних 1
  • Дариног 1
  • Дариној 1
  • Дарином 2
  • Дару 2
  • дата 1
  • дати 1
  • дато 1
  • дах 2
  • даш 1
  • Два 2
  • два 45
  • Двадесет 1
  • двадесет 5
  • дванаест 7
  • двапут 7
  • Две 1
  • две 48
  • двеста 1
  • двобој 1
  • двоглава 1
  • двогуба 1
  • двогубо 3
  • двоје 3
  • двојице 2
  • двојство 1
  • двојству 1
  • двор 1
  • двора 2
  • дворана 1
  • дворани 1
  • дворац 2
  • дворе 3
  • двори 4
  • дворима 1
  • дворишту 1
  • дворници 1
  • дворова 5
  • дворца 4
  • дворцем 1
  • двострук 4
  • двоумио 1
  • Де 1
  • де 8
  • Дебанжови 1
  • Дебанжових 1
  • дебела 2
  • дебелим 1
  • дебељко 1
  • дебљем 1
  • дебљи 1
  • Дебљина 1
  • дебљине 2
  • дебљини 1
  • дебљином 2
  • деведесет 1
  • Девет 1
  • девет 3
  • Девета 1
  • девето 1
  • деветој 1
  • деветоро 1
  • девица 1
  • девојака 1
  • девојкама 1
  • девојке 1
  • деде 3
  • дедова 1
  • дејства 1
  • дејствују 1
  • дела 11
  • делати 1
  • дели 5
  • деликатно 1
  • делима 5
  • делић 1
  • делићи 1
  • дело 5
  • делови 2
  • делом 1
  • Делфин 2
  • Делфина 1
  • Деметру 1
  • демонска 2
  • демонске 1
  • демонској 1
  • Денеб 3
  • Денон 1
  • део 10
  • деобе 1
  • депеше 1
  • депо 1
  • дер 2
  • Дерфел 1
  • Десет 1
  • ДЕСЕТ 1
  • десет 23
  • десетина 5
  • десетини 1
  • десетог 1
  • десетокатницу 1
  • десетом 1
  • десилион 1
  • Десило 1
  • десило 2
  • десити 2
  • десна 4
  • десне 2
  • десним 1
  • Десно 3
  • десно 8
  • десној 2
  • десном 1
  • Дете 1
  • дете 6
  • детету 1
  • детиња 1
  • детињи 1
  • детињој 1
  • детињства 1
  • детињство 2
  • деца 9
  • деце 5
  • деци 4
  • децом 2
  • Децу 1
  • децу 5
  • дечацима 1
  • дечице 2
  • дечици 1
  • дечицу 2
  • дечја 1
  • дешава 4
  • дешавало 1
  • див 1
  • дива 2
  • диван 2
  • Диван 2
  • диви 1
  • дивили 1
  • дивимо 1
  • дивљачко 1
  • дивљаштва 1
  • дивљаштво 1
  • дивљаштву 1
  • дивљега 1
  • дивљења 3
  • дивљи 4
  • дивљим 1
  • дивљих 2
  • дивљу 1
  • дивна 1
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивнијега 1
  • дивнијему 1
  • дивних 1
  • Дивно 1
  • дивно 8
  • дивну 2
  • дивова 1
  • дивове 1
  • дивови 1
  • дивовској 1
  • дивокозе 2
  • дивокозу 1
  • дивотама 1
  • дивоте 1
  • дивотна 1
  • дивотне 1
  • дивотни 1
  • диву 1
  • дигнуте 1
  • дижу 1
  • дизали 1
  • дизање 1
  • дизгине 1
  • дима 1
  • димензија 1
  • димензије 1
  • ДИМИТРИЈЕВИЋА 1
  • димњаци 1
  • димом 1
  • динамике 1
  • динамита 1
  • динара 2
  • династија 2
  • династије 4
  • династију 1
  • дирај 1
  • дирека 1
  • директора 1
  • дисање 1
  • дисао 1
  • дифтерија 1
  • дише 1
  • дишем 1
  • Дјева 1
  • Дјеве 2
  • Дјеви 1
  • Дјевичиној 2
  • Дјевом 1
  • Дјеву 2
  • длака 1
  • длаку 7
  • длан 2
  • длачицом 1
  • длето 1
  • длетом 1
  • дна 7
  • дне 1
  • дну 3
  • до 105
  • До 3
  • доба 30
  • добар 2
  • добија 3
  • добијала 1
  • добијати 2
  • добије 5
  • добијеш 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добио 4
  • добра 5
  • добре 2
  • добри 2
  • добрим 3
  • добрих 2
  • Добро 1
  • добро 9
  • добродетељици 1
  • доброта 2
  • доброте 1
  • доброти 1
  • добротом 1
  • доброћудна 1
  • добру 2
  • добу 3
  • довео 2
  • довести 1
  • доводе 2
  • довољна 1
  • довољно 1
  • догађа 1
  • догађају 1
  • догађале 1
  • догађало 1
  • догледати 2
  • договарају 1
  • договарате 1
  • догод 1
  • догодила 3
  • догодити 1
  • додаде 9
  • додао 1
  • додворити 1
  • додељени 1
  • додиривати 1
  • додирну 1
  • додирује 4
  • додирују 1
  • додирујући 1
  • дође 8
  • дођем 1
  • Дођем 1
  • дођосмо 1
  • дођу 2
  • доживети 1
  • дојила 1
  • Док 5
  • док 78
  • докажем 2
  • докажу 1
  • доказ 1
  • доказивао 3
  • доказује 1
  • докле 1
  • Доктор 3
  • доктор 5
  • доктора 1
  • докторе 1
  • докторов 1
  • докторову 2
  • доктрину 1
  • долазе 3
  • долази 4
  • долазила 2
  • долазиле 1
  • долазио 1
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • доласка 1
  • Доле 1
  • доле 36
  • долетела 2
  • долети 1
  • долина 4
  • долинама 1
  • долине 1
  • долину 1
  • дољу 1
  • домак 1
  • домаћа 1
  • домаћих 1
  • домаћој 1
  • домови 1
  • донела 1
  • донеле 1
  • донело 1
  • донео 1
  • донет 1
  • доњим 1
  • доњих 2
  • допадне 1
  • допирала 1
  • допирали 2
  • допире 1
  • допиру 3
  • допре 1
  • допринео 1
  • допусти 1
  • допустио 1
  • допуштено 1
  • доријски 1
  • досегле 1
  • доселио 1
  • досинем 1
  • досле 2
  • доста 12
  • достигла 1
  • достигле 2
  • достигли 1
  • достижу 2
  • достизали 1
  • достићи 1
  • достојанство 1
  • дотера 1
  • дотле 3
  • доћи 4
  • дохвата 1
  • дохвате 1
  • дохватила 1
  • доцније 7
  • дочека 1
  • дочепа 2
  • дошао 5
  • дошла 4
  • дошли 1
  • дошло 1
  • др 1
  • драгане 3
  • драги 2
  • Драго 1
  • драгог 2
  • драма 2
  • дрва 2
  • дрвета 1
  • дрвеће 1
  • дрвљем 1
  • дрво 1
  • древна 1
  • држава 4
  • државама 2
  • Државе 1
  • државе 4
  • држави 1
  • државне 3
  • државних 3
  • државном 1
  • државом 1
  • државу 1
  • Држала 1
  • држале 5
  • држали 6
  • држалица 1
  • држало 1
  • држао 1
  • држати 2
  • држе 3
  • држи 4
  • држим 3
  • дрзне 1
  • дрзнули 1
  • дрзнуо 1
  • дробљена 1
  • дрско 1
  • дрскости 1
  • Друга 1
  • друга 18
  • Друге 2
  • друге 31
  • други 25
  • другим 10
  • другима 3
  • других 10
  • друго 27
  • другове 1
  • другови 1
  • другог 11
  • другога 6
  • другој 9
  • другом 12
  • другоме 5
  • другу 15
  • друкчије 8
  • друкчијег 1
  • друкчији 1
  • друкчију 1
  • друштвене 1
  • друштвеним 1
  • друштвеног 1
  • друштвенога 1
  • друштвеном 1
  • дрхтава 1
  • дрхтали 1
  • дрхтао 1
  • дрхће 1
  • дуализму 1
  • дуалистичном 1
  • дуалистичну 1
  • Дубе 1
  • дубина 2
  • дубинама 3
  • дубине 7
  • дубини 1
  • дубље 2
  • дубодолина 1
  • дубодолине 1
  • дубок 3
  • дубока 1
  • дубоке 4
  • дубоки 1
  • дубоким 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 11
  • дубокој 1
  • дубоку 3
  • дубраве 1
  • дувару 1
  • дуг 2
  • дуга 4
  • ДУГАЧКОГ 1
  • дугачку 1
  • дуге 2
  • дуги 1
  • дугим 2
  • дугиних 1
  • дугме 1
  • дуго 11
  • Дуго 4
  • дугогодишњи 1
  • дугом 2
  • дугорепи 1
  • дугу 1
  • дуд 1
  • дужа 1
  • дужан 1
  • Дужина 1
  • дужине 1
  • дужини 1
  • дужину 1
  • дужности 1
  • Дунава 2
  • дупке 1
  • дупља 1
  • дупље 1
  • дурбине 1
  • ДУХ 1
  • Дух 3
  • дух 83
  • духа 3
  • духова 3
  • духови 2
  • духовима 2
  • духовне 2
  • Духовни 2
  • духовни 9
  • духовног 7
  • духовнога 1
  • ДУХОВНОГА 1
  • духовном 4
  • духу 2
  • Душа 2
  • душа 21
  • душак 1
  • душе 16
  • душевна 1
  • душевне 2
  • душевно 2
  • души 3
  • душину 1
  • душом 1
  • душу 13
  • ђ 1
  • Ђавоља 1
  • ђавољим 1
  • ђеда 1
  • ђемови 1
  • ђенија 1
  • ђенијални 2
  • ђенијалнога 1
  • Ђордано 1
  • Ђорданом 1
  • ђугумова 1
  • Е 12
  • е 2
  • Евин 1
  • ево 10
  • Ево 4
  • Европа 2
  • Европи 1
  • европске 1
  • европском 1
  • Едисон 1
  • Едисона 1
  • екватор 5
  • екватора 4
  • екватору 2
  • еклиптика 1
  • еклиптиком 1
  • експлозивних 1
  • експлозија 1
  • еластична 1
  • еластичног 1
  • еластичности 1
  • елеганције 1
  • Електрика 1
  • електрицитета 1
  • електрична 1
  • електричне 1
  • електричних 2
  • електрично 3
  • електричног 1
  • електричном 1
  • електро 1
  • елемената 4
  • елементарне 1
  • елементи 4
  • Елеове 1
  • елипсасти 2
  • елипсастим 1
  • елипсастом 1
  • елит 1
  • емаљ 1
  • емаљи 1
  • емаљираног 1
  • ембриона 1
  • Емедаруха 1
  • Емедарухе 1
  • Емедарухи 1
  • Емедарухо 4
  • Енглеска 2
  • Ене 3
  • Ениба 1
  • ено 12
  • Ено 5
  • Еоја 1
  • Еола 1
  • Еолима 1
  • еолске 1
  • еолских 1
  • еп 1
  • ЕПИЛОГ 1
  • епоха 3
  • епохалних 1
  • епоху 1
  • Ерака 1
  • Еридан 3
  • Еридана 1
  • ерупција 1
  • ерупције 4
  • есапа 4
  • етера 2
  • етеру 1
  • Етиопију 2
  • етиопског 1
  • Етиопску 1
  • ето 12
  • Ето 34
  • Еуро 2
  • ефемерни 1
  • ехо 1
  • Ехора 1
  • ехоре 2
  • ехори 1
  • ехору 2
  • жаба 1
  • Жак 1
  • жалосне 2
  • жалост 1
  • жалости 1
  • Жан 1
  • жанра 1
  • жар 2
  • жарком 1
  • жару 1
  • Ждрали 1
  • Ждребету 1
  • ждрела 4
  • ждрело 2
  • жеге 2
  • жедне 1
  • желе 1
  • железница 2
  • железницама 1
  • железничке 2
  • железнички 1
  • железом 2
  • желела 1
  • желели 1
  • желите 2
  • жеља 2
  • жена 8
  • жене 6
  • женијална 1
  • женијалним 1
  • женијалних 1
  • женијалног 1
  • женијалном 1
  • женијалности 1
  • жену 4
  • жеравица 2
  • жеравицу 1
  • жестоко 1
  • жив 5
  • жива 8
  • живахно 1
  • живе 15
  • живела 3
  • живели 4
  • живео 3
  • живети 2
  • живи 14
  • живите 3
  • живих 1
  • живиш 1
  • живљом 1
  • живљу 1
  • живо 4
  • живог 2
  • живога 1
  • живом 2
  • живопис 1
  • живописац 1
  • живописаца 1
  • живописна 2
  • живописне 2
  • живописније 1
  • живописних 2
  • живописном 1
  • живописну 1
  • живот 43
  • Живот 6
  • Живота 1
  • живота 40
  • животиња 5
  • животињама 3
  • животиње 5
  • животињица 3
  • животињске 3
  • животињски 8
  • животињским 2
  • животињских 2
  • животињско 1
  • животињског 6
  • животињскога 1
  • животињском 4
  • животињскоме 1
  • животињства 1
  • животну 1
  • животом 3
  • животу 23
  • живу 2
  • жигну 1
  • Жирафа 1
  • жица 3
  • жице 1
  • жицом 1
  • жмирка 1
  • жмиркаво 1
  • жмиркала 1
  • жмиркале 1
  • жољавију 1
  • жртава 1
  • жртве 2
  • жртвенику 1
  • жртву 3
  • жубора 1
  • жуди 1
  • журило 1
  • журити 1
  • жутим 1
  • жутнулим 1
  • жутнуло 1
  • жуто 2
  • жутог 2
  • жутога 2
  • жуту 1
  • жућкасти 1
  • жућкастих 1
  • жућкасто 2
  • жућкасту 1
  • З 1
  • за 203
  • За 9
  • забависмо 2
  • забаву 1
  • забаченим 2
  • забачености 1
  • забележено 1
  • забележила 1
  • заблисташе 1
  • заблуда 3
  • заблуди 1
  • заборав 1
  • заборава 1
  • заборави 4
  • заборавити 3
  • заборављеном 1
  • забуни 1
  • забуну 1
  • завије 1
  • завире 1
  • завири 2
  • завирило 1
  • завиримо 1
  • завирио 1
  • завирите 1
  • завист 1
  • зависти 1
  • заволео 1
  • завргне 1
  • завршен 1
  • завршетку 1
  • заврши 1
  • завршио 1
  • завршити 1
  • загледа 2
  • заглибио 1
  • Загонетна 1
  • загонетна 2
  • загонетне 2
  • загонетни 5
  • загонетно 1
  • загрева 1
  • задаће 1
  • задаћу 1
  • задахнути 1
  • задире 1
  • задовољава 1
  • задовољни 1
  • задовољства 4
  • задовољством 1
  • задоцњења 1
  • задржао 1
  • задржасмо 2
  • задруге 2
  • задругу 1
  • задружица 1
  • задрузи 1
  • задрхће 1
  • зађе 3
  • зажарене 1
  • зажарени 1
  • зажарености 1
  • зажарили 1
  • зажели 3
  • Заиста 2
  • заиста 3
  • зајапуреном 1
  • зајапурило 1
  • заједници 1
  • заједничких 1
  • заједно 4
  • закикоће 1
  • заклада 1
  • заклан 1
  • заклања 1
  • заклео 5
  • заклоне 1
  • заклони 1
  • заклонило 1
  • заклонио 1
  • закључио 1
  • закољу 1
  • Закон 2
  • закон 7
  • закона 7
  • законе 3
  • закони 1
  • законима 9
  • закону 2
  • закопа 1
  • закрвављено 2
  • закрвављеном 1
  • залазе 1
  • залази 2
  • заласку 2
  • залепрша 2
  • залива 1
  • заливима 1
  • залогаја 1
  • залуде 1
  • залута 1
  • залутала 1
  • заљуби 1
  • заљуља 2
  • замашну 1
  • замену 1
  • замерити 1
  • заметак 1
  • заметала 1
  • замисао 2
  • Замисли 1
  • замисли 2
  • Замислимо 1
  • Замислите 1
  • замичу 1
  • замишљали 1
  • замишљао 2
  • замишљена 1
  • замоле 1
  • замолио 2
  • замолићу 1
  • Замолићу 1
  • замора 1
  • занаго 1
  • занат 2
  • заната 1
  • занептунска 1
  • занесу 1
  • занимала 1
  • занимљивијега 1
  • занимљивога 1
  • заносан 1
  • заносне 2
  • заносно 2
  • заносног 1
  • заносну 1
  • заогрнуо 1
  • заори 1
  • запад 2
  • запада 2
  • западни 3
  • западно 1
  • Западно 1
  • западног 2
  • Западном 1
  • западном 3
  • западу 7
  • запара 1
  • запарала 1
  • записана 1
  • записано 1
  • записао 1
  • запитати 1
  • запиткивао 1
  • запишта 1
  • заплени 1
  • запљускивали 1
  • запљускују 1
  • запоје 1
  • започе 4
  • започета 1
  • запрема 1
  • запремало 1
  • запремати 1
  • запремини 2
  • запремину 1
  • запристала 2
  • зар 11
  • Зар 8
  • зарана 1
  • заробљена 1
  • заселак 3
  • засенчена 1
  • засенченог 1
  • засењава 2
  • засеоци 1
  • засијала 1
  • заслуга 1
  • заслужили 1
  • заслужни 1
  • заслужује 1
  • заснована 1
  • засновао 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • застаде 8
  • застоја 1
  • застор 1
  • застори 1
  • застрта 1
  • заступао 1
  • заступљена 1
  • заступљени 2
  • затавнити 1
  • заталаса 1
  • затвореним 1
  • затеже 1
  • зато 19
  • Зато 6
  • затубасту 1
  • затури 1
  • заћута 4
  • зауздани 1
  • заузета 1
  • заузима 4
  • заузимају 1
  • заузимао 1
  • заустави 1
  • зауставимо 1
  • зауставио 1
  • зауставише 1
  • заустављања 1
  • заусти 1
  • заустим 1
  • захватали 1
  • захватио 1
  • заходу 1
  • зацарава 1
  • зачас 1
  • зачетака 1
  • зачу 3
  • зачуди 1
  • зачуђено 1
  • зашао 1
  • зашле 1
  • заштите 1
  • заштитник 1
  • Зашто 1
  • зашто 6
  • збаци 1
  • збива 3
  • збијајући 1
  • збили 1
  • збило 2
  • збиља 4
  • Збиља 5
  • збиљом 3
  • збирали 1
  • зближавања 1
  • због 5
  • збор 1
  • збрише 1
  • збуни 1
  • збуних 1
  • збуњује 1
  • звали 2
  • звана 3
  • зване 1
  • звани 2
  • званим 1
  • звану 1
  • звао 4
  • зваше 1
  • ЗВЕЗДА 1
  • Звезда 2
  • звезда 59
  • звездама 26
  • звездана 20
  • звездани 7
  • звезданим 5
  • звезданих 8
  • звездано 23
  • звезданог 6
  • звезданој 1
  • звездану 2
  • звездарница 1
  • звездарнице 1
  • звездарници 1
  • звездарницу 1
  • Звезде 4
  • звезде 56
  • Звезди 1
  • звезди 5
  • звездица 9
  • звездицама 2
  • звездице 12
  • звездицу 3
  • звездом 16
  • Звезду 2
  • звезду 7
  • звер 1
  • звера 7
  • зверка 1
  • зверова 1
  • зверови 5
  • зверовима 1
  • зверска 1
  • зверске 1
  • зверској 1
  • звиждање 1
  • звижди 1
  • зврјање 1
  • звук 1
  • згебавости 1
  • згодне 1
  • згодније 1
  • згусну 1
  • згушњавања 2
  • згушњавање 1
  • згушњавањем 1
  • здепаст 1
  • здере 1
  • здрава 2
  • здраво 1
  • здраву 1
  • здроби 1
  • зебња 1
  • зелен 1
  • зелена 7
  • зелене 1
  • зелени 4
  • зеленила 3
  • зеленилом 1
  • зеленим 2
  • зеленкасти 1
  • зеленкасто 1
  • зеленкастог 1
  • зеленкасту 2
  • зелено 4
  • зеленог 6
  • зеленога 2
  • земаља 4
  • земаљске 3
  • земаљски 1
  • Земаљско 1
  • земаљској 1
  • земаљском 4
  • земља 16
  • Земља 44
  • земљак 1
  • земљама 2
  • земљаци 1
  • земље 12
  • Земље 45
  • Земљи 37
  • земљи 8
  • Земљин 1
  • земљин 2
  • земљина 2
  • Земљина 2
  • Земљине 2
  • земљине 7
  • земљини 1
  • Земљини 1
  • Земљиног 1
  • земљиној 1
  • Земљиној 2
  • Земљину 1
  • земљиште 1
  • Земљом 1
  • земљом 2
  • земљотреси 2
  • земљу 3
  • Земљу 6
  • Земуна 1
  • Зенит 2
  • зенит 4
  • зенита 2
  • зениту 4
  • зефир 1
  • Зефса 2
  • Зефсов 1
  • Зец 2
  • Зеца 1
  • зидане 1
  • зидинама 1
  • зидове 2
  • зидови 2
  • зима 1
  • зиме 2
  • зимовник 1
  • зимске 1
  • зимских 1
  • зимског 1
  • зјапила 2
  • зјапили 1
  • зла 6
  • злата 2
  • златан 1
  • злати 1
  • златила 1
  • златкасто 2
  • златна 1
  • златне 1
  • Златни 1
  • златним 3
  • златно 6
  • златнобелом 1
  • златнокрили 1
  • златнорога 1
  • златнорогом 1
  • злато 2
  • злим 1
  • зло 1
  • злоба 3
  • злобнији 1
  • зловољан 1
  • злој 1
  • злоставе 1
  • Змај 1
  • Змају 1
  • Змија 1
  • Змијар 1
  • Змијара 4
  • змијастој 1
  • змије 1
  • Змију 3
  • змијурина 1
  • Змијурину 1
  • зна 21
  • знај 2
  • знајте 1
  • знају 2
  • знак 3
  • знака 1
  • знаке 1
  • знакова 5
  • знала 1
  • знали 1
  • знало 3
  • знам 18
  • Знам 4
  • знаменит 1
  • знаменита 2
  • знаменити 3
  • знаменитих 1
  • знаменитога 1
  • знаменитој 2
  • знаменитом 1
  • знаменитости 1
  • знамениту 1
  • знамо 1
  • знаности 4
  • знања 2
  • знање 2
  • знању 1
  • знао 5
  • знате 11
  • знати 18
  • знатна 2
  • знатнијих 1
  • знаци 1
  • значи 6
  • знаш 20
  • Знаш 3
  • зној 1
  • Зове 1
  • зове 10
  • зовну 1
  • зову 6
  • Зодијак 5
  • Зоља 1
  • зора 1
  • зоре 1
  • зору 3
  • зрак 1
  • зрака 1
  • зракаста 1
  • зракасти 2
  • зраке 4
  • зракова 2
  • зраку 1
  • зраци 9
  • зрацима 2
  • зрелост 2
  • зрелости 3
  • зрнце 1
  • зрнцету 1
  • зуба 1
  • зуби 3
  • и 2048
  • И 261
  • иа 4
  • иако 1
  • Иван 1
  • ИВАН 1
  • иверје 1
  • игда 2
  • игле 2
  • иглин 1
  • Игора 1
  • Игорима 1
  • игорско 1
  • игра 2
  • играли 2
  • игранка 1
  • играо 3
  • играчка 1
  • игру 1
  • иде 4
  • идеалан 1
  • идеја 1
  • идеје 1
  • идемо 1
  • идете 1
  • идилске 1
  • идилски 1
  • иду 2
  • идући 1
  • ИЗ 1
  • Из 10
  • из 151
  • иза 13
  • изаберу 1
  • изабрали 1
  • Изађемо 1
  • изађимо 1
  • изађосмо 1
  • изасланик 1
  • изаткат 1
  • избачене 1
  • избе 1
  • избезуме 1
  • избијају 2
  • избијали 1
  • избијати 1
  • избијем 1
  • избијете 1
  • избила 1
  • избио 1
  • изближе 1
  • изблиза 6
  • изборе 1
  • избраздано 1
  • избраник 1
  • избројани 1
  • извајана 4
  • извајане 3
  • извајани 4
  • извајаним 1
  • извајао 1
  • извали 1
  • изван 4
  • изведе 1
  • изведен 2
  • изведене 3
  • изведеним 2
  • изведену 1
  • извеле 1
  • извео 1
  • извесна 1
  • извесно 1
  • извештавали 1
  • извиждали 1
  • извијуган 1
  • извињавати 1
  • извор 3
  • извора 1
  • изворе 1
  • извори 1
  • изворима 1
  • изврсно 1
  • изврши 3
  • извршило 4
  • извршио 3
  • извршити 2
  • Изгибосмо 1
  • изглед 2
  • изгледа 11
  • Изгледа 4
  • изгледају 2
  • изгледала 1
  • изгледале 1
  • изгледали 1
  • изгледало 1
  • Изгледало 3
  • изгледао 5
  • изгледати 3
  • изгледаше 1
  • изговарате 1
  • изговорио 1
  • изговором 1
  • изгуби 1
  • изгубила 2
  • изгубио 1
  • изгубити 1
  • изгубљен 2
  • изгубљена 1
  • издавала 1
  • издавало 1
  • издалека 1
  • издашна 1
  • издашнија 1
  • издвојила 1
  • издвојимо 1
  • издишуће 1
  • издишућег 2
  • издробљен 1
  • изиђе 1
  • изиђем 1
  • изићи 2
  • изишао 1
  • излагању 1
  • излази 1
  • излазило 1
  • изласка 1
  • изласку 1
  • излетала 1
  • излети 2
  • Излетим 1
  • изливају 1
  • изливен 1
  • изливене 1
  • излила 1
  • излишних 1
  • изложене 1
  • измакао 2
  • измакле 1
  • измаку 1
  • између 39
  • Између 6
  • изменила 1
  • изменило 2
  • изменио 1
  • измери 1
  • измерити 1
  • измислио 1
  • измиче 1
  • измишљотина 1
  • измрљана 1
  • измрцварено 1
  • изнад 1
  • изнашао 2
  • изнемогли 1
  • изнемоглога 1
  • изнемоглости 1
  • изненадна 1
  • изненадним 1
  • изненађење 1
  • изнео 1
  • изнесем 1
  • изнова 2
  • износи 3
  • износила 1
  • износио 1
  • изобилан 1
  • изобилном 1
  • изобиљу 1
  • изостали 1
  • изоштравању 1
  • изоштрена 1
  • изоштрених 1
  • Израда 1
  • изради 3
  • израдиле 1
  • израђена 1
  • израђени 1
  • израђује 1
  • израђују 2
  • изразим 1
  • изразу 1
  • изређа 1
  • изреком 1
  • изузетака 1
  • изузимајући 1
  • изумења 1
  • изумео 2
  • изумре 1
  • изумрети 1
  • изумрла 1
  • изумрле 1
  • ИЗУМРЛИ 1
  • изумрли 4
  • изумрлих 1
  • изумрлог 1
  • изумро 2
  • ии 1
  • икад 10
  • икада 1
  • икоја 1
  • икоји 1
  • Или 1
  • или 56
  • илузија 2
  • ИЛУСТРОВАНИ 1
  • им 42
  • има 125
  • Има 9
  • имају 14
  • имала 6
  • имале 1
  • Имали 2
  • имали 4
  • имало 2
  • имамо 3
  • имао 14
  • имате 4
  • имати 5
  • Имаћемо 1
  • имаш 3
  • Имаш 3
  • Име 1
  • име 9
  • имена 9
  • имену 5
  • импозантне 1
  • импозантну 1
  • импресијом 1
  • Иначе 1
  • иначе 3
  • Индија 2
  • Индијанаца 1
  • индијски 1
  • индијског 1
  • Индијског 1
  • индустријских 2
  • инжињери 2
  • инжињерије 1
  • инжињерске 1
  • иницијативи 1
  • инквизицију 1
  • иноверце 1
  • инсеката 2
  • инстинкт 6
  • инстинкту 2
  • интелектуално 2
  • интелигентнији 1
  • ИНТЕЛИГЕНЦИЈА 1
  • интелигенција 4
  • интелигенције 2
  • интелигенцији 2
  • интелигенцијом 2
  • интелигенцију 4
  • интереса 3
  • интересантне 1
  • интересе 1
  • инфузорије 2
  • ипак 21
  • ироније 1
  • Ирском 1
  • искамче 1
  • искези 1
  • исколачило 1
  • искони 1
  • искорене 1
  • искочи 1
  • искра 2
  • искре 1
  • искупи 1
  • Искупили 1
  • искупити 1
  • искупљало 1
  • исмевање 1
  • испала 1
  • испари 1
  • испаштања 1
  • испевану 1
  • исписане 1
  • испит 1
  • испита 1
  • испитујући 1
  • исповедници 1
  • Испод 1
  • испод 15
  • исполин 3
  • исполински 3
  • исполинских 1
  • Испред 1
  • испред 7
  • испреламан 1
  • испреламане 2
  • испреламаних 1
  • испреламано 3
  • испресавијао 1
  • испретурана 1
  • исприча 1
  • испричам 1
  • испрскана 1
  • испрскани 2
  • испрсканих 1
  • испрућио 1
  • испуни 2
  • испунило 1
  • испуњава 4
  • испуњавају 5
  • испуњавало 1
  • испуњена 1
  • иста 13
  • истакнутим 1
  • исте 9
  • истесати 3
  • исти 23
  • истим 6
  • истина 15
  • Истина 3
  • истинама 1
  • истини 2
  • истинитије 1
  • истинитога 1
  • истинитоме 1
  • истину 1
  • истих 3
  • истицао 1
  • Исто 1
  • исто 59
  • истоветни 1
  • истог 2
  • истој 5
  • исток 3
  • истока 3
  • истоку 8
  • истом 9
  • ИСТОРИЈА 1
  • историја 7
  • историји 1
  • источник 1
  • Источно 1
  • источно 3
  • источног 1
  • источној 1
  • источном 2
  • истрго 1
  • истрже 1
  • исту 1
  • Исус 2
  • Итас 3
  • Итаса 3
  • Итасова 1
  • Итасове 1
  • Итасовим 2
  • Итасових 1
  • Итасу 1
  • ићи 2
  • Ићи 2
  • их 96
  • ич 1
  • ишао 1
  • ишла 1
  • ишли 2
  • ишло 3
  • ишта 1
  • иштетити 1
  • ишчезава 1
  • ишчезао 1
  • ишчезе 1
  • ишчезла 2
  • ишчезли 2
  • ишчезло 1
  • ишчезне 1
  • ишчилели 1
  • ишчупа 1
  • Ја 52
  • ја 93
  • јава 3
  • јаве 1
  • јави 1
  • јавила 3
  • јавили 1
  • јавим 1
  • јавио 8
  • јавите 2
  • јавити 8
  • јавља 1
  • јављале 1
  • јављао 1
  • јављати 1
  • јавни 1
  • јавно 1
  • јавном 2
  • јагње 1
  • Јадни 1
  • јазбине 1
  • јаја 3
  • јајима 1
  • јака 1
  • јаки 1
  • јако 7
  • јаку 1
  • јануара 4
  • јара 1
  • јаре 2
  • јарко 2
  • Јарца 1
  • Јасније 1
  • јасније 2
  • јасно 1
  • јата 27
  • јатима 3
  • јато 26
  • јаче 1
  • јачином 1
  • је 1387
  • Је 8
  • ЈЕДАН 1
  • један 123
  • Један 8
  • једанаест 1
  • једанпут 2
  • једва 33
  • једете 1
  • једина 5
  • једине 1
  • једини 8
  • јединица 1
  • јединог 2
  • једином 1
  • јединства 2
  • јединственој 1
  • јединцем 1
  • јединче 2
  • једита 3
  • једите 1
  • једито 2
  • једитог 3
  • једитом 1
  • једиту 1
  • једна 101
  • Једна 2
  • ЈЕДНА 2
  • једнаки 1
  • једнако 1
  • једне 34
  • једни 9
  • једним 8
  • једних 3
  • Једно 1
  • једно 51
  • једног 10
  • ЈЕДНОГА 2
  • једнога 27
  • Једнога 3
  • једној 19
  • једнокатан 1
  • Једном 1
  • једном 36
  • Једнорога 1
  • једноставно 1
  • једноставном 1
  • једноставност 1
  • Једну 1
  • једну 42
  • једро 1
  • јежа 1
  • језа 2
  • језгра 1
  • језе 1
  • језера 9
  • језерима 1
  • језерца 5
  • језерцем 1
  • језик 2
  • језика 1
  • језике 1
  • језику 2
  • језовита 3
  • језовите 3
  • језовити 1
  • језовито 1
  • језовитог 1
  • језовитом 1
  • јеку 2
  • јелеју 1
  • Јелина 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • Јер 1
  • јер 46
  • Јерусалима 1
  • јес 6
  • јесени 2
  • јесење 1
  • јеси 2
  • Јеси 2
  • Јест 12
  • јест 6
  • Јесте 2
  • јесте 3
  • јести 1
  • јесу 4
  • јетко 1
  • јецању 2
  • Јован 1
  • Јованом 2
  • Јово 1
  • јој 28
  • јонски 1
  • Јорк 1
  • још 132
  • Још 7
  • ју 3
  • јувелирски 1
  • југ 2
  • Југозападно 1
  • југоистока 1
  • југоисточном 1
  • југу 3
  • јужне 1
  • Јужне 1
  • Јужни 1
  • јужни 5
  • јужније 3
  • јужно 4
  • Јужно 7
  • јужног 2
  • јужнога 1
  • Јужнога 1
  • Јужној 1
  • јужној 8
  • јужном 5
  • Јужну 2
  • јужну 5
  • јула 1
  • јунака 1
  • јунаци 1
  • Јунона 1
  • Јунону 1
  • Јупитер 10
  • Јупитера 4
  • Јупитерових 1
  • Јупитеру 1
  • јури 2
  • јурило 1
  • јурио 1
  • јурнула 1
  • јурског 1
  • јутрења 1
  • јутрењих 1
  • јутро 1
  • јуче 1
  • Јуче 1
  • к 6
  • ка 28
  • кавгу 1
  • кавез 1
  • Кавказу 1
  • Кад 10
  • кад 132
  • када 1
  • кадар 2
  • кадгод 5
  • кадифа 1
  • кадра 2
  • кадре 1
  • кадри 7
  • каже 11
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажи 1
  • кажу 4
  • казао 4
  • казати 2
  • Казатус 1
  • казивала 1
  • казивали 1
  • казивало 1
  • казивање 1
  • казивао 1
  • казни 2
  • казује 3
  • Каигџија 3
  • Каигџију 1
  • Какав 1
  • какав 26
  • Каква 2
  • каква 22
  • какве 15
  • Какви 1
  • какви 7
  • каквим 1
  • Каквих 1
  • каквих 4
  • Какво 1
  • какво 7
  • Каквог 1
  • каквог 5
  • каквога 4
  • каквој 7
  • каквом 6
  • какву 6
  • како 118
  • Како 6
  • каког 1
  • Каког 1
  • какога 1
  • кала 2
  • Калдејцима 1
  • калеидоскоп 1
  • Калипус 1
  • Калиџе 1
  • Калкута 1
  • каљавим 1
  • камен 5
  • Камена 1
  • камене 1
  • камени 1
  • камених 1
  • камено 1
  • каменој 1
  • камења 2
  • камењем 1
  • камо 7
  • канала 3
  • канале 1
  • каналима 1
  • каналирана 1
  • канапа 1
  • канда 1
  • Канова 2
  • Кант 1
  • Канта 1
  • канџе 4
  • Као 2
  • као 320
  • кап 6
  • капак 1
  • капао 1
  • Капела 1
  • Капеле 1
  • капелица 1
  • Капелом 3
  • капи 4
  • Капије 1
  • капију 1
  • капитола 2
  • капитоли 1
  • капитолима 3
  • капитолским 1
  • капку 1
  • капљице 1
  • каприса 1
  • Карарска 1
  • карару 2
  • каријатиде 2
  • каријеру 2
  • кармин 3
  • Карпата 1
  • Карпати 1
  • Касине 1
  • Касини 2
  • Касину 1
  • Касиопеја 7
  • Касиопеје 1
  • Касиопеју 4
  • Кастор 3
  • Кастора 1
  • Кастором 1
  • каталог 1
  • катастрофе 1
  • катедре 1
  • катедру 2
  • катран 1
  • кафанице 2
  • кафтана 1
  • квадрат 3
  • квадратних 2
  • квадратом 1
  • квалитет 1
  • квара 1
  • кварим 1
  • кварца 1
  • Кеплер 2
  • Кеплера 1
  • кера 1
  • керовима 1
  • Кефеус 4
  • Кефеуса 3
  • Кефеусу 1
  • кидају 1
  • кикоћете 1
  • килограм 1
  • килограма 5
  • километара 18
  • километра 4
  • ким 1
  • Кина 1
  • кипела 1
  • Кипериона 1
  • Кит 1
  • кита 1
  • Кита 1
  • китајски 1
  • китњасте 1
  • Китова 1
  • Китово 3
  • кићо 3
  • кићом 1
  • кичица 1
  • кичме 2
  • кичмењака 1
  • Киша 1
  • киша 2
  • кише 8
  • кишне 1
  • кишу 1
  • Клавиус 1
  • Клавиуса 1
  • клале 1
  • клали 2
  • кланаца 1
  • клањали 1
  • Клас 2
  • класична 1
  • класичне 1
  • класичних 1
  • класје 1
  • класом 1
  • Клева 2
  • Клеве 1
  • Клеви 1
  • Клеву 1
  • Клерове 1
  • клештима 2
  • климатске 1
  • климатским 1
  • климатских 1
  • клисура 2
  • клисуре 2
  • клица 6
  • клице 1
  • клицу 2
  • клони 1
  • клонила 1
  • клупче 1
  • кључеви 1
  • кнез 2
  • кнезова 1
  • књигама 2
  • књиге 1
  • књигу 6
  • књижевника 2
  • књижевници 1
  • књижевницима 1
  • Књижници 1
  • књизи 2
  • ко 30
  • Ко 8
  • кобног 1
  • ковани 1
  • кога 25
  • когод 1
  • код 11
  • кожа 1
  • Кожа 1
  • коже 2
  • Коза 1
  • коза 3
  • Козом 2
  • Козорога 2
  • Козорогу 1
  • која 54
  • Које 1
  • које 89
  • којекаквим 1
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којешта 3
  • Који 1
  • који 94
  • којим 9
  • којима 36
  • којих 12
  • којој 36
  • којом 8
  • коју 22
  • кокице 1
  • кокону 1
  • кокошије 1
  • кокошињих 1
  • кола 1
  • Кола 2
  • колачаст 1
  • колевка 2
  • колена 2
  • колибра 1
  • колика 1
  • Колики 1
  • колико 49
  • Колико 5
  • колицнита 1
  • количина 2
  • коло 3
  • колонада 6
  • колонадама 1
  • колонаде 4
  • колонадом 1
  • колорит 1
  • колоритом 1
  • колос 5
  • колоса 5
  • колосална 1
  • колосалне 3
  • колосални 1
  • колосалним 1
  • колосалних 2
  • колосално 2
  • колосалнога 1
  • колосалној 1
  • колосалности 1
  • колоси 1
  • колут 2
  • колута 1
  • колутаст 1
  • колуту 1
  • Коље 1
  • коље 5
  • кољу 7
  • ком 1
  • комад 1
  • комада 6
  • комади 1
  • комаду 1
  • КОМАРЧИЋ 1
  • коме 37
  • комета 1
  • кометама 1
  • комете 1
  • комплекс 4
  • комплекса 1
  • комплексу 1
  • комуникације 1
  • комшија 2
  • комшилук 2
  • конац 1
  • консерватизам 1
  • Констанци 1
  • конструисан 1
  • конструисао 1
  • континенте 3
  • континенти 2
  • континентима 1
  • контуре 1
  • Контуре 1
  • конфигурације 1
  • конфигурацији 1
  • Конфучије 1
  • конца 1
  • кончић 1
  • Коња 1
  • Копаоник 1
  • Коперник 3
  • Коперника 3
  • Коперникову 1
  • Коперником 1
  • копна 1
  • копну 1
  • Кора 1
  • кора 7
  • корак 1
  • кораке 1
  • корачању 1
  • Кордиљери 1
  • коре 6
  • корена 1
  • корењем 1
  • корењу 1
  • коринтски 2
  • корити 1
  • Корнељ 1
  • корњача 1
  • корњаче 3
  • корњачи 1
  • кору 1
  • корутине 1
  • Коса 1
  • коса 3
  • Косанчићев 1
  • Косе 1
  • косе 2
  • коси 3
  • космогоничној 1
  • космос 2
  • косо 1
  • косом 1
  • кострешити 1
  • костур 1
  • костурници 1
  • котлацем 1
  • котлина 1
  • Кочијаша 1
  • кочић 1
  • коштани 1
  • коштац 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • крај 6
  • краја 9
  • крајева 2
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајевима 2
  • крајем 1
  • крајичку 1
  • крајња 2
  • крајње 2
  • крајњег 1
  • Крајњи 1
  • крају 11
  • краљ 1
  • краља 2
  • краљева 1
  • краљевину 1
  • Краљевину 1
  • краљевој 1
  • краљевства 1
  • краљеву 1
  • краљицу 1
  • краљу 1
  • красан 1
  • краси 1
  • красили 1
  • красној 1
  • красну 1
  • кратер 7
  • кратера 2
  • кратери 5
  • кратерима 1
  • КРАТКА 1
  • кратко 1
  • кратког 3
  • краци 1
  • крбањке 1
  • крбањци 1
  • крбањцима 1
  • крв 6
  • крвав 1
  • крваве 3
  • крвави 1
  • крваво 1
  • Крвавог 1
  • крваву 1
  • крве 2
  • крви 5
  • крвожедан 1
  • Крвожедан 1
  • крвожеднији 2
  • крвожедних 1
  • крвожедност 1
  • крволок 1
  • кревељење 1
  • кревет 2
  • кревета 2
  • кревети 1
  • кревету 4
  • кредом 1
  • крене 1
  • кренимо 1
  • крепак 1
  • кретала 1
  • кретања 3
  • кретање 3
  • кретању 1
  • кретосмо 5
  • креће 5
  • крећу 4
  • кржљаво 1
  • крив 3
  • крива 1
  • криво 3
  • крик 1
  • крила 2
  • крилат 1
  • крилата 3
  • крилате 1
  • крилати 2
  • крилатим 1
  • крилатих 2
  • крилату 1
  • крилима 3
  • крило 4
  • крилом 1
  • крилу 11
  • Крину 1
  • кристал 1
  • кристала 4
  • кристалну 2
  • Криту 1
  • крме 1
  • кров 3
  • кровови 1
  • крововима 1
  • Кроз 3
  • кроз 35
  • кроза 3
  • крој 1
  • Крој 1
  • кроју 4
  • Кроно 1
  • Крону 1
  • крст 1
  • Крст 2
  • крста 1
  • Крста 1
  • крстоносне 1
  • крсту 3
  • круг 4
  • круга 4
  • кругови 1
  • круговима 1
  • кругу 2
  • круже 3
  • кружећи 1
  • кружи 4
  • Круна 1
  • круна 3
  • крунасти 1
  • Круне 1
  • круне 2
  • круни 1
  • Круном 1
  • крунском 1
  • Круну 2
  • крупно 1
  • Крупови 1
  • Крупових 1
  • кћер 3
  • кћери 6
  • кћи 2
  • кубасте 3
  • кубасти 4
  • кубета 4
  • кубетима 1
  • кувара 1
  • кувари 1
  • кугла 2
  • Кугле 1
  • кугле 3
  • кугли 14
  • куглу 2
  • куд 15
  • Куд 3
  • куда 3
  • куди 1
  • кујне 1
  • кујунџије 1
  • кукњава 1
  • кукњаву 1
  • кула 2
  • кулама 1
  • куле 7
  • кули 1
  • кулминациона 1
  • кулминациону 1
  • културе 3
  • културних 1
  • културу 4
  • кулу 1
  • кумим 1
  • Кумова 3
  • Кумовој 3
  • Кумовом 1
  • Кумову 1
  • купају 1
  • купе 1
  • купили 1
  • купола 1
  • куполе 2
  • куполи 2
  • куполом 1
  • куполу 5
  • куражи 1
  • Курјака 1
  • курсове 1
  • куте 1
  • кућа 2
  • куће 2
  • кући 3
  • кућног 1
  • кућом 1
  • кућурине 1
  • куца 1
  • куцне 1
  • Л 1
  • л 3
  • лабораторије 1
  • лабораторији 3
  • Лабуд 4
  • лабуда 1
  • Лабуда 3
  • лабудове 1
  • Лабуду 2
  • лав 1
  • Лав 1
  • лава 1
  • лаве 14
  • лави 1
  • лавине 2
  • лавиног 1
  • лавином 1
  • лаву 1
  • Лаву 1
  • лагано 1
  • лагачко 1
  • Лагранж 1
  • лађама 1
  • Лађе 1
  • лађе 3
  • лажов 1
  • Лајбниц 1
  • лак 1
  • Лак 1
  • лака 1
  • лако 1
  • лакша 1
  • лакше 5
  • лакшем 1
  • лакши 2
  • Лаланда 1
  • лале 1
  • Ламухо 1
  • ланаца 2
  • ланце 1
  • ланци 1
  • ланцима 1
  • Лаплас 3
  • Лапласов 67
  • Лапласовог 3
  • латинско 1
  • Лафа 3
  • лафица 1
  • Лафу 1
  • лебде 1
  • лебдела 1
  • лебдео 1
  • лебди 3
  • лева 3
  • Лево 1
  • лево 6
  • левога 1
  • левој 1
  • легао 2
  • легнеш 1
  • легу 1
  • леда 3
  • ледена 1
  • ледене 2
  • леденога 1
  • ледило 1
  • леђима 2
  • лежала 1
  • леже 2
  • лежи 7
  • лек 1
  • лека 1
  • лекара 5
  • лелек 1
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепа 8
  • лепе 7
  • лепезасто 1
  • лепезе 1
  • лепи 3
  • лепим 4
  • лепих 1
  • Лепо 2
  • лепо 47
  • лепога 2
  • лепој 3
  • лепом 5
  • лепоме 2
  • лепота 2
  • лепотама 1
  • лепоте 8
  • лепоти 6
  • лепотом 2
  • лепоту 2
  • лептир 1
  • лептиру 1
  • лепу 4
  • Лепша 2
  • лепша 7
  • лепшега 2
  • лепшему 5
  • лепшим 1
  • лета 1
  • лете 2
  • летеле 1
  • летели 1
  • Летели 1
  • летело 2
  • летео 1
  • лети 4
  • летимо 1
  • летка 1
  • лету 1
  • леш 3
  • ли 102
  • лива 1
  • ливаде 3
  • ливени 1
  • ливеног 1
  • лизале 1
  • Лима 1
  • Лиме 1
  • линија 2
  • Лира 2
  • Лире 3
  • Лири 2
  • Лиру 1
  • лисја 1
  • лисје 1
  • лисјем 1
  • лиснатог 1
  • ЛИСТ 1
  • листа 2
  • листић 1
  • листиће 1
  • листићи 1
  • листова 1
  • листом 1
  • листу 1
  • литице 1
  • литицу 1
  • лица 3
  • лице 2
  • лицем 2
  • лицу 7
  • личи 4
  • личила 1
  • личиле 3
  • личили 2
  • личило 1
  • личио 2
  • личити 1
  • лишаји 1
  • лишајива 1
  • лишена 1
  • лишене 1
  • лишени 1
  • лишћа 1
  • лишћем 1
  • лова 1
  • ловац 2
  • Ловачки 1
  • ловачким 1
  • Ловачких 3
  • ловачког 1
  • ломачи 1
  • ломачу 1
  • ломе 1
  • ломила 1
  • ломњавом 1
  • Лондон 1
  • Лондону 2
  • лопар 1
  • лопару 1
  • лубање 1
  • лубенице 1
  • Лувра 2
  • Лувру 1
  • лугови 1
  • луд 3
  • луда 1
  • лудо 1
  • лудост 1
  • Лују 1
  • лук 2
  • лука 1
  • лукавство 1
  • лупа 1
  • лупали 1
  • лупање 1
  • лупати 1
  • лупаш 1
  • лупеж 1
  • лупњаву 1
  • луталице 1
  • љубави 5
  • љубављу 1
  • љубимца 1
  • љубимцу 2
  • љубичаста 5
  • љубичасте 4
  • љубичасто 6
  • љубичастог 1
  • љубичастој 1
  • љубичастом 2
  • љубичасту 2
  • љубу 1
  • људе 5
  • Људи 1
  • људи 40
  • људима 5
  • људска 1
  • људске 6
  • људски 7
  • људских 4
  • људско 2
  • људског 3
  • људском 2
  • љутим 1
  • љутио 1
  • љутити 2
  • ма 16
  • магацинака 1
  • магацини 1
  • магле 1
  • магли 4
  • маглина 9
  • маглинама 1
  • маглине 7
  • магличасте 1
  • магличастих 1
  • магличастој 1
  • магличка 1
  • магловита 1
  • магловити 1
  • магловитих 1
  • Магловито 1
  • Магловитога 1
  • маглу 1
  • магнетска 1
  • Мадагаскар 1
  • Мадлене 1
  • мази 1
  • мазити 1
  • мајдана 2
  • мајданима 1
  • мајдану 1
  • Мајка 2
  • мајка 4
  • мајке 2
  • Мајко 1
  • мајку 2
  • мајске 1
  • мајстора 1
  • мајстори 3
  • мајумаје 1
  • Мајумаје 1
  • Мајумаји 1
  • мајушан 1
  • мајушна 5
  • мајушне 5
  • мајушни 6
  • мајушним 1
  • мајушно 3
  • мајушног 2
  • мајушној 1
  • мајушном 2
  • мајушности 1
  • мајушну 3
  • макар 1
  • Мала 1
  • мала 5
  • мале 10
  • мален 1
  • малена 3
  • малене 1
  • малени 1
  • малених 1
  • малено 4
  • маленог 1
  • маленој 2
  • маленом 1
  • Мали 4
  • мали 9
  • малих 1
  • Мало 2
  • мало 94
  • малог 1
  • Малог 4
  • малога 2
  • Малога 2
  • малој 2
  • малом 1
  • Малом 1
  • маломе 2
  • малопређашња 1
  • малопређашњи 3
  • малтера 1
  • малу 3
  • маље 2
  • мама 1
  • Мама 3
  • мамута 1
  • мања 2
  • мањак 1
  • мање 10
  • мањи 6
  • мањим 1
  • мањих 8
  • Мара 1
  • Маре 3
  • Маримеју 1
  • Марин 1
  • Марино 1
  • Марином 1
  • Марину 1
  • Марс 10
  • Марса 7
  • Марсан 1
  • Марсова 1
  • Марсове 1
  • Марсови 1
  • Марсових 2
  • Марсовом 1
  • Марсовци 3
  • Марсу 3
  • Мару 1
  • маса 5
  • масе 1
  • масивније 1
  • масивним 1
  • маском 1
  • маску 1
  • мастила 1
  • мастило 1
  • масу 1
  • математике 1
  • математичар 2
  • математичара 1
  • математички 2
  • математичких 1
  • математичкој 1
  • матере 4
  • матери 1
  • материја 4
  • материјализма 1
  • материјална 1
  • материјалне 2
  • материјални 4
  • материјалним 1
  • материјалних 1
  • материјално 1
  • материјалнога 1
  • материјалној 2
  • материјалном 4
  • материје 18
  • материји 2
  • материјом 2
  • материју 1
  • материне 1
  • материном 1
  • матерински 1
  • мах 18
  • маха 1
  • Махари 1
  • маховина 1
  • махом 1
  • мачевима 1
  • машине 1
  • ме 72
  • мед 1
  • медвед 1
  • Медвед 5
  • медведа 1
  • Медведа 13
  • Медведу 2
  • медом 1
  • меду 1
  • Медузи 1
  • Медузин 1
  • Медузином 2
  • Медузину 1
  • Међу 2
  • међу 26
  • међусобних 1
  • међусобном 1
  • мезимац 2
  • мезимца 4
  • мезимце 1
  • мека 2
  • меканизми 1
  • меканике 3
  • Мекар 1
  • меке 2
  • меким 1
  • мекоти 1
  • Мекрец 1
  • мекушаца 1
  • мело 2
  • мељу 1
  • мена 2
  • мене 20
  • Мени 10
  • мени 30
  • мења 6
  • мењало 1
  • мењање 1
  • мењању 1
  • мери 4
  • Мерихамо 2
  • Меркур 6
  • Меркура 4
  • Меркурова 1
  • мермерне 1
  • меса 1
  • месец 11
  • Месец 20
  • месеца 9
  • Месеца 9
  • месеци 3
  • Месецом 2
  • месецу 1
  • МЕСЕЦУ 1
  • Месецу 24
  • Месечев 3
  • Месечева 3
  • месечеве 1
  • Месечеве 8
  • Месечевим 2
  • Месечевих 3
  • Месечевог 1
  • Месечевој 1
  • Месечеву 2
  • месечина 1
  • месечине 2
  • месечином 1
  • месо 3
  • места 16
  • местима 2
  • место 10
  • месту 12
  • метала 3
  • метаморфозама 1
  • метара 12
  • мете 1
  • метеор 1
  • метеора 1
  • метеорита 1
  • метеоролошке 1
  • метеоролошко 1
  • методи 1
  • методу 1
  • метра 1
  • меурак 1
  • Механизам 1
  • механизам 2
  • механиком 1
  • механичар 1
  • Мехмед 1
  • мехурак 1
  • ми 200
  • Ми 21
  • МИЗАР 1
  • Мизар 17
  • Мизара 10
  • Мизарова 8
  • Мизарове 6
  • Мизарових 1
  • Мизаровог 3
  • Мизаровој 4
  • Мизарову 5
  • Мизаром 1
  • миле 1
  • мили 1
  • милијарада 6
  • милијарда 2
  • милијарде 5
  • милијарди 1
  • милијардити 1
  • милијарду 1
  • милиун 8
  • милиуна 67
  • милиуне 8
  • милиуни 7
  • Милиунима 1
  • милиунима 5
  • Мило 1
  • мило 4
  • миловао 1
  • милосрђа 1
  • милосрђе 1
  • милост 1
  • милости 1
  • милостив 1
  • милостива 1
  • милостивим 1
  • милостивога 1
  • Милошев 1
  • миља 10
  • миљу 1
  • мимо 1
  • мине 1
  • минерала 2
  • Минервину 1
  • Мини 1
  • мину 2
  • минула 2
  • минули 1
  • минулим 4
  • минулих 1
  • минуло 1
  • минута 8
  • Минхаузен 1
  • минхаузенски 1
  • мио 1
  • Мир 1
  • мира 1
  • миријада 8
  • миријадама 7
  • миријаде 7
  • мириса 2
  • мирисаве 1
  • мирисна 1
  • мириснијему 1
  • мирисним 1
  • мирисно 2
  • мириснога 1
  • мирису 1
  • мирно 1
  • Мирно 1
  • Миром 2
  • мирују 1
  • мисао 8
  • мисију 1
  • Мисираца 2
  • Мисирци 1
  • Мисирцима 1
  • мисле 1
  • мислећи 2
  • мисли 17
  • мислила 1
  • мислилаца 2
  • мислили 1
  • мислим 6
  • мислима 4
  • мислио 6
  • мислиоцу 1
  • мислите 1
  • мислити 3
  • Мислиш 1
  • мислиш 4
  • мистрије 1
  • мита 1
  • Митрова 1
  • миту 2
  • Михаило 1
  • мицати 1
  • миче 2
  • мичу 1
  • мишића 1
  • мишљење 1
  • млад 2
  • млада 1
  • младе 1
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 4
  • младићи 1
  • младићком 1
  • младићске 1
  • младићској 1
  • младог 2
  • младост 2
  • младости 1
  • млађа 2
  • млаз 2
  • млазева 1
  • млазеви 4
  • млакушном 2
  • млечни 1
  • Млечни 6
  • Млечнога 1
  • Млечном 1
  • многа 2
  • многе 2
  • Многи 1
  • многи 4
  • многим 2
  • многих 2
  • Много 1
  • много 28
  • многобројна 2
  • многобројне 4
  • многобројни 4
  • многобројним 1
  • многобројних 1
  • многобројном 1
  • многоме 3
  • множини 1
  • мном 7
  • мог 2
  • мога 9
  • могао 27
  • могла 9
  • могле 1
  • могли 7
  • могло 13
  • могох 1
  • могу 8
  • могућих 2
  • могућне 2
  • могућно 3
  • модела 2
  • модрикавим 1
  • можда 2
  • Може 1
  • може 41
  • можемо 2
  • Можете 1
  • можете 4
  • можеш 2
  • мозаичке 1
  • мозаичкога 1
  • мозак 1
  • мозга 1
  • мозгу 2
  • Мој 5
  • мој 85
  • Моја 1
  • моја 11
  • моје 16
  • моји 1
  • мојим 2
  • мојих 3
  • мојој 5
  • моју 8
  • Молешот 1
  • моли 1
  • Молијер 1
  • Молијера 1
  • молили 1
  • молим 1
  • молио 1
  • молитве 1
  • моме 8
  • моменат 5
  • момената 2
  • момента 1
  • Момка 1
  • монере 1
  • Мора 2
  • мора 42
  • морају 1
  • морал 1
  • морала 1
  • морали 3
  • Морало 1
  • морало 3
  • моралу 1
  • морам 1
  • Морам 2
  • морамо 3
  • морао 5
  • Море 12
  • море 4
  • морем 1
  • морима 2
  • морио 1
  • морска 4
  • морске 2
  • морски 1
  • морским 3
  • морских 4
  • морској 1
  • мору 1
  • мотре 1
  • мотри 1
  • моћ 8
  • моћи 7
  • моћна 1
  • моћне 1
  • моћнији 1
  • моћних 1
  • моћно 1
  • Мочара 1
  • мрав 4
  • мрава 2
  • мрави 3
  • мравија 1
  • мравијем 1
  • мравију 1
  • мравињака 1
  • мравји 1
  • мравјих 1
  • мраву 1
  • мравци 2
  • мразеви 1
  • мрак 2
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрамор 2
  • мрамора 20
  • мрамори 2
  • мраморне 4
  • мраморни 4
  • мраморним 2
  • мраморних 3
  • мраморној 1
  • мраморном 1
  • мраморну 1
  • мрамору 1
  • мрачан 1
  • мрачна 3
  • мрачне 3
  • мрачни 5
  • мрачније 1
  • мрачним 3
  • мрачних 2
  • мрачно 1
  • мрачног 1
  • мрачнога 2
  • мрачној 3
  • мрачном 1
  • Мрачност 1
  • мрачну 3
  • мрднути 1
  • мре 3
  • мреже 1
  • мрежом 2
  • мрзости 1
  • мрке 1
  • мркне 1
  • мрко 2
  • мрког 1
  • мрком 1
  • мрљама 3
  • мрљица 1
  • Мрљица 1
  • МРЉИЦА 1
  • мрљице 1
  • мрљицу 4
  • мрљотина 1
  • мрнарима 1
  • мртва 1
  • мртваца 1
  • мртвачка 2
  • мртвачке 1
  • мртвачким 1
  • мртвачкој 1
  • мртвачком 1
  • мртве 3
  • мртвим 1
  • Мртвих 1
  • мртвих 2
  • мртво 4
  • мртвог 1
  • мртвој 4
  • Мру 1
  • мру 10
  • мрштите 1
  • му 95
  • мудрост 1
  • муж 1
  • мужа 1
  • мужу 1
  • музеј 1
  • Музеја 1
  • музеје 3
  • мука 2
  • муке 1
  • муком 1
  • Мумија 1
  • мумлање 1
  • Муња 1
  • муња 5
  • муње 1
  • муњевине 1
  • муњевитом 4
  • мускулатуре 1
  • мутити 1
  • мутно 1
  • мућнете 1
  • мухе 1
  • муче 1
  • мученија 1
  • мученика 1
  • мучеништвом 1
  • мучења 1
  • мучили 1
  • мучитеље 1
  • мучно 1
  • мушке 1
  • Мушкиње 1
  • НА 1
  • На 45
  • на 763
  • набира 1
  • набрати 1
  • набрекле 1
  • навали 1
  • навалила 1
  • наваљивати 1
  • наведем 1
  • навек 5
  • навео 1
  • навикли 1
  • навикне 1
  • навлачи 1
  • навршити 1
  • навуку 1
  • нагибе 1
  • нагињања 1
  • нагле 1
  • нагли 1
  • нагло 1
  • нагнала 1
  • нагомилано 1
  • нагону 2
  • нагрдан 1
  • нагрднију 1
  • нагрдно 1
  • нагрдну 1
  • нагристи 2
  • нагрнусмо 1
  • Над 1
  • над 29
  • нада 1
  • надвисио 1
  • надвишавао 1
  • надгробне 1
  • надгробни 1
  • надгробног 1
  • надземаљска 1
  • надиви 1
  • надивили 1
  • надима 1
  • надимање 1
  • надимао 1
  • надмашио 1
  • надмоћија 1
  • наднео 1
  • надођу 1
  • надокнађује 1
  • надувеној 1
  • надчовечанскога 1
  • нађе 3
  • Нађем 1
  • нађем 2
  • нађене 1
  • нађено 1
  • нађеш 3
  • нађосмо 8
  • нађу 2
  • назва 1
  • назвали 7
  • назвао 1
  • назеб 1
  • назебе 1
  • називаш 1
  • назирао 2
  • назире 2
  • назирете 1
  • назови 2
  • наиђе 1
  • наишао 1
  • најблагороднијих 1
  • најближе 1
  • најближим 1
  • најближој 1
  • најбогатији 1
  • најбоља 1
  • најбујније 1
  • Најбурнији 1
  • Највећа 1
  • највећа 2
  • Највеће 1
  • највеће 3
  • највећег 2
  • највећем 2
  • Највећи 2
  • највећи 8
  • највећим 2
  • највећих 5
  • највећој 1
  • највиша 1
  • највише 5
  • највишега 1
  • највишем 1
  • највиши 2
  • највишу 2
  • најглупљих 1
  • најдебљи 1
  • најдивнија 1
  • најдивније 1
  • Најдивније 1
  • најдивнијим 1
  • најдубљим 1
  • најдуже 1
  • најдужи 1
  • наједанпут 1
  • најежен 1
  • најежио 1
  • најживописнији 1
  • најзад 1
  • најзаплетеније 1
  • најзнаменитије 3
  • најзнаменитијих 2
  • најзначајније 1
  • најимпозантнијих 1
  • најинтензивнијим 1
  • најјаче 1
  • најкрајњи 1
  • најкраћи 1
  • најлепша 3
  • најлепше 4
  • најлепшем 2
  • најлепши 2
  • најлепших 2
  • најлепшом 1
  • најмање 3
  • најмањег 1
  • најмањи 1
  • најмању 2
  • најмилије 1
  • најмилостивији 1
  • најмлађег 1
  • најмоћнија 1
  • најмоћнији 1
  • најмоћнијих 1
  • најнапреднији 1
  • најнапреднијих 1
  • најнеразвијеније 1
  • најнеразвијенијих 1
  • најниже 1
  • најнижим 2
  • најобилнијих 1
  • најодаренијих 1
  • најосетљивија 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 18
  • Најпре 4
  • најпре 5
  • најпречи 1
  • најпрослављенијих 1
  • најпространијих 1
  • најсавршенијих 1
  • најсветлије 2
  • најсилније 1
  • најситнији 1
  • најсјајнија 2
  • најсјајније 1
  • најскривеније 1
  • најславније 1
  • најславнији 1
  • најслађе 1
  • најстаријим 1
  • најстаријих 4
  • најтамнијој 1
  • најузвишенијим 1
  • најузвишенију 1
  • најчудесније 1
  • најчудније 1
  • наказно 2
  • наказном 1
  • наказу 1
  • накнади 1
  • накострешена 1
  • накрај 1
  • накупиле 1
  • налаже 1
  • налазе 8
  • налази 15
  • налазили 1
  • налазило 1
  • налазимо 1
  • налазите 1
  • налазише 1
  • Налик 1
  • налик 9
  • нам 39
  • Нама 1
  • нама 34
  • намера 2
  • намери 3
  • намеру 3
  • наместила 1
  • намршти 1
  • намрштило 1
  • намћори 1
  • нанети 1
  • наново 1
  • напије 2
  • напију 1
  • НАПИСАО 1
  • наплаћују 1
  • напоменуо 5
  • напора 1
  • напрасите 1
  • напрасну 1
  • напред 3
  • напредак 1
  • напредан 1
  • напреднијему 1
  • напреднијих 1
  • напреднијој 1
  • напредно 1
  • напредовала 1
  • напредовали 2
  • напредују 1
  • напротив 2
  • напрстак 3
  • напућена 1
  • нарави 1
  • наравно 6
  • Наравно 6
  • нараштаја 2
  • нараштаје 1
  • нареди 2
  • наредио 1
  • наређивати 1
  • народ 7
  • народа 8
  • народе 1
  • народи 4
  • народима 5
  • народом 1
  • народу 3
  • нарочити 1
  • нарочитим 1
  • нарочито 5
  • нарочитој 1
  • наручја 2
  • Нас 1
  • нас 26
  • населити 1
  • насипи 1
  • насладе 2
  • наследник 1
  • наслеђеног 1
  • наслонио 1
  • насмеја 1
  • Насред 1
  • насред 4
  • насрне 1
  • насрнуо 1
  • насртаји 1
  • Наста 1
  • настави 15
  • настависмо 1
  • наставити 4
  • настаје 1
  • настала 2
  • настале 1
  • настали 2
  • настало 3
  • настану 1
  • настао 1
  • наступа 1
  • наступе 1
  • наступио 1
  • насумце 1
  • натапају 1
  • натпис 1
  • натуре 1
  • наћи 10
  • наудити 1
  • Наука 1
  • науке 7
  • науком 2
  • науку 1
  • науми 1
  • науче 1
  • наученом 1
  • научи 1
  • научити 1
  • научне 2
  • научни 2
  • Научник 1
  • научник 13
  • научника 7
  • научнике 1
  • научникову 1
  • научници 1
  • научног 1
  • научној 1
  • научност 1
  • научности 2
  • находи 2
  • нација 1
  • нације 1
  • начин 3
  • начине 1
  • начинили 1
  • начинило 1
  • начичкан 1
  • начичканим 1
  • начичкано 1
  • наш 16
  • наша 27
  • Наша 4
  • нашао 6
  • НАШЕ 1
  • наше 59
  • нашег 10
  • нашега 23
  • нашем 16
  • Наши 1
  • наши 2
  • нашим 11
  • наших 13
  • нашла 2
  • нашле 1
  • нашли 5
  • нашој 12
  • нашом 1
  • нашу 10
  • Не 28
  • не 306
  • неба 28
  • небеса 12
  • небесима 2
  • небеска 1
  • небеске 3
  • небеских 2
  • небеског 1
  • небеској 4
  • небеском 2
  • небеску 3
  • Небесна 1
  • НЕБЕСНА 1
  • небесна 26
  • Небесне 1
  • небесне 24
  • Небесни 1
  • небесни 29
  • небесним 11
  • небесних 21
  • небесно 1
  • небесног 19
  • небеснога 3
  • небесној 20
  • небесном 14
  • небесноме 2
  • небесну 14
  • неблагодарност 1
  • неблагодарну 1
  • НЕБО 1
  • небо 38
  • Небо 5
  • небом 1
  • НЕБОМ 1
  • небројена 3
  • небројене 5
  • небројеним 3
  • небројено 4
  • небројно 1
  • небу 42
  • небулезе 1
  • небуха 1
  • неваљалац 1
  • неваљалији 1
  • неверица 2
  • неверици 1
  • неверицу 1
  • неверне 1
  • неверни 2
  • невероватне 1
  • невероватних 1
  • невероватно 4
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невидљив 1
  • невидљиве 1
  • невидљиви 1
  • невидљивом 1
  • невине 1
  • невиних 2
  • невоља 1
  • неврат 1
  • негда 18
  • негдашње 3
  • негдашњи 1
  • негде 12
  • Него 17
  • него 72
  • неговао 1
  • негује 1
  • недавно 2
  • недалеко 2
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељиви 2
  • недовршеној 1
  • недогледна 1
  • недогледне 1
  • недогледним 1
  • недостаје 1
  • недостатку 1
  • недостижан 1
  • недостижна 1
  • недостижни 1
  • недостижним 1
  • недостижних 1
  • недостижно 1
  • недостижну 1
  • нежне 1
  • незадовољна 1
  • незграпан 1
  • незграпна 1
  • незграпне 1
  • незграпним 1
  • нездраво 1
  • незнана 3
  • незнане 1
  • незнано 1
  • незнању 1
  • незнатан 1
  • неизмеран 1
  • неизмерне 4
  • неизмерним 2
  • неизмерних 1
  • Неизмерно 1
  • неизмерно 2
  • неизмернога 1
  • неизмерној 5
  • неизмерном 2
  • неимар 1
  • неимара 1
  • неимаре 1
  • неимари 2
  • неимарски 1
  • неимарских 1
  • неимарства 6
  • неиспитани 1
  • неистинито 1
  • неисцрпан 1
  • неисцрпне 1
  • неисцрпни 2
  • неисцрпним 1
  • неисцрпнога 1
  • нејак 1
  • нејакој 1
  • нејаком 1
  • нејаку 1
  • нејасно 1
  • нека 33
  • Нека 4
  • некад 7
  • некада 1
  • некадашњих 1
  • некака 6
  • некакав 19
  • Некаква 1
  • некаква 13
  • некакве 6
  • некакви 3
  • некаквим 3
  • некакво 3
  • некаквог 2
  • некаквога 1
  • некакву 2
  • некаки 1
  • некаким 1
  • некако 3
  • некаком 2
  • некаку 1
  • неке 20
  • неки 20
  • Неки 3
  • неким 12
  • неких 5
  • Неко 1
  • неко 15
  • неког 2
  • некога 2
  • некој 9
  • некоја 1
  • некоје 2
  • неколике 2
  • неколико 19
  • неком 22
  • некретница 1
  • Нектара 1
  • неку 13
  • некуд 3
  • некуда 1
  • Нема 3
  • нема 68
  • немају 2
  • немамо 2
  • неман 6
  • немани 2
  • немате 1
  • Немаца 1
  • немерљив 1
  • немерљиви 1
  • неми 1
  • неминовно 3
  • немо 1
  • немогуће 1
  • немогућно 2
  • немој 2
  • Немој 3
  • ненавист 1
  • ненадним 1
  • ненадно 1
  • необичан 1
  • необична 1
  • необичне 1
  • необични 1
  • необичних 1
  • необично 14
  • необичног 1
  • необичном 3
  • необичну 2
  • необузданих 1
  • неодољива 1
  • неодољивом 1
  • неодређене 1
  • неодређеној 2
  • неопажена 1
  • неопажених 1
  • неопазна 1
  • неопипљиви 1
  • неописаном 2
  • непогоде 2
  • непозната 1
  • непознате 1
  • непознатога 1
  • непознатом 1
  • непоимање 1
  • непојамна 1
  • непојамне 1
  • непојамном 3
  • непојмљиво 2
  • непомичан 1
  • непомичне 1
  • непомични 1
  • непосредној 4
  • непостижно 1
  • неправде 1
  • непрегледан 1
  • непрегледна 5
  • непрегледне 1
  • непрегледни 5
  • непрегледних 2
  • непрегледног 2
  • непрегледнога 1
  • непрегледној 1
  • непрегледном 2
  • непрекидне 1
  • непрекидним 1
  • непрекидно 2
  • непрестаним 2
  • Непрестано 1
  • непрестано 22
  • непрестанога 1
  • непрефињена 1
  • непризнања 1
  • непријатеља 2
  • непријатељем 1
  • непробојна 1
  • непробојне 1
  • непровидној 1
  • непровидну 1
  • непроменљив 1
  • непроменљиви 1
  • непроменљивих 2
  • непроменљиво 3
  • непромењива 1
  • непромењљиви 1
  • непромишљено 2
  • непросвећене 1
  • непроходне 1
  • непроцењиво 1
  • Нептун 6
  • Нептуна 3
  • Нептунова 1
  • Нептунове 2
  • Нептунових 1
  • Нептуну 1
  • непуне 1
  • непуних 3
  • неразговетан 1
  • неразговетне 2
  • нераздвојни 1
  • нераздвојно 1
  • нераздвојнога 1
  • неразумљивом 1
  • Нереида 3
  • несавршен 1
  • несавршена 1
  • несавршене 1
  • несавршеним 2
  • несавршено 1
  • нескладно 1
  • нескладнога 1
  • несретна 1
  • несрећа 2
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • несрећно 3
  • несрећнога 1
  • несрећном 1
  • несрећом 1
  • неста 2
  • нестаде 1
  • нестајало 1
  • нестало 5
  • нестане 3
  • нестати 1
  • несхватљиво 2
  • несхватљивом 1
  • неће 16
  • Неће 2
  • нећемо 1
  • нећеш 1
  • нећу 3
  • Нефтиса 1
  • нехотице 1
  • нечега 3
  • нечему 1
  • нечистоте 1
  • нечујно 2
  • Нешто 1
  • нешто 56
  • Ни 2
  • ни 211
  • нивелисала 1
  • нивелисали 1
  • нивоа 1
  • нигда 9
  • Нигде 1
  • нигде 4
  • ниже 2
  • нижим 1
  • нижу 1
  • низ 4
  • низали 1
  • низијама 4
  • низу 1
  • нијанса 2
  • нијансе 2
  • није 135
  • Није 5
  • ниједан 3
  • ниједна 2
  • Ниједно 2
  • ниједног 1
  • ниједнога 1
  • Никад 1
  • никад 25
  • никада 1
  • никаква 4
  • никакве 1
  • никакво 2
  • никако 5
  • никакој 1
  • никло 1
  • Нико 1
  • нико 9
  • нимФа 1
  • нимфа 2
  • нимфама 1
  • Ниниве 1
  • нисам 29
  • Нисам 6
  • ниси 7
  • ниским 1
  • нискога 1
  • ниском 1
  • нисмо 7
  • нисте 2
  • нису 44
  • нити 16
  • ничијем 1
  • ничице 1
  • нишама 2
  • нише 2
  • ниши 1
  • НИШТА 1
  • ништа 43
  • Ништа 6
  • но 6
  • нова 2
  • нове 2
  • новела 1
  • новембра 1
  • нови 3
  • новине 1
  • нових 1
  • НОВО 1
  • ново 2
  • новом 2
  • новоме 1
  • нову 4
  • нога 2
  • ногама 13
  • ноге 2
  • ногом 1
  • ногу 2
  • номади 1
  • нос 1
  • носе 1
  • носи 1
  • носила 1
  • носиле 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 26
  • ноћас 1
  • ноћи 17
  • ноћима 1
  • ноћном 1
  • ноћу 8
  • ну 1
  • нуле 3
  • њ 12
  • ње 10
  • Ње 2
  • њега 18
  • Њега 6
  • његов 17
  • Његов 6
  • Његова 4
  • његова 61
  • Његове 2
  • његове 30
  • Његови 4
  • његови 6
  • његовим 10
  • његових 13
  • ЊЕГОВО 1
  • његово 19
  • Његово 2
  • његовог 1
  • његовога 5
  • његовој 11
  • његовом 7
  • његовоме 1
  • Његову 1
  • његову 14
  • њему 36
  • Њему 4
  • њен 15
  • Њена 2
  • њена 23
  • њене 14
  • њени 11
  • њеним 3
  • њених 8
  • њено 10
  • њеног 2
  • њенога 3
  • њеној 3
  • њеном 9
  • њену 6
  • њиве 1
  • њим 15
  • Њима 1
  • њима 29
  • њиме 1
  • њином 1
  • њих 30
  • Њих 9
  • Њихов 1
  • њихов 7
  • њихова 21
  • њихове 15
  • њихови 6
  • њиховим 4
  • њихових 17
  • њихово 5
  • њиховог 3
  • њиховога 1
  • њиховој 6
  • њиховом 6
  • њихову 10
  • Њој 3
  • њој 30
  • њом 4
  • њу 12
  • Њу 5
  • Њујорку 1
  • Њутн 3
  • Њутна 2
  • њушци 1
  • О 24
  • о 94
  • Оба 1
  • оба 11
  • обавештавати 1
  • обавијало 1
  • обазресмо 1
  • обала 1
  • обалама 1
  • обали 1
  • обасја 2
  • обасјавају 1
  • обасјала 1
  • обасјале 1
  • обасјало 2
  • Обасјан 1
  • обасјана 2
  • обасјано 1
  • обасјао 2
  • обдарена 2
  • обе 3
  • обезнаним 1
  • обележавају 1
  • обележавали 1
  • обележавао 1
  • обележио 1
  • обелиск 3
  • обелиску 1
  • обелоданио 1
  • обеси 1
  • обесмртити 1
  • обећао 1
  • обзинула 1
  • обзинуо 1
  • обиђе 7
  • обилан 1
  • обим 1
  • обиму 1
  • обитељ 2
  • обитељи 5
  • обитници 1
  • обићи 1
  • обичан 1
  • обична 2
  • обични 1
  • обично 3
  • Обично 3
  • објаве 1
  • објави 1
  • објавио 1
  • објасним 2
  • објаснити 1
  • објашњава 1
  • објашњавао 4
  • објашњавати 1
  • облагорођавању 1
  • Облака 1
  • облака 7
  • облаке 2
  • област 3
  • области 2
  • облаци 3
  • облачка 1
  • облачне 1
  • облачног 1
  • облете 1
  • Облетети 1
  • облива 1
  • обливени 1
  • обливено 1
  • облик 22
  • облика 15
  • облике 5
  • обликом 2
  • облику 13
  • облила 1
  • Облици 2
  • облици 4
  • облицима 2
  • обличје 2
  • обло 1
  • обмане 1
  • обнављало 1
  • обнављање 1
  • обнављањем 1
  • обод 1
  • обожавала 1
  • обожаваоци 1
  • обожавати 1
  • обоје 3
  • обојених 1
  • обојили 1
  • оборио 1
  • Оборио 1
  • образи 2
  • образова 1
  • образовала 7
  • образовале 1
  • образовало 2
  • образована 2
  • образоване 1
  • образовани 5
  • образованих 1
  • образовано 1
  • образованост 4
  • образованости 1
  • образовања 1
  • образовање 2
  • образовањем 1
  • образовању 2
  • образовао 2
  • образовати 1
  • образу 1
  • образују 3
  • обратно 2
  • обрачун 1
  • обре 1
  • обрели 2
  • обресмо 3
  • обрецне 1
  • обрецну 3
  • обрту 1
  • обруч 1
  • обруча 5
  • обручи 1
  • обручима 1
  • обузе 1
  • обузме 2
  • обукао 2
  • обустављено 1
  • обухвата 1
  • обучем 2
  • ова 58
  • Ова 7
  • Овај 6
  • овај 71
  • овака 2
  • овакав 2
  • оваким 1
  • оваких 1
  • овако 24
  • овална 1
  • овални 1
  • овалним 1
  • овалног 4
  • овалном 1
  • овамо 5
  • Ован 2
  • оваца 2
  • овде 36
  • Овде 6
  • Ове 4
  • ове 82
  • овејана 1
  • ови 12
  • Ови 2
  • Овид 1
  • Овим 1
  • овим 33
  • ових 32
  • овлашни 1
  • Овна 5
  • Овну 1
  • Ово 18
  • ово 80
  • овог 2
  • Овога 1
  • овога 60
  • овој 65
  • овом 11
  • Овоме 2
  • овоме 51
  • овршци 1
  • ову 27
  • огањ 7
  • огаре 1
  • огарима 2
  • огласе 1
  • огледа 2
  • огледају 1
  • огледала 1
  • огледало 2
  • огледалу 1
  • огледао 1
  • огња 3
  • огњем 1
  • огњена 1
  • огњени 6
  • огњено 1
  • огњеног 1
  • огњишта 4
  • огњиште 3
  • огњишту 1
  • оградом 1
  • огранака 1
  • огранци 1
  • огроман 2
  • огромна 14
  • Огромне 1
  • огромне 8
  • огромни 7
  • огромније 1
  • огромним 1
  • огромних 6
  • огромно 1
  • огромног 2
  • огромнога 1
  • огромној 6
  • огромном 3
  • огромност 1
  • огромну 3
  • огумасти 1
  • ОД 1
  • Од 14
  • од 407
  • одабирања 3
  • одабирању 1
  • одавде 10
  • Одавде 3
  • одагнати 1
  • одаду 1
  • Одакле 1
  • одакле 6
  • оданде 1
  • одапне 1
  • одарена 1
  • одатле 2
  • Одатле 4
  • одбијају 1
  • одбојна 1
  • одбор 1
  • одборник 1
  • одбрану 2
  • одважан 1
  • одвајала 1
  • одвали 1
  • одвалила 1
  • одваљен 1
  • одведем 2
  • одвећ 3
  • одвоје 1
  • одвоји 1
  • одвојила 1
  • одвојите 1
  • одвратно 1
  • одгаје 1
  • одговарају 1
  • одговарао 1
  • одговарати 1
  • одговор 3
  • одговора 1
  • одговори 12
  • одговорила 1
  • одговорим 11
  • одговорио 2
  • одговорите 1
  • одговорити 1
  • одговорих 2
  • одговору 2
  • одгоненути 1
  • оде 3
  • одела 2
  • оделила 1
  • оделио 1
  • одељак 1
  • одељења 2
  • одељењу 1
  • одељка 1
  • одећи 1
  • одећом 2
  • одиста 23
  • одједном 17
  • одјекнуло 1
  • одлагања 1
  • одлазе 1
  • Одлетела 1
  • одлетела 2
  • одлети 1
  • одлика 1
  • одликују 1
  • одлуци 1
  • одмарају 1
  • Одмах 2
  • одмах 9
  • однегује 1
  • однекуд 2
  • однети 1
  • однос 1
  • односима 1
  • одношаја 2
  • одобре 1
  • одобрити 1
  • одојила 1
  • одомаћило 1
  • Одреди 1
  • одредио 4
  • одредити 1
  • одређена 1
  • одређеној 1
  • одређује 1
  • одрећи 1
  • одржава 1
  • одржаваш 1
  • одржани 1
  • одру 1
  • одсек 2
  • одсекао 1
  • одсенак 1
  • одсијава 2
  • одсијавала 2
  • одсијавале 1
  • одскочи 2
  • одскочило 3
  • одскочио 2
  • одстојања 1
  • оду 2
  • одузео 2
  • одушку 1
  • ожалошћена 1
  • ожени 1
  • оживални 1
  • оживела 2
  • оживели 1
  • озаравати 1
  • озбиљније 1
  • Озго 1
  • озго 9
  • оздо 1
  • оздравио 3
  • оздравити 2
  • озебла 1
  • Ој 1
  • ока 7
  • окамењен 1
  • оквири 2
  • океан 13
  • Океан 2
  • океана 13
  • Океана 2
  • Океани 1
  • океану 5
  • окивали 1
  • окићен 1
  • окићена 1
  • окна 3
  • Око 4
  • око 80
  • окова 1
  • окови 1
  • околини 1
  • околину 1
  • околне 1
  • оком 10
  • окомцима 1
  • окончала 1
  • окорели 1
  • окосина 1
  • Окосине 1
  • окосине 2
  • окрене 1
  • Окренем 1
  • окренем 3
  • окренеш 1
  • окренута 3
  • окренути 3
  • окренуће 1
  • окретала 2
  • окретања 1
  • окретао 1
  • Окрете 1
  • окрете 10
  • окреће 4
  • окрећу 2
  • округа 1
  • округло 2
  • окружена 1
  • окружени 1
  • окруживале 1
  • окружују 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окусио 1
  • олакшала 1
  • оличена 2
  • оличени 2
  • олова 1
  • оловној 1
  • Олтар 1
  • олтаром 1
  • Олујине 1
  • ољока 1
  • омален 1
  • Омир 1
  • омирисати 1
  • омољско 1
  • омудрио 1
  • он 141
  • Он 56
  • она 175
  • Она 38
  • Онај 4
  • онај 67
  • онака 3
  • онакав 5
  • онакве 1
  • онакви 1
  • Онаквих 1
  • онаке 1
  • онако 33
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 103
  • онде 7
  • Оне 11
  • оне 124
  • Они 33
  • они 67
  • оним 13
  • онима 4
  • оних 29
  • оно 127
  • Оно 25
  • оног 1
  • онога 37
  • оној 25
  • онолико 2
  • оном 11
  • ономе 16
  • ону 36
  • опажам 1
  • Опажам 1
  • Опажаш 1
  • Опажено 1
  • опазили 1
  • опазило 1
  • опазим 1
  • опазио 4
  • опазисмо 1
  • опазити 3
  • опака 1
  • опаких 1
  • опаког 1
  • опалне 1
  • опанчар 1
  • опасала 1
  • опасали 1
  • опасивале 3
  • опасивао 2
  • опаснији 1
  • опасности 1
  • опасује 1
  • опасују 1
  • опевао 1
  • оперважен 2
  • оперважује 1
  • Опере 1
  • Опери 1
  • Опет 1
  • опет 111
  • опија 2
  • опипају 1
  • опипате 1
  • опипати 4
  • опипљиве 1
  • описано 1
  • описати 4
  • опкладио 1
  • оплемењавању 1
  • оплетен 1
  • опозицију 1
  • определише 1
  • опредељење 1
  • опрезно 1
  • опрости 2
  • Опрости 2
  • опроштај 2
  • опружене 1
  • опсадни 1
  • опстанка 1
  • оптичке 1
  • опустеле 1
  • опустелог 1
  • опусти 1
  • опустошавали 1
  • општега 1
  • општем 1
  • општи 1
  • општини 1
  • општински 1
  • општинској 1
  • општих 1
  • општој 2
  • Орао 3
  • орбите 4
  • организација 1
  • организмима 1
  • организму 1
  • органска 1
  • органских 1
  • ореол 2
  • оријентисања 1
  • оријентисао 1
  • Орион 6
  • Ориона 8
  • Орионову 1
  • Орионом 1
  • Ориону 1
  • оркана 3
  • Орла 1
  • орман 2
  • оружје 1
  • осам 9
  • осамдесет 2
  • осваја 1
  • осветли 1
  • осветљавала 1
  • осветљавали 2
  • осветљавало 3
  • осветљен 1
  • осветљена 1
  • осветом 1
  • освитао 1
  • освоји 1
  • освојивши 1
  • освојили 1
  • освојио 1
  • Освртао 1
  • осе 5
  • оседла 1
  • осека 2
  • осеке 1
  • осенчило 1
  • осете 1
  • осети 5
  • осетио 4
  • осетите 1
  • осетити 4
  • осетих 2
  • осетљива 2
  • осећа 4
  • осећају 2
  • осећала 1
  • осећање 2
  • осећаш 1
  • осигурана 1
  • Осим 1
  • ослободе 1
  • ослободили 1
  • ослободио 1
  • ослушкивали 1
  • осмејцима 1
  • осмех 10
  • осмеха 2
  • Осмехну 1
  • осмехну 10
  • осморо 1
  • осмоугаоник 1
  • осмоугаоника 1
  • осмоугаонику 1
  • осниско 1
  • основа 1
  • Основа 1
  • основама 3
  • основане 1
  • основану 1
  • основи 2
  • основу 1
  • особина 1
  • особинама 1
  • особитим 1
  • особито 9
  • особитога 1
  • особитом 2
  • оспособљавати 1
  • остави 2
  • оставила 2
  • оставили 1
  • оставимо 1
  • оставио 3
  • оставља 1
  • остављало 1
  • остајао 1
  • остаје 1
  • остајете 1
  • остала 9
  • остале 9
  • остали 8
  • осталим 9
  • осталих 3
  • остало 12
  • осталом 3
  • остане 1
  • остао 2
  • остати 2
  • остатцима 1
  • острагуша 1
  • острва 1
  • острво 1
  • острву 2
  • острвце 1
  • осу 1
  • осудила 1
  • осуле 1
  • осуло 1
  • осуте 1
  • осуто 3
  • Отац 2
  • отац 7
  • отаџбина 1
  • отаџбине 1
  • отаџбини 1
  • отаџбину 1
  • отвор 2
  • отвора 1
  • отворена 3
  • отворени 2
  • отвореним 1
  • отворено 2
  • отворену 3
  • отвори 3
  • отворила 1
  • отворили 1
  • отворимо 1
  • отвору 1
  • оте 4
  • отегао 1
  • отерам 1
  • отимања 1
  • отимање 1
  • отимљу 1
  • отићи 1
  • отишао 3
  • отишла 2
  • отишли 1
  • откад 1
  • откања 1
  • откање 1
  • откању 2
  • откивају 1
  • откида 1
  • открива 1
  • откривена 1
  • открије 2
  • открили 4
  • открио 3
  • открити 2
  • открића 2
  • откровењима 1
  • Откуд 2
  • откуд 4
  • откуцавање 1
  • откуцај 1
  • откуцаје 1
  • отме 1
  • отму 1
  • отоке 2
  • отопило 1
  • отпадника 1
  • отпева 1
  • отпор 1
  • отпора 1
  • отпочињало 1
  • отпустио 1
  • отргао 1
  • отресати 1
  • отресе 1
  • отров 1
  • отрчати 1
  • отуд 1
  • Отуд 1
  • отура 1
  • Офиукуса 1
  • Ох 3
  • охлади 2
  • охладила 2
  • охладило 2
  • охладио 1
  • оца 11
  • Оца 3
  • оцепила 2
  • оци 1
  • оцрта 1
  • оцртавају 1
  • оцртавао 3
  • оцртаји 1
  • оцртала 2
  • оцртан 1
  • оцртана 1
  • оцртао 3
  • оцу 1
  • Оцу 8
  • очајан 2
  • очајању 1
  • оче 1
  • очевидне 1
  • очевидно 4
  • очевидној 1
  • очевидном 2
  • очекнем 1
  • очекни 1
  • Очи 1
  • очи 20
  • очију 9
  • очима 13
  • очистио 1
  • очице 1
  • очни 1
  • оштра 1
  • оштре 3
  • оштри 1
  • оштријих 1
  • оштрином 1
  • оштро 1
  • па 252
  • Па 54
  • павиљон 7
  • павиљона 1
  • павиљоне 3
  • павиљони 3
  • павиљоном 1
  • павити 3
  • пад 2
  • пада 4
  • падавица 1
  • падавице 1
  • падају 2
  • падала 1
  • падало 1
  • падамо 1
  • падањем 1
  • паде 1
  • падне 2
  • паду 1
  • Пази 2
  • пази 9
  • пак 1
  • паклена 1
  • паклене 1
  • паклени 1
  • пакост 2
  • пала 2
  • Палас 1
  • палата 10
  • палатама 3
  • палате 21
  • палати 2
  • пали 1
  • Палмире 1
  • палошина 1
  • памет 4
  • памети 3
  • паметна 1
  • паметнијем 1
  • памтим 1
  • Панонскога 1
  • панораму 3
  • Пантеон 2
  • Пантеона 1
  • пантљичица 1
  • пао 1
  • папе 1
  • паперја 1
  • пара 4
  • паралакса 1
  • Паре 1
  • паре 14
  • Париз 2
  • Париза 1
  • Паризу 11
  • париске 1
  • париски 1
  • Париски 1
  • Париској 1
  • паркови 1
  • пароброди 1
  • партишу 1
  • пару 2
  • парчади 1
  • Пас 1
  • Паса 3
  • пастве 1
  • пастири 2
  • Патагонији 2
  • Патагонца 1
  • Патагонце 1
  • Патагонци 1
  • Патагонцима 1
  • пати 1
  • патили 2
  • патите 1
  • патос 1
  • патосана 1
  • патрола 2
  • патролџија 1
  • паузе 7
  • паукова 1
  • Паун 1
  • паша 1
  • пашњаци 1
  • пе 2
  • Пеанрени 1
  • пегаво 2
  • Пегаз 3
  • Пегаза 1
  • Пегазовим 1
  • Пегазом 1
  • Пегазу 1
  • Педесет 1
  • педесет 5
  • пеизаже 1
  • пеизажи 1
  • Пекинг 1
  • Пекингу 1
  • пеку 1
  • пелене 1
  • пели 1
  • пело 2
  • Пелопонеза 1
  • пеном 1
  • пенушила 1
  • пењу 1
  • пепео 3
  • перваз 1
  • Перзеј 9
  • Перзеја 8
  • Перзеју 1
  • Перзеу 1
  • перивој 2
  • перивоју 3
  • период 2
  • ПЕРИОДА 1
  • периода 3
  • периоде 1
  • периоди 1
  • периодично 1
  • периоду 1
  • периферија 2
  • перифирију 1
  • Перица 1
  • перја 1
  • перо 2
  • пером 1
  • Персијанци 1
  • перспективи 1
  • перспективу 1
  • пертурбације 1
  • Перухануми 1
  • перце 2
  • песама 1
  • песком 2
  • песма 2
  • песмама 1
  • песме 1
  • песму 2
  • песник 1
  • песника 2
  • песници 2
  • пет 11
  • пета 2
  • Петака 1
  • пете 5
  • пети 1
  • Петли 1
  • петнаест 3
  • Петроград 1
  • пећи 2
  • пећинама 1
  • пећине 2
  • пећину 1
  • Пехар 1
  • печат 1
  • пигмеј 1
  • пијаца 1
  • Пијаци 1
  • пик 1
  • пиктијасте 1
  • Пилатом 1
  • Пиндар 1
  • пирамида 1
  • пирамиде 2
  • пирамиди 1
  • пирамиду 1
  • писали 2
  • писка 1
  • Писму 1
  • писму 2
  • писнух 1
  • писци 1
  • пита 2
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питајте 3
  • питају 1
  • питам 2
  • питања 5
  • питање 10
  • питањем 2
  • питањима 1
  • питању 3
  • питао 2
  • питате 2
  • питати 1
  • питаш 5
  • питијасте 2
  • питомих 1
  • питомог 1
  • питомост 1
  • питомости 3
  • питому 1
  • пише 3
  • пишта 1
  • пишталица 1
  • плава 3
  • плаве 2
  • плави 1
  • плавила 1
  • плавити 1
  • плавкасти 1
  • плавкастих 1
  • плавкасто 1
  • плаво 2
  • плавог 2
  • плавој 1
  • плавом 1
  • плаву 3
  • плазе 1
  • плакале 1
  • пламен 7
  • пламена 4
  • пламени 7
  • пламених 2
  • пламено 2
  • пламенова 1
  • пламенове 1
  • пламенови 1
  • пламеног 3
  • пламеном 1
  • пламтило 1
  • план 1
  • плана 1
  • планета 31
  • планетама 4
  • планете 42
  • планети 40
  • планетином 1
  • планетину 2
  • планетици 1
  • планетом 2
  • планетске 1
  • планетски 4
  • планетским 1
  • планетских 2
  • планету 7
  • планина 7
  • планине 8
  • планини 1
  • планинска 1
  • планинске 1
  • планински 1
  • планинских 2
  • планисфера 1
  • планисФери 1
  • планисферу 2
  • планове 1
  • планом 1
  • плану 1
  • платан 1
  • платио 1
  • Платна 1
  • платно 2
  • платном 1
  • платформу 1
  • плаћао 1
  • плафону 1
  • плачете 1
  • плачу 1
  • плаше 1
  • плашили 1
  • плашите 3
  • плашити 1
  • плаштом 1
  • Плеадама 1
  • Плеаде 3
  • племе 3
  • племена 4
  • племенима 1
  • племенита 1
  • племенитијему 1
  • племенитим 2
  • племенито 1
  • племенитог 1
  • племенитоме 1
  • племенитост 1
  • племенитости 4
  • племеном 1
  • плетика 1
  • плећа 1
  • плећеш 1
  • плећима 4
  • плећки 1
  • плима 2
  • плиме 1
  • плину 1
  • плинула 1
  • плића 1
  • плове 2
  • плови 1
  • пловили 1
  • пловице 1
  • плод 2
  • плодне 1
  • плоднија 1
  • Плодности 2
  • плоче 1
  • плочи 1
  • пљачке 1
  • пљачку 1
  • пљесну 1
  • пљусак 1
  • пљусци 3
  • по 232
  • По 9
  • победа 3
  • победе 1
  • победилац 1
  • победу 1
  • побећи 1
  • побија 1
  • побожном 1
  • побожности 1
  • побочне 1
  • побочним 1
  • поведе 1
  • повео 2
  • повери 1
  • повесма 1
  • повесмо 1
  • повија 1
  • повијали 1
  • повијарцем 1
  • повије 1
  • повијен 1
  • Повика 1
  • повика 23
  • повикао 3
  • повикати 1
  • повикаће 1
  • повиках 1
  • повиче 1
  • повичем 4
  • повоју 4
  • повољних 1
  • повратак 5
  • Површина 2
  • површина 8
  • површине 2
  • површини 8
  • површином 2
  • површину 2
  • повући 1
  • повуче 1
  • погажено 1
  • погазили 1
  • погасе 1
  • Поглед 1
  • поглед 7
  • погледа 16
  • Погледај 13
  • погледај 30
  • Погледајмо 2
  • погледајмо 6
  • погледајте 2
  • Погледам 3
  • погледам 7
  • погледамо 2
  • погледање 1
  • погледао 1
  • погледати 2
  • погледе 1
  • погледи 3
  • погледом 2
  • погледу 1
  • погнутим 1
  • погоди 1
  • погодио 4
  • погодити 1
  • погрешка 1
  • погрешку 1
  • погурен 2
  • погурени 1
  • Под 1
  • ПОД 1
  • под 28
  • поданику 1
  • поданици 1
  • подвалите 1
  • подвојене 1
  • подвргавато 1
  • подврћи 1
  • подељени 2
  • подељеном 1
  • подземне 3
  • подземни 1
  • подземно 1
  • подземнога 1
  • подземном 1
  • подивљате 1
  • подигао 1
  • подигла 1
  • подигло 1
  • подигне 1
  • подигну 2
  • подигнут 3
  • подигнута 2
  • подиђоше 1
  • подиже 2
  • подижу 1
  • подизала 2
  • подизали 1
  • подизао 4
  • подићи 1
  • подлежи 1
  • подлежно 1
  • подлији 1
  • Подлост 1
  • подмладак 2
  • поднебље 2
  • поднебљу 1
  • подножју 2
  • подобију 1
  • подругљив 1
  • подсећало 1
  • подузела 1
  • подузима 1
  • подузимати 3
  • подусловљено 1
  • подцењујем 1
  • пођемо 1
  • пођи 1
  • пођимо 1
  • поезије 1
  • поезију 1
  • пожуда 1
  • пожудом 1
  • пожурити 1
  • позитивно 1
  • позлаћеним 1
  • познавало 1
  • познавања 3
  • познавањем 2
  • познавао 1
  • познаје 2
  • познајете 1
  • познајеш 3
  • познају 1
  • познам 2
  • познанице 1
  • познаници 2
  • Познао 2
  • познао 5
  • позната 2
  • познати 6
  • познато 3
  • познату 1
  • позову 2
  • појава 8
  • појавама 2
  • Појаве 1
  • појаве 6
  • појави 2
  • појавили 1
  • појавити 2
  • појављују 1
  • појам 2
  • појас 4
  • појаса 4
  • појасева 2
  • појасевима 1
  • појасима 1
  • појасом 2
  • појасу 5
  • поједина 1
  • поједине 1
  • поједини 1
  • Поједини 1
  • појединих 2
  • појединци 1
  • појединцима 1
  • поји 1
  • појио 1
  • појма 6
  • појме 2
  • појми 5
  • појмили 1
  • појмио 3
  • појмити 4
  • појмове 1
  • покаже 3
  • покажем 1
  • покажете 1
  • показа 2
  • показавши 1
  • показивало 1
  • покварених 1
  • поклонио 1
  • поклопио 1
  • покојника 1
  • покојнице 1
  • покојници 1
  • покојну 1
  • поколења 1
  • покољу 1
  • покоравајући 1
  • покрајина 3
  • покрајине 3
  • покрајини 1
  • покрвили 1
  • покрену 1
  • покренуло 1
  • покренуо 2
  • покрет 3
  • покрета 1
  • покретом 1
  • покрива 1
  • покривала 1
  • покривале 1
  • покривали 1
  • покривена 3
  • покривени 1
  • покривено 1
  • покрију 1
  • покрио 1
  • покрише 2
  • покров 1
  • покуља 2
  • покуљала 1
  • пол 2
  • пола 14
  • полагао 1
  • полазећи 1
  • полако 4
  • поларна 1
  • Поларна 1
  • Поларне 2
  • Поларној 1
  • Поларну 3
  • поласка 1
  • поле 4
  • полета 1
  • полете 1
  • полетела 1
  • полетео 1
  • полетети 1
  • полетеше 2
  • полети 1
  • полету 1
  • полигон 1
  • полигона 2
  • политехника 1
  • политехнике 1
  • политехници 1
  • политехничких 1
  • половина 2
  • половине 6
  • половини 2
  • половину 8
  • положај 1
  • положаје 1
  • положајима 1
  • положају 2
  • полу 3
  • Полук 1
  • полукруг 2
  • полукружног 1
  • полукружнога 1
  • Полукс 2
  • Полукса 1
  • Полуксом 1
  • полумртвилу 1
  • Полуострву 1
  • полупрозрачни 1
  • полутамна 1
  • полуцивилизовано 1
  • поља 6
  • поље 2
  • Поље 2
  • пољу 6
  • пољупцима 1
  • Помагајте 1
  • помагала 1
  • помаже 1
  • помакао 1
  • помакла 1
  • помакли 1
  • помакло 1
  • помаља 1
  • помаљала 1
  • помаљање 1
  • помаљати 1
  • помама 2
  • помамљеног 1
  • помамни 2
  • помамних 1
  • помамног 1
  • поменем 2
  • поменемо 1
  • помену 1
  • поменуо 1
  • поменути 2
  • померили 1
  • померио 2
  • помести 1
  • пометња 1
  • пометњи 1
  • помињао 1
  • помињем 1
  • помињемо 1
  • помињете 1
  • помисли 2
  • Помисли 2
  • помислим 4
  • помислих 1
  • помишљали 1
  • помогли 1
  • помоле 1
  • помолила 1
  • помолио 1
  • помоћу 3
  • помрачења 1
  • помутила 1
  • Понекад 1
  • понекад 3
  • понео 1
  • понесе 2
  • понестаде 1
  • понижена 1
  • пониште 1
  • поново 2
  • понор 5
  • понора 4
  • понори 1
  • понос 2
  • поноснога 1
  • поноћ 1
  • поноћи 3
  • поноћна 1
  • поноћних 1
  • попео 3
  • попети 1
  • попије 1
  • попили 1
  • поплава 1
  • поплаве 1
  • поплашити 1
  • попне 2
  • поповска 1
  • попрскана 1
  • попрсканог 2
  • Попусте 1
  • попустити 1
  • попушта 1
  • попуштајући 1
  • поразмештани 1
  • Поред 1
  • поред 3
  • поредак 1
  • поређала 3
  • поређали 1
  • пореза 1
  • порекла 1
  • порекло 2
  • пореклом 2
  • пореметио 1
  • порицања 1
  • пориче 1
  • пород 3
  • породица 17
  • породице 11
  • породици 3
  • породицом 1
  • породицу 4
  • породична 1
  • породични 1
  • породичног 1
  • породу 1
  • порођају 1
  • порока 1
  • порта 2
  • портала 2
  • портали 2
  • порте 1
  • порту 3
  • порфира 6
  • посвећени 1
  • посвећену 1
  • поседала 1
  • Посеидон 1
  • Посеидона 3
  • Посеидонов 1
  • посејани 1
  • поселе 1
  • посетимо 2
  • посетити 1
  • посећује 1
  • посећују 1
  • послало 1
  • посланик 1
  • послао 3
  • после 33
  • После 34
  • последња 2
  • последње 1
  • последњег 1
  • последњем 1
  • Последњи 1
  • последњи 8
  • последњим 2
  • последњих 4
  • послетку 2
  • послови 1
  • пословима 2
  • послу 2
  • послушам 1
  • посматра 3
  • посматрај 1
  • посматрају 2
  • посматрајући 1
  • посматрали 7
  • посматрало 1
  • посматрам 1
  • посматрамо 3
  • посматрања 1
  • посматрање 1
  • посматрањем 1
  • посматрању 1
  • посматрао 4
  • посматрати 1
  • Посматрати 1
  • посматраш 1
  • посмотримо 1
  • посмртним 1
  • посоле 1
  • посребрени 1
  • посребрено 1
  • посред 1
  • посрнула 1
  • посрнуле 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • постављали 1
  • постављено 1
  • постајала 1
  • постајале 1
  • постајање 1
  • постајању 1
  • постајао 1
  • постаје 1
  • постају 2
  • постала 3
  • постали 4
  • постало 1
  • постанак 1
  • постане 3
  • постанка 2
  • постанку 1
  • постања 3
  • постање 1
  • постању 1
  • постао 2
  • постарити 1
  • постати 3
  • постеље 1
  • постељи 2
  • постоја 1
  • постојање 1
  • постојати 1
  • постојбина 1
  • постојбине 1
  • постојбини 1
  • постојбину 3
  • постоје 6
  • постоји 15
  • постојиш 4
  • постоља 1
  • постоље 3
  • поступао 1
  • поступним 1
  • посумња 1
  • посута 3
  • посуто 2
  • посутог 1
  • посутој 1
  • потад 1
  • потапша 1
  • потеси 1
  • потискивала 1
  • потискују 1
  • потисла 1
  • потиче 2
  • потмула 1
  • потмулу 1
  • потока 4
  • потоке 1
  • потоком 1
  • потомак 1
  • потомцима 1
  • потопе 1
  • потоци 3
  • поточку 1
  • потпуне 1
  • потпуно 9
  • потражи 1
  • потребних 1
  • потреса 2
  • потресају 1
  • потресали 2
  • потрести 1
  • поћи 1
  • поучнога 1
  • похвали 1
  • похвалила 1
  • поцрни 1
  • почаст 1
  • поче 15
  • почела 2
  • почели 1
  • почело 4
  • почем 1
  • почео 9
  • почети 3
  • почетка 5
  • почетку 2
  • почеће 1
  • почеше 3
  • почива 1
  • почивају 2
  • почивала 1
  • почине 1
  • почињати 1
  • Почиње 1
  • почиње 3
  • почињете 1
  • почињу 2
  • почињући 3
  • почне 4
  • почнем 1
  • пошав 1
  • пошаље 1
  • пошла 1
  • пошто 4
  • пра 9
  • Права 1
  • права 16
  • правац 1
  • правда 1
  • правде 1
  • правди 1
  • праве 7
  • правећи 1
  • прави 11
  • правиле 1
  • правилне 1
  • правилности 1
  • правице 1
  • Право 2
  • право 22
  • правога 3
  • правој 1
  • правом 1
  • православнога 1
  • праву 2
  • правцем 1
  • правцима 2
  • правцу 5
  • прага 1
  • прагу 1
  • прадедова 1
  • празнини 1
  • празно 1
  • празног 1
  • празном 2
  • праизвор 2
  • праискони 6
  • праисконска 1
  • праисконски 2
  • праисконску 1
  • Праксител 1
  • практичније 1
  • практичнијем 1
  • праматере 1
  • праматерије 2
  • праменова 1
  • праотац 1
  • прапорекло 1
  • прапорци 1
  • прапочетку 1
  • праском 1
  • прастарим 1
  • прати 1
  • пратилац 11
  • пратилаца 6
  • пратио 1
  • пратиоца 8
  • пратиоце 2
  • пратиоци 4
  • пратиоцима 3
  • пратиоцу 2
  • праузрок 1
  • праузрока 1
  • праузроке 1
  • прах 2
  • прашинастим 1
  • праштање 2
  • прва 12
  • Прва 2
  • првашњег 1
  • прве 20
  • први 24
  • Први 4
  • првим 2
  • првих 3
  • прво 5
  • Прво 5
  • првобитна 1
  • првобитне 2
  • првобитни 2
  • првобитног 1
  • првог 7
  • првога 7
  • првом 1
  • Пре 2
  • пре 37
  • пребијена 1
  • пребројала 1
  • пребројао 1
  • пребројати 1
  • пребројио 1
  • превалило 1
  • преварио 2
  • преварити 1
  • преврате 1
  • превучене 1
  • прегледамо 1
  • прегледате 1
  • прегледати 2
  • прегнеш 1
  • Пред 4
  • пред 40
  • преда 2
  • Предавајући 1
  • предавања 4
  • предавање 9
  • предавању 2
  • предавао 2
  • преданошћу 1
  • предвајао 1
  • предвидети 1
  • предвиђена 1
  • предвоји 2
  • предвојио 2
  • пределе 3
  • предмете 1
  • предња 1
  • Предња 2
  • предрасуда 2
  • предрасуду 1
  • предсобљу 1
  • представи 1
  • представим 1
  • представимо 2
  • представити 1
  • представља 4
  • представљају 5
  • представљале 2
  • представљали 1
  • представљало 1
  • представљене 1
  • предстојеће 1
  • предубеђењем 1
  • предци 1
  • пређе 3
  • пређу 1
  • преживео 1
  • преза 1
  • прекида 1
  • прекинути 2
  • преко 47
  • прекрасна 1
  • прекрасне 2
  • прекрилила 1
  • прекрилили 1
  • прекрилило 1
  • прекрилио 1
  • прелажења 1
  • прелазе 1
  • прелази 7
  • прелазила 1
  • прелазиле 2
  • прелазио 1
  • преламала 1
  • преламало 1
  • Преламање 1
  • прелетела 1
  • прелети 2
  • прелећеш 1
  • прелива 7
  • преливала 4
  • преливале 1
  • преливало 1
  • преливања 1
  • преливање 3
  • преливањем 1
  • преливао 3
  • прелистао 1
  • прелом 1
  • преља 2
  • преље 1
  • према 30
  • преместила 1
  • преминули 1
  • преминулих 2
  • премрла 1
  • пренашани 1
  • пренела 1
  • пренесени 1
  • пренета 1
  • пренети 1
  • пренос 2
  • преносна 1
  • преображај 4
  • преображаја 3
  • преображаји 1
  • преображена 1
  • преобрази 1
  • преобразило 2
  • преобразити 1
  • преовладаће 1
  • преовлађује 3
  • преодела 1
  • преостало 1
  • препада 1
  • препирало 1
  • препирке 1
  • преплавило 1
  • препотопним 1
  • препотопног 2
  • препотопну 1
  • препредени 1
  • препрека 1
  • пресекао 1
  • пресекли 1
  • пресекло 1
  • пресечен 1
  • пресоле 1
  • пресољено 1
  • престала 2
  • престали 1
  • престало 1
  • престао 1
  • Престо 2
  • престо 6
  • престола 3
  • Престоница 1
  • ПРЕСТОНИЦА 1
  • престонице 2
  • престоници 4
  • престоницу 1
  • престоничког 1
  • пресудан 1
  • претвара 1
  • претварала 1
  • претварате 1
  • претварати 1
  • претворе 2
  • претвори 1
  • претворила 2
  • претвориле 1
  • претворило 1
  • претворио 1
  • претворити 1
  • претежнија 1
  • претежније 1
  • претеране 2
  • претерано 1
  • претећи 1
  • претече 1
  • претечу 1
  • претња 1
  • претпоставити 2
  • претурен 1
  • претурила 1
  • прећи 1
  • префињавању 1
  • префињена 1
  • префињени 1
  • пречишћавање 1
  • Пречник 1
  • пречник 4
  • пречника 3
  • пречнику 6
  • прешла 3
  • прешло 1
  • пржи 1
  • при 11
  • прибирају 1
  • приближавали 2
  • приближавао 1
  • приближе 1
  • приближи 2
  • приближили 3
  • приближило 1
  • приближује 3
  • приближујемо 2
  • приближују 1
  • прибрежја 1
  • прибрежје 1
  • привеже 1
  • привидна 2
  • привидно 2
  • привидност 1
  • привидну 1
  • привлачи 2
  • привлачна 1
  • привуче 1
  • придружила 1
  • приђе 1
  • призме 1
  • призму 3
  • признати 6
  • призор 2
  • призора 1
  • призоре 1
  • призором 1
  • пријатеља 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 3
  • приковане 1
  • прикупио 1
  • прилагодио 1
  • прилагоднија 1
  • прилагођава 1
  • прилика 3
  • приликама 3
  • прилике 15
  • приликом 6
  • прилику 6
  • прилици 8
  • прилична 1
  • прилично 3
  • прилог 1
  • примакао 1
  • примали 1
  • примане 1
  • пример 2
  • примера 3
  • примером 1
  • примеру 1
  • приметили 1
  • приметим 3
  • приметити 1
  • приметна 2
  • приметним 1
  • приметнога 1
  • примили 1
  • Примитивна 2
  • примитивни 1
  • примитивно 1
  • примитивног 4
  • примитивнога 1
  • примитивну 1
  • Примиш 1
  • примордијални 1
  • принео 1
  • приносили 2
  • приносио 1
  • принципа 1
  • принципе 1
  • припи 1
  • припила 1
  • приповедака 1
  • приповедачи 1
  • припомоћ 1
  • прирези 1
  • природа 8
  • природе 1
  • природи 3
  • природину 1
  • природне 3
  • природни 5
  • природним 4
  • природних 11
  • природно 2
  • природном 2
  • природну 1
  • природу 1
  • присталице 1
  • пристане 1
  • приступили 1
  • приступити 1
  • притворство 1
  • притискао 1
  • Притиснем 1
  • притрчала 1
  • прихвата 1
  • прихвати 1
  • Прича 1
  • причају 1
  • причало 1
  • причање 1
  • причао 1
  • причати 1
  • приче 1
  • причешће 1
  • причи 3
  • причу 1
  • прну 4
  • прнула 2
  • пробијају 1
  • пробијала 1
  • пробијали 1
  • пробиле 1
  • пробио 2
  • проблеме 1
  • пробуди 3
  • пробудило 1
  • пробудим 3
  • пробудиш 1
  • ПРОБУЂЕЊЕ 1
  • провале 1
  • провалија 1
  • провалијама 1
  • провалије 8
  • провалију 3
  • проведем 1
  • провели 1
  • провидан 2
  • провидна 3
  • провидну 1
  • провинција 1
  • провинције 1
  • проводе 1
  • Прогледам 1
  • прогледаш 1
  • прогоне 1
  • прогрес 4
  • прогреса 3
  • прогреси 1
  • прогресивни 2
  • прогресија 1
  • прогресом 1
  • прогута 1
  • прогутао 2
  • прогутати 1
  • прода 1
  • продирала 1
  • продирао 1
  • продире 1
  • продрли 1
  • продру 2
  • продужење 1
  • прође 7
  • прођу 2
  • прождере 2
  • прождирано 1
  • прождирати 1
  • прождире 1
  • прождиру 1
  • прождре 2
  • прождрљива 1
  • прождрљивих 1
  • прожегоше 1
  • прозбори 1
  • прозор 3
  • прозора 2
  • прозоре 1
  • прозори 4
  • прозорима 2
  • прозорја 4
  • прозору 1
  • прозрачна 1
  • произведе 1
  • произвео 1
  • производ 1
  • производи 2
  • производила 1
  • произвођење 1
  • пројте 1
  • проклет 1
  • проклета 1
  • проклете 1
  • проклетство 1
  • пролазе 2
  • пролазећи 1
  • Пролазећи 1
  • пролази 7
  • пролазили 1
  • пролазно 1
  • пролазног 1
  • пролазу 2
  • проламала 1
  • проламана 1
  • пролепшали 1
  • пролепшао 1
  • пролетале 1
  • пролетње 2
  • пролетњи 1
  • пролећа 1
  • пролеће 1
  • пролећу 1
  • пролива 1
  • ПРОЛОГ 1
  • проломе 1
  • проломи 1
  • промена 1
  • промене 2
  • променила 1
  • промениле 1
  • промену 1
  • промолила 1
  • пронађе 1
  • Пронађена 1
  • пронађене 1
  • пронађени 2
  • пронађених 1
  • проналазак 1
  • проналазака 2
  • проналазачу 1
  • проналаском 1
  • проналасцима 1
  • пронашао 4
  • пронашли 3
  • пронео 3
  • пронесе 1
  • пронети 1
  • проносе 2
  • пропада 1
  • пропадају 1
  • пропадне 1
  • пропалих 1
  • пропао 1
  • пропео 1
  • проповедници 1
  • пропустили 1
  • проређена 2
  • проређено 1
  • Пророк 1
  • пророк 3
  • пророка 3
  • пророку 1
  • пророштво 1
  • просветних 1
  • просвећени 1
  • просвећених 1
  • просвећенога 1
  • просвећењу 1
  • просипа 2
  • прославио 1
  • прослављене 1
  • прослављени 3
  • проспава 1
  • проспекту 1
  • прост 2
  • проста 3
  • простирале 1
  • простире 2
  • простирка 1
  • простирци 3
  • Просто 1
  • просто 26
  • простодушне 1
  • простодушним 1
  • простор 11
  • простора 19
  • просторе 3
  • просторија 3
  • просторијама 4
  • просторије 8
  • просторији 3
  • просторију 4
  • простору 7
  • пространа 1
  • простране 2
  • пространи 3
  • пространим 1
  • пространих 1
  • пространог 5
  • пространога 2
  • пространој 4
  • пространом 4
  • пространоме 1
  • пространу 2
  • просуло 1
  • просуо 2
  • просута 1
  • просуто 1
  • протерала 1
  • противник 1
  • противника 4
  • противнике 1
  • противнику 1
  • противној 3
  • противприродно 2
  • проткано 1
  • протокола 1
  • протоколе 1
  • протуберанце 1
  • проћи 6
  • проузроковати 1
  • проучавају 1
  • проучавању 1
  • проучавати 1
  • проучи 1
  • Професор 3
  • професор 5
  • професоре 1
  • прохтев 1
  • прохујале 1
  • процени 1
  • проценити 2
  • процес 3
  • Процион 1
  • Проционом 2
  • Проциону 1
  • прочељу 1
  • прочита 1
  • прочитао 1
  • прочитати 1
  • прошао 2
  • прошапћемо 1
  • прошетај 1
  • прошетњу 1
  • прошла 3
  • прошли 3
  • прошло 5
  • прошлост 1
  • прошлости 5
  • прскавим 1
  • прскају 1
  • прскоше 1
  • прсне 1
  • прстен 1
  • прстена 1
  • прстену 1
  • прстенчића 1
  • прстић 1
  • прстом 3
  • пруге 2
  • пружи 3
  • прште 1
  • Пса 5
  • Пси 1
  • психолог 1
  • Псу 2
  • птица 1
  • птицама 1
  • птице 1
  • Птоломеја 1
  • пузаво 2
  • пузавог 2
  • пукла 1
  • пукне 1
  • пукни 2
  • пукотине 1
  • пулом 1
  • пун 8
  • пуна 12
  • пуни 2
  • пуних 3
  • пуно 16
  • пуног 1
  • пуној 2
  • пуном 2
  • пуну 1
  • пунцати 1
  • пупа 2
  • пурпурне 2
  • пурпурним 1
  • пурпурном 1
  • пуст 2
  • пусте 3
  • пусти 6
  • пустила 1
  • пустим 1
  • пустиња 1
  • пустиње 1
  • пустињи 1
  • пустите 1
  • пусто 6
  • пустог 1
  • пустој 1
  • пустоћа 1
  • пустоши 3
  • пустошне 1
  • пустошнији 1
  • пустошника 1
  • пут 16
  • Пут 5
  • Пута 1
  • пута 27
  • Путања 1
  • путања 9
  • путање 5
  • путањом 1
  • путању 2
  • путе 1
  • путем 3
  • пути 3
  • путника 1
  • путовало 1
  • путовања 4
  • путовање 3
  • путовању 1
  • Путу 1
  • путу 3
  • путује 2
  • путујете 1
  • путујеш 3
  • путујући 2
  • пучина 4
  • пучине 1
  • пучини 11
  • пучину 6
  • пушака 2
  • пушила 1
  • Пушило 1
  • пушити 1
  • пушком 2
  • пушку 1
  • пушта 2
  • пуштена 1
  • пчела 1
  • пчеле 1
  • пчелину 1
  • пчелица 1
  • пшенично 1
  • работнике 1
  • работницима 1
  • Раван 1
  • раван 4
  • равнати 1
  • равне 1
  • равнини 4
  • равница 3
  • равнице 2
  • равно 1
  • равнодневнице 3
  • рад 3
  • рада 7
  • раде 4
  • ради 6
  • радије 1
  • радили 4
  • радионица 1
  • радионици 3
  • радионицу 1
  • радите 1
  • радове 2
  • радови 1
  • радом 1
  • радосну 1
  • раду 5
  • рађа 4
  • рађају 6
  • рађања 1
  • рађање 1
  • рађању 1
  • разабрати 1
  • разапели 1
  • разапињали 2
  • разбијале 1
  • разбијамо 1
  • разбише 2
  • разбојништво 1
  • разболео 1
  • Разболео 1
  • развалинама 2
  • развалине 1
  • развеселило 1
  • развија 1
  • развијало 1
  • развијање 2
  • развијене 1
  • развијеној 1
  • развила 1
  • развио 1
  • развитак 1
  • развића 2
  • развиће 3
  • развићу 1
  • развуче 1
  • развученом 1
  • разгалило 1
  • разглашени 1
  • разгледамо 1
  • разгледате 2
  • разгледати 3
  • разговарају 1
  • разговарало 1
  • разговарате 1
  • разговарати 1
  • разговетније 3
  • разговор 2
  • разговоре 1
  • разгонити 1
  • разгранали 1
  • разгранао 1
  • раздела 1
  • раздели 1
  • раздео 1
  • раздражене 1
  • раздробе 1
  • разилазиле 1
  • разјапе 1
  • разјапи 2
  • разјапила 1
  • разјапљене 1
  • разјарена 1
  • разјареног 1
  • разјарености 1
  • Разлика 1
  • разлика 6
  • разликовао 1
  • разлику 3
  • разликује 1
  • разликују 1
  • различна 1
  • различне 1
  • различни 2
  • различности 1
  • размаку 1
  • разматрале 1
  • разматраш 1
  • размештај 2
  • размештајем 1
  • размисли 1
  • Размисли 1
  • Размислидер 1
  • размишљавао 1
  • размишљали 1
  • размишљао 1
  • размишљати 1
  • разна 1
  • разне 2
  • разнесе 1
  • разни 1
  • разних 3
  • разнобојнијему 1
  • разнобојним 2
  • разнобојно 1
  • разнобојног 1
  • разнобојнога 1
  • разноврсни 1
  • разноврсних 1
  • разноликом 1
  • разноликости 1
  • разорио 1
  • разрешава 1
  • разреши 1
  • разривену 1
  • разуверим 1
  • разуме 6
  • разумевања 1
  • разумем 1
  • Разумем 2
  • разумео 2
  • разумети 3
  • Разумеш 2
  • разумеш 3
  • разумљива 1
  • разумљивијем 1
  • разумна 1
  • разумни 1
  • разумним 1
  • разумних 3
  • разумно 2
  • рај 3
  • рајске 1
  • Рак 1
  • Рака 2
  • Раку 1
  • Раље 1
  • раменима 3
  • рамену 2
  • рана 1
  • ранг 1
  • ране 1
  • раније 2
  • рано 2
  • раса 1
  • расветлили 1
  • расветљавати 1
  • расвитак 1
  • расвитка 1
  • расвитку 1
  • Расин 1
  • раскинуо 1
  • расклопити 1
  • раскошан 1
  • раскоши 1
  • раскрницу 1
  • раскрсница 1
  • раскрсницама 1
  • раскрснице 1
  • раскрсници 2
  • распињали 1
  • распламтеле 1
  • расплину 1
  • распознају 1
  • распознати 2
  • располажете 1
  • расположењу 1
  • распони 1
  • распоред 2
  • распореду 1
  • расправе 1
  • расправљам 1
  • распрострт 1
  • раст 1
  • раста 1
  • растави 1
  • раставила 1
  • раставио 1
  • раставља 1
  • растају 1
  • растанак 1
  • растанка 1
  • раствара 1
  • растворити 2
  • расте 2
  • растопе 1
  • растопљено 2
  • растопљеног 1
  • растргнут 1
  • растресита 1
  • растурена 1
  • растурене 1
  • растурених 1
  • расута 1
  • расхладе 1
  • расхладили 1
  • расхлађивали 1
  • расхлађивање 2
  • расхлађује 1
  • расцветане 1
  • расцепи 1
  • расцопану 1
  • ратова 1
  • ратовао 1
  • ратове 1
  • ратови 1
  • ратовима 1
  • Рафаило 1
  • рахат 1
  • рачун 2
  • рачуна 1
  • рачуном 2
  • Раџе 1
  • раширеним 1
  • рашири 1
  • раширило 1
  • раширио 1
  • реалности 1
  • регионе 1
  • регулатор 1
  • Регулус 2
  • ред 2
  • реда 5
  • редове 1
  • редом 2
  • реду 1
  • ређали 1
  • ређе 1
  • резарија 1
  • резаријом 1
  • резервоарима 1
  • резултанта 1
  • Реја 2
  • рејон 1
  • Рек 1
  • рек 2
  • река 5
  • рекама 1
  • рекао 5
  • реке 9
  • рекло 1
  • рекне 1
  • рекнем 2
  • рекох 6
  • реку 1
  • релативно 3
  • релативном 1
  • религија 1
  • религије 1
  • религијом 1
  • реликве 1
  • рељефну 1
  • рељефу 4
  • ремек 1
  • реоне 1
  • реп 2
  • репа 3
  • репате 1
  • репу 7
  • ресторани 1
  • Ретка 1
  • ретки 1
  • Ретко 1
  • ретко 11
  • рећи 79
  • Рефлекса 1
  • рефлексе 1
  • реч 2
  • рече 35
  • речи 4
  • речима 3
  • речица 1
  • речице 1
  • речних 2
  • решено 1
  • решити 1
  • решпекта 1
  • Риба 2
  • Рибе 4
  • Риби 1
  • Рибу 1
  • Ригером 2
  • ризница 1
  • ризници 1
  • Римљана 1
  • римскога 1
  • Риму 2
  • Ринг 1
  • Ришеље 1
  • робље 2
  • робљем 1
  • рогљевима 1
  • рогљем 1
  • Род 1
  • род 6
  • рода 2
  • роди 3
  • родили 1
  • родио 2
  • родитељима 1
  • родити 1
  • родова 1
  • родови 3
  • роду 1
  • рођа 1
  • рођаче 1
  • рођена 2
  • рођене 2
  • рођеним 1
  • рођеној 1
  • рођо 2
  • рождество 1
  • рој 2
  • роја 1
  • ројева 1
  • ројеви 2
  • ројевима 1
  • РОМАН 1
  • романа 1
  • романсијери 1
  • романског 1
  • ропац 3
  • ропцу 1
  • росом 1
  • Ртња 1
  • руб 4
  • руба 2
  • рубин 2
  • рубина 2
  • ругање 1
  • ругао 1
  • руди 1
  • рудине 1
  • руду 1
  • ружа 1
  • руже 1
  • ружнија 1
  • ружнију 1
  • ружно 3
  • ружнога 1
  • ружу 1
  • рујева 2
  • рујеви 1
  • рујевих 1
  • рујево 1
  • рујевог 1
  • рука 1
  • рукав 1
  • рукава 2
  • рукаве 1
  • рукавима 1
  • рукама 5
  • руке 6
  • руком 4
  • руку 12
  • румен 1
  • румена 1
  • руменим 2
  • румених 2
  • руменкастих 1
  • руменкасто 1
  • румено 3
  • руно 1
  • Русију 1
  • Русо 1
  • рухо 1
  • руци 5
  • ручанице 2
  • ручање 1
  • руше 1
  • рушевина 1
  • рушевинама 1
  • рушевине 1
  • рушења 4
  • рушењу 1
  • руши 1
  • рче 2
  • С 13
  • с 143
  • са 162
  • Са 3
  • сабљом 2
  • сав 4
  • Сава 1
  • Савамалац 1
  • Саве 1
  • савет 1
  • савета 1
  • савету 1
  • савијала 1
  • савијем 1
  • савила 1
  • савлада 1
  • Сављана 1
  • савршена 1
  • савршеније 1
  • савршенијему 3
  • савршенији 1
  • савршенијим 1
  • савршенијих 3
  • савршенства 1
  • Савску 1
  • сагла 1
  • сагорева 1
  • сад 125
  • Сад 6
  • сада 5
  • садашња 1
  • садашње 1
  • садашњег 1
  • садашњи 2
  • садашњих 1
  • садашњост 1
  • Садашњост 1
  • садашњости 1
  • садржи 1
  • сазвежђа 15
  • Сазвежђе 1
  • сазвежђе 15
  • сазвежђем 1
  • сазвежђима 1
  • сазвежђу 3
  • саздан 1
  • саздане 1
  • сазна 2
  • сазнаване 1
  • Сакиа 1
  • сакривени 1
  • сакрије 1
  • сакрију 1
  • Сала 1
  • сале 1
  • сали 2
  • салон 1
  • салона 2
  • салони 2
  • салонима 1
  • сам 159
  • Сам 6
  • Сама 1
  • сама 21
  • Саме 1
  • саме 12
  • Сами 1
  • сами 12
  • самим 9
  • самих 9
  • само 114
  • Само 8
  • самог 5
  • самога 10
  • самој 17
  • самом 20
  • самоме 3
  • самоставан 1
  • самоставни 1
  • самосталног 1
  • самртни 1
  • самртних 2
  • самртноме 1
  • саму 15
  • самцит 1
  • сан 10
  • санак 4
  • санту 2
  • Санцио 1
  • сањају 1
  • сањао 1
  • сањарија 1
  • сањарије 1
  • сањаш 1
  • саобраћај 1
  • сапима 1
  • саркофага 2
  • саркофаге 1
  • саставе 1
  • саставке 1
  • састављају 1
  • састављен 1
  • састављени 1
  • састављено 1
  • саставни 1
  • састоје 1
  • састоји 1
  • састојци 1
  • сат 2
  • сата 6
  • сатанска 1
  • сати 5
  • сатирало 1
  • сатире 1
  • сатирете 1
  • сатру 1
  • сату 2
  • Сатурна 3
  • Сатурно 8
  • Сатурнових 1
  • Сатурну 1
  • саће 2
  • Сахатни 1
  • сач 2
  • сачињавају 1
  • сачувај 1
  • сачувају 1
  • Сва 3
  • сва 37
  • Свака 3
  • свака 8
  • сваке 5
  • сваки 20
  • Сваки 3
  • сваким 2
  • Свако 1
  • свако 5
  • сваког 1
  • свакога 1
  • Свакога 1
  • свакој 2
  • сваком 5
  • сваку 2
  • сване 2
  • свану 1
  • свашта 2
  • све 187
  • Све 19
  • свевидећи 1
  • Свевишњег 1
  • свевишњега 1
  • Свевишњега 2
  • Свевишњему 1
  • свега 14
  • сведено 1
  • сведочи 1
  • свеж 1
  • свежа 2
  • свежина 1
  • свезнајући 1
  • свеколика 1
  • свеколике 3
  • свеколики 1
  • свеколиким 1
  • свеколико 1
  • свеколиког 1
  • свеколикога 2
  • свеколику 2
  • свела 2
  • свемира 2
  • свемиру 2
  • свему 5
  • сверепства 1
  • свесни 1
  • свест 3
  • свестан 1
  • Свет 1
  • свет 49
  • СВЕТА 1
  • Света 2
  • света 28
  • светао 2
  • свете 4
  • свети 8
  • светила 10
  • светило 2
  • Светим 1
  • светине 1
  • светини 1
  • светитеља 1
  • светла 4
  • светлаци 1
  • светле 7
  • светли 5
  • светлија 1
  • светлила 1
  • светлим 2
  • светлих 1
  • светло 3
  • светлог 1
  • светлога 1
  • светлом 3
  • Светлост 2
  • светлост 30
  • светлости 15
  • светлошћу 5
  • светлу 1
  • светлуца 2
  • светлуцав 2
  • светлуцава 5
  • светлуцаве 1
  • светлуцавих 2
  • светлуцавог 2
  • светлуцавом 1
  • светлуцаву 3
  • светлуцају 3
  • светлуцала 2
  • светлуцале 1
  • СВЕТО 1
  • свето 2
  • светова 16
  • светове 2
  • СВЕТОВИ 1
  • Светови 2
  • светови 22
  • световима 3
  • светог 4
  • Светога 1
  • светога 2
  • Светом 1
  • светом 6
  • светске 1
  • светски 1
  • свету 27
  • свећа 1
  • свећеници 1
  • свечан 1
  • сви 25
  • Сви 3
  • свију 29
  • свила 1
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свилени 2
  • свилено 2
  • свим 47
  • свима 15
  • свих 2
  • свог 2
  • свога 60
  • свод 1
  • свода 3
  • сводове 1
  • своду 1
  • свођено 1
  • свој 40
  • своја 9
  • своје 88
  • Својим 1
  • својим 56
  • својима 1
  • својих 20
  • својој 25
  • својом 25
  • својство 2
  • својству 1
  • своју 39
  • свом 6
  • своме 45
  • свратимо 2
  • сврха 1
  • свршено 1
  • свршетка 2
  • сврши 3
  • свршиваше 1
  • свршила 1
  • свршио 3
  • сву 5
  • свуд 6
  • свуда 5
  • се 1071
  • себе 24
  • себи 16
  • севали 1
  • севање 2
  • севањем 1
  • север 2
  • Северна 2
  • северна 3
  • северне 2
  • Северни 1
  • северни 2
  • северним 2
  • северног 3
  • севернога 5
  • северној 5
  • Северном 1
  • северном 2
  • северну 1
  • Северну 2
  • северозапад 1
  • Северозападно 1
  • северозападу 2
  • североистоку 2
  • североисточном 1
  • северу 1
  • северци 2
  • седам 3
  • седамдесет 2
  • Седамнаест 1
  • седео 1
  • седи 1
  • седим 2
  • седимо 1
  • седиште 1
  • седмобојну 1
  • седмогодишње 1
  • сезона 2
  • сеири 1
  • сеју 1
  • Сектанта 1
  • секунада 6
  • секунда 2
  • секунди 3
  • секунду 1
  • села 2
  • селице 1
  • сем 5
  • семенку 1
  • сена 1
  • Сенека 1
  • Сенка 1
  • сенка 2
  • сенке 8
  • сенку 2
  • сенци 4
  • сер 1
  • серија 1
  • серум 5
  • серума 3
  • сестара 1
  • сестарства 1
  • сестра 1
  • сестрама 1
  • сестре 4
  • сета 1
  • сетан 1
  • сете 1
  • Сети 1
  • Сетих 1
  • сече 4
  • си 32
  • сива 1
  • сивим 1
  • сиво 2
  • Сигнали 1
  • сиграчка 1
  • Сиднеј 1
  • Сиднеју 1
  • сиђемо 1
  • Сиђете 1
  • сија 7
  • сијају 2
  • сијала 1
  • сијао 4
  • сијасет 1
  • сијасета 1
  • сијати 1
  • сила 17
  • Сила 2
  • силази 1
  • силазили 1
  • силазило 1
  • Силе 1
  • силе 7
  • силество 1
  • Сили 1
  • сили 4
  • силна 2
  • силне 4
  • Силни 1
  • силни 6
  • силних 3
  • силно 3
  • силног 2
  • силнога 3
  • силној 1
  • сило 1
  • силом 3
  • силу 2
  • символ 2
  • символи 1
  • символични 1
  • симетријски 1
  • симетријску 2
  • симетричноме 1
  • симпатије 2
  • симфонију 1
  • син 5
  • сина 4
  • сине 4
  • синова 1
  • синови 2
  • сином 1
  • синоћ 6
  • сину 5
  • синула 3
  • синуле 1
  • синуло 1
  • синуо 1
  • сиња 4
  • сињих 1
  • сипа 1
  • сипају 1
  • сипали 1
  • сири 2
  • Сиријус 11
  • Сиријуса 2
  • Сиријусови 1
  • Сиријусовом 1
  • Сиријусову 1
  • Сиријусом 1
  • Сиријусу 2
  • сирио 1
  • сиромаси 2
  • сиромах 2
  • Сирота 1
  • сирота 4
  • Систем 1
  • систем 4
  • Система 1
  • система 27
  • системама 1
  • системе 14
  • системи 10
  • системице 1
  • сити 1
  • ситнији 1
  • ситним 1
  • ситнице 1
  • ситницу 1
  • ситу 1
  • сићаних 1
  • сићушне 1
  • сићушни 1
  • сићушних 2
  • сишао 1
  • сишли 3
  • сјај 4
  • сјаја 9
  • сјајан 2
  • сјајем 8
  • сјајна 4
  • сјајне 1
  • сјајни 1
  • сјајнија 5
  • сјајнији 1
  • сјајним 2
  • сјајних 1
  • сјајно 1
  • сјајног 1
  • сјајнога 2
  • сјајној 2
  • сјајном 5
  • сјајну 7
  • сјају 7
  • сјала 5
  • сјало 1
  • сједне 1
  • сказаљке 1
  • скакао 1
  • скандалозном 1
  • скелама 1
  • скеле 1
  • скинута 1
  • скитали 1
  • склада 1
  • складни 1
  • складнијему 1
  • складно 2
  • складнога 1
  • склањао 1
  • склапају 1
  • склизло 1
  • склонитији 1
  • сковале 1
  • скокова 1
  • сконцентрисао 1
  • скоравање 2
  • скоро 5
  • Скорпије 2
  • Скорпијин 1
  • Скорпијином 1
  • Скорпију 1
  • Скотском 1
  • скочањио 1
  • скочањити 2
  • скоче 1
  • скочи 1
  • скочим 2
  • скочити 1
  • скренути 1
  • скрива 3
  • скривено 1
  • скромности 1
  • скувају 1
  • скулптуре 2
  • скуп 1
  • скупа 4
  • Слаба 1
  • слабачко 1
  • слабачком 1
  • слабачку 1
  • слаби 1
  • слабију 1
  • слабим 2
  • слабину 2
  • слабо 4
  • слава 1
  • Слава 1
  • славан 1
  • славе 1
  • Славе 1
  • Славине 1
  • славна 1
  • славне 1
  • славни 5
  • славних 3
  • славнога 1
  • славну 2
  • славу 1
  • слажем 1
  • Слама 3
  • Слами 3
  • Сламом 1
  • Сламу 1
  • следи 1
  • следио 1
  • следити 1
  • следовати 1
  • следујући 1
  • слепи 1
  • слепо 1
  • слива 1
  • слију 1
  • слика 10
  • сликарство 1
  • слике 2
  • слику 3
  • слили 1
  • сличан 1
  • слична 3
  • слични 2
  • слично 3
  • Сличну 1
  • слобода 1
  • слободна 1
  • слободну 1
  • слободу 1
  • слово 1
  • Слоге 1
  • слоја 1
  • слојеве 5
  • слојеви 6
  • слојевима 3
  • слона 1
  • слота 1
  • слоту 1
  • слудује 1
  • службене 1
  • служби 1
  • службу 4
  • служе 1
  • служила 1
  • служило 1
  • служио 2
  • служити 1
  • слутећи 1
  • слути 1
  • слутње 1
  • слуха 1
  • случај 1
  • случаја 1
  • случајно 2
  • случају 1
  • слушај 2
  • Слушала 1
  • слушали 1
  • слушало 2
  • слушање 1
  • слушао 5
  • слушате 1
  • слушаш 1
  • слушчад 1
  • смак 1
  • смањити 3
  • смарагд 7
  • смарагда 2
  • смарагдасто 1
  • смело 1
  • сместа 5
  • сместити 1
  • смета 1
  • сметати 1
  • смећу 1
  • смешећи 5
  • смешио 1
  • Смешкао 1
  • смештена 3
  • смештене 1
  • смештени 1
  • смештено 1
  • смилуј 1
  • смиреност 1
  • смирили 1
  • смислу 1
  • смо 49
  • смотавати 1
  • смотрио 1
  • смотрити 1
  • смрвљена 1
  • смркне 1
  • смрт 15
  • Смрт 2
  • Смрти 1
  • смрти 12
  • смртне 1
  • смртни 2
  • смртно 1
  • смрче 1
  • сна 3
  • снабдевати 1
  • снага 1
  • Снага 1
  • снаге 2
  • снагом 1
  • снагу 4
  • снажан 1
  • снажнија 1
  • снажнијега 1
  • снажним 5
  • снажно 1
  • снажном 1
  • снази 1
  • снашла 1
  • снег 5
  • снега 2
  • снегови 1
  • снегом 1
  • снова 1
  • сном 3
  • со 1
  • соба 1
  • собама 1
  • собе 3
  • соби 2
  • Собјевскога 1
  • собом 11
  • собу 3
  • сокови 1
  • Сократ 1
  • Сократа 1
  • сорта 1
  • сосуди 1
  • спава 7
  • спавам 1
  • спавање 1
  • спаваће 1
  • спада 1
  • спадне 1
  • спазити 1
  • спајању 2
  • спале 2
  • спалити 1
  • спалиште 1
  • спаљен 2
  • спаљено 1
  • спаљивали 3
  • спасе 3
  • спасен 1
  • спасена 1
  • Спаси 1
  • Спаситеља 1
  • спасоносног 1
  • специје 3
  • Спиком 1
  • сплет 1
  • сплета 1
  • сплетом 1
  • спљоштености 1
  • споменик 5
  • споменика 9
  • споменике 1
  • спомеником 1
  • споменику 3
  • споменици 5
  • споменицима 1
  • спопала 1
  • спора 1
  • споредни 1
  • способности 3
  • способношћу 1
  • спотицао 1
  • справама 1
  • справља 1
  • спрат 1
  • спрата 1
  • спратова 1
  • спрема 2
  • спремао 1
  • спремио 1
  • спречи 2
  • спржио 1
  • спусти 3
  • спустио 1
  • спустисмо 3
  • спутана 1
  • спуштају 1
  • спуштање 1
  • спуштати 1
  • сравнио 1
  • сразмери 1
  • сразмеру 1
  • срачунавали 1
  • срачунао 1
  • срачунати 1
  • срачунатој 1
  • срачуњене 1
  • сребра 1
  • сребрнасте 1
  • сребрнасти 1
  • Сребрне 1
  • сребро 1
  • среде 2
  • среди 1
  • средина 2
  • средине 2
  • средини 3
  • средином 1
  • средину 1
  • средио 1
  • средње 1
  • средњег 1
  • средњих 2
  • средокраћи 5
  • средокраћу 1
  • средства 4
  • средствима 2
  • срезана 1
  • срезаном 1
  • срећан 3
  • среће 3
  • срећнога 1
  • срећну 1
  • срећом 1
  • срећу 1
  • срљале 1
  • сроди 1
  • срп 3
  • српа 1
  • сручила 1
  • сруше 2
  • срушила 1
  • срушиле 1
  • срца 8
  • срце 8
  • срче 1
  • срџби 1
  • стабла 1
  • ставио 1
  • ставити 1
  • стављено 1
  • стаде 3
  • стадо 2
  • стадоше 2
  • стајала 1
  • стајао 2
  • стајати 2
  • стаје 1
  • стала 1
  • сталан 1
  • стално 2
  • стан 2
  • стана 1
  • стане 6
  • станем 3
  • станемо 1
  • Станимо 1
  • станица 2
  • станишта 1
  • станова 2
  • становник 1
  • становника 4
  • становнике 1
  • Становници 1
  • становници 9
  • стану 3
  • станује 2
  • стања 1
  • стање 7
  • стањем 1
  • стању 14
  • стао 1
  • стапа 1
  • стапало 1
  • стапање 1
  • стапао 1
  • стар 2
  • стара 3
  • старац 5
  • стараца 1
  • старе 2
  • стари 3
  • старија 1
  • старије 1
  • старији 2
  • старина 1
  • старих 4
  • старога 2
  • стародревне 1
  • старом 1
  • старост 3
  • старости 5
  • стару 2
  • старца 4
  • старцем 1
  • старци 1
  • старцу 1
  • старчева 1
  • стаса 1
  • стати 1
  • статуе 1
  • сташе 1
  • ствар 5
  • ствара 6
  • стварају 3
  • стварања 5
  • стварању 1
  • стварачком 1
  • ствари 15
  • стварима 1
  • створ 8
  • створа 2
  • створен 1
  • створена 2
  • створене 1
  • створени 1
  • створено 3
  • створења 8
  • створењима 1
  • створила 3
  • створили 1
  • створимо 1
  • Створио 1
  • створио 6
  • створитеља 1
  • Створитеља 2
  • створитељу 1
  • Створитељу 1
  • створити 1
  • створова 4
  • створове 1
  • створови 1
  • стврдне 1
  • сте 32
  • Стеван 1
  • Стевица 11
  • Стевице 1
  • Стевици 1
  • Стевицу 1
  • Стево 1
  • стега 1
  • стегао 1
  • стегле 1
  • стена 2
  • стене 3
  • стени 1
  • стену 1
  • стење 2
  • степена 3
  • степене 1
  • степени 3
  • степенима 1
  • степену 1
  • стигне 4
  • стид 1
  • стиде 1
  • стиже 1
  • стила 1
  • стилу 6
  • стихија 8
  • стихије 5
  • стишају 1
  • стишали 1
  • сто 10
  • стоврате 1
  • стогодишњег 2
  • стожера 1
  • стојала 2
  • стојали 3
  • стојао 2
  • стоје 7
  • стоји 10
  • стојим 1
  • стојимо 2
  • стојите 1
  • стока 1
  • столећа 3
  • столеће 1
  • столице 1
  • столицу 1
  • столом 1
  • стопило 1
  • стопу 2
  • стотина 10
  • стотине 13
  • стотину 5
  • стра 1
  • страва 1
  • страда 3
  • стражара 1
  • стражње 1
  • страна 6
  • стране 18
  • страни 16
  • странка 1
  • страну 8
  • страстан 2
  • страсти 1
  • страх 3
  • страховит 2
  • страховита 8
  • Страховите 1
  • страховите 8
  • Страховити 1
  • страховити 3
  • страховитијим 1
  • страховитим 2
  • страховито 6
  • страховитој 2
  • страховиту 6
  • страхом 1
  • страхопоштовањем 1
  • Страхота 1
  • страхотне 1
  • страшио 1
  • страшна 2
  • страшно 1
  • Страшно 1
  • страшном 1
  • стрелама 1
  • Стрелац 1
  • стреле 2
  • стрелу 3
  • Стрелца 3
  • стрепите 1
  • стрме 1
  • стрмим 1
  • стрмоглавих 1
  • стрму 1
  • строгога 1
  • строгости 1
  • строј 2
  • стромором 1
  • Стрпали 1
  • Струве 1
  • струја 1
  • струјама 2
  • струје 2
  • струјом 1
  • стршљен 1
  • стуба 2
  • стубова 8
  • стубови 6
  • стубовима 4
  • стубом 1
  • студен 1
  • студене 1
  • студени 7
  • студеног 1
  • студенога 1
  • студеном 1
  • студенцу 1
  • ступио 1
  • ступња 2
  • су 489
  • суверен 2
  • сувих 2
  • сувише 6
  • сувом 1
  • суву 1
  • Судара 1
  • судара 4
  • сударима 1
  • сударити 1
  • судба 4
  • судбина 2
  • суза 1
  • сујета 1
  • сујетних 1
  • сулудих 1
  • сулундари 1
  • сумња 2
  • сумњаш 3
  • сумње 4
  • сумњи 1
  • суморан 1
  • суморна 1
  • суморне 3
  • суморних 1
  • суморно 1
  • суморној 1
  • суморност 1
  • суморности 1
  • суморну 1
  • сумрака 1
  • СУНАЦА 1
  • Сунаца 2
  • сунаца 27
  • сунђер 1
  • сунца 41
  • Сунца 69
  • сунце 37
  • Сунце 72
  • Сунцем 4
  • Сунцу 12
  • сунча 1
  • Сунчана 1
  • сунчана 17
  • сунчане 22
  • Сунчани 2
  • сунчани 8
  • сунчаним 3
  • сунчаних 20
  • сунчаној 2
  • сунчану 2
  • Сунчев 1
  • Сунчева 3
  • сунчева 4
  • Сунчеве 1
  • сунчеви 1
  • Сунчеви 1
  • СУНЧЕВИМ 1
  • Сунчевих 1
  • сунчевог 1
  • Сунчевог 1
  • сунчевога 1
  • сунчеву 1
  • Сунчеву 1
  • супарници 1
  • супарницу 1
  • суро 1
  • суровости 1
  • суседна 1
  • суседне 3
  • суседни 3
  • сусретом 1
  • сутона 3
  • сутонаста 1
  • сутони 2
  • сутоном 1
  • сутонској 1
  • сутону 1
  • сутра 1
  • Сутрадан 1
  • суштествовале 1
  • суштина 1
  • суштини 1
  • Суштину 1
  • Сфере 1
  • сфере 3
  • сфери 1
  • Сфери 1
  • сферична 1
  • сферу 2
  • схватања 1
  • схватањем 1
  • схвате 1
  • схвати 2
  • схватимо 1
  • Та 15
  • та 21
  • табле 1
  • табли 1
  • тад 3
  • Тада 1
  • тада 4
  • тадашњег 1
  • тај 52
  • Тај 7
  • тајана 2
  • тајанствене 1
  • тајанствени 2
  • тајанственим 1
  • тајац 2
  • тајна 3
  • тајнама 1
  • тајне 3
  • тајном 1
  • така 1
  • такав 3
  • таква 1
  • Такви 1
  • таквим 1
  • таквих 2
  • такву 1
  • таке 1
  • таки 2
  • таким 1
  • тако 127
  • Тако 29
  • такође 4
  • таком 1
  • таку 2
  • таласала 1
  • таласања 1
  • таласање 1
  • таласасте 1
  • таласасто 1
  • таласи 1
  • таласић 1
  • таложење 1
  • тама 1
  • таман 10
  • таме 2
  • тами 1
  • тамна 3
  • тамне 1
  • тамни 1
  • тамнија 1
  • тамнијих 1
  • тамним 3
  • тамнину 1
  • тамних 1
  • тамно 2
  • тамној 1
  • тамном 2
  • Тамо 3
  • тамо 44
  • тамом 1
  • таму 2
  • танке 1
  • тањи 1
  • тачка 4
  • тачке 1
  • тачкица 1
  • тачкицу 1
  • тачку 3
  • тачније 1
  • тачно 1
  • тачности 2
  • тварка 1
  • тварчице 1
  • твога 1
  • твој 5
  • твоја 4
  • твоје 13
  • твојим 3
  • твојих 3
  • твојој 1
  • твоју 3
  • твоме 9
  • творачкој 1
  • творевина 7
  • творевинама 1
  • творцу 1
  • Творцу 1
  • тврда 1
  • тврде 4
  • тврдиш 2
  • тврдо 2
  • тврдоћу 1
  • Тврђа 1
  • тврђи 1
  • те 118
  • Те 3
  • Тебе 2
  • тебе 6
  • Теби 5
  • теби 9
  • тежа 2
  • тежак 3
  • теже 6
  • тежи 7
  • тежине 1
  • тежини 8
  • тежину 2
  • тежио 1
  • тежња 2
  • тежње 1
  • тежњу 1
  • Теје 1
  • тек 42
  • текле 1
  • тековину 1
  • тела 14
  • телеграфа 1
  • телеграфи 1
  • телеграфима 1
  • телеграфска 1
  • телеграфских 1
  • телескоп 4
  • телескопа 1
  • телескопе 5
  • телескопи 1
  • телесно 1
  • телефона 2
  • телефони 1
  • телефонима 1
  • тело 17
  • Тело 3
  • телом 6
  • телу 5
  • темељ 1
  • темеља 3
  • темељац 1
  • теменом 1
  • температура 1
  • Температура 1
  • температуре 1
  • тему 1
  • теологије 1
  • теорију 2
  • Теразија 2
  • Теразијама 1
  • терен 2
  • терета 1
  • теретних 1
  • теретно 1
  • терзијски 2
  • термита 1
  • Термити 1
  • термитима 1
  • термитову 1
  • тесан 1
  • тесним 1
  • тестерили 2
  • тесто 1
  • технике 1
  • техно 1
  • течне 2
  • течни 1
  • течно 3
  • течном 1
  • теши 1
  • тешка 2
  • тешке 1
  • тешким 3
  • тешких 1
  • тешко 1
  • тешкоће 2
  • ти 143
  • Ти 8
  • тигрица 1
  • тигровима 1
  • тили 1
  • тиљеријске 1
  • тим 28
  • тиме 1
  • Тип 1
  • типова 1
  • типу 1
  • тиранина 1
  • тиранину 1
  • титан 1
  • титана 1
  • тићима 1
  • тих 14
  • Тихо 2
  • тихо 3
  • тихог 1
  • Тихог 1
  • тиху 1
  • тицала 1
  • тице 1
  • тиче 2
  • тичица 1
  • тканина 1
  • ткива 1
  • ткиво 3
  • ткиву 2
  • тлаче 1
  • тмина 1
  • тмини 5
  • тмином 2
  • то 486
  • То 95
  • тобом 4
  • Тога 2
  • тога 44
  • тој 19
  • ток 1
  • току 2
  • толи 1
  • толика 4
  • толике 3
  • толики 2
  • толиких 3
  • толико 26
  • толикој 1
  • том 11
  • Томе 1
  • томе 45
  • тона 1
  • тонемо 1
  • тонуо 1
  • топлина 1
  • топлине 1
  • топлом 1
  • топлота 6
  • топлоте 8
  • топлоти 1
  • топлотом 3
  • топлоту 6
  • топова 1
  • топови 1
  • топовима 1
  • Топчидерских 1
  • торњева 1
  • тоталнога 1
  • точкове 1
  • трава 2
  • траг 1
  • трага 7
  • трагедија 2
  • Трагови 1
  • трагу 1
  • траже 1
  • тражи 3
  • тражила 1
  • тражиле 1
  • Тражио 1
  • тражио 7
  • тражити 1
  • тражиш 1
  • трајала 1
  • трајало 1
  • трајање 4
  • трајао 2
  • трајати 1
  • траје 3
  • трају 1
  • траком 1
  • трансандаталним 1
  • транслацијом 1
  • трбухом 1
  • трбуху 1
  • трбушних 1
  • трбушну 2
  • трг 3
  • трга 5
  • тргнути 1
  • трговина 1
  • трговински 1
  • тргу 4
  • треба 17
  • требала 2
  • требали 1
  • Требали 1
  • требало 14
  • Требало 2
  • требао 2
  • трен 6
  • трену 12
  • тренуо 1
  • тренутак 1
  • тренутку 1
  • треперава 2
  • трепераве 5
  • треперавим 2
  • треперавога 1
  • трепере 7
  • треперења 2
  • трепери 1
  • треперила 3
  • треперили 1
  • треперио 3
  • треснуло 1
  • тресци 1
  • тресцима 2
  • трећа 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • трећег 2
  • трећега 2
  • трећем 3
  • Трећи 1
  • трећи 2
  • трже 2
  • три 23
  • тридесетогодишње 1
  • трилиуна 2
  • триста 1
  • тристагодишњи 1
  • трогодишњег 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • Тројства 1
  • ТРОЈСТВО 1
  • тројству 1
  • трокатне 1
  • трокатних 1
  • трокатнога 2
  • трома 1
  • тропско 1
  • троструку 1
  • трошне 1
  • трпе 1
  • трпи 1
  • трпљивошћу 1
  • трунка 1
  • трунку 1
  • труње 3
  • труп 2
  • трусове 1
  • трчи 1
  • трчим 1
  • ту 58
  • Ту 6
  • туга 2
  • тугаљиво 1
  • туге 1
  • тугом 1
  • Туда 1
  • туђе 1
  • тужан 2
  • тужи 1
  • тужна 2
  • тужне 1
  • тужно 3
  • Тукану 1
  • Тулузи 1
  • тулуским 1
  • тунели 1
  • тупа 1
  • туробан 1
  • тутњава 1
  • тушта 1
  • ће 156
  • ћемо 18
  • ћете 1
  • ћеш 7
  • ћилим 1
  • ћилимова 1
  • ћилимови 1
  • ћу 5
  • ћубама 1
  • ћубу 1
  • ћуд 1
  • Ћудљиво 1
  • Ћука 1
  • ћула 1
  • ћупом 1
  • ћупу 1
  • ћутање 1
  • ћутао 3
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • у 1069
  • У 54
  • убија 1
  • убијају 1
  • убијали 1
  • убијате 2
  • убије 3
  • убиства 1
  • убитачнији 1
  • убод 2
  • убрзам 1
  • убризгавања 1
  • убризгавање 1
  • убриса 1
  • убрисала 2
  • уведе 2
  • уведени 1
  • увек 7
  • увео 1
  • уверавању 1
  • увере 1
  • уверио 1
  • уверити 2
  • увече 7
  • увиде 1
  • увидети 1
  • увиђам 1
  • увредио 1
  • увредиш 1
  • увређене 1
  • уврстила 1
  • угарком 1
  • угасе 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угасиле 1
  • угасило 3
  • угасио 4
  • угасити 1
  • УГАШЕНА 1
  • угашена 2
  • угашене 2
  • угашени 1
  • угашеним 1
  • угашених 2
  • угашено 1
  • угашеној 1
  • угашеном 1
  • угине 1
  • угинуло 1
  • угинулог 1
  • угла 2
  • углачале 1
  • углачаног 1
  • углачанога 1
  • углед 1
  • угледа 1
  • углу 1
  • угља 1
  • угљен 2
  • угљене 1
  • угодније 1
  • угодностима 1
  • удави 2
  • удавила 1
  • удаљава 1
  • удаљен 1
  • удаљена 2
  • удаљени 2
  • удаљено 1
  • удаљеност 4
  • удаљености 6
  • удаљену 1
  • удаљили 1
  • ударен 1
  • ударили 1
  • ударио 3
  • удешен 1
  • удешене 1
  • удобности 1
  • уђе 1
  • уђосмо 1
  • уживање 1
  • уживању 2
  • уз 10
  • уза 2
  • узајамних 1
  • узајамно 1
  • узалудно 1
  • Узаман 1
  • узаман 2
  • узбудило 1
  • узбурка 1
  • узбуркана 1
  • узбурканих 1
  • узбурканог 1
  • узбурканога 1
  • узбурканом 1
  • узбурканошћу 1
  • узвикнути 1
  • узвишен 1
  • узвишена 2
  • узвишене 4
  • узвишени 3
  • узвишенијег 1
  • узвишенијему 1
  • узвишених 1
  • узвишено 3
  • узвишеном 4
  • узвишеноме 1
  • узвишености 1
  • узвишену 1
  • узвишице 1
  • узгред 1
  • Уздајте 1
  • уздама 2
  • уздах 3
  • уздахну 2
  • уздахнуо 1
  • уздахнути 2
  • узде 2
  • уздигне 1
  • уздигну 1
  • уздигнутији 1
  • уздигнутим 2
  • уздиже 1
  • уздизала 1
  • уздизале 1
  • уздизати 1
  • узе 1
  • узети 2
  • узима 2
  • узлете 1
  • узлетела 1
  • узлетели 1
  • узлетело 2
  • узлетео 3
  • узлетети 1
  • узлети 1
  • узме 1
  • узмем 1
  • Узми 1
  • узму 1
  • узнела 1
  • узнемири 1
  • узнемирити 1
  • узнео 3
  • узнети 1
  • узнетог 1
  • узноси 2
  • узрок 1
  • узроке 4
  • узроци 3
  • уједно 1
  • ук 1
  • указа 1
  • указао 1
  • указати 1
  • указима 1
  • укинула 1
  • укопала 1
  • укопане 1
  • укочена 1
  • украс 1
  • украсио 2
  • укус 1
  • улазе 2
  • улази 11
  • улазило 1
  • улазима 2
  • улазу 1
  • улепшавању 1
  • улећемо 1
  • УЛИЦА 1
  • улица 2
  • улицама 3
  • улице 9
  • улицу 3
  • улогу 1
  • уљуља 1
  • Ум 1
  • ум 9
  • Ума 1
  • ума 8
  • умал 1
  • умало 3
  • умеју 1
  • умекшале 1
  • умела 1
  • умем 1
  • умео 2
  • уместо 3
  • Уместо 3
  • уметник 1
  • Уметник 1
  • уметника 1
  • уметници 3
  • уметничка 2
  • уметничке 1
  • уметнички 5
  • уметничких 2
  • уметничког 1
  • уметничкој 1
  • уметничкоме 1
  • уметност 4
  • уметности 10
  • умилостиве 1
  • умиљавати 1
  • умирале 1
  • умирања 1
  • умирање 1
  • умире 2
  • умиру 5
  • умирућа 1
  • умна 3
  • умне 3
  • умни 2
  • умнијих 1
  • умних 3
  • умно 2
  • умножава 1
  • умножио 1
  • умној 1
  • умном 1
  • умова 2
  • умови 1
  • умору 3
  • умотворина 1
  • умотворине 3
  • умотворину 1
  • умотре 1
  • умотри 1
  • умотрио 1
  • умотрити 1
  • умочен 1
  • умре 3
  • умрло 1
  • умро 2
  • Уму 2
  • уму 9
  • умукао 1
  • унаоколо 3
  • унапред 2
  • унела 3
  • унели 1
  • унео 4
  • унесе 1
  • унесем 1
  • унесете 1
  • унесу 2
  • унето 1
  • университета 1
  • университетске 2
  • университету 1
  • унижава 1
  • уништава 3
  • уништавају 1
  • уништавано 1
  • уништавања 1
  • уништавати 1
  • униште 2
  • уништено 1
  • уништи 1
  • уништила 2
  • уносе 1
  • унутрашње 2
  • унутрашњи 1
  • уображавају 1
  • уображавали 1
  • уображене 1
  • уображење 1
  • уобразили 1
  • уобразиље 1
  • уобразити 1
  • уоквирене 1
  • упаде 1
  • упао 1
  • упарложио 1
  • упита 10
  • упитајмо 1
  • упитам 14
  • упитамо 1
  • Упитан 1
  • упитао 3
  • упитати 6
  • упитаће 4
  • упитах 1
  • упитоми 1
  • упитомиле 1
  • упокојене 1
  • упоредио 1
  • упоређује 1
  • упоређујем 1
  • Употреба 1
  • употребљавана 2
  • управ 1
  • управи 1
  • управља 2
  • управљају 1
  • управљала 1
  • Управо 1
  • управо 19
  • упрем 1
  • упро 1
  • упропашћивало 1
  • упусти 2
  • упутити 1
  • Уран 7
  • Урана 3
  • Уранова 1
  • урвинама 1
  • уреди 1
  • уресу 1
  • урешени 1
  • урлик 2
  • урликање 1
  • усавршавањем 1
  • усавршавању 1
  • усавршени 1
  • усавршио 2
  • усавршујући 1
  • усади 1
  • усамљене 1
  • усана 6
  • усахло 1
  • усахнулог 1
  • усијан 1
  • усијана 1
  • усијане 4
  • усијани 2
  • усијано 3
  • усијаној 2
  • усијаност 1
  • усијану 2
  • ускипели 1
  • ускоро 2
  • услова 1
  • услови 1
  • условима 1
  • уснама 3
  • усплахирено 1
  • усплахири 1
  • усправно 1
  • усред 6
  • усрећава 1
  • усрећило 1
  • уста 6
  • устанем 1
  • устани 2
  • Устани 3
  • устао 3
  • устима 2
  • устреле 1
  • устремио 1
  • устројени 1
  • устрчати 1
  • уступи 2
  • усудио 2
  • усхићава 1
  • утамањивали 1
  • утамањујете 1
  • утамањују 1
  • утвар 1
  • утврди 1
  • утврдили 2
  • утврдио 1
  • утврђеним 1
  • утисак 1
  • утицај 1
  • утицају 2
  • утиче 1
  • уткива 1
  • уткивала 1
  • утопе 1
  • утркивали 1
  • утрнуле 1
  • утрнуо 1
  • утроба 2
  • утробе 3
  • утроби 2
  • ући 4
  • ухвати 4
  • ухватили 1
  • ухватим 1
  • ухватио 1
  • ухо 4
  • учаурена 2
  • учврсти 1
  • учврстила 1
  • ученик 1
  • ученика 1
  • ученику 1
  • учестали 1
  • Учило 1
  • учине 1
  • учини 22
  • учинила 2
  • учинили 3
  • Учинило 1
  • учинило 5
  • учинити 1
  • учиниће 2
  • учињена 1
  • Учитељ 1
  • учити 1
  • учише 1
  • ушао 1
  • ушију 1
  • ушима 1
  • ушла 1
  • Ушли 1
  • ушли 2
  • уштедео 1
  • фабрика 1
  • фабрично 1
  • фазе 2
  • фактички 1
  • фали 1
  • фалила 1
  • фантастичности 1
  • фарисеји 2
  • Фасада 1
  • фасада 5
  • фасадама 2
  • фасаде 6
  • фасаду 1
  • Фегда 1
  • фела 2
  • феле 2
  • феномени 1
  • фигура 1
  • фигуре 1
  • физике 1
  • физичар 1
  • физичким 1
  • фијукање 1
  • филигранском 1
  • Филипу 1
  • философ 2
  • философа 3
  • философије 1
  • философом 1
  • философски 1
  • фина 1
  • фино 1
  • финог 1
  • Фламарион 2
  • флашицу 1
  • флиспапира 1
  • Флор 1
  • Фомалхаут 1
  • Фомалхаутом 1
  • форама 1
  • формама 3
  • форми 1
  • формула 1
  • фосила 1
  • фосфорасте 1
  • фосфорастим 1
  • фосфорасто 1
  • фосфорастом 1
  • Французи 1
  • фронтонима 1
  • фурунџијских 1
  • ха 1
  • Ха 3
  • хај 1
  • Хај 2
  • Хајде 1
  • хајде 5
  • Хајдемо 1
  • хајдемо 3
  • Хајне 1
  • хала 1
  • Хале 1
  • Халеј 1
  • Халејеве 1
  • халуцинација 1
  • Хама 1
  • Хамариџе 2
  • Хамео 4
  • Хамулеха 1
  • хаос 5
  • хаоса 1
  • хаосу 1
  • Харива 1
  • Харивом 1
  • хармоније 2
  • хармонији 1
  • хармонију 2
  • хармоничкој 1
  • хармоничнијему 1
  • хармоничном 1
  • хармоничноме 1
  • Харуџа 1
  • харфи 1
  • хвала 1
  • хвали 1
  • хвалим 1
  • хватати 2
  • хе 1
  • Хе 8
  • Хеј 1
  • хемијској 1
  • хемисфера 1
  • хемисфере 1
  • хемисФери 1
  • хемисфери 7
  • хемисферу 1
  • Херкула 2
  • Херкулес 3
  • Херкулесова 1
  • херој 1
  • Херу 1
  • Хершел 2
  • Хестију 1
  • Хиамаху 1
  • Хигинус 1
  • Хигинуса 2
  • Хиго 1
  • Хидра 1
  • Хидре 1
  • Хидру 1
  • ХИЉАДА 1
  • хиљада 42
  • хиљадама 3
  • хиљаде 8
  • хиљади 1
  • хиљаду 12
  • хиљадугодишњи 2
  • Хиљадугодишњи 2
  • хиљадугодишњу 2
  • химну 1
  • Хипократ 1
  • хладећи 1
  • хладила 1
  • хладна 1
  • хладне 2
  • хладни 1
  • хладним 1
  • хладно 1
  • Хладно 1
  • хладног 1
  • хладнога 1
  • хладноћа 2
  • хладноће 3
  • хлађења 5
  • хлађењем 2
  • хлеба 1
  • Хорације 1
  • Хоризонат 1
  • хоризонат 3
  • хоризонта 8
  • хоризонти 1
  • хоризонту 8
  • хотимична 1
  • хоће 6
  • хоћеш 1
  • хоћу 1
  • Хоћу 2
  • храм 7
  • храма 9
  • храмова 3
  • храмови 5
  • храму 2
  • храна 1
  • хране 2
  • хранио 2
  • храните 1
  • хранити 1
  • Христа 1
  • Христова 1
  • Христове 3
  • Христово 1
  • Христос 2
  • хришћански 1
  • Хришћанство 1
  • хрте 1
  • хртима 1
  • хтеде 1
  • хтедох 1
  • Хтедох 1
  • хтела 4
  • хтели 6
  • Хтео 1
  • хтео 14
  • Хуигенус 1
  • хуман 1
  • хуманости 1
  • хуману 1
  • Хун 1
  • Хуна 1
  • Хус 1
  • Хусом 1
  • цак 1
  • цаклила 1
  • ЦАРА 1
  • цара 7
  • царева 1
  • царевина 2
  • царевине 2
  • царевини 2
  • царевину 2
  • царевоме 1
  • царице 1
  • царици 1
  • царска 1
  • царске 5
  • Царски 1
  • царски 8
  • царским 2
  • царских 6
  • ЦАРСКОГ 1
  • царског 18
  • царскога 1
  • царској 1
  • царском 1
  • царства 12
  • царство 8
  • царству 15
  • цару 1
  • цвергасте 1
  • цвет 2
  • цвета 1
  • цветићима 1
  • цветне 2
  • цветни 1
  • цветом 1
  • цвету 2
  • цвећа 6
  • цвеће 1
  • цвећем 2
  • цвркута 1
  • цедила 1
  • Цезара 1
  • Цејлону 1
  • Цела 2
  • цела 26
  • целе 6
  • Целзијевих 2
  • целина 1
  • целину 4
  • цело 6
  • целог 1
  • целога 5
  • целој 14
  • целокупна 1
  • целокупне 2
  • целокупни 1
  • Целокупно 1
  • целокупном 1
  • целокупности 1
  • целокупну 2
  • целом 10
  • целоме 1
  • целу 20
  • Цена 1
  • ценио 1
  • центар 5
  • Центаура 1
  • Центаурову 1
  • Центауру 3
  • центра 5
  • централног 1
  • центру 6
  • цену 1
  • цењени 1
  • Цео 1
  • цео 26
  • цепале 1
  • цепати 1
  • Церера 1
  • Цереру 1
  • цивилизација 1
  • цивилизације 4
  • цивилизацију 4
  • Циганлија 1
  • циганске 1
  • цигла 1
  • цигли 3
  • циглих 2
  • цигло 3
  • циглог 1
  • циљ 2
  • циља 1
  • циљу 3
  • циркулација 1
  • цифара 1
  • цифре 1
  • Цицерон 1
  • црв 1
  • црва 1
  • црвен 2
  • црвена 6
  • црвене 2
  • црвени 3
  • црвенија 1
  • црвениле 1
  • црвеним 2
  • црвенкаста 2
  • црвенкасте 1
  • црвенкастим 2
  • црвенкасто 4
  • црвенкастом 4
  • црвено 7
  • Црвеног 1
  • црвеног 6
  • црвенога 1
  • црвеном 2
  • црвену 1
  • црвића 1
  • црвоточина 1
  • црвоточине 1
  • цркве 3
  • црквена 2
  • црквене 2
  • црквени 1
  • црквеним 1
  • црквених 2
  • црквеном 1
  • црквену 2
  • цркви 1
  • црн 3
  • црна 11
  • црне 8
  • црни 6
  • црнило 1
  • црним 2
  • црнина 2
  • црнине 2
  • црнини 3
  • Црних 1
  • црних 6
  • црнкасти 1
  • црнкастим 1
  • црнкастога 1
  • црно 4
  • Црног 1
  • црног 2
  • црнога 6
  • црној 3
  • црном 1
  • црну 5
  • црња 1
  • црње 1
  • црта 1
  • цртама 1
  • црте 1
  • цурила 1
  • Чак 2
  • чак 41
  • чара 1
  • чари 1
  • чаробан 1
  • чаробне 1
  • чаробни 1
  • чаробном 2
  • чаробности 1
  • чаробношћу 1
  • чаролијски 2
  • чаролијску 1
  • час 13
  • часа 10
  • часак 1
  • часова 6
  • часовник 1
  • часовнику 1
  • част 2
  • части 2
  • часу 4
  • чврсти 1
  • чега 1
  • чеда 1
  • чедо 2
  • чека 6
  • чекајући 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекиња 1
  • чело 1
  • Чело 1
  • чељади 1
  • чељусти 4
  • чељустима 3
  • чему 10
  • чепркање 1
  • черге 1
  • често 11
  • четворо 3
  • четврт 1
  • четврте 6
  • четврти 2
  • четвртине 1
  • четвртину 3
  • четвртог 1
  • четири 22
  • четрдесет 3
  • чивијица 1
  • чиј 4
  • чија 4
  • чије 6
  • чији 8
  • чијим 2
  • чијој 2
  • чик 1
  • Чикаго 1
  • чила 1
  • чилији 1
  • чилом 1
  • чим 4
  • чине 6
  • чини 22
  • Чинило 5
  • чинило 9
  • чинио 1
  • чините 1
  • Чините 1
  • чинити 1
  • чињаше 1
  • чињени 1
  • чисте 1
  • чисто 17
  • чита 2
  • читав 9
  • читава 7
  • читаве 9
  • читави 7
  • читавим 1
  • читавих 2
  • читаво 2
  • читавог 1
  • читавога 2
  • читавој 18
  • читавом 7
  • читаву 4
  • читамо 1
  • читање 1
  • читао 3
  • чича 1
  • чичерон 2
  • чичерона 1
  • чичерону 1
  • чкиљило 1
  • члан 3
  • члана 1
  • чланова 4
  • чланови 2
  • чобанчад 1
  • Човек 1
  • човек 36
  • човека 21
  • човеков 2
  • Човекова 1
  • човекова 6
  • човекове 3
  • човековим 1
  • човеково 5
  • човекову 4
  • човеку 6
  • човечанске 1
  • човечанскога 1
  • човечанства 3
  • Човечанство 1
  • човечанство 2
  • човечанству 1
  • човече 3
  • човечја 4
  • човечје 4
  • човечји 1
  • чоха 1
  • чу 1
  • чува 2
  • чувар 1
  • чувари 3
  • чувени 1
  • чуда 7
  • чудак 1
  • чудан 1
  • чудеса 3
  • чудесан 1
  • чудесна 1
  • чудесне 4
  • чудесни 7
  • чудесним 2
  • чудесно 2
  • чудесног 1
  • чудесној 3
  • чудесном 2
  • чудесну 3
  • чудила 1
  • чудили 1
  • чудиш 2
  • чудна 1
  • чудно 1
  • чудноват 1
  • чудновата 3
  • чудновате 2
  • чудновати 5
  • чудноватим 3
  • чудновато 1
  • чудноватог 2
  • чудноватом 3
  • чудном 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 10
  • чудовишта 3
  • чудовиште 1
  • чудом 1
  • чудотворним 1
  • чудотворној 1
  • чудотворном 1
  • чуј 1
  • чује 2
  • чујем 1
  • чукундед 1
  • чукундеда 1
  • чула 11
  • чулима 2
  • чуло 2
  • чунак 1
  • чунић 1
  • чуо 9
  • чупа 1
  • чути 2
  • чух 2
  • џарати 1
  • џбуња 1
  • џбуње 1
  • Џезира 1
  • џелат 2
  • џенабети 1
  • џилитнуше 1
  • џина 4
  • џиновска 3
  • џиновске 6
  • џиновски 3
  • џиновским 1
  • џиновских 4
  • џиновско 2
  • шака 2
  • шали 1
  • Шали 1
  • шалови 1
  • шалу 1
  • шареног 1
  • шару 9
  • Шаха 1
  • Шварца 1
  • шебој 1
  • шебоја 1
  • шевар 1
  • Шекспир 1
  • Шекспира 1
  • Шериха 1
  • шест 10
  • шестаре 2
  • шестарећи 1
  • шести 1
  • шесто 2
  • шестокатне 1
  • шеталица 1
  • шећер 1
  • шибали 1
  • шибати 1
  • шибља 1
  • шиваће 1
  • шиљатим 1
  • шимера 1
  • шинула 1
  • шипрага 1
  • ширења 1
  • шири 1
  • ширине 2
  • ширини 2
  • ширином 1
  • широка 1
  • широке 2
  • широким 1
  • широко 1
  • широм 2
  • школе 1
  • школска 1
  • Школу 1
  • шкољке 1
  • шкрби 1
  • Шорт 1
  • шпага 1
  • шпанску 1
  • Шта 18
  • шта 75
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампарска 1
  • Штапаца 1
  • штапу 1
  • Штапцима 1
  • Штета 1
  • Штиту 1
  • Што 10
  • што 525
  • штогод 1
  • штоно 2
  • штрчала 1
  • штрчали 1
  • штрче 1
  • шум 1
  • шума 3
  • шумама 4
  • шуме 5
  • шуморе 2
  • шуморили 1
  • шупљи 1
  • шупљине 2
  • шчепа 1
48456 matches
ереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто годи 
ве палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и  
нета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале план 
буд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда  
, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужниј 
, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана ја 
иког</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S 
де га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесн 
има, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових  
јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се 
 па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астр 
ом оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга ра 
им изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, 
маре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пла 
Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равн 
да пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Кар 
де <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио р 
 астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова 
могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>за 
лико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у ко 
шем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и  
</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако зв 
Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном  
гледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је бил 
рају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је 
лена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP190 
рно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде по 
ог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а 
*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше н 
му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.. 
 па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилато 
то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јо 
ије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих ова 
о: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици им 
розори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!. 
4 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца. 
10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога  
ања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде  
копа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко ше 
!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота.  
ан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота 
стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десето 
} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: јед 
, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Д 
нијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је  
Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или 
id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минх 
е овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто н 
, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато  
 могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 
осфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће  
метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред с 
, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен 
: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! о 
ше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се нека 
исеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљ 
 /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплер 
изанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</ 
рни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним к 
дно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет,  
ће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претв 
мова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена  
м је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандата 
а небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризо 
ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, в 
 биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крун 
 и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој гранд 
а може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута! 
 /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине њег 
та даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет тр 
це се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у само 
да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више прибли 
тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постај 
ски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и  
ате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани 
стали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је си 
сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и  
и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у мој 
знато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у  
 палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку в 
вна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу 
 зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звезд 
да, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отвор 
лац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блис 
е као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната  
ј ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста,  
ога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у н 
године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око  
а, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то изврши 
 одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота в 
 брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота м 
 проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> 
е, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто 
кој пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n=" 
у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{ 
рада саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из 
ашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интели 
, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанс 
о на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста ни 
 коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, г 
 је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светл 
дина!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли  
ј!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрени 
ите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео наро 
в дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога о 
ижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 2 
ни „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један к 
о ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти с 
е изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева ст 
127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!.. 
о ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одгово 
г црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_ 
 црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фа 
ја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раз 
чки извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком фили 
9" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених  
љим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз в 
у од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељен 
 саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови  
оја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја  
бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико  
у умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме 
је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{ 
се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим  
без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вид 
 имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А  
емо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаес 
паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, ли 
 изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде дава 
их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И би 
љног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство М 
:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали  
ца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилац 
о, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и уд 
ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко узда 
дновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз зем 
снови облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, са 
ихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па  
ли оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани плам 
светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помис 
о на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И  
је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у ово 
унчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царс 
#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, 
милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим 
а, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и 
васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико 
црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана по 
дан је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, о 
лике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте  
им раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега 
pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете  
о волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете ви 
а, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет 
ине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као 
алате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни 
се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његово 
а Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у 
 осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога поли 
и другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — св 
, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се 
гора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео м 
описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <mi 
оме и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>М 
би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„П 
кле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин  
 ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој  
алејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада  
шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли  
љиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од 
к да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се за 
ромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по ње 
 путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обић 
ње; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња 
 је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он  
е, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у  
оји су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и  
ок су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} 
} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је  
ане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва примет 
свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним  
 своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави  
 је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање 
ма које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP190 
а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше л 
се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видим 
..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47 
ва сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један 
ском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне  
ама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се стар 
м се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, —  
зима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која  
ао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, 
у образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане с 
една звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сј 
онекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пет 
треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP1 
тао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе  
 нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би с 
ном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрост 
видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра 
 уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога 
ара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном обра 
ца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалност 
у, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година,  
о је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је  
 крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и же 
м изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то  
налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка 
ламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни св 
мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, пр 
може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује о 
њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени с 
в...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с држ 
и свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ по 
ој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им  
и</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом са 
 шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простор 
ећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„ 
едан божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна ши 
с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом  
има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида,  
b n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном по 
знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико 
архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-де 
ми феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи ка 
ош се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећи 
их умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и  
овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазв 
 може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без ме 
е милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан 
{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их 
е, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открил 
шљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не вер 
омима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем  
весна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина 
их вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави  
ного питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки 
зили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из 
ање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилик 
ли по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за к 
номским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне з 
 жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемогл 
 не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чин 
 каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина. 
еним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста пауков 
х, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има 
 врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и вел 
рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавн 
аселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова. 
ка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{ 
о је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и би 
ква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" / 
ти оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим румени 
 што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја 
и хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизм 
узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с 
ј, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понес 
да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непро 
S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору с 
од с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало дво 
 је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од цр 
иријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</n 
ко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно  
тац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија 
а заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје т 
џија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Д 
 воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с на 
ролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и к 
амет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога  
је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућ 
сјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у се 
од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чу 
 даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Кур 
f target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове  
траховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, т 
 је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива с 
вота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target 
раш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то 
 Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — и 
пе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа 
м мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту там 
<p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива  
илно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници 
екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, н 
ао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце 
времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; до 
одене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и о 
остоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни о 
 још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о пато 
о се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било 
 мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да  
а неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да м 
рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби  
и зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, 
 дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави м 
ем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван с 
епробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо ње 
ику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовањ 
а.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове 
стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано 
то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, ка 
е није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање твр 
вим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских 
 зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>—  
н лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео  
 створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна д 
која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика 
ину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој с 
чан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да 
це и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цел 
њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти 
дова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} 
 <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтел 
="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним д 
ну.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отво 
дземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бо 
шћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпун 
ме и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја 
еви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али  
тиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда исток 
Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се је 
хлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматр 
 по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај  
еда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њ 
и; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{ 
ћаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још ви 
овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо 
, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане пр 
-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S}  
а.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их 
 вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско ог 
 приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} 
у долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корење 
стало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећ 
ску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води< 
{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па са 
 човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиу 
Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су т 
ећ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" />  
ам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се  
оломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава  
м чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред  
ичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонет 
е Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, 
 огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њ 
 Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук досел 
а они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} 
не врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, т 
ечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi> 
оме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе бож 
стања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе 
 брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашњ 
S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав  
нкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну приз 
ера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој 
ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb  
"171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p> 
о су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осме 
јим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ирони 
едарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне  
 овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име 
ина.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41"> 
кони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његов 
на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту не 
 лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гавра 
дашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља 
јлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Зми 
од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+  
="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држ 
Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се неп 
у чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско пла 
.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</ 
леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне:  
иљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или ј 
 говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мр 
 светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачн 
апредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту 
{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геру 
блику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од зми 
људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у д 
 страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из д 
ви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјаје 
одина, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној пл 
 плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лави 
 чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чин 
 зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода неб 
ао да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је п 
то окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица из 
 разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остал 
организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она у 
било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај з 
ног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолим 
овек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, чов 
 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простор 
124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматериј 
, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по  
обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да  
љу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради ш 
S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији дел 
 извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку 
ре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него н 
 је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година  
ра преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних  
међу корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, 
шли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најгл 
а Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара 
де су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многоб 
нета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi 
 ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изоб 
не од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, д 
десној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола би 
ља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети  
е....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена ко 
а брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час  
ванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ обј 
ревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани с 
какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Ам 
д некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни 
о је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Дене 
овалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, 
говим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидим 
ниле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри 
здана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице 
око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и 
т даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он б 
тнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје... 
овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су нек 
личанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ,  
нство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се  
у све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунча 
ном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове  
алази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два су 
една посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S 
су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрен 
е звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеу 
у моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете 
обито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну г 
е бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачн 
 сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш. 
ичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих  
сним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној ср 
 се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од  
а и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане кариј 
ва два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone 
кре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не 
о длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудн 
ма пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински 
ебо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, к 
у башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра ма 
а <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Ли 
вездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну  
кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и т 
о његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два свој 
дама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три вели 
справно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различн 
геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен пл 
ти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, 
 с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, 
 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке п 
рло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и 
са, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је 
 А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута 
 да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне не 
љиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по о 
пи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се ди 
е васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно  
 толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додвори 
 већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и с 
има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — п 
авитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости 
 и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, 
о, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, с 
грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове пла 
 на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а  
у небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровид 
е дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, 
муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за 
су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлос 
/> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је 
рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на  
ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од  
ам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву! 
ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и сво 
жбу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, 
 па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за  
високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике је 
о ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је м 
војом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепе 
де прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="X 
што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао 
видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материја 
а страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвен 
нце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим 
рилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap u 
а година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није 
 руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога пр 
лик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тоб 
век пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело  
породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо 
с и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спав 
је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне 
а дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге н 
 је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, 
 деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшил 
ито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корња 
верне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или 
зати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога прим 
ило небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по ко 
ст материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је беск 
ени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Исти 
према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матер 
тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елеме 
арати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, оба 
чити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо ба 
има пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли б 
о, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја и 
а црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадуго 
 по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је и 
аизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину све 
 кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо зв 
 она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <mile 
е мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја 
, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче:  
и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја ми 
евичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно к 
Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вул 
ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то пл 
звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а  
га места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је  
и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљ 
 подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањ 
 Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi 
ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са  
 божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ни 
 што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у ц 
омови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у 
то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу т 
ки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар т 
ена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пре 
 било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана 
одина, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој 
ем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их  
вих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше 
 може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникац 
а — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесн 
 својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет д 
има идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си  
само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на ов 
збројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама 
рити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се  
казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло раха 
а нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о б 
м срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>—  
ноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још  
азмисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сун 
 са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христ 
ло је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први  
ичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних л 
 времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и ма 
тина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто он 
и комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са с 
ља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико  
те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у те 
о целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у је 
S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То 
ој планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, о 
аримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је з 
к се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена 
еличини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тре 
 година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми ду 
утовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S}  
гу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт уса 
а постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи  
ки, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гр 
е их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци дра 
оје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан  
ао да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала ј 
 ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone u 
ражена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у жи 
 у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? о 
о рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би  
овци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто по 
опар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — 
 његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне пал 
е она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком  
ве стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знат 
, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ј 
hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци  
ирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови пома 
Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" 
што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пр 
 је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог ру 
ази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник 
 се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се по 
 далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао 
лавицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда п 
 пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромно 
јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсаст 
 Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а о 
ора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угаш 
га и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106 
са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велик 
ј пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref  
е представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Н 
е мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помо 
е једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из д 
 или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друг 
 заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се прост 
к Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су з 
 се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{ 
олитехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују т 
ику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владала 
ош није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непр 
не две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман  
 леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њихов 
аврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину 
ве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурну 
тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а  
нца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадур 
глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет  
заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, 
вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а 
 млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S}  
 доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је т 
ајмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један 
ећ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде 
ри и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго  
ad> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>Посл 
иди и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог пе 
 од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се јед 
 а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде б 
, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао д 
"219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се је 
 је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, 
тво на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни 
едан другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко ис 
 најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморов 
езбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светл 
на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годи 
 према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планет 
ара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према глав 
кура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун н 
изонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 ч 
мадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у 
...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне м 
после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и 
лађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S 
спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат от 
ној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династиј 
јашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или бо 
ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је би 
изар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп  
здах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, г 
јим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и 
 нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пр 
дао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше  
коначности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ 
у, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после м 
/quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио! 
, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га в 
ана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у а 
упа од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадурамин 
а је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ 
ог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га в 
их јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оло 
?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у живо 
појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на сред 
рили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S 
е прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није л 
, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад  
им питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јо 
{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни избл 
 мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче 
се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ тре 
.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" у 
ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упит 
</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То м 
вао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута виде 
ловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> 
е Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иниција 
убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да п 
, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћ 
у пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха ск 
ала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве гор 
нску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ 
е наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Ме 
ског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“< 
вско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских 
гутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође  
 реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју  
Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска 
ену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се  
то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Т 
веда и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S}  
еуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе,  
емља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту о 
Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предњ 
лачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили в 
е над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних  
првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртн 
ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па го 
нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим 
а имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда н 
сприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха пока 
} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је 
е и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег 
упати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> < 
а један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче 
поту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако б 
Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, ал 
а ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за  
оги чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела 
 сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“ 
ако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак 
на на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће о 
је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љуб 
је, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има 
а.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у нек 
на посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S}  
е вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не п 
жена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у живо 
на звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина са 
јарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амад 
оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна 
 неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама М 
 још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио ст 
еху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна ра 
раво што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем  
тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одад 
леда нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини  
е дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све  
а већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунц 
ругоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној м 
з искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу П 
ад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је 
 ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој  
ине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи са 
 а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоно 
м...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове н 
 велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; с 
на ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Пет 
ном Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз. 
јастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_N12" /></p> <pb n="24 
едузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом  
зде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу 
d="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и  
 или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 66 
 Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кас 
небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полук 
о од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна 
трани његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На лев 
ва и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уме 
рна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим 
а драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом  
ујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчани 
ели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просториј 
стронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о  
еколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi> 
 прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа  
могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их 
око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег С 
те отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жиц 
овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сј 
е са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као 
 тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови ст 
.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свиј 
{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која 
, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она  
о је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа 
остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније вид 
вде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде ком 
ном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужн 
И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним 
ојим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, п 
 страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју,  
вота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свекол 
азговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-про 
пи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Гото 
, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; ј 
риродних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим 
собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тел 
е по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и мн 
по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће 
ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаес 
би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим теш 
и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с  
о — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојц 
усти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља  
уховног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она  
змеђу ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> 
 Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме 
а дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астроно 
ти како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог суто 
животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом перио 
око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметн 
гда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S 
ао оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена 
ватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> < 
 Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> 
сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стањ 
жена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постој 
 ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје  
м: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што 
помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више ниј 
 доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твој 
ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у 
укњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и п 
ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо о 
 не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај л 
че ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; 
срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S 
ам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не зна 
 десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај  
у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се,  
право и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с н 
еко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма к 
ињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и деб 
гледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам в 
еби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину. 
ве планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој  
ма служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоћ 
т, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је 
воју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као  
другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушн 
разило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали 
материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не вид 
ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас в 
А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш 
у је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био  
а је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта 
ва минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала 
на Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта  
 нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину! 
 а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље тр 
ам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Зем 
лутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору из 
та одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васе 
метру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао,  
ојима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгов 
ма гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у  
о у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета. 
ушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још неш 
 рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ  
и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија с 
 осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васеље 
у ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не по 
чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних не 
је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{ 
пут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, 
на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да пр 
иљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако н 
ија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделил 
дној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала 
понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша  
мотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо в 
ме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их он 
ојој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде бо 
дела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим ст 
га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Афри 
"107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако го 
се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n=" 
је животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још 
треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што 
ћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако т 
полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка харм 
внијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо има 
с Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене ду 
у клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла,  
 ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући  
/p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га 
прављам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људ 
вати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се 
 јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне 
а?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу 
д импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом,  
ти неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit 
 да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима  
у је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: < 
има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref targ 
 — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размиш 
ју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија 
 давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији б 
го као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједи 
за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ р 
 много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе премину 
унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост 
 корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњ 
ворова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несаврш 
рогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чед 
i>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом 
{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су 
ви један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је постави 
n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је  
окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да т 
 друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi 
те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, к 
клања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, зн 
 чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан о 
ле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ев 
екако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати јед 
 се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано  
о ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се у 
о је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што 
 нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми 
езграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су 
на јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S 
 Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знам 
ј се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив... 
рт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S 
оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирк 
оје је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то  
сјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се 
е Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом неб 
 Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и  
јом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном круг 
ерзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којо 
убова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише  
оме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је  
ланете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једн 
е личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густ 
ене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога пос 
се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових 
е везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже,  
, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њем 
 за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта  
их животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и г 
е чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она в 
га бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево 
ка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. 
им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете 
енке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми  
ати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој  
у мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p>  
а просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни п 
авуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом н 
зимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а гл 
унца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада м 
 објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд М 
 пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ 
пласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто д 
 сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако зва 
ац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је на 
а Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и д 
а, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима  
повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не р 
ховном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне поро 
о осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам г 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад на 
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија  
огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то 
е огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да с 
то му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројен 
сна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синул 
 милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је 
пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелеп 
стема, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она 
н оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину с 
ом царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се 
а.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и њег 
породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље 
часте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу св 
што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још  
ри, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви ов 
ј извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милиј 
ули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскоша 
д најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та 
и су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне  
 свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; по 
двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала  
их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, при 
и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту  
ремена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почи 
ла је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који 
е у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од 
еше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може с 
та морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудновати 
ебе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о  
половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога о 
крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у  
ације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух дода 
емини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, 
 нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чиј 
чини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Зем 
а најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиљ 
о сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје 
а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по 
сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њо 
текара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу с 
; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелиген 
ина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапла 
ио је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађ 
стрву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала 
аконе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче  
и пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску с 
ршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође к 
ти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и стр 
али, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, свој 
опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према  
путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још  
планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова прати 
рва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста,  
то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бит 
шег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29"  
најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере 
 се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око свој 
а година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто 
је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим 
оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и  
ело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, 
у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, ка 
 Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме изла 
 прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Раз 
 средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њ 
 мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, нег 
ане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу  
етила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио  
ипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе  
до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, 
"*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени с 
<pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога по 
ивот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!. 
жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страхови 
ово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред ов 
давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и северо 
020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блис 
си сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се проп 
газ.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је с 
ападни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влаши 
Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а  
зеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало шт 
 знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо  
ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама бук 
олосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} О 
а уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не сто 
ло јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку н 
ори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на про 
но пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Хр 
S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изг 
рао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздиг 
ватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улаз 
и он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли 
рмонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећен 
т примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско прашт 
балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: 
м могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p 
, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако 
иста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Ст 
а њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену 
ниту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш  
 Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн 
 је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служи 
сељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цеди 
/hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то 
 десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она не 
 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <h 
 <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, 
 облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што  
ена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <back> 
, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атом 
 сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или  
 сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светло 
љом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни ме 
ојству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако ма 
 кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, о 
дућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„П 
а — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве 
тра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде 
ржала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone u 
ата најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је 
Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бај 
дали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божје 
мље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама  
i>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и  
ној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а н 
xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да 
о ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на  
е, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хораци 
као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Арх 
те и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="20 
у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и 
hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>П 
:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим зла 
војом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесно 
ачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише мес 
з онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога 
и главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедар 
et="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се чо 
ога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам м 
и.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстар 
та су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би жел 
вио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што 
гла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам вр 
е стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више пон 
сетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би 
l:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по св 
тицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обој 
ласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то д 
{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако 
у Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о ово 
Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Ам 
жавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо  
ају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ вел 
љеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадура 
Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави 
 примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је нек 
ине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим  
ивот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе 
есетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP1 
али: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим дру 
истема Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила  
атама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери за 
ајнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лап 
о леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и с 
 настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе  
це Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020 
о ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа  
ветли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим ж 
е и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамн 
а је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим  
ала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је б 
ти у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што  
ипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаил 
 по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних,  
планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога. 
ате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми  
{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је г 
а.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а м 
уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општ 
управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватал 
на и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</ 
х су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престо 
 се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, 
х наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јуп 
зар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но  
SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци 
е:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога це 
за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а,  
а</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</hi><ref target="#SRP19020_N18" />, <hi>Јупит 
овим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема 
аучника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и прем 
којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у 
у читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магаци 
 замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планет 
инастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, ве 
<hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у разма 
а, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима ж 
зних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и т 
P19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узви 
растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и  
етских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опе 
звали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „К 
0_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="S 
 једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP1 
вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и 
а, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} 
 они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет прол 
/p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашен 
ења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо н 
} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /> 
о наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p> 
он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи  
сти!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестр 
..{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он 
лигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једн 
 та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; 
ом механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио,  
S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично ве 
их поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавил 
о овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој  
4 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лу 
 свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме 
им фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачнос 
ођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, 
андиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове плане 
 свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само косту 
ца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове план 
ош нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становниц 
ство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, 
чки тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окре 
места подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртај 
 настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептун 
ове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите зв 
зин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искоч 
долију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и 
кренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужн 
раве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом  
ј добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, к 
 обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела  
 сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, о 
 <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени 
го, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ва 
 последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; мете 
?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одгово 
еће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од вел 
ке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није  
кеана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме  
и:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земљ 
ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, кој 
Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ћ 
ар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S}  
ме кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме н 
и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезд 
 да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља 
 сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb 
мљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну 
 све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> ј 
 била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: он 
а-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да 
е би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита. 
ећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије 
ам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога 
 Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак 
та симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом,  
 у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кро 
 које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S 
 и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно с 
дан убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни свето 
} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није п 
а заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у к 
роз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини 
ање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој в 
просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко б 
испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са св 
апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје ма 
и атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје 
ва у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечит 
кон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — у 
својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи 
стина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситн 
мпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као п 
јала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читаво 
p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ з 
<pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немер 
 атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које с 
 Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делић 
 васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и  
љени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И 
глин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који и 
љенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — о 
во.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не,  
ости прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас ни 
 овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом ст 
страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но бого 
„части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему п 
 на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наш 
њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет н 
а су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња 
и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и  
најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролив 
 и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Су 
открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао  
ати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету аст 
ор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио с 
аме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљ 
.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</ 
а преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара вис 
ине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога м 
у своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју 
ер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима сли 
м овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, изва 
 ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу  
ога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да по 
има и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И ме 
И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <m 
сматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мут 
парат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у  
 се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа 
Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и ст 
хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије 
осребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарце 
ош нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простод 
 бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, а 
к — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се пр 
о по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у с 
уша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства к 
; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друг 
шака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што и 
рзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина и 
го ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разум 
в, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који ј 
кса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек 
во време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људи 
 није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од в 
бо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, кој 
ост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref ta 
 је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека 
 ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...< 
м распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у 
 човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они  
оћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати 
о, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико п 
> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу;  
једном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прс 
/p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово п 
 одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> < 
!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера сед 
n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што  
мете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окрену 
p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap 
светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су ли 
одене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљен 
ко хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито шт 
ина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; 
 се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и  
је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, 
акољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели 
у истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим 
наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве о 
ареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели в 
ештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из г 
пе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватро 
истова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховит 
лицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског 
а, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага  
ном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да 
и у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Р 
едам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило —  
ео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note>  
ког библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи,  
чију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добиј 
ио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју с 
 ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине 
у.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је  
а, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесно 
 пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да 
и у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итас 
 у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} З 
мо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате  
мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на  
су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} О 
згледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестаре 
живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p 
то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртва 
 у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила. 
хари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref  
мрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из  
 ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја 
 главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћ 
оспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми 
 је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> < 
о, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогут 
воје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме  
ну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако  
ote> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника 
би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој  
Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, шт 
сец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а бо 
в говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пр 
же за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прожде 
о, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људс 
асуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима им 
и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има 
нентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а 
 чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не п 
p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> < 
у главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На само 
еништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а 
9020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале 
њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој ни 
на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нис 
видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна 
а, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graph 
тановници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!--  
Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање  
ђ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом 
ишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се  
ткуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маг 
то зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су 
љка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњ 
их железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струј 
има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земљ 
 језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале с 
е разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сир 
емљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} 
 једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо  
ена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на ов 
ба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних бо 
..{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и 
о скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и 
исура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као  
оја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap  
у Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога б 
личини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“< 
туре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице.. 
Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небес 
без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становни 
г; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњ 
ладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква  
јима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убиј 
а, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли! 
елескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само ви 
ижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито им 
пу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су н 
узавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која  
до било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, пла 
вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чуднов 
он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад њ 
лефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује пла 
же на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила 
светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем н 
уд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити  
на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали  
ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске зем 
</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо ј 
ви светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да пом 
 ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колут 
образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планет 
не безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, пл 
 безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они обр 
S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи  
ве видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна  
тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ћ 
вим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгл 
езбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви т 
} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из к 
шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне среб 
} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у  
 што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет св 
о угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере;  
је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру... 
е, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је 
 гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на ј 
ици ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; 
она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безб 
ој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на јед 
а и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека х 
о цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоз 
ности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови 
те и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми 
екова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></p>  
, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара  
и није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој ј 
шем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсо 
еше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрач 
нина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна  
P19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен;  
управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенс 
 се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне н 
оји са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та  
, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па 
сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div>  
им.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звез 
.</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је  
а, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним и 
дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је дру 
к</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шт 
омка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као к 
оји су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа 
....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да 
ила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено 
а су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држал 
 се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па 
 витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, у 
венкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се 
> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се пре 
емуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окоси 
— и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво  
ица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака ј 
ерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на  
ни, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у 
ђ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има 
толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором  
ихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку,  
и зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни сп 
итског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених ф 
.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га је 
ог простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало 
 испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старц 
имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека вр 
г, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне т 
ова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали 
ихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S}  
ла најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није 
бу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се в 
ер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост н 
ет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на 
свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с де 
арске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у 
 КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН- 
екингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких 
ј, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Кал 
 велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живопис 
ка нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајар 
 него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик по 
е у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанст 
 би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за  
на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крва 
о бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио 
дном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно ј 
нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара 
...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна 
ају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет ду 
S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, до 
бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно  
оначно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађањ 
оначност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и ве 
ти бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно вели 
 моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд 
ер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако ис 
бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један  
{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; 
а томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је не 
небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и  
суло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледа 
ти....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а п 
 које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи  
крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само  
ежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- c 
е васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсо 
 овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше  
ти ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, оп 
да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <p 
 векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone 
да година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један 
ост је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И ка 
чност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље наш 
бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконач 
 Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бескон 
ветова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно  
 материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бескон 
вршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност на 
p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине;  
 једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p>  
ен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. за 
ост простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а б 
ђе,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео про 
#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељенино 
иш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она зв 
ног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit="*" />  
r" n="SRP19020_1"> <head>I</head> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне  
ет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост мат 
....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има  
мље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи 
„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безброј 
/> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно 
о су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиу 
ним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone unit="*"  
 настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па  
 си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путу 
 Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто  
у да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у ј 
нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада ми 
 С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како 
о је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћут 
 на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето  
лики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог 
нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелиг 
ветлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне 
ецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју пор 
та; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S}  
 на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ 
осле толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?. 
 Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дел 
ом океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчан 
ма облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом  
као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера трепе 
 заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате 
 права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и та 
еђу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срц 
и им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како  
; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, 
е Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> < 
сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостиж 
грапне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прожд 
вања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{ 
ао што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава покол 
 — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и п 
овити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; бес 
о што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихо 
и...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако и 
 облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ло 
ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини  
 — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима  
; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику измеђ 
одина.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небес 
у, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила,  
нца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је би 
ки венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадо 
 завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота 
лате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у  
та и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особин 
идела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одско 
 које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема 
јање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине аркти 
 душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур! 
самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у т 
еки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких  
 они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи жи 
идне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грд 
<p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од  
га просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десн 
 од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на  
били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу  
вљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а  
видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј 
х дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног обл 
 да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бог 
сточном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна с 
 од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно 
 лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некака 
ста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, ш 
 књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао би 
 целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар  
малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од св 
а.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које 
 <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, 
 да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ног 
жи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је  
дети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око с 
ilestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало 
ilestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце о 
 готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} С 
елени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клешт 
оман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и  
д сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико бо 
сало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као н 
S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у простра 
та чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с на 
оја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> 
цније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја с 
к имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 3 
итава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио ус 
мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звезда 
t="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина 
очи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија 
ј просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничн 
 <milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично би 
одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је би 
{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах 
 над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, 
 станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји  
 n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигл 
тири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на друг 
а чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џ 
ака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико 
на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S}  
ила баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста т 
и, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености 
ером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало  
дила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда ок 
S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји заб 
а, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо,  
еда онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је  
24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без к 
страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватро 
на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог 
ог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима,  
 патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до  
ени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старост 
 те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они  
пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна ду 
нати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежу 
 није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечи 
исам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на ц 
ађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају 
 се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар посл 
у просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му  
 Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа п 
е некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а  
<pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном д 
а дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео ова 
оровој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмо 
леди реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотек 
 и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне  
дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окре 
p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Им 
, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод 
а у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној м 
на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само кол 
и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се  
Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви  
аја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути  
, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли  
нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ло 
ца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, 
рага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, 
но стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породиц 
че он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има  
 по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{ 
 мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и це 
ана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кр 
з земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ м 
це произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и т 
 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладил 
а ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то 
 се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, 
Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети тре 
стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример:  
 стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан 
 Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звезда 
ла на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док сти 
ном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену пр 
ети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада с 
нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би 
 лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробнос 
својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, тр 
тала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог  
ше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене  
 донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, м 
 ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван З 
 Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти с 
па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да т 
ушу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она  
а прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} 
лико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маг 
х, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчан 
ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља 
ртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казив 
а себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног п 
И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом у 
ни и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег 
ио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као ш 
ме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје о 
 па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама 
тале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нес 
 пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чу 
 <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S 
а ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека 
, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада  
 тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико 
а не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би 
ељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> 
даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега  
то неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, 
то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{ 
к и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, 
жио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виде 
биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан —  
а, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба  
а су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме о 
уге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n 
ило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би с 
стало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени;  
вом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система в 
е радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о 
 и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање 
.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке су 
ле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуд 
ад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ов 
ти?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери,  
да њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сј 
доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слу 
духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепо 
 да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји ка 
да ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„ 
ајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи теле 
удски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бе 
дашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, 
</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да с 
устоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе 
аших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, би 
ледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша  
65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна го 
апара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и в 
е тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било < 
о мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још сла 
ја и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Поч 
ад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их мил 
ам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„З 
рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусов 
ије те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{ 
е његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, 
е па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје те 
м, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако н 
обично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и им 
 или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени... 
ље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву но 
рама Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци. 
<p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Н 
у и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и  
сам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове  
пречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се  
па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што има 
унди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и че 
о је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себ 
мљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које  
кова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је 
} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне  
ао што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} Н 
мо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пит 
 се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да м 
њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после б 
путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би  
ли три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p>  
по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с в 
и у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је та 
 наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја н 
креће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам  
ево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијанс 
, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и грани 
ји прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна г 
ила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, 
ајслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари к 
>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мрам 
но.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S 
пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прел 
 дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји  
не и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу 
та су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини 
ца.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црв 
ација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдариц 
 у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би 
тањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бит 
 би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а  
, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се 
по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у т 
осрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне  
везда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвеж 
се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна све 
ас њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој 
p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде  
ога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S}  
 кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да с 
га Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би с 
а; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једн 
и проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и о 
n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха ба 
спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не с 
ала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није:  
тине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине,  
ом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмисли 
ресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напра 
unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њем 
авикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она 
 код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи  
оворио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добр 
днога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пун 
какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у 
; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, 
акве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — о 
 што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто 
 школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и 
175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и посе 
ао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година 
не.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је там 
S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога бо 
ad>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, 
толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму 
о милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption: 
задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, 
та ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави 
 кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из њ 
.“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" 
аступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од  
на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и вид 
ко као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај г 
ем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе гл 
{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената  
4" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођ 
а — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„П 
ажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у 
 више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S 
ко се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у 
ису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новел 
ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и 
них Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Ла 
ош прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој прест 
године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она ве 
.{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало заст 
олико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мен 
 тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је  
....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, нев 
>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема сл 
верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Он 
 минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овд 
<p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова је 
/> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је дола 
та судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог с 
е и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се 
сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народим 
ва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово  
руге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу с 
ме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко н 
их у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и и 
а.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихо 
S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у ма 
а, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Дел 
а нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје  
 отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом  
Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target= 
ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Бли 
еђу Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лаб 
ом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније 
{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даљ 
метара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2 
.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће,  
леаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан 
>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>По 
 њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било 
} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела њ 
е планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног двор 
, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, п 
 Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла < 
: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то 
илика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија  
, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпо 
ско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то тв 
<pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама;  
ан је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу с 
д црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од  
 од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од 
и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цве 
ан једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, 
удесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она 
живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала на 
анете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота с 
 су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија  
осак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста ок 
та био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливено 
а у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило  
м крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; а 
оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му  
м ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и р 
нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један чита 
видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и нај 
таништа.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не пато 
 просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} А 
..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој ј 
<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и  
 то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као  
n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а 
и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански  
сних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад 
станка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а к 
ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бит 
је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових д 
а је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше нек 
зда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а 
 се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из  
ћине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој вас 
ресантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене 
катницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, 
="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину. 
{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљ 
ом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била ово 
а на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике ст 
тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она ј 
дредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се ни 
овност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би  
м га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била ха 
{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочни 
ави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из кој 
, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна леп 
ead> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све  
исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица! 
дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} 
дети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љ 
но света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине 
е желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји 
чја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, к 
говору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније 
оја, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких с 
 сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба 
е табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна 
толима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенка 
 само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради 
г облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 
{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више мога 
су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наш 
где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињс 
њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у  
 дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type 
вога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над  
неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету прола 
а, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових ф 
едам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим јед 
четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од 
ше ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чис 
ели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и 
 који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по 
ањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његови 
више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зеле 
ај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а 
лавни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири 
тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна 
 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај св 
лева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, бил 
ше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада  
" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, 
сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пош 
ез прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низа 
а цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Д 
сте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кепле 
Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а  
нете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним 
, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек  
т полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице  
ан кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уре 
 чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и 
ора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су  
наче обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 с 
 ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и  
ни науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је о 
ојој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и н 
уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој 
озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, нег 
иуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target= 
е би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може 
Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и испове 
м руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S 
 би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> 
свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на с 
оменила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с  
шћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Л 
човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних з 
грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само он 
мо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непромен 
ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зра 
арагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ вези 
 степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па  
 видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, 
они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене о 
авама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, ко 
прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — 
има пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телег 
лате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих  
?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то  
лика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно  
наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају на 
ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетет 
 <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небу 
, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљо 
алик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто 
{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месе 
т, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама.. 
нете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше 
ије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало п 
а, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; н 
љени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И 
ло покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај заж 
а.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главно 
некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећи 
ао и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, кла 
чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све 
без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко дол 
мета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплаш 
Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 16 
А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ пов 
међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећ 
таво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џ 
 то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало то 
ила су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S}  
дао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светил 
 два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n= 
 о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он го 
умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је о 
и мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" />  
арац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је ко 
а...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И ник 
и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи 
итомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристаг 
ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори 
 смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако ис 
онађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Е 
ша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше неч 
ила дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедр 
S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо  
 црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде св 
 час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне  
е занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150 
е, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања с 
 што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.< 
сту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Б 
уд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, 
велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година,  
брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да ч 
 блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питом 
 био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зу 
одина, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај  
ан сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хте 
 тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги приј 
ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што  
овни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти  
х већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били  
>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, п 
арко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се и 
>Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој  
кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то 
од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у жив 
ега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан 
мљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, бил 
ве снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прел 
ш једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи по 
 мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после зан 
је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет нек 
 силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола  
.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави  
9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похва 
 боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p 
валије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало 
stre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко 
 па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од т 
ef target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају 
а ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да чо 
узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични о 
ве умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове ве 
дани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, нал 
 раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора  
д павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично  
огим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негд 
 поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то д 
 времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање б 
 како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артериј 
бразовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске  
е то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест 
вију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и ра 
“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и  
 Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усах 
а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас 
, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опе 
иљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и б 
 као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз 
ецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана с 
 других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија 
 за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била гру 
, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, 
е тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле  
ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту  
 заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену 
ом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонт 
</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он ј 
на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилаг 
 топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, 
и образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску 
лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавит 
а, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и  
у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубо 
гаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона и 
а прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелим 
ристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зр 
, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале  
довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиама 
 Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам х 
ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађо 
} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су  
RP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еој 
ог кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се не 
!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ 
руг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком 
ани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад,  
 ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега 
амог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман  
 бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне. 
овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосал 
а ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видет 
шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апс 
зрађени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на  
ицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко 
птуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мај 
ј чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овом 
а имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што 
 или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је д 
раме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан 
в двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена так 
угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањари 
RP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја  
 неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да  
p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динам 
а споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осв 
ој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n=" 
 и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Пери 
ете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите 
уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и ст 
дан давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша  
 до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је  
нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изн 
су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у полож 
а је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трока 
 је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако  
н јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено пост 
бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле  
шу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесно 
 <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближ 
пет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих универ 
 указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта 
о је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кул 
ти једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало 
кофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстар 
и око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу о 
рај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо 
<p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га позн 
аној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља  
планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени филосо 
} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на јед 
е то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што  
 Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемух 
т сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, 
еселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Су 
ци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по б 
ава чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело 
а тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломач 
ки би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о беско 
су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини ат 
> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна в 
 онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу ж 
S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавал 
ком резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене пор 
омената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у обли 
о?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње 
 су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и 
озори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час, 
сеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна  
рока Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{ 
.{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него бож 
ица биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате пре 
ила без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први стан 
 је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му м 
октор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога д 
Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих 
ени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала 
вота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" 
јати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога м 
 јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута,  
о перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 м 
е телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као зве 
, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20 
шио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" / 
то милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref t 
рода:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чи 
ни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с 
о је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да 
шчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам  
одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати корин 
о ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они  
ну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њих 
гова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S 
арске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Г 
почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине 
, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све 
ете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад  
и од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засе 
/> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та  
људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и с 
о себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је на 
га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми 
смо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав 
...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је 
да.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што пред 
 семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе н 
вот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S}  
кога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња 
вом, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема. 
о минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито по 
, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она си 
ок сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас 
и желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не же 
лој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" / 
актичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме посл 
ке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја с 
 бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, о 
е богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље ов 
 и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону б 
 у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} 
иуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад паз 
го забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чар 
а сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити 
на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи поста 
ан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај м 
хових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурам 
а сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може. 
а има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу  
ом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група 
="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећ 
ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у сам 
 васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар  
S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са  
да сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „С 
 није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S 
 и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зара 
бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота св 
.{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке н 
а, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три с 
 два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да по 
 кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О 
„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је  
, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје т 
његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="1 
} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphi 
несе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо  
епи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика  
на, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се з 
 је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и вре 
отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се 
и у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{ 
оте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља;  
S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукун 
ни.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То  
{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; 
е.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и са 
pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некак 
ће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме 
 <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А,  
“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја гла 
знао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ов 
ој пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „час 
ажио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми  
звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима ниса 
.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј ж 
а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија и 
а небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба ов 
ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице 
 их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализ 
о му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха 
II владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком подани 
 зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{ 
ог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и вра 
а развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело прв 
а, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво 
То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој пл 
се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није он 
 бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— 
посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном  
ави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме 
>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео:  
интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" 
а има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, т 
> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај  
.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше 
но“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе 
ша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атм 
леменитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога цар 
ко ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли наг 
овани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а к 
ваности, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула јо 
ељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој  
ј прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Так 
који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> 
сфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од в 
 који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" / 
 у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као 
 окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у ви 
 зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику инт 
им ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу  
нствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узле 
сматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и зад 
едогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог М 
же јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом отк 
ао год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да с 
а, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин пр 
ом зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама 
једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш л 
оларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <h 
што мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа к 
јало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од 
 примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући  
ве, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у с 
енитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се 
не — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог П 
 <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Ра 
ападном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј  
ово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте ве 
 од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Каст 
 путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <h 
зи између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звезда 
ише познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возар 
ала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се 
ду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> 
#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кол 
оме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од  
 кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звезди 
сти“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује б 
знати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигин 
езла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Е 
уше.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је 
аца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<r 
 сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве вели 
дузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SR 
 <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем неб 
вежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужн 
 екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, ка 
одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>. 
ђу Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом зл 
нско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то 
 <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; 
велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, 
ом маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим зв 
од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: руј 
у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10 
здиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече  
другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим  
какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шаре 
е бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово зано 
уге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно 
сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на  
е стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца измеђ 
.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi 
ог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...< 
 да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесн 
су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени мили 
ледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap un 
астих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну ч 
екакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствен 
свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а 
 реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>. 
д некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни сту 
као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама  
езда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи у 
 то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу св 
— Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесн 
ази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близа 
 познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: т 
ом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а  
главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, 
глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих 
> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; а 
hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у јед 
га у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста б 
м Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP 
а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише 
падном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више поз 
ско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчани 
 па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, 
пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместил 
их возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А маш 
 јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на свој 
негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најп 
ела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покр 
ш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преобра 
су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним 
.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети прест 
биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, 
век ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div 
... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стад 
, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум,  
А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном све 
, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб 
</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасн 
а.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави ме 
г и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Д 
е плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} 
, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово 
ме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу 
 је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека о 
жу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли 
иди.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материја 
 да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразил 
м Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“  
види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се  
у то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нис 
 и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже уз 
ата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и 
 а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би 
верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од  
у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, т 
му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и к 
 и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те  
е свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препир 
<pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— 
објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и 
е могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на са 
траховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљев 
родима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све 
 ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ов 
у Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је прос 
е, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материј 
ха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунч 
се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Ке 
ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Е 
 target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који  
а сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он 
стинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њ 
.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, 
рх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако  
х прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам 
шу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу  
 у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, јед 
баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је мо 
бом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те са 
...</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, д 
тати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месе 
 рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом јед 
</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инс 
 намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању о 
 као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између м 
гово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „ре 
и Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су 
дан очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мо 
 је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, 
и повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материј 
то свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога ни 
у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није виш 
ам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја ов 
а икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај м 
носили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од на 
њижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тесте 
еки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе,  
 причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, ова 
ва?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад п 
 Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегле 
 пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пр 
их царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у си 
дили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана ил 
а чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити сре 
сао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у цар 
башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајк 
о Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звезда 
и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече  
и, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавств 
иту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{ 
по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они н 
ура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире 
 Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и  
н, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно  
е жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању 
ти суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и мн 
 живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносил 
 живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост 
аве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови пр 
илост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом ка 
Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах 
о је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао п 
већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабет 
и титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле с 
и вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!. 
д су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студен 
ој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на  
их богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их ч 
 циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем 
кренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље 
елима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај вел 
у!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса 
 битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине нев 
а, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава 
ук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у к 
 то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива приро 
питати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваш 
 те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна годи 
мама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројст 
 тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав 
..</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у  
нђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског? 
бразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и од 
 да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онд 
малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је чове 
оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испр 
це великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у 
...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас св 
а, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је ок 
сле, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела то 
храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака прови 
ћу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод раз 
анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозор 
ислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи о 
х закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери  
 ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња  
о беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, об 
цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде бо 
овољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству. 
м и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите 
од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну нака 
вим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта 
 недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и ис 
јам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао њег 
гову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали;  
дите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и  
али милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме 
/> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и о 
кладнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учи 
 романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата  
 мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је 
ије,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони 
ебало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, 
се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синул 
ог и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога руше 
ругу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћем 
 смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она маглови 
ст теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим  
ћи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„ 
 и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина 
в натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на свето 
 од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цел 
ао да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} К 
и?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone uni 
 њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше о 
у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, др 
на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као 
 сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{ 
“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно м 
ђе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас 
ушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{ 
уше отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} 
орим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту 
говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те  
асов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S 
због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, 
 опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чи 
лементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу си 
онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово ни 
ду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваш 
господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је 
равити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</ 
тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разум 
и била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У ти 
 све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних и 
 и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина једи 
турно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретос 
у свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се 
кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло 
 овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а 
о нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да с 
рсијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина. 
унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини  
ло анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата ди 
 ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију мог 
 руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била ј 
о: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све  
} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је би 
амо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погод 
аца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а 
двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, 
вали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанстве 
И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски дво 
„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плаш 
х, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим му 
шој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се 
иња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Б 
сле смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим га 
ила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и д 
у, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац  
сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и в 
 племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом 
онима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и он 
, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мо 
вале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S}  
ти звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нам 
 он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S 
на, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} 
вега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које 
умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме све 
 поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим зве 
амала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто 
а — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонад 
онада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колона 
угом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфир 
ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога  
...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то дав 
сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло  
вотињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну сли 
видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умир 
 и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсе 
естало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се пре 
бој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу  
па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку н 
стоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио 
а!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читав 
чевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обас 
еким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам ш 
у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој  
 млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим 
а Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаос 
на преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љу 
чанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на к 
ва група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смара 
одног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>П 
Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем 
планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бо 
ко се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphi 
ви је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без 
ругих, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њихо 
ваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви 
екоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где  
чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући о 
ени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране поглед 
тубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо. 
 што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге  
јка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, 
пуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ов 
 мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — 
 нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више 
одишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја? 
остурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине какв 
цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њи 
оватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао стал 
се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И с 
касти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало 
изар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго су 
ла главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни 
ача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја јед 
 жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и прелив 
а небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их с 
 биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац 
 и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, д 
аздарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш  
о гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео ова 
вих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кне 
уди; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Де 
ворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубов 
 се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, 
ај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је њ 
 два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" / 
ткасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја.. 
ео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га ди 
вом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, 
, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, 
 колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година 
то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу т 
..{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити  
у се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и 
 коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођ 
апао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пр 
 уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био н 
ло зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, 
 са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове пост 
јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза с 
ј вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне 
омејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су м 
 а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{ 
 и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она  
ици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што ј 
баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом  
ио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Зе 
 је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске руш 
one unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на  
идиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работн 
н да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докт 
њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари из 
емљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој. 
 деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова —  
го што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} С 
 једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи 
е, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обруч 
 па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре А 
ња водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да  
 дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађ 
ило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појав 
анственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, 
а баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора неб 
свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли  
 рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али м 
ц: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у 
А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А 
чност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграни 
ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога 
ви огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би 
220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни  
и радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга 
ти и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли  
сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их к 
у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота  
рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга 
м би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу  
 тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожно 
, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S 
а страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, бо 
х елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњ 
ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па он 
 необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег о 
вршини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борб 
прекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, б 
ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</h 
ора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулк 
вот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога оке 
сају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онд 
 шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје  
лику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и она 
аслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а  
ову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и  
тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад је 
 тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их 
смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад 
вота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучин 
га помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога 
о на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело ру 
ца се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — 
ави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла 
елзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој  
животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда б 
 Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна го 
 то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства п 
ижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља  
ни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племено 
године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, до 
и:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће  
њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били  
Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе 
} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо и 
p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, ко 
отивника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и п 
 свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и т 
е у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а на 
ланети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога ни 
н на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се З 
умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, у 
5" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву зад 
оплотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Ам 
ву пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде по 
сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — 
рге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и А 
раму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо а 
S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чуд 
најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, о 
спреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p 
нинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромн 
43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref ta 
некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да с 
срећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашт 
ланетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и  
 најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и  
Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> т 
ичи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је з 
а, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелиса 
емље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и 
ивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погл 
 да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве 
 су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени го 
о џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчид 
.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а  
казу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <not 
илски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је 
лој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на ко 
 Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 
 друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо;  
 инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, п 
глу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога п 
вога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла по 
зу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му и 
ву, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама п 
 било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и пот 
остајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговет 
 једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај гра 
милано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад  
е спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се 
 мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота;  
авоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде 
другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих 
 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-п 
на непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море 
ак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето у 
сто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>,  
и се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном сна 
„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван п 
 на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро пог 
 које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова в 
 реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</h 
укчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, он 
и вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу А 
оме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрел 
te> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, 
 боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и 
 недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим  
роходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке 
 дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан 
путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су с 
а се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се вод 
мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, 
 возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: н 
мо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, тр 
о којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Св 
 милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру т 
а накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан 
то је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година д 
то њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође 
ло као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе. 
враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у 
, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са со 
ом месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лет 
су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену  
а, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хи 
гњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врхо 
вој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су не 
.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши поз 
усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај 
аше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли  
 полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која  
о даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца 
н на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би доб 
ојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац п 
ут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог< 
ја умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и виш 
пови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују с 
мртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мал 
ло по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју со 
 блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац м 
ој црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творе 
трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи прева 
м збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно з 
та се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог 
м местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и 
ћно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове н 
вац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала  
ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под в 
и...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зат 
на сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!. 
етама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно з 
 unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васе 
јао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни п 
но изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сун 
Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p>  
започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем 
 пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један 
е!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, 
ом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!... 
ти, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о  
она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километар 
 а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, бил 
е: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, је 
Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је 
ко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати ка 
ло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета. 
давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рука 
 споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династиј 
 се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашо 
да километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад може 
 га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јова 
гових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегет 
д не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволе 
а њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би  
чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а 
 друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не од 
ворења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли  
 по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде 
анета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на  
ви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога 
рили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{ 
им временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање 
овању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оц 
он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему 
te>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се 
 — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно тра 
ј прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена 
р од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих 
врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп  
ога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на севе 
 то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ва 
биљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испрел 
око уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај све 
вотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао 
него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> < 
не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном  
кице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости,  
о; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — з 
нца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако  
и — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два свој 
асна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међ 
лојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад про 
n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И  
у, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости св 
но изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни м 
асељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац 
ених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све  
мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћу 
его доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред  
и живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и  
ати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} 
it="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} 
 сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу вис 
з њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало 
кеан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А са 
020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које 
пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, ч 
т бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а њего 
јана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> 
идна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај све 
је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворен 
у, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од  
познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцин 
не нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица 
сање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни гром 
то је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S 
увра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, до 
 као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на р 
е би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо веч 
ам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали 
онаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле л 
едан део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гавран 
каквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко  
ешпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш  
неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја  
о негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају г 
..<ref target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине доб 
з рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничк 
на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина с 
пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао 
 као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у им 
it="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прох 
ељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном 
 чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је т 
а година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачн 
i>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито< 
воме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се  
е атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јав 
 ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види жи 
слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајар 
 да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно за 
ветом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању н 
</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле м 
кеана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{ 
тњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то ј 
коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени 
без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова  
ве то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Зе 
ојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Г 
ане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ј 
, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом  
 уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпн 
је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога ж 
ара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевниц 
S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за ве 
м.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и 
 није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, 
и у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симе 
достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђени 
земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесни 
ора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздво 
ожете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па н 
ођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и ка 
ио на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не веруј 
рећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-д 
ва звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесн 
 Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пену 
е протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> н 
ти како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18"  
вати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилац 
 /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на  
 шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне бориц 
посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана 
ато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да  
емену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и  
ћ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времен 
си веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ва 
угу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <h 
ла је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова п 
 и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и д 
дашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам 
у ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље с 
 величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је ј 
га од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва  
онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градо 
 куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у  
 данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и 
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у кора 
тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваши 
рота срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега 
ога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту 
м на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то 
с послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне  
сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се је 
..{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{ 
нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај 
е железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика 
већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у 
и, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <di 
<p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па 
олоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стоти 
километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе 
то ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим вед 
ра био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он 
; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, по 
ј васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један 
реламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi 
 којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Процион 
дна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу 
 страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три мил 
н другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени 
 и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} В 
 не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n=" 
езде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је,  
 становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP 
 се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта 
а миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слеп 
га места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на ис 
и Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако ни 
 умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни избл 
ните оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините 
и изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота  
и изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљу 
што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде д 
ef target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудно 
обро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја  
нога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја њег 
тижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести 
осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезл 
 воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неи 
 да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге д 
у њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога х 
 отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватр 
ш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а ш 
што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине шт 
 јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то  
је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у 
одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих по 
је.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати  
 није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око сво 
чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огр 
етеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној пл 
 је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} Т 
с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак  
око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије о 
у звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, 
реће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, 
он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је 
стано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарат 
 из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет ис 
 Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима д 
воме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух  
Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с 
 исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палат 
беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти  
 и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом  
ској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнији 
је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 ми 
љу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p>  
цу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе 
зицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно пов 
опашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованос 
и другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање  
твени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо  
е знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} 
 и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атол 
ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гу 
опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она о 
аљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети  
мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију ви 
 вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа 
?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p 
итом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша 
озница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете 
 узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимањ 
ша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљашт 
и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони 
 така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„ 
еца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснос 
ме са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неб 
 другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: 
 што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, н 
ша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека 
част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се 
на искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{ 
су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, 
тово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој ду 
 погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену! 
еко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врл 
аших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше ш 
p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму в 
а, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бескон 
 што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је  
х што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна  
апоче он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша  
шта на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења 
адашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствен 
чје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предав 
да на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заи 
 ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина м 
/> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних  
 упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: 
уле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, 
матрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да 
чну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је  
Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која и 
амо мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</ 
 мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрон 
и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађај 
праве о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много 
авршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама чов 
ову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сун 
ра!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословено 
их најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним  
стају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио  
ају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога 
ању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљин 
ву духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{ 
јом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и  
} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је љ 
арада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре реко 
, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас 
би је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толи 
ја живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- caption:{S} Н 
иставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, 
*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да 
 облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Л 
ца, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} О 
илиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбр 
Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду го 
i>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запа 
а, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме н 
и за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме крет 
19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном праз 
г је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих  
— према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, ис 
условљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижни 
КОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће и 
 — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ств 
смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и пр 
о се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>до 
ду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело 
ти, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <mil 
а цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епох 
колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је т 
м.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери 
подо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су  
звишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији 
асељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје ш 
0_1"> <head>I</head> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би би 
а вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиот 
а небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S}  
а што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по је 
дри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни  
коначност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови к 
ни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, 
>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> 
 за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб б 
N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тог 
то су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива 
ја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној тв 
{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с  
начност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни 
 живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Ам 
нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неиз 
ната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S}  
рим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто врем 
ле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови с 
, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржас 
 дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и влада 
ера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, г 
е би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион 
ј, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата ш 
ао да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш 
енитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих изво 
што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и  
 од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цве 
се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit 
; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће 
сни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и 
аде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb 
 ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Једа 
ородице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“.. 
е: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњо 
за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух цар 
авање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у 
.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планет 
дама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има 
а Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи о 
о добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем до 
 понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} 
ганизмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни с 
га од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: св 
ло на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и  
епу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава 
мена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.< 
аше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да бу 
оја нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p 
сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, и 
еколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали,  
ам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз 
 од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је за 
 његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати 
гова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и ум 
ца.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте  
вездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Б 
о какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљ 
ику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљ 
ан мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског  
S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико о 
е пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по је 
ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била  
царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемир 
и испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка,  
и, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњиш 
; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref  
p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; пов 
шњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те њего 
 којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао 
ретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не м 
 мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун 
ће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као 
учној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па с 
г света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што 
етаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>После ма 
 ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ве 
розоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види 
зданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана  
 ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене  
личанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали  
дне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана ла 
ти гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па 
тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ 
борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења ма 
право и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су ње 
о бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламе 
а тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од ваш 
ара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствен 
 где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова,  
 n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи на 
него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, 
епераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја л 
p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на не 
вих неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве 
кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве ката 
освећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работ 
 сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају 
х државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цив 
ице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од руби 
а, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком  
ну, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле 
а неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених мириј 
у борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак г 
лат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах от 
у воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска наме 
онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, крени 
 погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S 
њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је она 
бразовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваш 
а образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти об 
..{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за док 
 што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материј 
ан божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шиме 
трономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових ве 
нца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављ 
ве.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све 
ићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, госпо 
— одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чуни 
здана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља! 
птуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани  
а су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде и 
м у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у с 
се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S}  
 интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће  
ћена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} 
 без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљ 
естаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Н 
а питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам ниј 
ањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, 
у чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта 
 обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{ 
 осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је  
>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Ас 
ца — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <h 
 не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас ве 
е ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи р 
ећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај басно 
људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, он 
упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још не 
рава црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он пог 
фери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живел 
. <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе  
 тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} За 
е је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и проц 
енилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски 
ни.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој 
 оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца р 
ере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим свој 
b n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000  
милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна  
 увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што 
а..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признат 
 ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони  
ањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и њег 
нова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; как 
ови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде 
ена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним 
 је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је у 
и четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 3 
Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види  
аше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уо 
ња светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно  
о; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар  
небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S}  
..{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Неп 
из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове 
та да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви љ 
ше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи 
ели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите  
нија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је  
ет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или  
лим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу про 
овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} 
городству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, па 
ерујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако  
образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{ 
 измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре пре 
та вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка 
лик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Ми 
get="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пр 
 изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ва 
ну.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечн 
стали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само  
оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стој 
..</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавд 
је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца.... 
 сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо и 
едују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жар 
т и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозиј 
оба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне мо 
ла таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад 
м.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ  
, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба 
ковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био т 
.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова беско 
д Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатир 
леко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него  
о од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њ 
миној; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због 
друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пут 
 је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да  
сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина б 
сле, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији 
ати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Он 
гих сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и  
х ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно 
умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образовано 
осним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад д 
нце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} Н 
их система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још  
ња, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на  
 и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образ 
нца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Асте 
ти је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек по 
, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остал 
егова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, нала 
а!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да о 
аведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n 
ива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а о 
ћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, н 
везде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} 
ушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити 
има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има о 
на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и 
.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има  
ље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, ова 
би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Непт 
Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунц 
јуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, по 
стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу с 
то, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу год 
ница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него 
е са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају с 
 се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, ва 
ебесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све измен 
м гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим П 
!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схвата 
фера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде;  
губа звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само с 
 што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 286 
хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконач 
аћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до  
 милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија в 
 а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сири 
вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два д 
:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небро 
менила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло  
 само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру 
ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попил 
 звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила  
, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да о 
уна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, зв 
аром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком глед 
изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу  
н а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се з 
 од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ет 
преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десети 
оћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја 
} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки  
; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ам 
је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна киломе 
и око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове мн 
н.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назва 
не седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет т 
 баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине 
е.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има д 
е с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунц 
ратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његов 
 одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваш 
и.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћем 
Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечити 
 лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не пост 
својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута т 
S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви 
hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што ре 
ви и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и  
о и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што 
лику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одго 
те и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно 
вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не  
 ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро  
а пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове 
угој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих цигли 
 година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него  
ви даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, к 
И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима 
даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини тре 
 ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана п 
остор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова ц 
а....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, мо 
те — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нем 
ли боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне  
 раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске 
у они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет  
истеми оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царс 
ј сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величи 
 то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су н 
овите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, не 
ме је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, нара 
 отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И  
ше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са спо 
о си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi 
јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше п 
агличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, јед 
 стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звезд 
S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне з 
канога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши а 
же мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом ш 
ратура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је  
су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>В 
право двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S}  
о је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" 
уна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, једа 
На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју сво 
рлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких о 
 ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види 
алите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој душ 
аша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији 
о су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не м 
 и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет 
..."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим у 
 данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а у 
створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђ 
0" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе 
 оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале приста 
ош нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу ва 
и још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера 
слиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства? 
 n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пинда 
/> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно  
цу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphi 
 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и  
 планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <mil 
ље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, 
им разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, ч 
иједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непр 
 су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ поч 
њу видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкив 
онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што в 
ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваш 
>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — 
есецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> < 
 дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкра 
ју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мо 
="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнел 
је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу с 
воју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекш 
 занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво би 
 даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова д 
свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни киш 
жем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изост 
су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него  
 пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знат 
бу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу,  
г вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које 
много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима 
не од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје,  
 утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и  
нда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одист 
 на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа 
творина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према  
p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом 
 беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људск 
између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примит 
анети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у к 
ого и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда о 
 људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година бесне 
и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој пл 
а, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мал 
акле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим д 
ешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у чита 
тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко ка 
људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи ваш 
а морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим 
ту вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божј 
ворили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми  
гњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на о 
сецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој с 
и вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније  
{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније з 
 тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпос 
о они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Б 
и што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског би 
 ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S}  
 је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу 
 на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано 
 намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да  
хладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка 
х котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и по 
ња приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи р 
нце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше С 
 женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у служ 
 сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се превар 
ог хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзе 
ати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ р 
а</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од 
ок се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли  
... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб< 
 Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S}  
ђу оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земљ 
пет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што па 
<p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су сли 
а уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме 
вездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти 
оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики  
римера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто  
i> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као з 
је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звезда 
 какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево о 
кле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао 
 су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; 
 одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храм 
ровели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језе 
Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, 
ки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички  
 пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у неко 
натна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна зна 
ом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су ње 
н; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих 
20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских к 
о све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у вас 
 нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива 
 остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за се 
трашна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно пр 
чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који с 
му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња 
одене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у ж 
прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:i 
 им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: 
Г</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> 
они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Б 
 оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чу 
 мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске ум 
е породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све живо 
и су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим пита 
и се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану ве 
сираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушл 
јим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се с 
на пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{ 
вот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину моза 
 се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих  
е сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно  
ане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткив 
ткрива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он ј 
топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали 
ла и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје н 
хова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрон 
божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама 
атрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ 
>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица бил 
 не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у  
да, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сф 
 невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него по 
емља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим 
и се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће 
ије могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он т 
ена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезд 
толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неиз 
нома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто  
е никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја ум 
очео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човек 
мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурациј 
hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесн 
<note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих п 
ој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а ко 
чких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитиј 
 Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару 
ина!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, 
е, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и  
како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различ 
ама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку 
зу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по форма 
била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте,  
вим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на 
 подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више у 
већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово 
Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној ма 
— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздра 
 брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо 
 ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто у 
и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> < 
сумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми веру 
 их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ поми 
ј близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде,  
 светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?.. 
ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месе 
и самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти б 
је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео ч 
сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <no 
љ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе  
ом великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало о 
 нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они < 
ало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један  
ље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на с 
га величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадура 
ћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <p 
губити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И  
 времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, 
и вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута 
 су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да 
и и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује  
 и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се  
вој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} О 
коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне 
их и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царств 
 бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из 
 је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као  
и ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те д 
оже бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину ма 
оста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без тра 
ити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била  
Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, 
их умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се та 
ечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа 
о од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се 
буда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на ист 
ева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је ј 
ећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја 
је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталн 
лики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једв 
еће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за ве 
 сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз п 
фесор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о  
ркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и 
.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим 
ему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Кас 
е и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности 
 чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!. 
авном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огро 
ба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима наро 
ему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству  
да у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област трепе 
онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих  
амо она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском 
тих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прек 
 види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом  
lestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних сарк 
на виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становни 
есконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица,  
алеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SR 
маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, 
улус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на  
то им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину 
рја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крил 
епо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује 
разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за 
огазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом  
 <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планет 
Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике цар 
о невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, 
 било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим чит 
нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу п 
} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у б 
 било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостас 
реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али  
 по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91 
од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тај 
ју некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавал 
Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде 
отово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни с 
то се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много пи 
 Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим ле 
 и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио 
адно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андро 
е и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звезд 
ш немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S}  
 — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p 
ена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово  
it="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црв 
рцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће св 
get="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, 
 каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолил 
а, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова насл 
раћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају 
минулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима го 
b n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео го 
векову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије ва 
ина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из мале 
 на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <h 
олуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па на 
везде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упит 
оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Нај 
та друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс,  
оционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звез 
 тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Ажда 
ава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца 
е <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регу 
м се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и < 
отац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од п 
 пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку 
.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један д 
Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра  
p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мучен 
а насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви 
вездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај  
апад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, измеђ 
 величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може б 
тема звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 ми 
оју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно круж 
i>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и на 
ди — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересант 
 рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у кош 
овина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места зау 
их и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим  
i>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у 
 престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој  
да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и  
, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога 
 њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су це 
</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и шир 
te xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунче 
ебету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Л 
везде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у 
е лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где с 
 звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово д 
едиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, 
ени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово об 
м крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био вел 
 амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> ст 
ци у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравиш 
ом браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрес 
великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета 
ке крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> проне 
прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегле 
страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду во 
иљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле ил 
о се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она 
аси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали  
ини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} 
милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и ат 
ма има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља об 
!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју 
е неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов  
ве круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика систем 
сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела 
тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на в 
ова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано 
 чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми 
 на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита  
ељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, 
ла, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!... 
иродних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре су 
танова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ љ 
лерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва т 
ростране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађос 
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас ниј 
ед среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха сазд 
о, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, д 
 Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим 
 вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <mi 
рени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59 
од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосм 
ав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се  
престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове  
боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уме 
ба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над ов 
" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се 
к у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни  
ођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разноликом  
ставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбуркано 
сном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламе 
но • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа 
на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине  
="chapter" n="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану ет 
ти не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треб 
но одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано ј 
во срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато  
аду једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонт 
сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од  
 што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчан 
<note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Ка 
Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца 
у, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њ 
ну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја поглед 
златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо 
рао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на исто 
Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сли 
, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем —  
 Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Ве 
м истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североис 
о је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S}  
а су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и  
ездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено  
лост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па 
у лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери  
 знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје 
 сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесн 
ан низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу 
на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xm 
ашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право  
} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна др 
ва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути зн 
мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде по 
 слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ п 
нца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчан 
 <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре 
мадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадурамино 
 осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сум 
то у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице 
а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван 
учник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од 
ема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то 
личину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да ко 
о да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, оби 
иља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у 
чем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе д 
диста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој р 
и нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху к 
што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, ка 
енитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале 
изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао к 
сов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредн 
 којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно,  
и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и т 
ура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађе 
пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца. 
Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате  
 његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</ 
ва периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не б 
 масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови  
оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатног 
њ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада 
 капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с ра 
јну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, з 
ом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама 
их у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову бла 
мо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад о 
да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало 
 буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено гд 
знанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ј 
 да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{ 
егова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p 
сматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и 
и знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у ко 
вна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто п 
 Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију бо 
ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и  
а друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Би 
а грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио н 
 самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</ 
иве људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то 
/p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
а је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао мат 
им галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и 
ва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог  
" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необичн 
га величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ  
амо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је ост 
анци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве ч 
из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико в 
пусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе н 
ло безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вин 
 телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, 
една другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници зако 
S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта  
 говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како  
ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А о 
p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да  
 наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово ка 
учини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“  
а погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан ко 
 мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, кој 
здице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S 
d="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева плане 
, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожедн 
а време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питај 
се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а 
 је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може ист 
стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постој 
је у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста  
>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег су 
тна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је 
 да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена св 
..{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створ 
 бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели све 
а дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет 
ре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њ 
верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непро 
а вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и 
умњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно  
инкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите 
е да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако 
 даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог 
 која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова сад 
 сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сир 
воје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p>  
би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата: 
зобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта н 
...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је 
нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми н 
ар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спав 
а сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па  
 је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносил 
аните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша 
чици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име  
вога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мам 
>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone  
као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се  
 ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а ве 
ора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S}  
 а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања 
собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало 
егова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се 
ао оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца 
оници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</ 
Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ 
а био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о нека 
одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао  
виш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет пог 
n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„З 
, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док 
допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, е 
еким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша  
воју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа  
>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је п 
тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!. 
 далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може би 
....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни к 
ило ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ве 
де — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S}  
азује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени 
ца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио  
ом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, р 
 и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их преглед 
То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb  
а помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је 
о небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, по 
не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону 
вкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута  
 уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобе 
i> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда  
у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не  
> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица 
ада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се бил 
хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничн 
а небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ го 
ати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласал 
> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необично 
ја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном  
 да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!. 
е створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се  
 бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог  
 чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњава 
одностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али н 
у гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је рас 
 — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били 
 лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунч 
и.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, ал 
на.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црн 
} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и маг 
 те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад зн 
.{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n=" 
е ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина бе 
 васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види 
ењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Гос 
мна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и м 
као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пре 
аво чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, ко 
Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и пр 
оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам 
сталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, н 
рити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљ 
ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„ 
р, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се 
уша док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а 
а васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико доби 
атематички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам одн 
не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољ 
 катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је 
 ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулациј 
о на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зве 
а види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте с 
, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказн 
></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ 
 уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити 
м путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита 
те не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и р 
највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају 
 се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој  
овекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу сво 
ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај 
ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небес 
уго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избр 
тве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клал 
 се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима 
„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</ 
>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="8 
.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је г 
 стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво ивер 
е су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, к 
{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртво 
ризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромед 
 /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да 
Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али  
ој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском вр 
 брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се п 
ном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера ви 
 се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиу 
тву.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, пл 
борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне план 
....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет 
 десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова. 
 једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- captio 
мо осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n 
 појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочит 
н свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се ње 
гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</ 
, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекн 
тарија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно ка 
астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети  
 густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Н 
 седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртно 
one unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљ 
9020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула  
пава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо,  
а у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потиски 
орења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему 
ишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељ 
/> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} 
сеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ р 
 се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше  
вање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунч 
ебесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си нег 
 се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова,  
препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туд 
 док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним.... 
е материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, д 
узаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разн 
еркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог. 
ет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево на 
те, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њихов 
шчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни с 
ени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астроно 
ог човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} 
а Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и  
фузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског сл 
а од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и  
која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје де 
олумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна го 
ине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је уз 
а, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједн 
хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не с 
ли сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању с 
али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, н 
енине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крили 
ћи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли  
Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово ц 
мену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А им 
е задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи;  
ђе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и в 
RP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP 
....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комад 
стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до поло 
идело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне ма 
ни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непреглед 
p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није 
ако се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене зв 
тор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као 
ише приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора  
ико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље ре 
> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га 
ки створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеско 
то се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница  
ом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв 
 нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Ла 
 своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за полови 
ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и план 
кад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала  
беска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере 
шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају  
из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани свет 
пласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <di 
о 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за м 
ца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога ко 
— преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и њ 
лиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихи 
p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова  
hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао  
 ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то ј 
, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је доприне 
, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би 
е славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задово 
 Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у  
крајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p 
p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су  
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живопи 
 <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната пред 
еђу Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главни 
соко одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцрт 
ј небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лир 
прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није с 
асиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну з 
тим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали  
</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безброј 
 <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне т 
на звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад 
ра</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi 
амога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права ч 
ламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца! 
ави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској с 
 зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је  
њског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између 
дну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, 
ећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста  
а доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и  
твена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад н 
пари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем  
ебесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрак 
, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео  
а Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на ка 
зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — нев 
уалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И 
них закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниј 
здани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, ш 
оје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој  
стављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материј 
и град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим пла 
и мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови 
арају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква ви 
буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пор 
поти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшем 
оме, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње  
р ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу  
сконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом у 
колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон 
 виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном 
ма држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венце 
кав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре 
 још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годи 
рестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хар 
и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p> 
ца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; а 
три, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, ов 
х небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се  
ве планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено 
из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те 
кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у 
тка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет 
су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапл 
 су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај 
зовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са свој 
добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светло 
ји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" / 
на?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и  
праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муњ 
, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target=" 
аја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају це 
а, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на с 
диш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш  
ихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог ра 
 „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су нег 
јим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа ни 
а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре с 
ва је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру с 
љена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабо 
 тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничниј 
а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у 
егово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</ 
м телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама з 
е су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прог 
у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости 
вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обна 
то кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање с 
читост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање  
а; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N 
туберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на ваш 
и, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог о 
лази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гри 
 будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И цел 
америти, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездам 
 својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видим 
и испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца м 
неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једн 
врат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слобо 
з гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурни 
е <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом св 
у, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне  
оплоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледа 
жанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204"  
једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} 
 извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone uni 
ставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао по 
!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад з 
о васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да 
, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно у 
 синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чуднов 
 посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су симв 
ито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и  
 спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хориз 
м она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, д 
е зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па  
оје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, т 
 прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељ 
 темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преобра 
велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно 
ан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа  
ћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ  
ви светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и о 
 и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно он 
ој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а 
охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као  
рије, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живот 
 цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је ве 
p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а и 
ечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретањ 
коначност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бескона 
i>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{ 
топило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута. 
 јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај 
и, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да 
ну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље,  
дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, 
— једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио пр 
у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Пола 
онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; ј 
о чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне 
 она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад  
е трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао  
 нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су п 
м“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукн 
а, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство  
ЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконач 
земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И сам 
васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо  
то се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има 
0_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p>  
 оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак  
а ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља,  
анапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практични 
то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихов 
коћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу ваш 
, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав кол 
опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква 
ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам жи 
Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној  
ора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики  
ге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што 
а звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не по 
е, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књ 
лина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије 
ета заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни су 
сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па ст 
ајлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој  
ису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша ч 
а <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју с 
 Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих может 
авање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о послови 
 стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Њег 
Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се бра 
град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становник 
ве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама 
вездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви оста 
и сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у о 
да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали 
сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, једа 
да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних 
 Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако с 
те, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама до 
вих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас пос 
анети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању  
 што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па 
емљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него 
 ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам 
ја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?. 
се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — жи 
 умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и по 
зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, а 
 мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“  
мо сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овом 
имеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је зам 
даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону ст 
обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S 
чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А 
 мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На  
 И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претури 
 подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и  
ој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредова 
, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али 
говори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па сл 
} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моме 
свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живи 
зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризн 
 из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образо 
 опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим н 
има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само 
.</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар ј 
 вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрв 
ојој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је 
се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, да 
слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да в 
тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и  
 један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте к 
ног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све  
анут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крај 
иди...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико пр 
зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи во 
 ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34"  
овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико 
/> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите 
ју, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на веша 
ена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?. 
човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша 
о би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то н 
ју и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономско 
 био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да процен 
дно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о 
о савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, 
нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево т 
це и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, злов 
вих црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него о 
о што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p 
 знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфер 
еке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и оног 
{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на  
хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмер 
 понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; 
{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јо 
ме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима с 
вници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- capt 
и.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад  
ној простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерц 
е на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образован 
ема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале зв 
 Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина 
хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на кој 
о што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што 
м ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистин 
јајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно  
ветлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и рас 
 поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци њег 
 брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се нека 
дати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо 
х комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, п 
змеђу Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је  
најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописни 
SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме  
во цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: 
.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава  
ше своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни 
ико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би 
налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дв 
та, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад по 
сете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо 
ле Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Зем 
 а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, 
као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда. 
 црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени  
S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четвр 
ебо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала неб 
у са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јат 
њ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово  
м, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим нена 
вао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је  
„Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?. 
ица Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала наше 
 васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само дух 
родних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно с 
{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да ј 
да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} 
е и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљ 
ве већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу 
м није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и 
 па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи пр 
е гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шум 
чића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћ 
есконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба 
и кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде,  
ш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга  
о облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око н 
 њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним виде 
она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим  
ава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно не 
жја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: пита 
ничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти  
ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља  
S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај,  
е поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу,  
 ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један 
аква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и сев 
.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени н 
е целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих в 
ак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуц 
а.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе  
и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промо 
} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обас 
 криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она освет 
им безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, бр 
ео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људс 
ре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у неко 
тору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бив 
овеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> 
онат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој 
ђу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда 
у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа 
е и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p>  
а на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и п 
ично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, 
а које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter"  
д његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи во 
 упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцрта 
тпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно ми 
хових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у с 
а и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој 
 звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марс 
и небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало  
 свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи  
у бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и  
светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црн 
сам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p> 
ом не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо  
љену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у зв 
ратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом пу 
, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 годи 
првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму н 
 милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна не 
е Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па ч 
ом полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини  
 осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним  
а увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвеж 
и каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се 
а и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијам 
, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе 
ура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизаро 
 Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као  
Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола 
Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пре 
а своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „мор 
!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени ко 
, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сен 
 врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њи 
тским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима  
 Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога А 
 ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чи 
ј планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се  
а се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — по 
, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа- 
 из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не 
не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста с 
у, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезд 
ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево 
> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину  
 Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да тво 
војих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у в 
ије што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је  
 небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створ 
он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„ 
авно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је 
 се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у 
чки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том мале 
ах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких П 
 музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S 
па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то  
у целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што с 
у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и  
 креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је св 
иниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљи 
 га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми 
е што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидно 
ом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је с 
у се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лел 
бично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" />  
 коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку 
{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светл 
е звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај  
да.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисл 
Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id 
е би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од там 
 фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, д 
 ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи чове 
...{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио 
"94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — 
ита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је 
 је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то 
мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану пров 
пита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их  
о је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p>  
видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„ 
 а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p 
куд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небро 
Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> < 
диш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну м 
часту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш 
у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном 
 јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Зми 
ле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезд 
адно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге в 
а прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Ве 
 главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; 
 јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста на 
Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшо 
.{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже 
ма југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију вид 
дом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим 
, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужн 
 Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао се 
хар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој ра 
ало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудновато 
 и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S}  
скочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао прек 
"*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова уве 
ром и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са свој 
изонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а м 
, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом мат 
 га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C-te  
пере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{ 
 се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p>  
 су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужно 
 многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још 
rget="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својо 
о је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило 
нци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није т 
 њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка  
и севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве ве 
 и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој С 
} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус 
што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> 
/> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у 
м Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Ју 
— Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, с 
у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми поглед 
енљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да и 
рске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам 
 и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и 
 <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те не 
еће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог  
.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о то 
 светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа бл 
жај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверов 
, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи  
е поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине 
ита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</ 
али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“ 
и неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама 
растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава 
34" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала в 
 душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то 
вих линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту 
паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвож 
а.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то свет 
тој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, се 
покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог 
!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силн 
 се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке к 
ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог ду 
м је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз ве 
ила двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање,  
 љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је пр 
Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман  
згледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не  
гљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како д 
а мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад ви 
о јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност 
мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је о 
 из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељен 
њи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су  
ичког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој 
жају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошл 
зини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела с 
чити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне  
светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n 
 рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па опе 
аши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавин 
ултуре и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове кл 
у Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то с 
држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Пе 
посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захвати 
алазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних 
ену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јат 
а и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде з 
аду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгиб 
и зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се н 
со, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref targ 
нога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу  
 небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S}  
 храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог цар 
и, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit=" 
о храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског гра 
број боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда  
ама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста осо 
 палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од с 
писне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брд 
 онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом ле 
аде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ћ 
а је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности 
пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, з 
т; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа 
ва, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milesto 
или се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамн 
ањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се 
и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизм 
врдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању 
а сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут са 
невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваш 
амном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса  
, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако  
бљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени  
евитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb 
о одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск 
е ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је п 
Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да  
ест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у 
крете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана моз 
чини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становн 
коначној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у ха 
ад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином 
у, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљ 
дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одва 
....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 ми 
> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју  
око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били станов 
је су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој ра 
ва проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и 
пције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за че 
воју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читав 
 било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</not 
reign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узле 
ли ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје ст 
лепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је  
9 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага ви 
е као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S 
е су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представља 
ле ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове  
свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна 
обројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„В 
ка полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно с 
у по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам в 
штрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што  
их улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе 
 и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као пра 
х.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној бли 
а — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога ова 
 имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној 
one unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскоч 
еси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p>  
цао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи  
хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо 
 становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној м 
квог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд 
стављају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само ов 
пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астр 
кве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу  
ела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мр 
 кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рож 
доземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала  
<pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжо 
инова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кн 
свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново 
уполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђ 
.{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевиш 
 и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике,  
RP19020_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на ов 
 Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар 
аш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник 
 ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао 
а ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из под 
бо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно тал 
то — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се в 
19" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једн 
ца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли њег 
коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да ра 
ИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“ 
 свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, ас 
рица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препото 
а простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац  
уховима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шт 
е иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у  
о, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу 
едан прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што  
...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртин 
и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би  
и су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су зах 
зда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви  
рано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напред 
што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато 
hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одје 
ену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог  
 а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, 
илиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје беск 
 Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануа 
збори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га ј 
у се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме п 
/p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио 
и и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се не 
ечат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се нека 
 овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметнич 
ли нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{ 
сти, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектон 
 јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога ела 
је, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног с 
сец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Конту 
спреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и пл 
ало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пр 
 чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити  
орити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погоди 
басја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмо 
се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши 
ов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и  
 ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило  
 планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„ 
стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не ст 
 и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад на 
друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, ов 
ивоту васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишен 
и неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огром 
аку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пи 
 један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе 
д дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе  
орио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народ 
лико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па с 
васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе н 
 појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} К 
 Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} 
е величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него 
ом се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди  
quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од оно 
У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперави 
ечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и  
тем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај шт 
, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе 
о од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за д 
 као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотвор 
м одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је мат 
Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све шт 
ној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мр 
 је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне 
 са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S 
студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, в 
а њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни ј 
 нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али к 
воме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старо 
добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним ост 
о да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у 
, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете б 
е небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунац 
ру јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели јед 
евина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царско 
есет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већ 
.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак  
ка, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размис 
ниште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и же 
 Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пуст 
иставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небес 
ких скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству м 
онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета 
рије и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на друг 
рилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научн 
х споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за св 
о владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је раз 
једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му цар 
оници васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестан 
 Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они с 
 вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенити 
а у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његов 
остижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава це 
оликим климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодно 
трономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, 
..{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и с 
који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђен 
ух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref  
_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 2 
 доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као 
овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито ум 
силније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један је 
 тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“  
егова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице пи 
и :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман 
рија уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и исто 
еруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, зло 
ј владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступ 
 граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град  
јус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом з 
е народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с 
народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцим 
ролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе 
ј видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужн 
што.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{ 
ла</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихо 
видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна  
020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је  
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се п 
е сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се 
 <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавил 
огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та  
c" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица жи 
ао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица  
p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у ра 
 уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океан 
} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види из 
не лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу замет 
 плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове 
 caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атм 
е у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, 
 мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег 
} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је ла 
планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијан 
е његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном кри 
на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски хе 
де то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не 
иродних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и 
а у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже м 
слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, 
масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван ус 
њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не  
двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се 
 океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушно 
есконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једн 
ткрити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} 
лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде поче 
 један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она б 
пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml: 
 се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов  
 они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они с 
лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и  
је.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане к 
крилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва 
веку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове то 
а је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани јо 
до, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и н 
9" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их п 
е тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у об 
врши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непр 
ће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" / 
ину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива 
, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килогр 
ше ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних обла 
но од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има св 
у спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 м 
да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве са 
лом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у нај 
ином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у 
нога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лап 
у његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима  
брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима н 
ви, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n= 
буње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола 
рода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима  
ори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богов 
 Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тес 
е неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло че 
 био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три в 
има другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих а 
p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекр 
 малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџи 
, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани З 
ромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом н 
у, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризо 
з ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, 
ђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето 
гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела ч 
и електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били ус 
ки саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају поте 
pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо 
 а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и ск 
рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве п 
дних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али 
 системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук м 
о чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме 
</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни  
 <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали 
а, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његов 
} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?! 
сматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога  
овесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупц 
 обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку миса 
 свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} 
за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад  
та величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственос 
 смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, сим 
коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању д 
е рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малог 
 свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се  
ца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone u 
ити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, м 
м назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени  
мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се о 
и познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то о 
на мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим п 
у, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, би 
ој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца 
исину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по ов 
 <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима  
 доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То 
та <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је  
ој, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> 
f target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, 
а ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p 
 по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> 
а данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела тол 
 тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благо 
> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко де 
 unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце 
тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p>  
не палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које в 
ој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута 
Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је  
сних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и  
, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантим 
а, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И о 
ео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше п 
ом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове к 
и.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има 
Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо н 
 али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражи 
 више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. 
шњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога пон 
ближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану не 
ам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као ка 
 подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао ј 
 и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хе 
 је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад пр 
ај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито наје 
равога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад 
дахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: 
 што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас  
 вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не з 
пи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, ре 
, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух биб 
 овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Ме 
а где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако м 
p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учи 
нета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас 
м примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да пу 
ређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин,  
звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једв 
и и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли за 
_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Ме 
 и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западн 
 Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиоп 
 необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref t 
S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада. 
оза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна ј 
ктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Би 
меном — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, 
овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!. 
ла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од н 
ру Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној куг 
ном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричн 
 тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону  
ског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице,  
"16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и  
е и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом  
азивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замоли 
х и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они с 
арио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор 
а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре  
ста би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љут 
ацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нар 
огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд заж 
 у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је  
, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гого 
 каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујниј 
>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Ар 
кс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – < 
S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око свој 
страној обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини неш 
је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се 
 велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало  
ије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини  
е Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгл 
ти по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</ 
 интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов  
ину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и пот 
о и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свиј 
о треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свог 
 <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, кој 
е озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог м 
кло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног 
 у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од нек 
ада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фаса 
оћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове ниј 
да може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тоб 
здарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{ 
обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га б 
мо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измич 
 <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. 
 упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним по 
н пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра  
ике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p> 
;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите т 
 избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас ст 
и да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекр 
ли Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро д 
ла газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Изле 
шње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче л 
е да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехор 
 можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје мат 
 каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то  
мо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне прови 
тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати  
 усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да 
ем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека,  
уге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати ма 
м спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, к 
редавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а 
њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудо 
а хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усија 
Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комши 
е лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растреси 
ки облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чини 
врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, о 
Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којо 
вече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје 
ријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко ј 
 пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена на 
вене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде мир 
смејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њим 
, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површин 
дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, 
е имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема вр 
вожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратов 
ерепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; пит 
ог тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола 
е — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет 
иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, пре 
4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друг 
 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичаст 
на времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање  
одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до ун 
дишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, ди 
— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризга 
 у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада. 
; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова 
 појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним прост 
у престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па н 
 Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна киломе 
исмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове пл 
 и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу д 
една грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти 
ило морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и прим 
е равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора 
ам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не с 
-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref targ 
 је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио  
ења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару 
ме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у нај 
земне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живо 
.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свет 
е илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућнос 
се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином м 
ни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузиј 
ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће до 
иту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци 
ођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога  
ивот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био жив 
 да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне  
ао што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни 
пет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, ј 
адагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрај 
м сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго 
од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну бу 
дила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хи 
ише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напом 
 свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Б 
бухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућн 
 умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда див 
У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање 
ај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико ј 
иуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзије 
ве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да  
ина!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опе 
јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским. 
тне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца 
 /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема  
еном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се  
радова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду  
изу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана,  
мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и 
<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема 
истеме почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од  
творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава  
:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, 
ивот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а и 
тору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 2 
ећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад по 
ито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се  
астави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако 
и тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама 
е живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и  
 да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунц 
свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да с 
о не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове план 
 и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по  
а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не  
ало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје живо 
 не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљ 
лушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодил 
о таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица 
 запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достиза 
ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију 
" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван 
, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћет 
ављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом  
лико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има пит 
ад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живопи 
су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике да 
 њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главам 
интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако  
 не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за полови 
о што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, М 
ог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници ку 
сподо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики 
га Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилиц 
х на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне па 
и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо пли 
ланете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре 
 дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод 
о зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на мног 
ка даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни бло 
ote xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N3 
зрађују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један о 
имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома у 
им низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштан 
 светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су ви 
онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она не 
т, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовла 
ке дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отво 
симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим  
овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од  
....</note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP190 
ске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжо 
, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме оти 
, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лак 
едан читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепо 
штани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују  
и ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од в 
било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфе 
испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p> 
о своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— 
нствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонад 
самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мр 
ла и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувиш 
аздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео 
 при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијам 
нако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца 
и фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} К 
еламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP1 
че небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински ди 
огледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерц 
уну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Дав 
ови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви  
оглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овд 
сто овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није мог 
у, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да м 
кој бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру ж 
анете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ов 
 моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима пра 
борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и ка 
особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Т 
ва, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих 
оме следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вр 
се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности врши 
васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његов 
е слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом пра 
е то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију  
: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p>  
 његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — во 
дна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, да 
у чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи  
е паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површ 
, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких пр 
векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огр 
брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана  
зли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију д 
 ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па М 
 свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref targ 
 се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузи 
регледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Мо 
е се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Об 
еговој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стоји 
 угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астроно 
о је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има  
вих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у п 
 налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</h 
и стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знам 
е науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошу 
оље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо 
стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински 
морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечера 
у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било ње 
оначност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone  
исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; има 
о више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у кол 
 звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада 
e xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачно 
ени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата  
/p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: м 
човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије!  
: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам приз 
инкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало  
паљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Ист 
ји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од бе 
и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре  
те се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекар 
" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата к 
са, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да 
; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се 
Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти дес 
а је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мал 
 пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим о 
га црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прил 
а и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће м 
поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је л 
лећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасо 
 знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од н 
е опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p 
а права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он  
ију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста к 
а ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p>  
тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је до 
а, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело 
 коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</not 
 камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца. 
енијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, кој 
им даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону 
ног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је с 
ку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи 
 у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело 
м чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одј 
тој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небес 
аља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему с 
ј вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и 
и видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи 
 ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних бр 
 то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што си 
ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечево 
и цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изглед 
тљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио цело 
о — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" 
 његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност ра 
вног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу и 
ну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно 
у ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и  
звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад 
 а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш 
 се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболе 
ли точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане има 
ма један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није 
деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светл 
<p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи 
е зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је б 
ти, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На в 
 љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док 
тило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пе 
 А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло ви 
о га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душ 
вом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Њег 
че био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји 
к тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али ср 
њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани! 
здано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве вел 
а чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа 
ст каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се 
 запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је  
е онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је о 
ти свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполо 
 далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> п 
е или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна 
 ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет 
у ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северно 
суо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвав 
.“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање 
чно пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било  
ма нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И  
еминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти 
се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S 
оповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити 
ј ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А жи 
асплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини М 
te>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote 
тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене вас 
едесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле су 
 звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго  
на?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва  
м“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одис 
ји је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени:  
рук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља,  
нови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају о 
 плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне 
а, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш 
i> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи  
нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито х 
арству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се мога 
ној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна г 
им, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитељ 
 Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најд 
и се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, 
и поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана  
бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упи 
 лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та  
 Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога 
е мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Ме 
</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаур 
а су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и теш 
и црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> 
идра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у  
жно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је вел 
.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини  
ред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не 
ом животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о 
убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у 
непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно бан 
јке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n=" 
нао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p 
те да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим 
p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово 
и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{ 
вци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слу 
с, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бране 
d="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне 
те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене 
о ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа 
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадго 
ко јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш с 
нијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit 
ве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој в 
или, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну 
то су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће  
ству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него  
хаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, о 
ва сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана,  
сец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни периво 
<hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је,  
Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{ 
еплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних ж 
едставити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен. 
ни млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{ 
стало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће зав 
отама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Ми 
ва мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> прем 
note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <no 
го а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и 
ђашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, шт 
што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што с 
ђења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption 
 друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допир 
на....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пу 
тилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она 
од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</no 
 и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у 
видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у  
 повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n= 
јарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној прости 
ти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово јо 
рије — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би в 
кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је оке 
ло хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења,  
ао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини на 
 Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора  
ве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада ки 
ци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског,  
жалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална миса 
једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да  
стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије 
беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране 
 ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добр 
у за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему  
ећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко уко 
Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену д 
о је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} 
 је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробија 
еке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; 
о је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари,  
вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се век 
е зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, 
— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n= 
у и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id=" 
ихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, и 
била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију култ 
вежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више век 
 неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, п 
сматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске кр 
ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>и 
 ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од леп 
 је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После  
 дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква су 
тла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада ве 
од како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелаз 
сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова ис 
 <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рач 
гао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запа 
аде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је  
да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да  
ар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и  
 у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се о 
 отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживањ 
да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали с 
о најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала п 
ара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, 
 грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга 
 ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за  
 Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам с 
пи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда 
/p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S}  
рвог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и 
 у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрет 
роисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога ве 
олео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и кој 
омеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом и 
Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пр 
стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доб 
ења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездо 
ј блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, вид 
мухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова преда 
планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављ 
и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном  
аха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је з 
 ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ,  
орега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преобр 
ела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били  
 његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" 
 Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њи 
ран изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је не 
 и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних неприј 
новници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Он 
ности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} О 
 морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што  
 крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није позн 
ебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво т 
чељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претуре 
S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним оч 
лична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волу 
о дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању  
носне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне к 
 су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капит 
опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим пог 
; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" />  
весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја 
орити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док 
ену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се 
е гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им 
 враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наши 
 његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да 
ечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед див 
г бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у б 
ини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мн 
е!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој С 
и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа д 
уо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим једин 
жи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док  
<pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви 
 је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгол 
</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, ко 
 група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портал 
еким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста 
19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној пл 
идимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог  
вран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога о 
рквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену  
ни бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импоз 
м стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то 
јим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило ш 
е четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP 
го стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амар 
их је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака  
еца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су нек 
 медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те ј 
 си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Ве 
а је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као ш 
а појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера 
ском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!... 
отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је прест 
о звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са 
један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лев 
p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш  
еног, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и бој 
 је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере.... 
оћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акро 
о неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расв 
вран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини,  
> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у  
врдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно о 
stone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога с 
<p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свеми 
и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна свак 
војим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако 
овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам н 
же ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а т 
о јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезд 
Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!. 
острву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазле 
верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, оп 
а то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ов 
 десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој  
а и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој н 
јбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{ 
аже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог с 
авити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p 
 заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то 
утрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али 
ој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до  
 да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био г 
скоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!. 
отмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S}  
..{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом 
Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, 
више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо ниј 
И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао;  
и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit 
ој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи  
ио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном 
ора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призо 
о и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу  
де се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, 
ај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога г 
асов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="11 
авља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су  
гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге велич 
S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечу 
ше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мај 
а, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет ве 
ни песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли  
Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним трепе 
 црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „с 
 са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Перс 
ије више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит 
{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог,  
м на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и  
то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</ 
ј крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово бе 
е звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве  
изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Миз 
густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити  
ого је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравн 
 лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, 
ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други  
о ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова цар 
м одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо вид 
— од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге  
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и  
/p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S 
но, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљ 
твен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После,  
ку.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звезда 
рдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на 
исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно ш 
ари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а 
 на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак  
мрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стој 
дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окр 
..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека те 
бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И он 
ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте зве 
а звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, за 
ј одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли  
дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлу 
ике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у о 
 краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море м 
чином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно е 
 овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурам 
на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновски 
га хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико маг 
ј даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се  
сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама сви 
оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, н 
ки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи,  
им ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанствен 
амиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом  
 државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог с 
а-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И  
... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико  
аш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада с 
а, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, 
војих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науко 
 Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година,  
чица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове  
е ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да 
а најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ  
S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете 
питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виш 
 дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти,  
писних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} 
их застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметни 
 радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћил 
с извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у н 
а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета 
акав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја о 
е; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим 
ању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах ка 
 собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их доне 
и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње 
равља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> < 
у тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција,  
твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ пов 
оји су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да  
евање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски. 
ге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div type="chapt 
есто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причај 
и!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да с 
једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва 
 unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама 
знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више спомени 
 знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један  
p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S}  
сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десе 
 био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда 
оги су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је о 
још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће  
-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<r 
тога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чуј 
 без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам во 
нијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то  
кле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи 
норога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S}  
х боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасад 
ста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки с 
 раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са  
 има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед  
 планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се  
ена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природ 
 свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана с 
?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не веру 
, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много  
; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његов 
м својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце 
Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, п 
а 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова 
84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да об 
обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезд 
 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секу 
рс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; С 
мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај све 
вога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изме 
е, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то про 
а светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{ 
 година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три ми 
ду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће т 
да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ст 
 светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође 
једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лаплас 
за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву  
 сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјаје 
ој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси,  
; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој пла 
она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.< 
није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиу 
, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве 
ти, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова годин 
 И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради  
ра?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док  
Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица стари 
 јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се чо 
вници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелеп 
 јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се т 
о доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у н 
 испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био на 
шли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са сво 
ов ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, ост 
 другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконач 
{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n 
ца старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан М 
е, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} 
још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас 
 а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјаје 
бесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица 
ршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче врем 
ди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је 
су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њи 
и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се ка 
дна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је  
тижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар. 
 потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижн 
ати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, б 
један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у  
 до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, 
 ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојев 
илиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни хр 
свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живе 
е и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него 
Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 мин 
 духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обу 
е људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју  
д отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити посл 
="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да по 
ремена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца 
живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њеног 
5" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap un 
ељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше З 
дина била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је  
не!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна  
 сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек б 
ду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те бе 
 готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би  
мо ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, 
нца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду 
 <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми  
крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо 
о.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосал 
о Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати 
е пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља о 
ен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000  
лазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој ст 
ентра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на зве 
ло, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли д 
 и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не с 
.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и јед 
аша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славн 
ђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 се 
е њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти ј 
време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу 
ину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ. 
 /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на т 
нета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих н 
 у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и т 
RP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част  
ц на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и 
е личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И гл 
адаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман 
аног неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, п 
кад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друг 
мена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S}  
аследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца п 
ља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 се 
ранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Непту 
 и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 
ребало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне 
ичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и вод 
и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се 
н гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара прос 
а 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S 
8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе 
онима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре  
но кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref 
ако се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, 
о на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је да 
и били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана  
и!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује:  
еану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину вас 
азресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна  
 Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само  
три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост тр 
 мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле ш 
вој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сун 
 био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца  
зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам 
ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда  
шног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телеско 
ој хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погле 
 би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети  
с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога 
дућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је об 
омилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звезди 
 а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачн 
а виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са 
 види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi> 
жу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље шт 
> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци бл 
ђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, н 
е, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне ш 
зброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зо 
ебесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја 
збројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4 
ро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој 
бесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говори 
шем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020 
 ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, 
 видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде 
светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба 
цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна г 
дан крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама зас 
амен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до са 
 споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, вис 
<head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно т 
 као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изглед 
јним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су прав 
рад, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо  
ов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи ста 
асио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> 
ним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика  
облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang=" 
реображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу дру 
нскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка нап 
милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> св 
ланети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — 
Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> < 
у на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца 
ображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десе 
ади велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и 
а пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лаплас 
њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од после 
ао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној  
ј прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џ 
евине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ум 
вој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разу 
ике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина прелам 
 слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и оз 
отиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је по 
 да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још т 
те и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже  
ини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од  
ремена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изра 
ула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мо 
амашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, 
ичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно кру 
ре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим 
кова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ва 
 од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електр 
лик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, к 
ав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је мора 
 у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година,  
рашном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто мил 
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено  
 их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и 
 огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуња 
{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разј 
ше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блеш 
маку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</no 
ју небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада кило 
 а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у тв 
у пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вр 
, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се  
 заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црв 
бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој в 
ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зн 
, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па вел 
 плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим 
, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га ма 
але једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и то 
 сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова 
јског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још 
тивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек  
f target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама  
као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а к 
 слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жал 
 иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 м 
ним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две сто 
в се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страхов 
 као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као м 
 заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животи 
то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку по 
 посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вав 
ница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марс 
, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове  
он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То  
живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као шт 
ад, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад све 
н од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној п 
 чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом при 
се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и м 
орила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу пре 
м Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је л 
на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као  
питао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</ 
же, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога ко 
шапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он о 
Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ен 
 име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ев 
што прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> 
ет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица  
, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, м 
а ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, 
а рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p> 
="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и не 
ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непој 
е, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагод 
> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је  
једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина ш 
е и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — ко 
ничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред 
0_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, 
чини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне беско 
 мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачно 
то име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечит 
И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врл 
, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb 
стичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парча 
о два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали букт 
ли крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као д 
тор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две зв 
 себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста каф 
том глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несре 
рху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на 
 — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлик 
И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни  
м звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца је 
ош непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати: 
!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн поно 
 да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загон 
перник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се  
енита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездан 
 коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} 
мо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба ви 
 Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу ј 
роређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших 
 врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови  
 Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно  
о Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва ње 
ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone un 
а већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у г 
..{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још  
да, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа  
ега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на 
Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским 
ја грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божа 
шне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијано 
ањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тог 
етку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиун 
леове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога,  
доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече м 
нога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет мили 
и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на це 
ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског крист 
 негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упи 
кастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; а 
чни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој 
ва светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: он 
 планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас ст 
 се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb  
ле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средс 
ној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустис 
 некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, ш 
ковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} 
по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огром 
 је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — 
ространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима  
овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и побе 
т, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их  
риродном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим 
иродном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме 
а што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој беск 
е у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи,  
ј грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свиј 
орима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које д 
угли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и  
ати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако 
којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све 
 мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ст 
алкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском 
реднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 
ко исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: 
рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога ц 
еном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на ов 
ећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Г 
 једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мо 
, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце 
је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај  
а био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства 
 је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапл 
 свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велел 
, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај  
..{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су њ 
војој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људ 
а читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпун 
 била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње  
и синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно п 
о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} 
показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележ 
.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бескон 
 се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високи 
 мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном о 
 или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам 
у права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да с 
 зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда,  
 је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелиц 
што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој ц 
> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као н 
ећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај 
 па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, свак 
ви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној р 
они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, кол 
снице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две к 
је, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу 
 на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични м 
рв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до прет 
оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње ш 
а су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао  
и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су е 
у страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и 
Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би доб 
не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романс 
у васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, и 
оје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско з 
...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица! 
еза: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне харм 
оте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажен 
, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу 
ека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</ 
надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били  
езарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни  
фира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења о 
од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 
мора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим кап 
на колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као вос 
басте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима. 
 а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка 
020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола 
фира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде< 
орфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како  
сак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо 
чеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене п 
а ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S}  
пак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, мате 
у и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једностав 
истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су 
ног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плим 
вој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борб 
помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да  
е, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби 
овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; о 
степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су 
у лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњ 
ој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква 
ако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се је 
и радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како 
 онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У т 
е лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мрамор 
бесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубов 
у се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине н 
авају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, д 
еме обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени н 
ло биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао п 
љине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазак 
ли су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{ 
ечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенц 
длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" / 
војим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ,  
својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини 
де овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколи 
етлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом  
брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакв 
на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе бил 
а.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су  
вим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права др 
020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У прв 
нажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на к 
ђењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца  
теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} 
ана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм 
банжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију 
 кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, 
; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, ка 
 отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} 
А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразгов 
 n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевид 
гинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>А 
обом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и г 
 <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млеч 
одређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио 
ине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој  
а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као  
, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по ма 
RP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мус 
е ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 
меном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пу 
 се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова  
њских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{ 
горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у  
постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским  
но прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни  
телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“,  
пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И  
а својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пун 
 се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> д 
ио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим 
у и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{ 
о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје 
 да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су 
треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су 
} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох  
ављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Вла 
 <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје 
 културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milest 
е ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, м 
сељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најп 
p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова 
о то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и м 
а је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз 
стирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујем 
сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово 
одица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама 
ца скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, 
 ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми т 
ураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда игра 
; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило 
вој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело ниј 
ти,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; 
: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао 
68" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију 
урени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шт 
S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан  
ote> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: пос 
а, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у  
ним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове 
не; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, п 
трова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река 
екидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, тр 
ње муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе 
ља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, к 
рашно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непр 
 исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p 
внице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <h 
нетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од  
отињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; п 
ове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум ко 
ста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n= 
Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога н 
ни се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{ 
и ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове 
ти ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milesto 
в дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" n= 
раховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многоб 
гашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То с 
у своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је  
еби, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а оп 
ј, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ 
дела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, зла 
 као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ,  
на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног  
есној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све са 
чености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p 
ва виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаш 
 по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у о 
трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небес 
листало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичасто 
е.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или не 
г порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима  
ранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима 
 од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле ку 
окатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група б 
а једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија пре 
е је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет ов 
 једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чи 
тријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по б 
е свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални ваја 
 n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајн 
ву:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оно 
идну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на сво 
ерума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да  
ите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопит 
 и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су 
> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> 
note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ 
ц.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, ж 
ба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекс 
тави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> < 
Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit= 
роструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извај 
 ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут  
који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> < 
јми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као  
увише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све в 
се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и он 
минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним 
новата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико с 
а удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твој 
ота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а 
ила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео  
есецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тми 
S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, да 
е смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да је 
 доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које 
,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под 
 звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној  
а наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било жел 
дина створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још 
иду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном  
мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно 
му престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију 
арту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао она 
се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара,  
га што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{ 
ка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан 
 у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов с 
а, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, 
унча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, 
ина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све ра 
 може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим... 
 „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено по 
ам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам,  
рађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његов 
чност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone uni 
и који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш п 
ише ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и 
ездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Су 
ml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности 
 <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило 
у сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу с 
во је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју  
 човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господ 
" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динар 
сне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка пр 
је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљи 
к наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде угл 
ичке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то сам 
а.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на о 
аћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање  
ара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та прок 
строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету ф 
 помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унес 
агања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p 
ма мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надив 
паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течн 
 — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убиј 
ом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти  
уље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави в 
кад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америк 
 тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, шт 
ању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образ 
ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној 
и трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мр 
 не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се 
 је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је  
а чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити о 
а, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим в 
о осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути,  
 Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на само 
на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна 
 није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и  
тло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла 
 она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до 
рве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењ 
и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Б 
 док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те 
0" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у  
навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, к 
т ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознај 
м, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно в 
 <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p 
а их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њег 
ерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог  
његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Ду 
<hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У прир 
лио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам п 
ру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току 
оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом 
и.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет 
огатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те 
раво атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али ба 
тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени 
је била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље 
имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у  
Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму се 
енога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се виде 
xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена 
one unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјај 
чнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух 
ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телегра 
ја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тра 
ко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, 
изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато х 
, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро 
, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у п 
је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су г 
ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну 
идном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а  
е ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, 
...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} Т 
ајвећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страхо 
ћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лап 
је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род п 
ад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као 
с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прска 
еђу Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови ње 
.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру ж 
бље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и неср 
 <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а 
одина.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циг 
 је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времен 
 ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S}  
су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори  
аве; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види. 
га, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу не 
се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, на 
говински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапај 
оју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како 
 к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне конт 
т векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да з 
о обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној њег 
зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S}  
а и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обес 
иријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све  
уме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио 
е.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а 
ге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче как 
 глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће би 
ш и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њут 
док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S 
едавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опаже 
цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то  
И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божа 
т он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то 
Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми. 
тељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} 
ора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, 
 ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатом 
ћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ип 
ази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу 
материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он ј 
им питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нис 
и с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби 
"#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и и 
амено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју поро 
рестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им  
зјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из т 
какој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких  
Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p 
ве душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што 
 Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и 
.{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да б 
 готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман  
но, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзн 
} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке о 
сконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледат 
егова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дан 
 говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на  
овека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна ду 
S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свим 
је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у сво 
и и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би св 
оме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ 
 трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога вид 
нстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледа 
и се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет  
а и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секун 
амо ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb 
Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа б 
 а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> 
твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Све 
ланети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано  
уг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен зве 
в....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у прос 
анитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубови 
анета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали мили 
 вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, к 
ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, 
апоче он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} И 
ц два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Јед 
“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p 
к је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" 
него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне к 
 тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вал 
езде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у к 
маљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мич 
, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом  
ма тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових зм 
а, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, 
мни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај  
ајчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила је 
бде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читав 
нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрам 
 сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад п 
ономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с 
чаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађе 
иче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и 
е им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима уп 
 велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p 
хова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми 
Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и с 
тричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што ј 
ало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје 
тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам 
, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, н 
ене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима 
које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова 
друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је јед 
 налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога  
му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је о 
, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог о 
вајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио 
 свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећ 
анету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-рег 
} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега не 
аузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видет 
азуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да бу 
 обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла  
удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити  
иљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова своји 
у се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрну 
дан дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког 
а ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњ 
о беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећал 
удесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p>  
а кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику шир 
погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и нијед 
гоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се  
вор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S 
и из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми во 
ом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{ 
стати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није 
} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да 
 царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је мора 
пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не 
рајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже 
 запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на 
лиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осуд 
в спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S}  
} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети з 
Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да  
Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који  
у промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто  
а.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то н 
мо је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој ж 
утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но  
 аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско 
есну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу све 
— опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па ч 
инцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек 
своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по  
 Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га о 
 ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина 
а се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на  
34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита м 
изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински 
васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих и 
ка пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и т 
Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од 
а свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове вел 
је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови в 
 могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да  
моново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на м 
ици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово 
Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде  
 сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте 
ица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам мог 
нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба ч 
} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, уг 
 па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у ч 
ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна- 
во Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју  
 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охла 
ак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја  
а се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и  
памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p>  
пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би с 
 се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно  
мити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Јед 
рте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна 
„створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена ра 
пових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пуш 
остраних и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз,  
е кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су  
, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна  
гово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена  
утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гр 
да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронго 
ди хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на  
 и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизме 
вде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покр 
осејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; 
ам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њ 
една милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави 
оза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана. 
је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна г 
лаги, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи 
тски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе 
 што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, с 
ч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја 
есхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, т 
то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из в 
чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу со 
пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет шт 
е лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите 
о паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио ка 
та она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространи 
 изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и 
нчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликуј 
ђене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па ча 
.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он 
ању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се  
олико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде ва 
његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земљ 
а бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу:  
рајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мор 
чаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царств 
рвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене 
ганизација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уре 
даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би  
едан трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и обр 
не и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистриј 
а непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да наст 
 све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим времени 
јих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш  
пава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису  
 створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размис 
неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, в 
је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та  
 ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, б 
а, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је ме 
 Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих про 
 океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се 
е попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили 
алона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре,  
се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у  
 приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад  
 причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, 
 је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целоку 
м му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има  
е то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља ок 
амери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, н 
разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је 
 џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, п 
ј свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој пом 
ала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, ви 
ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, 
на је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане с 
тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Дан 
а има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и с 
епу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19 
тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi 
шене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да 
ве оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова о 
вотом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно  
ма небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито ур 
а ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од ваше 
су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и 
воју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба ми 
живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој 
 у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас зло 
љине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина о 
 зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Та 
ао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на сам 
-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кр 
> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њ 
је пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене  
, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се грани 
 у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато  
е задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се м 
 Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно  
есконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из  
ика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца 
и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читав 
моро, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки аст 
дна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постоја 
ица не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјал 
и вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</qu 
десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бе 
ет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане циф 
ћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страхов 
уча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај пр 
т хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратим 
ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не  
вара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они 
ајпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава  
ало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за м 
х и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ дод 
 Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ће 
али се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S}  
 земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске прати 
и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера. 
ћи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој  
и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васе 
чана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све з 
се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегл 
умем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекак 
— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и 
уши казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес 
/p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега н 
 то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S 
зјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напиј 
ичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја в 
 нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд в 
..{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њих 
 питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису ка 
S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знат 
ато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су п 
ледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега т 
жљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, јед 
, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њ 
то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети 
азуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="11 
ездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале пау 
е од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, 
е жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо 
жаве су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S 
иших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и  
појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију  
и бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада  
роменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате д 
ети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој  
је....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађи 
лиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, кој 
е елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима в 
Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш 
а; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угоднос 
 преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од с 
а ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p 
ћ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се 
чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму 
езброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И т 
јде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна  
ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола  
нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орио 
ињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се ч 
То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је  
а....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а  
своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бо 
ат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви,  
ница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што с 
даде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, 
џа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што 
 зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окр 
о, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његови 
ојој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне;  
јавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у бл 
јушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан 
о ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери за 
тевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала  
х колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и че 
у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору ук 
је тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али 
ашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напре 
ких брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова бр 
 и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлањ 
трах од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљал 
као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијар 
као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображе 
је им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена 
тој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да н 
вој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео  
ног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој 
!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била  
рно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груд 
гдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице  
ори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и 
узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближ 
ас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" />  
ote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега  
ец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S 
воме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави 
нији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако н 
с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па 
, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замен 
="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашн 
 животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика 
енцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом је 
никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почн 
 оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато,  
о, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, 
могућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљ 
 сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зе 
 Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове ле 
њи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна с 
ена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од с 
а нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун  
о сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места 
Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као 
 престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једн 
овитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунц 
е Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске сп 
ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их 
соле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} 
м вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова  
ма ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчан 
ен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђорда 
 баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опрошт 
на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља 
 и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толик 
 док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је 
 прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умн 
217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јат 
тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога вели 
обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора  
Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да  
ота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“< 
о данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености о 
шој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И м 
време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S 
 да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, 
а од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим  
бе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје г 
можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду,  
 гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Б 
вездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на  
ре, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о  
; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb  
186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали  
 збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божа 
м своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш  
 батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет њ 
ј ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и 
p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ  
на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик п 
и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две с 
мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад 
 да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљави 
дим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузав 
а те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи 
ра око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни воден 
Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи 
емљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небе 
ом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у то 
 ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као к 
чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих по 
ј мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p 
оз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p> 
ештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми би 
м лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би  
вежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пуч 
доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних ст 
сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што 
човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе 
ора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укоп 
дало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И неб 
рује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну  
иховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и 
њали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су з 
 звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина ј 
 — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само 
ог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни  
оку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бог 
 ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да  
то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:< 
 стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ ре 
ки кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никак 
га противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необи 
еверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и  
они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као п 
ца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развић 
аква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p 
, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је виси 
и не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи. 
аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим г 
он</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила  
ољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p 
ш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</ 
изнати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мисл 
у мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он о 
чно осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има л 
прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна годи 
шта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће  
гово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посо 
 облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у чо 
ини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи н 
а паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А к 
, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да 
ико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па 
, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а 
 царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да  
о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ пов 
} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задруж 
о васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У ве 
 ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он 
> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а  
стано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стр 
} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћ 
о су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и зве 
то га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запит 
преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног пото 
у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и 
на, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако  
{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да о 
о ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> 
огла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ак 
оји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, 
{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти с 
је ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један 
С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми ниј 
 граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова  
васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*"  
а пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{ 
 су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} 
година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна годи 
t="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне 
дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми с 
ближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми лети 
мосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је жи 
 сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ 
 све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка с 
те, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да вид 
о оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} 
ш нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па и 
у најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> р 
јете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете гл 
еким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" 
ђем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом мест 
био.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те 
а ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p 
рда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна з 
 Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама л 
p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак 
вори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета ј 
м као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да 
ре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти  
мо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се  
 саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, он 
 Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надзем 
њу, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно. 
о не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и  
 — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасе 
и нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих  
то је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џе 
ној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мисл 
о више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи 
игде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило  
ов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено о 
е његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту  
удесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ д 
ће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца с 
а тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга 
рије само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било  
аш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се ви 
пуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — пре 
сконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројни 
некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ј 
е....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва систем 
уди на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казива 
 ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно  
ина и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред 
а разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравн 
 то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у к 
учнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} 
.{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неве 
разују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне  
лацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи: 
или ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и  
Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</ 
м приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Ив 
бито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила 
 ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми м 
ш за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!.. 
зно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он 
једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенств 
алити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> 
вољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне  
Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља;  
ра и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магн 
беској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света —  
сијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час  
амој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док  
 то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним 
 ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа 
гу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животи 
, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда  
гледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек  
де онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овог 
мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очи 
т ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам мо 
ена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занес 
ен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} 
јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, шт 
вика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" 
вом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зелени 
 <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази. 
*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те оба 
шак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двој 
ћурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просториј 
авости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S}  
осподе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један ст 
ка на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске 
палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па  
па за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати: 
им али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у  
онтиненти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним 
пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многоброј 
а ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља 
 језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> 
 палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — 
номе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а 
е погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину не 
м неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше под 
тих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред 
сивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Стра 
листали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од 
идна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена  
гледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> < 
 је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти 
вога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања саврше 
ивот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с 
том.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак,  
“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања  
и над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, п 
ињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског к 
види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми 
рије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног 
.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста,  
исно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И о 
 као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољск 
на, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Бож 
 и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опе 
величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства  
ти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, гор 
ељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим на 
сам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке 
дан грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Прост 
га зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидај 
 и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у вазд 
рода као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Св 
што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог хра 
 одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Ду 
ај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од 
} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов  
атите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна 
 <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не 
и су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се она 
х гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком 
ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погл 
а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S 
 њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" 
то хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетет 
шој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патил 
 него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магл 
неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза к 
окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног свет 
била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог  
раховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме 
{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са З 
чанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно 
једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се к 
епере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, он 
као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И  
 светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико 
ерни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xm 
иотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша  
небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове у 
Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" / 
зда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги;  
дном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back>  
 давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светло 
S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрс 
хамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, 
f target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас,  
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела сис 
адама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена?  
в ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна годин 
уде и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду при 
ји корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању д 
ени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је прокл 
p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу гла 
2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет чет 
о божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она леб 
пипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај  
се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек  
е, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ 
упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овом 
че.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пр 
е иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш о 
 он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали с 
 који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је 
 Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb  
ских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је жив 
ерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је. 
 да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво 
> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џи 
амен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сун 
јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S}  
синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="22 
, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нек 
ој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но он 
та ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездан 
то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим з 
вета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам  
од узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином. 
а мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих  
0 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца 
ма.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} О 
ци, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара 
равио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је  
а што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго тр 
изаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту кој 
ма беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео 
е одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створе 
до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу сво 
 не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више прибл 
а огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а  
руга у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодил 
"*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века г 
стесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p 
ду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ов 
ене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је 
а их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије бе 
е се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким  
ге месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> 
у пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!.. 
 Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену,  
о...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Б 
х залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће 
—</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанствено 
јама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво 
творено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, 
летео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од мате 
а места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас  
но и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температу 
а, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једн 
томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна с 
иђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он 
роши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улиц 
а пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спа 
тлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да 
 <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А 
а сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по сво 
удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се он 
родних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунча 
а буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али 
мадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљи 
Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</ 
вор од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи 
S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, п 
да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред со 
собљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам јед 
стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу 
руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са с 
 сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неис 
с има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што 
та цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина 
унца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159"  
аква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили уз 
јушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у 
о све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте 
19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно с 
 брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чин 
ином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, дод 
p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов д 
, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ  
} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечит 
у сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би за 
ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него батал 
 се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив нег 
криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ 
ости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло п 
видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за матери 
безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који 
куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности вас 
а и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система;  
— једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</ 
е не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође ус 
оју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му квари 
паси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам о 
омних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтер 
 зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да  
вога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније 
јиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај 
/> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица 
и: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д 
Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних  
у самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ при 
 прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смешт 
ду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети  
да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова поро 
добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што 
еровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља и 
но стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив приме 
илено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, с 
е, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски об 
*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личи 
ева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, 
 свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде годин 
била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref targe 
кошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строго 
рију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским вали 
је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио ка 
ичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То 
еме, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Д 
ога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито уз 
реливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е б 
 је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим у 
вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сја 
вачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мр 
угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по број 
којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој пр 
вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из  
нчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељ 
о доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладе 
и живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit=" 
реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p> 
а налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли 
а и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавање 
 споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>Посл 
сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најп 
а на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да  
 сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих 
ораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и 
ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Ла 
родице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје ж 
 подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и  
већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p 
отоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чу 
те у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту зани 
наш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном 
ка надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале п 
једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространи 
м крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно та 
речи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо 
њу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама  
ма; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и р 
} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што го 
 долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и вет 
, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономск 
 овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости по 
ја ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема период 
а, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних 
Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S 
/><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно 
 је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се  
, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све д 
ну данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, г 
их система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујн 
ама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!.. 
планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топло 
и покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове ас 
треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодарени 
огова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прош 
ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нем 
: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пе 
ст, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и ме 
/p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде св 
око уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши иг 
дговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онд 
 па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — о 
 ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих 
има милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје 
ажности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно 
адио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нис 
има има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте  
ава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта ст 
раве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај скла 
ијаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима 
почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бес 
ећ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла оду 
дговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи им 
осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних си 
 тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти пос 
ш средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све о 
парложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној. 
износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник  
 што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле 
 развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима 
 Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а о 
и непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се  
итехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда им 
 да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу. 
посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може доглед 
ити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испр 
о и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n=" 
 да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе вој 
у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} 
це селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створит 
кво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и он 
асов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом  
а долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће 
унца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{ 
аљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit=" 
узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав 
и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У ост 
диш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизар 
ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуц 
 за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него  
 небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам пр 
 томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биоло 
анима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у т 
ти!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају н 
наменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испрелам 
са трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолић 
емљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо 
ина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасн 
езда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" />  
за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље 
лила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S 
ј групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самци 
паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало св 
, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у буд 
 и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату се 
мањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот  
јтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме 
мо костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих 
острану фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу,  
 је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме  
uote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би н 
ћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво  
а времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубо 
види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније  
је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, 
ве стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло 
да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше преде 
о му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама ј 
неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам м 
неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то 
 /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је 
по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од п 
/p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хај 
према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео н 
бараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звезд 
е система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца им 
 дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите п 
о како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти гл 
е разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, 
фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне 
Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi 
 видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јуж 
 тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <h 
="#SRP19020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је св 
 нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник 
о магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасе 
шег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по  
овна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних воз 
 то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољиво 
Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васеље 
 исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће 
онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену там 
бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па 
ерета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О 
 исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> < 
 да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве д 
енета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за п 
ет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не б 
аме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је би 
ној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило 
ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био  
а Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то с 
јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце 
јих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој об 
еме, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо  
 је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први 
ош две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и  
и казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика 
је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала,  
ако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем  
м могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мн 
pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства з 
е, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и  
, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година.. 
е обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо 
ну звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут ц 
ата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље ов 
дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од стр 
ена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана д 
 зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то мог 
а месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће в 
му у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се 
 чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на прич 
тири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом с 
ве ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила јо 
ута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један дру 
е у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина  
тујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па г 
 где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{ 
ако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати чи 
т тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква за 
а њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен бр 
. назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље,  
сти....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети  
росторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће би 
о је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта м 
били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме  
најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек  
емљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној не 
.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за к 
то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за 
 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Зем 
а две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за  
и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена годи 
_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца 
12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8  
 наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркуров 
гова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше г 
ивотињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, и 
 дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски све 
ад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сун 
0_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју свет 
ближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом 
овац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се б 
да знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и с 
о:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњи 
смехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а по 
мња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак изврши 
у.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, 
ка древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури 
0_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни м 
ењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо  
а и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито 
аћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на 
удо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?! 
Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све  
 дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> < 
пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту 
са око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд  
 остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка запад 
нут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била 
„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој најви 
 као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„Пос 
раљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живо 
егова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палат 
нина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све  
езера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се. 
ку: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по  
с; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме 
и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора  
сле десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после  
ејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и поди 
ише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учини 
ма ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине 
вало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и ци 
 и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отв 
о на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити 
е било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан 
исину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго 
ви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ 
...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни оп 
ежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је 
иродним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према оном 
јајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухва 
амењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској 
шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Бер 
сељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже з 
 не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p> 
 његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својо 
горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог  
 мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} В 
исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава 
ве звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пр 
 лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на  
огла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан 
о на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено ј 
167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случ 
ти разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене,  
и будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружниј 
још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, 
баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој басносл 
 он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у много 
азови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него 
 и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљин 
дио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно мину 
 погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па  
сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а на 
<p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, 
ечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају жи 
ина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца  
ена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А  
еху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево 
а небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окр 
Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</ 
ост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и 
сти, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а тол 
химед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галиле 
Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S}  
није.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, 
 преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад 
не очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни гус 
дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћ 
лометара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да сти 
простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ов 
ени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надуве 
оже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово  
} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је он 
 главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} 
г мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два жив 
жно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и о 
 законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p 
ветова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S 
 вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S 
син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом 
 историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то ј 
 Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиун 
заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступље 
 на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлос 
ушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у друг 
иљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јед 
урами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме гра 
даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике вр 
 крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви 
је дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — отка 
P19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note x 
то су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажни 
ћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ  
а коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је год 
 слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N 
ако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па 
 је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на ов 
ли депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки елек 
еднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов  
ошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајари 
е железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била ба 
лоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадурам 
дураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44"  
ерни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тог 
имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми 
 више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прили 
е планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} 
 далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о то 
:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за ру 
 и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба 
и рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу 
nit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То б 
="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а з 
 молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренут 
 не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање об 
пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који  
 и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике 
се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна,  
к, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велик 
одну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају —  
е опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и 
страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, за 
одина, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Њ 
изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом.... 
19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју  
и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада  
, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од ваше 
рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим 
 ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Ха 
о кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, н 
огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре  
вог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо  
о насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми  
идна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему н 
о.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што с 
ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: т 
това и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну си 
н светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развуче 
/hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је оп 
вездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца  
.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</ 
течу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p 
 велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан в 
е неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то б 
 као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали  
 имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет  
има у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна м 
оре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога св 
авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти  
оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.< 
 овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ  
те једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину  
ожјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране с 
а опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога  
 незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог п 
p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена 
 оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су,  
је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија:  
тела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објав 
Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде ко 
тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узро 
хова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пут 
чине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и 
жну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кр 
 шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица им 
а, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прв 
ије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да с 
ком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi> 
ак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што предст 
одица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе с 
но с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Ми 
> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је н 
авати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој ч 
се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p 
пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{ 
 unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризг 
...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених  
нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, 
 по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област 
} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 м 
аша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југои 
 растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi 
 а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик  
замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази о 
куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда 
предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна 
ребало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, бра 
 небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер с 
 — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше  
 Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак.. 
г Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег  
велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а  
{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз 
воме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман 
 храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" 
је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Ам 
које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем 
 наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под наши 
његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знат 
тељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових 
 онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати 
к ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим м 
Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног 
а и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало наста 
S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и 
ње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је ж 
Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратов 
ја је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам мил 
давно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која  
ашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му 
ни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој  
сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене 
n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" / 
вога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовн 
ов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива ср 
исам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине 
жење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па н 
ланета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је,  
х трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових гру 
остору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19 
 што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и А 
го осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Јед 
крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен —  
мадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиоте 
ране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке 
ом лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не год 
и бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страхо 
 религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Х 
уге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце,  
кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубича 
ам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе;  
<p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је њ 
едно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Са 
нај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена не 
 сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста сим 
у.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, ка 
S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ј 
нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и 
е чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој. 
 какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, 
 већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... 
 већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћем 
ко волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и  
 јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на  
х брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} В 
г круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црве 
 они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон 
ње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога об 
акве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога св 
р то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једн 
и, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која 
ра Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} О 
 да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S 
док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="1 
ј исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испи 
 необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} 
квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога 
 цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару  
упности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb 
у то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по сти 
у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега д 
ња изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих < 
алатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што о 
а слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо  
pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су пос 
ом обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој  
ни небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер 
 осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не позн 
острук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, д 
ој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један прем 
с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитат 
ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си с 
рс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" 
у лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни  
толда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је 
 буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој 
то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је 
едним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле,  
аће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим д 
 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора,  
ашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149"  
јске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и много 
е већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталас 
e xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19 
етика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто ка 
ити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сув 
уџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи  
ида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: так 
дњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 килом 
удо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И т 
е педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских м 
ички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа п 
биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покрива 
облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{ 
да пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима с 
о што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васе 
аду залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије нег 
значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је сусе 
ни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издв 
ина.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на наш 
ским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине 
оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уз 
ла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, пра 
 топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне  
е дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши  
ина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само  
о баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена 
ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> 
.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми  
а, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Вид 
е свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој звер 
ено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачнос 
на.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брд 
свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега ре 
ледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, к 
а душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После 
да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у наше 
де, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— 
{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено бора 
и вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама дру 
ца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а 
смехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима у 
а деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена о 
 градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И све 
ве, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту  
, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се 
ном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину  
одигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметниц 
ћи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — п 
недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <mile 
у.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, —  
 сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гла 
опадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ наст 
не велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњем 
ме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа чове 
једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме,  
гом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у  
то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безброј 
ростору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне с 
и улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били  
нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у 
S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама  
век да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер- 
ога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пла 
по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја би 
 ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <p 
Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Ов 
Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом з 
северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном н 
е роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћен 
 — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени 
} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да 
Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него н 
ла за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али о 
ападу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мал 
 у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi>  
/>, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу 
авиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађев 
биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита вр 
е вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом 
даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало т 
а, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> 
 се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пр 
 оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали  
ке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела П 
екле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња  
површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне  
у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар 
 рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и пр 
а станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше с 
 наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.< 
унца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја поглед 
дстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и п 
о су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi 
јих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земљ 
 је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S}  
 десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за д 
сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада год 
овној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а 
Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Зе 
 голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек н 
цала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред ср 
<head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у мо 
ео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити 
ице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора девед 
ни да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци ра 
тво да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини д 
 гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 15 
 би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{ 
ужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешав 
 ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до то 
чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличаст 
 маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система,  
 управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична ста 
настија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и сво 
нца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара,  
 но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана пор 
е кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, п 
ћи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу јед 
ена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац  
е и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ва 
их гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве бу 
не комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали  
лази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како 
медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n=" 
ако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине и 
зиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једн 
сто и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласо 
ја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавд 
 ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свет 
опређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхта 
твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а 
зроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда —  
 <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси  
т, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да 
hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испрела 
луца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној гд 
то је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.< 
а беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог 
 развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну с 
крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам 
лиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна м 
утни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ ми 
м прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико  
једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава  
 целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом  
#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи  
привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14 
елим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, 
 чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S 
 с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено з 
 а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а  
="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с о 
не као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су 
ва,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика  
 је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли. 
доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја!  
е проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога ч 
p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око  
} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало  
ају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четво 
оче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли  
<p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серу 
} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куд 
рала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве ду 
 расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај њег 
атне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје  
 у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку  
о, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку  
 питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су пра 
свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати у 
 овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно  
на, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Ама 
hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> 
од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} 
арства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у мом 
свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно 
SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да с 
 само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима п 
ад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском 
х, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за 
реврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више 
 знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђела 
милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" />  
ечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова дв 
лиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним по 
ли, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један друго 
 водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсц 
нљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад  
па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N4 
тају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов;  
 и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што 
ла, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да св 
чили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које  
 живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата 
 јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране 
тву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А ка 
које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове  
едео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родит 
мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је с 
ме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, 
дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ј 
је тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, 
пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и  
хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише  
е железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника,  
ако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што  
а Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бо 
ала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противни 
 улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с гол 
м сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој пла 
а, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо је 
астави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се 
b n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погоди 
вета што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога,  
 горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; —  
анствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна д 
незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прожд 
чине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; о 
ош непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак 
те пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, раз 
дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно 
чанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и 
 наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на  
бе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на  
новно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у  
иш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171"  
ња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти ј 
 дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост  
ок <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих 
ине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова  
ћем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Бож 
b n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, 
...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блистав 
tone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царско 
ледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Ка 
ј, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од 
 од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога 
ета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гла 
сконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, 
 у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козоро 
 /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из 
мом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало ви 
 а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим 
самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном з 
 над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у се 
et="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а  
оле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је ј 
..</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, 
пласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда  
 стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има 
е у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има  
збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова о 
не, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онд 
е пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на јед 
реле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових р 
га дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итас 
 то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; по 
на, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Г 
бише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мор 
којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако о 
амидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали 
само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна 
пног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до же 
ветлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише св 
ојим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у пра 
ико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну м 
њега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако 
 се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате  
слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађе 
многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и н 
> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</ 
а почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало м 
гацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима је 
 професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени 
ју могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људ 
н такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је 
ЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> <pb n="VII" /> <div t 
људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада  
биља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и вл 
ничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готск 
лед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краље 
ађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски дво 
е гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP 
ољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепше 
 Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога 
ра и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изгово 
о сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте он 
внику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело как 
ано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>—  
 не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да 
а, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплав 
ан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час жив 
дом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се 
и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</h 
унчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у ј 
ном репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у  
 необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у неп 
 блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звез 
ку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат пре 
="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту 
i><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Орио 
ко је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геру 
на...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него 
самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да  
пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео ова 
о у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хи 
н је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чу 
уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам кој 
пет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да 
есхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама  
е уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просто 
т савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш  
S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет њег 
 Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се  
 лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвали 
 пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја је 
 лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, ка 
 величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с  
ани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све  
ка ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде  
и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните  
xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није зна 
ote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељ 
рда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и хран 
сати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S 
повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад с 
је било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} 
 он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов д 
и неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у веће 
 небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе,  
од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема ви 
вих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до  
еског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем! 
аву и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару  
 Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} 
 какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше нек 
p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора 
ерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели 
вала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{ 
кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p> 
ма у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепо 
ило празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче пр 
ет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према беско 
а светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збил 
укаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ 
ти.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама  
/p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од 
емеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у ст 
руго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епох 
 од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то си 
аље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога про 
te> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Цер 
ичанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с коло 
од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво 
дрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и су 
г кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до ка 
е се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и к 
тунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите 
<pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један  
фузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препо 
овека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у ве 
пног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....< 
огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до  
у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег  
лном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим 
 чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А в 
једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се 
 мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду тр 
аћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, 
еличанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себ 
рног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{ 
54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13" 
окраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто  
м кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Ми 
па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисм 
а 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом т 
 на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца  
 највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних сис 
ао да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, шт 
гледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов прати 
 <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром пре 
а до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског  
је па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као  
у лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То 
месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то бас 
три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшиј 
ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда о 
лаве ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила 
врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати  
да година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а м 
ати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгл 
небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Си 
споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога велич 
код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек к 
 ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згу 
ште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" />  
смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите  
Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо 
, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класи 
мо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што  
 природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према о 
 губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли  
етли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да  
пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је а 
аци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове ла 
м сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој у 
и својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врел 
, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сут 
небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову 
омести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити 
; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је 
и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарин 
ства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пар 
р.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од 
игда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста  
ote> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор 
рећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина 
пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у кос 
што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џин 
ти да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша В 
 опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} 
 нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не уми 
а, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, стра 
чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="5 
ма 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S}  
је, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младић 
ада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда на 
ађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога велич 
ла; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некак 
р, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који н 
 окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленс 
} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је пров 
, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ов 
потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена бу 
међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забе 
звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Та 
рају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, 
ени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој  
ред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign xml:l 
чка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су ле 
ба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} С 
о су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробој 
ити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је 
акође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су  
као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Прес 
оту друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, умет 
га.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необич 
то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле 
о орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња дец 
живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложењ 
ала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утрки 
огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће 
ерзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана ја 
ји град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, 
језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, нал 
ијалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројев 
м тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а ос 
но крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се неп 
је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> < 
ља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигл 
ј планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера,  
или становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на 
суле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрело 
дао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику сво 
...</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само  
 добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их 
осторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрест 
је онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просто 
ову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме 
и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сун 
ајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце шт 
а добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа њ 
ежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће 
тли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет њего 
риликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван- 
у удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смешт 
, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче: 
а <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца 
су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-п 
 страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне простор 
адове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о ог 
омора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година! 
но — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељенин 
никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги  
као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радиј 
а други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да ва 
 су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу вр 
— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха 
ком поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети вод 
родно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем.... 
 у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници 
> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и 
, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ј 
авања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Св 
ни владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина  
само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна вр 
аса у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није п 
о Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог в 
х промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови 
, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени? 
и него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес 
ј звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између  
а се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>—  
 свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се в 
его што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лап 
нца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица зве 
то зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне ин 
е оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то,  
омост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није стр 
зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божј 
а — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од  
, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена 
ећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никл 
="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом 
ебесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред 
ога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена  
олтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и ро 
одишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубича 
, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n=" 
ризнати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку  
што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научни 
 које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је профе 
ви добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате  
гу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царств 
<quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна 
ву толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, н 
Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће то 
ијаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а  
о о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml: 
то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се дого 
о Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим  
 ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде краје 
из воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чуд 
вот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—м 
у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и м 
А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај гл 
ме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом  
а би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Дес 
ве оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображ 
 у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>Посл 
, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> < 
, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био  
S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <mileston 
не тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор изме 
мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit=" 
он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер  
 <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најп 
!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од гор 
 земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је од 
рана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откид 
 битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби  
} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати 
 освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мисли 
д месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад  
 квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андро 
ула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Кр 
S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва мо 
нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по  
} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора неб 
уго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац 
идона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зе 
ноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо св 
лост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у он 
 опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао 
ој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљено 
ике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега 
ilestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињ 
} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме 
година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну пог 
то од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу 
а моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагна 
ој матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита ја 
 се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега су 
неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, ш 
малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медв 
репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Севе 
ечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али 
рста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник,  
ог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослав 
и неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једн 
....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на о 
жини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута  
а постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на к 
<pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пур 
мљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад  
 је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му 
 је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова,  
спод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а по 
тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ расп 
ало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео 
лас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох,  
а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо  
ка нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном про 
миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца 
, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, а 
о волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако  
але су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити ка 
вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не про 
воју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна  
 црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим но 
 раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни н 
о што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небе 
оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Д 
са што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна д 
 у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстен 
..{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне ц 
о с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутр 
, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обна 
смос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанс 
ије тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то ј 
ше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи 
 часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен 
ш од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кр 
, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљен 
реодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и н 
то као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{ 
тећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима 
е то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорас 
та, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, 
дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми 
ао растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после с 
и Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда п 
то је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n= 
ут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од ла 
м умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да о 
етосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те 
а и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, до 
пет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се ра 
 и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разграна 
рста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, п 
 једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку ње 
Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Ма 
да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњав 
е она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n= 
арац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш 
ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао < 
ина, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те  
{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се 
!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадур 
овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно 
 који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с 
оват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад 
 Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћ 
ћи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 кил 
 тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у 
е небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су 
ак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видн 
обности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо 
мро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверови 
врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ 
а мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарс 
да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала гроз 
 њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и жи 
 по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу п 
а и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа ог 
живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Г 
вој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам 
и — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб б 
шта страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узаја 
распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмило 
га била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих 
а браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око З 
битим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније о 
Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа 
е великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и  
нораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срч 
а-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</no 
а беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало п 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је  
подине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити! 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соб 
 је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, поглед 
 око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>—  
ш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена су 
има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у 
 и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздрав 
м у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ 
е тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори је 
азе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притисне 
 тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив 
свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звез 
је?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову ст 
 месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање 
:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја  
да сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа 
анскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко  
ама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако уср 
 њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобро 
-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код 
ад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао,  
*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање с 
 његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на гру 
ње, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Хрис 
рзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене  
млање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у 
ру земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id= 
ело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не 
м, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, ве 
еко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица 
димо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвеж 
а; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве 
ов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десил 
од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму с 
равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S}  
 Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није  
највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{ 
елено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што  
јући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лав 
 ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И 
ма разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика 
а маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком с 
 хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате 
х мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SR 
ежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа 
 крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око  
е мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја п 
вима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, п 
е....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрег 
и кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или 
дна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно ост 
в дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јес 
ј.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то 
milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негд 
лем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi 
сколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо 
ајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одј 
ло и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било  
..{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да 
 рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми  
 ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, н 
блаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, пролам 
 звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних  
одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало  
тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и  
онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудновато 
 непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вију 
 већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и  
тна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом  
е што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сут 
к, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — 
знад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се  
не скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну И 
lestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грај 
е ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили  
аучник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати 
и куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у б 
пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка 
и блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„ 
 о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстоје 
 кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицал 
пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога к 
један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брд 
ебо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб  
ма, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за је 
јаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег б 
беру од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> < 
сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у т 
пераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на  
 већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљи 
равога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу  
а и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима  
суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота с 
стоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовог 
 чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хв 
сти бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај ш 
тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога 
пети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попн 
ад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час  
ате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} 
а и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S}  
тор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али  
ри небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit=" 
д нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно д 
е и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у ста 
ема, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава је 
ва као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се 
о се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или 
но постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина  
ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телеско 
 деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу плам 
 као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога вел 
отрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању,  
ери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — крат 
но преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срц 
 и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунча 
ледњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи 
ских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана 
ој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзин 
ј младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли 
ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји  
ви и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је ско 
енушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се  
 тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни 
е непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој  
иодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на зв 
асјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права ц 
ву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако  
бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна 
ње и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе план 
о је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само и 
ртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њ 
о нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога 
 грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је своји 
но дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране 
та великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожу 
онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише 
о, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге  
олико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је ње 
И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до 
сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, 
 је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њ 
 вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да сл 
 оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен 
озарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога 
е у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први 
гао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подзе 
сто првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у ње 
} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све. 
ћ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем  
а површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не 
ела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Ње 
ти лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Гд 
душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Хрис 
 се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој д 
estone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била за 
Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флаши 
?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не 
пет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{ 
онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико дос 
</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{ 
па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку  
ко у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На пред 
 Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; 
ила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора. 
ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта  
есници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том с 
топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба з 
шкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и  
ј Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{ 
она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део и 
 Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових,  
тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу нек 
а.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негд 
ко зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним осн 
висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један по 
 с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанс 
о силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи з 
; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, п 
сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре св 
надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с пле 
а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна друг 
а полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоц 
ветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што ј 
ад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на закон 
вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је  
 и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцим 
жедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се и 
г реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено роман 
ам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и 
 кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, 
 правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, т 
гли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогр 
ом, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је по 
ет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретк 
и и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слуша 
.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит  
а својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они 
 што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога  
војим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као о 
упу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грда 
е краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, ка 
апорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да 
во провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у о 
ата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вил 
вишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних 
 беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мра 
колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} 
, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може и 
одељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један 
рало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповеда 
 и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неки 
апитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што  
а стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква 
ићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неб 
ор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесве 
 он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их 
озара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси б 
ј пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове д 
ца био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим  
да година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да ј 
ала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана 
к ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова за 
 не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то са 
лном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која 
у у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на некол 
ама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других љу 
одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарл 
клонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: н 
"50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то  
 То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Ми 
се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту в 
је он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 мину 
м небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Ве 
 две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман са 
д друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна 
овину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу с 
нкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела с 
вци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изглед 
ба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она 
д је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p 
на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвен 
сне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да т 
; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао,  
заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре 
док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звез 
е на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли  
тнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински в 
, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!... 
нет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим греш 
зар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезд 
а, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је двана 
епо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отв 
ао на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју 
оже бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом к 
ута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP1902 
је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зве 
у светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четвр 
умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div>  
ојава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је прод 
 незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погл 
и се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p 
ко би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне д 
нцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци какв 
дликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хеми 
 био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину,  
араштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми 
морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p>  
 клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме свој 
 с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакв 
има, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео прет 
ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а о 
чне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина  
 ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и 
 један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 гра 
руго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе плам 
ва крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су бил 
ад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звез 
х боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и см 
као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на  
у личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен  
ала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: т 
а овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна 
 униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а о 
н је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова 
..{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с држав 
е бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црве 
p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не  
мора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" />  
ините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177"  
ребало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, 
И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n= 
S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у ви 
ном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источн 
ајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46"  
 пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сија 
орили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Н 
икаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по не 
и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанск 
овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчко 
а облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по ма 
у; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у  
: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до п 
му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим нав 
е било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја к 
шњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign 
клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северн 
 и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа 
ост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У вас 
ечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у некол 
ким пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И 
друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правиц 
их, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електрич 
стале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко 
коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јас 
 њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и 
ог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће би 
е бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то би 
сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То  
 кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којим 
е људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље,  
 и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да 
 због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињс 
 била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћ 
праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пр 
 сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просториј 
hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да 
 али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не б 
заман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух  
уге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p 
црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугоди 
енос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватни 
аморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На о 
 што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунча 
о видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и  
 И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин! 
за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеск 
а свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца  
<p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто ма 
ти колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону 
собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку  
лива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зел 
пут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица 
 као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па  
мо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет- 
 оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погуре 
ни четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али 
ва страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац  
„Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он бе 
— томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би мо 
о је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозиц 
 што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у област 
леда да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном 
/p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш 
и своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завр 
и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих сп 
 Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се 
SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови 
н.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па  
да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</ 
p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у 
 свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни прим 
сред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је вр 
ј.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крс 
удом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн 
на звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зел 
нцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; к 
 још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим гр 
хова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихов 
видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....< 
јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и  
 не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле гото 
несени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси с 
земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страхов 
на сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца. 
бичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пе 
и војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не  
ој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умот 
м и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички  
 државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и са 
а свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„ 
 ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још  
е звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту 
ва млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће 
алеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, он 
азовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасад 
{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана  
one unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за к 
се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо 
му душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' 
ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у са 
 и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема  
 служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи 
ома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет ник 
ичини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић матери 
ише додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи св 
ти опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један дру 
ом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и  
ив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један 
ажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не вара 
авде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој  
омерио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти ни 
днога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доб 
се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{ 
хија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!.. 
а другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не д 
амена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — шт 
ва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да с 
онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зе 
нога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине  
оликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, јед 
зноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљ 
лед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, к 
ла види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи  
идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, п 
ет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за са 
а ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је вр 
а мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S 
, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли  
г Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику 
 Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему 
мље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи на 
S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месец 
фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те  
да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот при 
ти сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао  
ију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око  
ржава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на о 
, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула  
уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилиза 
и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати 
ини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} Т 
ни кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, 
ој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Сте 
земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања он 
ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико пој 
прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађум 
свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељен 
у неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020 
 црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> 
а често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља  
етније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица ка 
 што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше  
 шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је и 
и...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим  
и као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово ле 
животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очаја 
нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већ 
иновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а о 
ни учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“< 
{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и ум 
 с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезд 
јом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш 
олико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију ст 
е Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их им 
ине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано 
ви!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <di 
И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене об 
ој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад ха 
, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова 
тови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S 
е бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, 
својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су аст 
„фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате,  
гова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, 
ва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нем 
дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p 
 погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један све 
ка дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот! 
у, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски ин 
ога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и да 
оста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви 
у се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у с 
и дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпреч 
ној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то  
 је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</ 
далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског б 
Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине! 
„научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова гла 
 сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог  
о, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за друг 
о, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет  
то облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је 
рмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, 
и види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога 
ер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ. 
тве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће с 
е дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епох 
 И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202 
Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини не 
II</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — св 
м једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица  
ом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном,  
 ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> 
ца.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кош 
кови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опази 
ова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то 
оју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да ви 
 саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у  
 <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пл 
а продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто н 
> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће м 
ма отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију  
гови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула не 
 доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао сме 
...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју ка 
ао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролази 
 unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети леб 
ници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њ 
обљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и  
lestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у пам 
 становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да  
/p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју весел 
а не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више сп 
ом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време зас 
шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде  
лади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој зби 
еликога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она с 
роспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држ 
аломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није мо 
руџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзнача 
 оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савије 
 ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна 
коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p 
их канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале 
д де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла з 
воје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му  
ку долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џино 
писну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро 
" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а мног 
јио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао т 
оје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из  
си ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</ 
еће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени пос 
гу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те ва 
 чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога  
о се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сун 
 још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" />< 
дара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:< 
ну никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па  
ашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n=" 
 вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону 
а шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на к 
м животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <p 
акви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> 
 знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце 
огледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, ве 
pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p 
већенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!. 
љу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили 
и узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли 
 моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми 
nit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело п 
мине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од 
вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно  
га пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непр 
.{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет зале 
А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то в 
к.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, мал 
Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто 
г савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="chapter" n="S 
о како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив 
јде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата 
вих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone u 
лико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме ст 
 одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, ш 
 на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезд 
 друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све д 
> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнак 
уд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То 
хватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царс 
ченика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Б 
ала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох 
 природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</ 
ити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пе 
ва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раста 
све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огр 
="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А как 
вој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А 
иуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ 
га женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знанос 
олосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из ди 
<p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да  
уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се 
— питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања  
и.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним време 
ара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезд 
зликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми ч 
рестоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне ду 
 у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли в 
p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела с 
а својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне  
а оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао ато 
<p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној влад 
настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} И 
.</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизаров 
амо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви  
во проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријам 
руги,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао наме 
ва случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Њ 
и њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше 
ељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> 
тога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на исто 
 ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много 
и ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да избли 
.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у  
неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најл 
ди?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању 
вана,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана  
то...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мо 
менат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнут 
и погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали с 
то зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа пра 
te> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као 
сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико им 
боко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишен 
10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда  
p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се обр 
ог неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почет 
n="SRP19020_12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што  
 битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле  
ураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</ 
p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није б 
га светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151 
свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како н 
 оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Е 
амо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој уче 
од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да  
вога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели ст 
 момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше  
ана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као к 
бе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си  
о невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, г 
варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то ш 
<pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви у 
зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовно 
метничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов д 
 тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли ма 
је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али  
 Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилен 
чите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељ 
е силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако ист 
quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни 
, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не в 
вице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човек 
кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену 
вај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њихо 
и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, 
 о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све 
 још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, по 
10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је  
ити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене 
под Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света саставља 
ви и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је 
 али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима 
ка поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то 
d> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к  
ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у  
опирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила њег 
је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са 
ле, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога  
аборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са сви 
 и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, чест 
не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се! 
и се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина 
аже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим 
а лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно 
 ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашил 
ли среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила. 
 се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по г 
непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је ис 
рзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, по 
из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминов 
вољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152"  
а земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва 
: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Т 
дилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S}  
еш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узв 
> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и 
слови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и са 
ници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заје 
Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео она 
 ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог 
м духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мрак 
оти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“< 
д престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Г 
и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месе 
и ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само п 
ао неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а  
СЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенин 
т, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтел 
 човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су зај 
их сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на 
ешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он  
не моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети би 
томости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непр 
благорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; в 
, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је  
/p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега 
 пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а 
душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, 
ање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> план 
етио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у 
држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте 
.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у нек 
дона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска н 
је смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти к 
И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље  
нај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где 
, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разуме 
се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било? 
иновно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме поч 
 из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, 
веколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је  
дан другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је 
глед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привла 
pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне кр 
бине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад с 
бе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то он 
 бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најс 
ом уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, нез 
тац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у невра 
оре Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с д 
 Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећ 
е Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се  
Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари ата 
исао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине 
овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чи 
рупи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметн 
ситетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То  
а не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p 
м философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Конста 
ј свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да  
 рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</ 
 /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори в 
от вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да 
у је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP1902 
pb n="55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизарово 
ила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна сред 
 сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} И 
 изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шеста 
и?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљи 
 другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало д 
</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угаше 
 Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, 
 Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчан 
ном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји 
брнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном пе 
оке културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима о 
 Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весел 
определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почас 
а Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газ 
 шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у  
лачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, 
 средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници 
ло не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети,  
г те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Пов 
е и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча: 
а од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог 
искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас ст 
р!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S}  
ао што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим 
је и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијс 
 — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она бе 
вога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај чо 
дијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда 
 у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваљ 
 је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на т 
те Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де  
ед његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у 
во звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка је 
<hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве с 
, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо з 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше  
е Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано 
е Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци < 
и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; 
атле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа зве 
и ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, —  
под Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јат 
ог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знам 
м, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест 
атастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе;  
унце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онд 
епотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло,  
 да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: од 
ица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у по 
необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пу 
, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да  
амет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој 
ом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-меха 
 топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кр 
читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жи 
 на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој  
е овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне контине 
ставља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник 
 Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање та 
и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу  
има над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго повр 
 Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на мор 
 борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик бесног 
 облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и  
страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађив 
а појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узви 
нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад  
у топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле 
ко је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе 
“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у в 
му леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па з 
, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији шт 
у, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се ка 
улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престо 
 над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан ха 
о светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна,  
ојне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по госп 
по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек ре 
оје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало 
у, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост с 
из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља  
Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Госп 
стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога стра 
једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свог 
ажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу запи 
ету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога б 
ас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је ик 
 писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на  
 тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мај 
Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо 
ита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пр 
једном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње- 
ред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да  
еми Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама о 
она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину неб 
 заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и 
онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун —  
га величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је о 
..</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она б 
им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој 
летела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се о 
ај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мези 
 на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликуј 
ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени  
Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је порекл 
ду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим друг 
леној групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам с 
равцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са сев 
 у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> < 
нчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна 
у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с ваше 
асан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје;  
лике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљ 
.{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еол 
о на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{ 
не еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, ос 
о једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четвор 
v type="chapter" n="SRP19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једног 
 и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност! 
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што 
веколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове н 
тних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће ког 
ка сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, 
и Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском 
} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са с 
 хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга с 
ам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица  
 да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону шт 
 дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <div type 
тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океан 
борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се њ 
маре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су 
огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на пр 
едака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морал 
и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p> 
ругим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано ј 
о баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика 
Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" 
ИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, ч 
еђена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дуб 
елике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, п 
Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти в 
 — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена 
бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопе 
 света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избиј 
, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељ 
{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, 
ештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размешт 
е ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један д 
еобично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што б 
а угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему 
које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепши 
мо један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је  
т остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се приличн 
 божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капа 
 положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи з 
 око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао 
и она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева о 
који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и  
, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, ш 
 изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су саврш 
 животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме  
олећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb 
, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и  
ова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне дв 
тери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а он 
де, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „пост 
 облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које ка 
 оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа з 
е се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће  
 био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> 
ти васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми 
 мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од јед 
ног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко  
>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на бо 
нину!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово  
ета!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита полит 
љини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама  
рагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елем 
а је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат  
 овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је в 
 растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане проту 
>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце как 
поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А поглед 
ога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ 
лабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око д 
као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимар 
 неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} П 
вом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменит 
роније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним  
ng="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће ик 
јални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој з 
{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена т 
ест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p 
хов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике ш 
 „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечит 
мена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад 
 живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спреми 
 створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све шт 
 ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к  
, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје 
ел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хи 
та занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Ка 
асцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на  
и страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре 
јакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се њег 
Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Викто 
сац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S 
 океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није д 
и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним  
онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на ек 
аше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће с 
и и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са св 
 target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медв 
не ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она  
улундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако  
пре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламен 
ли у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудови 
ко секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, 
мерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она 
ој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не зна 
отворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова  
S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјарено 
чји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно  
ра;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расп 
ом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним 
има, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око 
е неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзин 
ају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се чит 
разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, треб 
 пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче,  
х интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију 
огледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Гос 
рио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра д 
....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> 
ра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</ 
досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад 
јима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших кап 
 миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша 
 је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Ео 
19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N 
рству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња ж 
и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју пр 
бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ,  
раља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида —  
иком заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском по 
ово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој г 
а вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живел 
и је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио т 
ју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело о 
ман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу 
ш знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две ж 
вожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завр 
вали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасц 
 све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, 
моровој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <mileston 
е њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, д 
 синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух  
ј Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у та 
е жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим време 
потопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лон 
упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно 
дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали с 
{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве ф 
к би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пла 
рав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; не 
иљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да  
....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање би 
 би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа  
ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и 
је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свет 
 и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од девет 
ега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема они 
 да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су ч 
S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким 
е још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилин 
 ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, 
ашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових белас 
блик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуц 
и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да  
 ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица 
асељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечит 
Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се  
о за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на про 
тог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот  
т је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} 
овек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из 
о не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети... 
ог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостив 
ате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изу 
Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а 
лих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <not 
ијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</ 
љавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не с 
необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристал 
ма, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот 
 живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у дале 
 примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препо 
гова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем 
тролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ов 
ише није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и мате 
да и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за  
га великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети 
о што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хот 
највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној пл 
вела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, пот 
нај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне 
 по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говори 
на-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па о 
то умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго траја 
о је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сн 
Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамн 
га има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери! 
лих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије  
 чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и кој 
 открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не сп 
иља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно 
="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам на 
, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину,  
делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио д 
шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту  
е на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што обли 
вој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика 
а купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њ 
е небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} 
Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу! 
о одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи гра 
у, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И 
алности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој  
нај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш  
ету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, ду 
жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ћ 
леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово исп 
дре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног  
о проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови спо 
једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеле 
а и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе ње 
} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у зн 
нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра как 
а, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научниц 
о дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јес 
лити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали 
ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински пе 
м уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљо 
ој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узро 
обелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изр 
по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држ 
 Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих  
дим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, док 
ве негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се 
рошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p 
 моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је пра 
рошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово стра 
Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И  
ачин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад с 
ремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отер 
х услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија 
климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло  
и за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о  
мања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима 
 мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашо 
 и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сун 
ше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и ис 
рата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам с 
ји, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се 
ефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S}  
пнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у простра 
ј, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом ц 
ла од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамн 
орији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе свом 
јарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, ш 
опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и 
} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, 
решла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и 
хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на  
е дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у с 
а и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот та 
ерица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио 
 је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету од 
о се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанств 
но апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао мир 
јој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p>  
а скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор а 
а година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав лист 
о доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само 
ивот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско ца 
вника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично разв 
ајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарад 
 труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи  
е длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову ч 
 Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За 
о уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, ка 
дахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а д 
ио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије,  
 месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства;  
ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правог 
Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то 
 ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lam 
..</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада  
м крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божа 
 вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добр 
иве деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, т 
ао Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће 
скони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне об 
едини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра  
е створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap 
нце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP 
ивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{ 
стина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У  
а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ  
ка уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши вр 
један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтенз 
 зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове пла 
 млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у 
ом млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном 
 у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој прат 
вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и 
о и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако и 
ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, к 
 и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова о 
 живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа м 
9020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља 
 небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најп 
светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој с 
них светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“ 
 — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким 
 порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови ве 
цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је 
но својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царст 
ирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном  
ви састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих гран 
је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова  
ивота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материј 
мо једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>На 
 ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што  
 сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па  
ти своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда н 
р, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор и 
аре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишља 
ло; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодел 
цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у а 
ти се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамид 
да у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Ј 
к је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — чо 
овек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref  
 мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него шт 
а и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне гу 
им шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној сред 
ју на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још не 
раћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из ут 
 у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је зна 
ено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају 
..{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у  
ве нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то 
} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе 
 се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијас 
 и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, ка 
во лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно  
ст — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте  
знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезда 
ана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио св 
климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујниј 
ет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да 
вите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати  
ивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на ча 
боко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да  
епшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несав 
ју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти в 
човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијаст 
сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним  
вот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови 
у савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога при 
орним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био за 
 се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радиониц 
ном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указ 
знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, усло 
 и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и б 
два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пр 
 и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико 
 тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту ма 
га, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда  
у нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прог 
ну одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству ду 
авист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује,  
 и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ни 
дицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, 
фера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој  
и су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — св 
о нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме п 
сихолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао  
нило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку 
чини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептир 
е шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи 
ости и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близин 
се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у  
ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{ 
и, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се увер 
, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога с 
одина; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све  
је подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у ва 
во и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како  
 животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, 
 то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу п 
егове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељен 
а, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу  
Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни  
је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика  
н узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна забл 
{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — го 
 ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у 
ј!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они  
 човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцави 
е боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се чо 
ше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка. 
Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу п 
ијадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <mi 
елезница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; г 
реко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни 
аше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти с 
 једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух и 
 далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длак 
рпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чарол 
убичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно  
ма црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се ос 
аса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прог 
ерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и с 
у весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној 
е богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бог 
је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо 
једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две 
дан трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну 
се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после 
ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој бил 
 нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га 
у ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те д 
вропском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царск 
има — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — ов 
узаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, 
о биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобој 
нце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у до 
но као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у 
ао да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметно 
анита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гра 
х су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима бил 
 двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гран 
ијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graph 
оју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то ј 
дсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих,  
; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет не 
n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима та 
али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, 
гом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине  
змеђу <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</ 
, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се  
олутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек чо 
е материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, 
 а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађе 
унцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиља 
же!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут  
е,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p 
у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, н 
би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом би 
стива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S}  
непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом,  
а година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S 
ростора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 мили 
 — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и  
згледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело 
ту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и п 
васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом 
позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, 
оначно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чи 
адураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима годин 
 Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отв 
5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9 
ва вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је  
освећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одис 
лео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са  
ог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S}  
ма, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће 
милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у 
 Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудн 
ајпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има 
неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме  
а се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непр 
000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то  
и дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <mi 
 звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека с 
вога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике 
а уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живоп 
 овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, ј 
љних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагодн 
д гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада,  
ело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби шт 
 њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три  
 то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020 
а па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате 
а, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред ови 
 и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сун 
ихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је  
ку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још 
оличина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна кол 
та клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава сев 
ако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У п 
..{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховит 
анствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину ника 
а и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке матер 
зговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности 
-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако ред 
смех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не з 
доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желел 
е нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, 
кунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је ње 
RP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два 
Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана 
n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{ 
 у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још 
о онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци 
јем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чуде 
е на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...." 
вали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, 
акон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара п 
у, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждај 
е вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: 
адчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: он 
 унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога  
љиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме 
 Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ра 
ве климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни вр 
ли пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S 
скупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb  
мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао  
му облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се ид 
, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му г 
а, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — о 
его како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</h 
; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано  
је: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n= 
 испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, с 
их соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и на 
колико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једн 
 и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је 
иродину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињ 
а последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питањ 
облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на ко 
и се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Д 
е би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скоч 
једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недељ 
 готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога с 
о само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, она 
на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитат 
чи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана об 
сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-де 
 од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још 
и што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, 
енику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам  
ај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бра 
.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном  
испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичн 
дно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло поврат 
ни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спр 
а, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом. 
развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напр 
амом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе увери 
, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити  
глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да 
су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизар 
ареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само н 
стали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко б 
ог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с 
пресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те д 
ди просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тес 
жем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n 
 ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим 
али се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми  
ошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не зна 
hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмов 
љени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ< 
hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради ваш 
 <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>севе 
д вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина  
емена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре н 
ам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас,  
S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како 
сти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не у 
уња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврш 
 сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне;  
уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и 
ани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, 
Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога вели 
а веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са соб 
блиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се једа 
десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње заст 
вети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате 
, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело 
а и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19"  
ишта нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година,  
 за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, з 
не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада  
неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства 
д 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су  
лезница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у  
ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и 
 сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом  
аш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами н 
ца има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћем 
ух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није  
бдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би с 
е за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — ца 
или и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Ар 
мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138"  
и и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Не 
омшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлос 
елике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становн 
резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте,  
и небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их исп 
а овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне в 
проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на  
воме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво. 
во и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из 
војим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и  
ао кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде,  
тарост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У  
ује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<r 
око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран з 
преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваш 
ј свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарс 
робуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, к 
. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <mi 
SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења сво 
е за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца... 
пира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површ 
на и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секуна 
 не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Дец 
ам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним  
 и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер об 
 хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше 
врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој об 
и.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја ос 
а, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму предст 
ко је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчал 
"119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изг 
 оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала 
ојском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети  
ти губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном оке 
их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један 
сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и к 
01, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 
инута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасов 
лама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и да 
 насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатс 
, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из ко 
итао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и дру 
х облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да 
сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по  
их дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехо 
малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ ре 
.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине 
на а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре па 
од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим басн 
отивнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело  
 живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S 
и једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посмат 
/hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од св 
ани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је 
ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима  
салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за  
рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до са 
</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја. 
едитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезд 
у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Про 
 Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језо 
ека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <miles 
ђали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од ка 
епите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само око 
, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов ду 
 И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галиле 
ије <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човеч 
руге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је 
о што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске  
у опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опр 
зује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму  
били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова  
<hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Н 
 само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као  
 И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћил 
 И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Да 
езана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој не 
 је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. 
свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, из 
них великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И  
ељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" />  
аду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа 
ања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод  
 један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S 
н је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> < 
е једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму миса 
ности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и дав 
, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да пост 
 малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д 
исао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо 
 свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<r 
ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла,  
а центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP1902 
васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*"  
е дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго ст 
х царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше прос 
 мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто т 
ала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто  
ји је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, 
Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_ 
ром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 ми 
боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, 
 Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена н 
и је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој  
то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се вели 
 n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао 
овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је  
и свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом у 
ико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им ре 
е допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она ј 
овног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка свом 
ећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, о 
е дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мра 
 зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру,  
к и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па ч 
ов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и прек 
овекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у 
х старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно 
 оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова 
; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених 
{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на 
ти небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, п 
ог времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где  
ној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ по 
martine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном  
 Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сун 
20_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породи 
трама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладн 
а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни ств 
ше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту ас 
и; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина сп 
северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом  
.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а т 
 види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математи 
и светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ј 
оје су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо чита 
рад чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гроб 
м лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, 
 позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ру 
 њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: јед 
и вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза 
на сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би им 
име, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и у 
о она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазим 
сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ н 
вима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лаплас 
ом, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше 
ала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се ве 
Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна ј 
раду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што 
северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овак 
 у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами  
чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанст 
 се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском 
која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око свој 
а.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благод 
 се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије 
де смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога  
</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црн 
ило само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да  
ећ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избија 
 морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студ 
 неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, по 
сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="9 
то чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако  
ије ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три мес 
око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега  
p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти ј 
места нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим о 
весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> св 
 дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и 
а виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепша 
 и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до  
мих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка с 
прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160  
облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних п 
207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прог 
у материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и н 
ек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас виш 
} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су вој 
.{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, ово 
авања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио мо 
 људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према 
завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преоб 
ама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што 
...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустил 
 који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакр 
аму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио 
у облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине 
је су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правд 
ео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са с 
се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења 
лазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих пр 
 ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће оп 
их маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небе 
те образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање! 
 стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, т 
атеријалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином 
етворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме 
олако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињском 
учаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални 
ло погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне ду 
сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Бико 
ец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој уп 
ве њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждај 
о, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга 
јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је о 
хове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучи 
унчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брд 
и вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мал 
ори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p>  
><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим мо 
везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геомет 
чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пр 
творена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S}  
је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, свом 
 Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетел 
лад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му 
адземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један ду 
 дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „беслове 
на, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем 
емаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за 
сним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди п 
је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову беск 
, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињ 
ек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар ч 
, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познат 
</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, М 
а за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, рел 
 хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто трг 
а се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њен 
иријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунц 
ко оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста поја 
мче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с ли 
 ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, 
телигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиу 
 <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине —  
ских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њ 
шта не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља 
="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину  
трчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума.. 
давде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у 
могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање теле 
S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би  
едај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ р 
ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје 
бо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора 
нета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SRP19020_N 
 за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе 
 би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи 
дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке на 
лих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима 
мртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са  
ло није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шума 
ко човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично кла 
{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светло 
видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети. 
Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна,  
представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђел 
д нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше ту 
апила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не 
 не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S 
</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта  
 јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{ 
ља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању 
д, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индиј 
м Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде види 
58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном  
 његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато А 
Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китов 
 и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А п 
а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, 
020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му с 
Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: т 
ечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас 
 и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ  
>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њем 
е, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене о 
 док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока. 
ој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда  
 свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десети 
 је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперил 
 који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па он 
што, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веро 
окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погл 
на серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара 
arget="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уме 
з његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ј 
о и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће  
то било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га зва 
орне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах т 
знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="1 
се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, 
езданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то 
ама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесим 
спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени пр 
p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре т 
ства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, 
ветила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је св 
етака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ перио 
ало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до  
о исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема М 
 се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, н 
акше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охл 
hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадурамини 
вим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и ок 
 у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 
еја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:i 
е.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зо 
ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао о 
е мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, о 
у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео,  
, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке приро 
...</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук 
некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној прави 
вострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа зем 
бе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате не 
 и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанс 
а твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Ки 
е: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему ч 
: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то  
пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је т 
непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се;  
осто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прсто 
 исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно 
о је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело вели 
 и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Ство 
 најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару плане 
"152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако и 
авде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се не 
еривоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанст 
 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и с 
ену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је обли 
пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто пр 
и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емед 
и огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, 
чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мисл 
страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} Н 
 осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага  
х поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије б 
Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је  
мом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим з 
вету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само о 
у царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, 
И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter"  
ао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави свет 
е уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом 
ти и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му те 
> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре н 
у“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јес 
чини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет настав 
ви.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти ј 
но !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су  
ељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као  
на!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак  
за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да  
ај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики п 
ва брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили  
 Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живоп 
царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директор 
ета.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била 
тавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако ист 
нако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири универ 
вање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef  
под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ сток 
ава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у  
м уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му 
p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, в 
је меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се крет 
, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци 
ра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни о 
е: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмер 
унца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина с 
да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском са 
х руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божј 
обље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема 
 на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну 
материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у 
две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму кап 
готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигент 
 ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, так 
<p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мал 
мој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо  
ли сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елеме 
{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавр 
а је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опи 
ме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је 
им посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде 
елом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне муш 
е тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма ко 
унском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито  
ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше сл 
о је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош  
а се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од њ 
сти васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ —  
еких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небе 
оћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страхови 
ценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али н 
.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних б 
ници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушил 
сет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунча 
се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на 
 Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело 
 своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него 
кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво  
их метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило хра 
ила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауст 
унца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нам 
 своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај а 
 онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да пог 
су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb 
одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека 
 под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми млад 
туре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 х 
ездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо  
нак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{ 
ија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признат 
нитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их оп 
У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни  
мах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељењ 
езике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле 
чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то  
 Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где ле 
преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p>  
ој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то ка 
остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом  
 атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке с 
на је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике 
 узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џино 
ери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако  
тпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несре 
 Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, а 
сам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме  
а сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше  
>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелско 
веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи с 
еселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да 
вању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу  
И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад 
 и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно 
отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?. 
{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзи 
 нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете ме 
емена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог 
...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} О 
Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и  
агонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбин 
икад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S 
Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а к 
ти и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <p 
од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже ч 
ован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно 
царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана си 
е!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од  
 старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не 
 вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи 
основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да с 
за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то  
ег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па 
 али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатски 
 је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиж 
е он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, 
, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини  
д чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S}  
 се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело.. 
не покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p 
а заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као  
ам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p> 
ори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служб 
и утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њ 
а 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова  
 трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још 
<p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вал 
 њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивни 
 опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини,  
у отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што  
емице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхл 
} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг  
 да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> 
рга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре  
ао да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице 
а оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо 
вом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо леп 
 блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у зв 
на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли северн 
едан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуб 
е жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома 
идимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више  
hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим  
чине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с  
просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} 
екуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак с 
</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотер 
 главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!.. 
 тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре св 
необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да у 
id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки др 
вој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно  
небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с час 
но, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p 
тиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре 
> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љуб 
> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што  
 се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!.. 
је било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним 
n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљ 
 другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p> 
изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали 
20_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она 
една необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, 
>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit= 
ћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је —  
а истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах ок 
p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпос 
Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствар 
е опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови дети 
је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше  
milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Ла 
ио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на н 
земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Мар 
ијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_N12" /></p 
е једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто 
 то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами мла 
и небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ев 
валију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што дру 
орпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Ско 
и ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звездано 
ој страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворил 
на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве,  
" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али  
 Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дуби 
о па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Т 
згледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је по 
зменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, а 
гог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом 
ту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд б 
ом гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар ј 
вако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо глед 
са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него ш 
 ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде раствори 
идимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи 
S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту,  
т наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека 
ест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим М 
о запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе по 
ди се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе! 
ћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање. 
ној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блис 
 плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесн 
лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучин 
ебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико има 
 То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и  
о је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума  
ивотом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта 
црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим  
ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске  
који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јат 
а небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима 
ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што  
посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато 
ља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве 
та небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са 
 а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <not 
ти како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Аст 
 земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у  
о је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у  
гледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари позна 
 Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешт 
hic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Н 
ва — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да  
 Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi>  
до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус 
га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за д 
јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између 
, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звез 
алог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу 
 јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод  
">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, 
га источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касио 
сле ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а 
у небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај бл 
ели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; с 
васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на севе 
ечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, к 
 и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <mil 
 оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец —  
у ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци с 
 <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небес 
 што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној  
здама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi 
авну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних с 
жно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима 
ј тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се с 
ло горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја са 
 непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S}  
вор великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском сти 
дијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само 
сталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#S 
 звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} 
а <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса —  
тиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се 
часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга неб 
 нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашег 
.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа  
milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра 
сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и  
небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном та 
е појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом 
 небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветли 
 безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је с 
о испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са своји 
ебесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би у 
Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у 
атору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са с 
м — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више 
/hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на  
hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа виш 
ом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве в 
ео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут п 
на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазв 
а.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миро 
 ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Мал 
западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, 
!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, р 
народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note 
 тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP1 
 Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <h 
ед самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову 
еја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то 
ине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову 
Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично бл 
на сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је 
еличине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни е 
ом организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују ча 
ицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око сво 
привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нис 
ало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако  
и круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптик 
југава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi 
на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target= 
емо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит на 
рали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио поло 
 И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сун 
1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обру 
руисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> 
 једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико м 
бесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами 
, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином  
земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци 
е, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} 
лашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Профе 
рајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде,  
ао перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј в 
есној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су та 
ашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом мес 
ру земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових  
ездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велик 
и држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је це 
ди;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце 
а све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушч 
и <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> < 
не светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа та 
p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а д 
нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа к 
 у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у једа 
на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капело 
бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медвед 
> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су  
 нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У 
л мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Нек 
 стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док  
ет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег ст 
 су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што 
b n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за  
на беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконач 
шла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месе 
и својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви бли 
ло овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове ули 
{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, дес 
е су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> 
и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесн 
а Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, 
а.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океан 
— људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим  
онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и њ 
ездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно исп 
су и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион  
дине и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити к 
 не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и н 
; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, обле 
Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је  
само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; < 
ога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часов 
} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш 
размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспектив 
посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари  
 планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156 
xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <n 
te> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S} 
ња своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће 
звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, ве 
ћ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} 
ка заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је зна 
рчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузи 
а Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици зве 
/> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам и 
лозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путо 
љени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити ра 
их и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак,  
ази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у  
S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{ 
 свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milestone unit="*" /> <p> 
васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског кр 
е, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је н 
озности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам коли 
 Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док 
 Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо  
у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 с 
нама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам 
> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађа 
.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог  
 да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> < 
ћ, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел ста 
Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз дру 
ва цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, д 
вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових зве 
ј мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да 
 то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мисли 
уд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> < 
еговој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система 
на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</ 
х мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, мн 
а и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам 
ам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ у 
..{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу  
моћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S}  
 системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S}  
ријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то  
азлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геолог 
у Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И  
па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хор 
небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од  
а видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источн 
жђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са св 
="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи 
д три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена саз 
о сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit= 
 Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо 
 га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим 
вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао З 
здано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кум 
даног јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Л 
де — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на с 
XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокр 
прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин,  
зде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понека 
ом хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone 
а; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, кој 
сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} 
та и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва  
им и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова с 
у.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi> 
ви....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим, 
ерума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да  
нци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре глед 
це животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте;  
ака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте кр 
 воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није виш 
 којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опако 
 стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да 
, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу пла 
е звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ.  
које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први об 
сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизова 
 род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе 
прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зелено 
ки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> пла 
штва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и циви 
n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослобо 
војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима п 
тник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живо 
адедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласо 
 ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадо 
!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим 
рично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову 
 глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161 
тама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака 
S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо < 
чине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и 
еденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући за 
читим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце по 
ма да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље ре 
ноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња 
 и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија  
у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице жи 
 кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров 
еуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно 
} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим  
ропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чу 
равом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, как 
 кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет пре 
ни моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ни 
ре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" 
 веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што о 
и.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и жи 
сија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зел 
 што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет  
тничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они  
х портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог 
колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља 
тирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по  
да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шу 
рава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би ч 
 брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе 
а неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо с 
11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих ств 
г мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џб 
примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш  
 њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветн 
вијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем 
— црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, та 
вени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека  
сто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то 
ута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површи 
тлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као  
ошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда? 
 се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блис 
учину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нис 
стори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води ди 
ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о  
ражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном  
високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени н 
прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-руј 
<note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вај 
ко стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена 
што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прели 
творена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ов 
еђу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам 
 из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.0 
две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко др 
е стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опе 
е изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи ок 
еног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 ки 
и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, 
ви пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало врем 
ве религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајума 
љена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је  
оване на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, 
лемена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа  
 уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може 
ектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крај 
и, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда 
дна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичка 
боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресе 
фере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све окол 
и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има 
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне  
руго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, рома 
знајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га м 
ма громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су он 
је није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна з 
е ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун 
од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које 
и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap  
бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословн 
...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака и 
црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа  
..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у н 
 n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месеч 
} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добр 
нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим ни 
47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које  
на сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створ 
} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да  
 и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову о 
..{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и 
о образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним ство 
нај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учауре 
рдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 мил 
 — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како  
етова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако 
само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, к 
 Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна  
 плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто 
љада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрд 
права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произвед 
 места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али  
 unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети  
вога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорп 
ечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сј 
аш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је д 
који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац наш 
, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n= 
и веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и к 
јмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даниц 
г, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих  
ненте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост 
ад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, 
ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли д 
/note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша 
="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што з 
</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те  
рио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова  
акикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва ње 
веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„П 
м видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више  
оз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења  
у указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопре 
небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу 
 Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушн 
да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не б 
hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</ 
 висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико  
ишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песм 
на, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће 
 колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ пов 
културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Алби 
ам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„ 
мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месеч 
 ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, П 
а нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни  
ати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — ч 
који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на ње 
велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима ова 
то га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне ис 
, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине 
шевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто те 
горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на  
евога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати  
 под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком,  
ман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трај 
> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{ 
сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба ваше 
а његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако с 
Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна 
од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што ј 
нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њихово 
; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због мног 
 сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од  
S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је он 
ајежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <p 
Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и ин 
како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је  
унчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по ис 
 животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле г 
свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчан 
кији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патаго 
а година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности 
змеђу Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месец 
уна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем  
одина — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда  
представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, он 
дао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизар 
4 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Мес 
пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месе 
> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id= 
{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљ 
а небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зра 
сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу свет 
што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће в 
х за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он 
чун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос 
наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте 
:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки  
ужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се 
иској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су 
ion:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и сла 
 Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све  
ше споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом сво 
ављају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур 
е Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање 
 лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и 
ођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде  
 ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{ 
шњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана —  
 северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их н 
quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quo 
их почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назв 
веће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је он 
ао неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у живот 
е онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у 
врсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Л 
Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ при 
тварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, п 
ао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како 
 узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19 
ледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, 
 на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у к 
е уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се прибли 
е; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су др 
одене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ства 
системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живопи 
ди на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брд 
а — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго:  
благодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије поми 
 астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово 
и свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; 
и објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он ј 
 ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не  
ме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а ув 
а свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметни 
ли и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а с 
 првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и 
бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су 
 готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће сил 
 су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети  
е, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгу 
разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема 
као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била 
далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} 
гов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а са 
у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице,  
ријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни бук 
, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине  
, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту леп 
Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље  
Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угод 
и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре  
о половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, тр 
ће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанп 
ије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, је 
сова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у 
 сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба бе 
ебу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источн 
те да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепе 
ане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде  
ци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, 
е; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд в 
бразовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све  
тивно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на  
ренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два 
ездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што 
<p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрал 
собито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога с 
вео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне мат 
дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" 
и песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али 
асања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ 
и да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две тр 
а; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекин 
 преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене 
во страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 
тво игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено 
е било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пл 
у ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обр 
Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити  
ина беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и д 
на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило 
атеријом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то 
ам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грех 
ло, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунц 
лина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, 
иближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку н 
ном“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, 
hic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и  
какав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и  
па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као как 
јио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, 
у панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Вел 
вог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку < 
ћ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени к 
 северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су с 
ко, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — па 
А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стоже 
вишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јуж 
а на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је 
она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ пр 
n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином гла 
 страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменов 
океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} П 
 одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кр 
у мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме муж 
р, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој кр 
 Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог  
идимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба в 
 сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном зве 
 грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као га 
не каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуште 
као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и  
{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не мо 
ске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подно 
су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори 
да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако де 
на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет ш 
дано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко чети 
а гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу,  
д претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваш 
употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле стр 
 и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спал 
 ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве к 
боје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго 
образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S 
, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадам 
ите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у  
ругоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у 
 подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима  
„виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би 
осподе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p>  
више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од  
ховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и б 
спод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref ta 
ваде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при  
мља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су  
.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а неко 
них у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се оп 
сном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах исп 
а гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, св 
ном, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N5 
ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref  
ркулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највиш 
целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајно 
а држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме в 
ог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва 
елена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријо 
непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref t 
пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмирка 
е прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><!-- c 
љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила. 
рају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алта 
а запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да  
вездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020_N11" / 
онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих  
црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвеног 
 се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ 
нији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царе 
богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчил 
ловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне  
ула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врс 
и крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонит 
јете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост 
ало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме  
и атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега  
 Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита 
ом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасно 
јом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{ 
ном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велик 
ј страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисто 
аје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а В 
 сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хи 
, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што 
 држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.< 
 стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по т 
 на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на  
ша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозап 
hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</ 
овишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових ст 
мијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут 
вирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где ј 
, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово 
Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на 
ећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И з 
четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У 
стојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљи 
 шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за < 
тнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете  
.{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S}  
ај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула 
разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде су 
 дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет  
ли тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} 
т.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, 
чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на ч 
о осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки 
ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И 
ме крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да не 
заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, ил 
, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно пос 
варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и матер 
овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори наше 
вој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непре 
ело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биљ 
итеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како  
а та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n= 
{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учи 
 и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеж 
а рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо  
злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињав 
 јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађ 
х створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза д 
!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, ал 
а путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг 
пет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваш 
рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну пу 
 мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, н 
 се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио к 
простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дв 
штавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, рад 
ео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојн 
планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одго 
олико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађ 
 ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, л 
директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао в 
и да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p 
 што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад прона 
н никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" 
p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ј 
е било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по о 
 да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стев 
ога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хл 
gn>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{ 
> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама 
а мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, уст 
 ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или 
 у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговор 
му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он  
ца!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, 
лико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело м 
 ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли тв 
, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да  
 се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њен 
 улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње  
Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је да 
давања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Ж 
етним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио:  
 неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на 
клонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих  
ахом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених ве 
ну довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве,  
овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја 
ису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> ра 
вежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и 
ћи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" />  
И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган 
 xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и невер 
рочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало 
а у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> < 
тилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави вена 
<milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини ца 
ичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веом 
и на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особит 
и још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 3 
ом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога,  
, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај гл 
дједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим, 
 Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </b 
 Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво пи 
о се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво 
моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче 
ицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда прав 
дсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота вас 
 Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То ј 
е, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-прау 
“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под  
са, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, 
ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко 
е — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чла 
етеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој жи 
 високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за ми 
пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала 
а Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На 
S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом св 
у....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да 
а сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти њег 
настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој об 
, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Најве 
о и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био к 
 њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она п 
<milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању на 
.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се 
ао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље 
а два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 
би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који 
Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглин 
на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји 
капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и  
буну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада г 
ово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на в 
ојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шуп 
а да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слој 
товао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20. 
 То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој ку 
4">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note x 
e> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам  
оже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих на 
ји архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у о 
</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N 
 највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа 
ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без п 
ро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с ру 
решним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у  
унаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, 
к на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом 
зивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат  
чајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очн 
и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије м 
е што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима  
и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, 
орао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно такв 
ном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а ме 
="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она 
ли не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна н 
лео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој  
тан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још ја 
постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео 
и на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И  
чје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне м 
 пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило  
 километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 1 
ину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда жи 
ичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ 
ватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме ј 
ша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог  
ајвећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар 
 три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на 
има улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамид 
енемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не в 
ора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме  
 оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји 
е предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S}  
м и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је 
а.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од кој 
еде.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:i 
к мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до само 
 је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, 
 је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири  
је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог е 
па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава ум 
итаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некака 
то <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине —  
 се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, при 
у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелаз 
а и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прст 
наест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једно 
д доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест н 
ију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одб 
иве душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се  
 и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледа 
 Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би пра 
 болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#S 
звежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе  
хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у ку 
е, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперваже 
исоке покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне 
ста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђ 
едне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Св 
у своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: ова 
х царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ шт 
...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама... 
 избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију,  
ба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у служб 
их струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива 
дај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овог 
..{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па 
лазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога њег 
о што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмо 
етлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у о 
му, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом  
ркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасја 
од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцент 
ју сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" 
 мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ  
атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић пр 
ака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено бој 
а своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док  
а своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и ј 
 детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куц 
60" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сет 
ости, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота св 
..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена  
ултуру и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: 
убање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекот 
 беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као не 
чко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно ка 
камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти бр 
>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Нар 
ло васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестан 
алног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и  
лиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су ова 
 Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за нав 
"200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p> 
 тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту б 
 трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не 
ија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колача 
 беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна  
х овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone  
 грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њихово 
ових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитн 
итави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун 
е, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у с 
ари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају јо 
а ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и ста 
та, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт 
 још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељи 
на небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим веч 
репотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Л 
а при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праиско 
наца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога  
равља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утам 
Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи н 
ба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за не 
о вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да 
њижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници прво 
 од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог 
<pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S}  
постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенк 
риближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде 
.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, 
 смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио разм 
 она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p> 
са и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створ 
ако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гр 
и ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је оп 
нце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у т 
пипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутн 
о мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја о 
 да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене о 
чујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљ 
 мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрн 
i> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долин 
километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да с 
а простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са  
елим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих  
га века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика неб 
ски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали деп 
дневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из с 
утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi 
пурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је 
ле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе 
 n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста зла 
дељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим р 
баву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот;  
у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на не 
ине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а  
 нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање п 
о једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова л 
 усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек. 
на година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима с 
ишта више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што в 
нале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима  
о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињ 
„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многоброј 
е Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је рат 
мо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о том 
рво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог  
 у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро  
 чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тка 
смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што растав 
о је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће 
ина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна 
хова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да каж 
арсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединстве 
де. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштит 
м други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слој 
а их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n= 
идети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребр 
мски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињ 
јанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили  
 би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У  
кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни вод 
 у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у живо 
а се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се 
, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није са 
да и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то пр 
светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} 
и са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то м 
} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, 
тано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он 
првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни к 
, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано  
ачајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, 
е ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обрат 
а Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мисле 
иче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину  
 је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главо 
осија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, 
 Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у простр 
елише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учи 
 земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава не 
ла на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и  
авом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у  
лушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, оп 
учину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} 
створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару 
зданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то к 
ало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, с 
шених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно  
, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="2 
дну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у  
а ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, 
иви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом  
заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара нег 
боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге о 
исам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p> 
х мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина  
да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким до 
је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као 
ада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон 
 онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљск 
му <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда 
 право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватање 
пет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само  
ога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</ 
м створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да 
на!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са ов 
својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситни 
ојој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царски 
 а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућ 
 небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си вид 
 од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице том 
им морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изве 
у се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је,  
ој секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири годин 
и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној  
о, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује. 
ор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују. 
ом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n=" 
релива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из з 
утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накостре 
светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што  
рошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлад 
ено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне 
а и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкас 
м Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви  
ених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинут 
Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника 
х, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и 
е још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити,  
о чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих  
сна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до да 
преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и пле 
за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>,  
а богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико  
 своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо с 
 правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са с 
Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пр 
 ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмер 
<hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28 
га раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Мор 
е Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора 
 <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образо 
р</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они  
у се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве  
мисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи 
 Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46 
hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волуј 
у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у 
видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјај 
 бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао 
 туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Т 
 красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и пав 
група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њ 
како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне веле 
илиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој 
сподину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из м 
чника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, 
и 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину прос 
, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је 
т пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Зами 
в.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја.. 
ет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана п 
ност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано 
им крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда  
о сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанст 
готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи 
лила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврс 
амо пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочеп 
а слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да 
 црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду  
а и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим 
народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати  
 савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “ 
очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да 
ан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину 
же, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш 
мља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је  
ета, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се то 
не две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p> 
 повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену 
оме отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она с 
о ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним 
 претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој 
тајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма о 
ј бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што с 
Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи. 
а тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом од 
 ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор  
у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type= 
тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p>  
ирода огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У  
кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> < 
о хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја  
 приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споме 
ке тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио 
 специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи,  
 просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање б 
ити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пу 
о прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону,  
је главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову 
ви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције  
 се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је 
ком уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153"  
 упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа 
во, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба 
 Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Велико 
</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Миз 
 које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, 
ваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријск 
горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се ун 
царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној та 
 то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело ве 
с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под кој 
руга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви  
ти се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S 
огледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучин 
 ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у у 
 што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се 
огло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији гра 
суто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их с 
унце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, њего 
звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" / 
ог мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од ј 
 неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одис 
аше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга  
често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго 
 до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p> 
ити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш  
но се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти 
овима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али  
ји прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански к 
 скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као шт 
 којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите < 
свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнај 
тубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим у 
и Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по 
и, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста  
ли, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, д 
м ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{ 
и животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границ 
колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би с 
едита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета ва 
 циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут  
лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас ус 
 и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они ј 
опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсница 
ајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проуча 
ај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој беско 
но где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов  
е тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан  
ао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> < 
 и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бат 
ико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови,  
олут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да 
едно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има  
екакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путује 
у кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светло 
ет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално,  
 код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врат 
о звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана ја 
без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од о 
те крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога пр 
ма што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима ш 
е мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небес 
скопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп  
 прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страхо 
оме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни чи 
ајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини о 
 једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi 
смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми  
елике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у 
о тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се с 
 просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала он 
а планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду,  
ледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка север 
т, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте 
откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанс 
ездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим 
 па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама ра 
оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око  
 били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара 
шта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели љу 
уд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сун 
данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, к 
и из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, св 
е — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ниш 
е жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у је 
љевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пр 
чним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — јед 
 а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној 
P19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чул 
 по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно ј 
рова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на о 
илног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код св 
/> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она  
унца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепн 
аже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчан 
ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито ду 
земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, 
ли — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зел 
а у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ј 
небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога 
овалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити 
ре над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; је 
олићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, гос 
е, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сам 
е две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму к 
сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад б 
едао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах г 
 рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно 
азованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шт 
део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из  
азвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној п 
и би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тирани 
азити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај 
ужио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, д 
ткровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала  
 камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче доби 
тојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, шт 
у беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много  
 њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у т 
е му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и 
e l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Све 
ак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, т 
а доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних  
јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да с 
егова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Госпо 
у она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као ш 
ске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је св 
учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета  
нске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне  
умних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање доша 
о што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} 
, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкас 
ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу  
сечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад д 
едан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав  
ије размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито сум 
онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодн 
ламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi 
есецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана 
ентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима  
ту двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p 
о први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да  
а земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљеште 
а, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата 
 и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плодни 
нога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој 
 ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, кр 
рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па 
 збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брили 
 то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти си 
"><hi>Place Victor Hugo</hi></foreign>“ и на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de l'Etoile</hi> 
га, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или м 
а; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци 
 звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{ 
 јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} 
 И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав оч 
а.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А  
п сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „ш 
 Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све  
!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису п 
а се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ва 
н, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи,  
х, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној 
не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни о 
глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с  
>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема 
> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак 
 сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да ид 
то ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздрави 
?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и  
имајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S}  
.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет и 
овек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно  
и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су б 
и и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда 
S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне  
и човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак го 
 се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-неб 
 великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској бо 
а; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва  
је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животи 
по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова 
обуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и ум 
између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и др 
те, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимски 
ли како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артер 
 и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних 
 себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало  
нога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и 
е, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихо 
рали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за  
ону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студе 
ли какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна го 
 n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголаст 
итак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут  
аји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке 
И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда 
ко тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не 
 овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици  
дила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} 
 да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању 
а прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умо 
ато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. 
Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара  
ерситетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} Т 
> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">В 
ле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, но 
пазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље  
питати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на ме 
пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо 
то тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека 
мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам 
акшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у  
врши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и ци 
их планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству М 
еана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се ов 
ом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно уга 
а.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И  
у сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму те 
ј Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напредни 
естола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно п 
 и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звез 
е верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову 
а, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво та 
тун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</not 
амом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ примет 
рих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их 
о Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на с 
окова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материј 
већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} 
апора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко ук 
иун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута 
мљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километар 
 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати,  
4 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је  
/> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајуш 
ога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном  
у живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као  
, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која  
вом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и 
самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од  
 баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, зго 
ђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звездан 
им оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Ми 
ездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на  
 Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{ 
по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пр 
,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта 
 опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда с 
к из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се 
 преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља 
 оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичн 
од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо ви 
аманих, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb 
о испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су  
ањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно 
 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага  
а какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати  
губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језе 
у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајм 
аролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, 
 злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она  
чије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али б 
њери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им  
емљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога простр 
ао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније  
о стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад бесне 
ње облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне 
лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и 
ит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед 
и барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам се 
огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су 
 на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сав 
толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов 
торије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега по 
, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак  
> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имен 
ка кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{ 
о.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец и 
гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што ј 
колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како ј 
еба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и над 
су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко 
 једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине 
љенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељен 
раћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом на 
 западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Вла 
ок на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато  
дитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А  
 нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромн 
та — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она  
ајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Вел 
сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст обли 
о образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене  
пила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још та 
 је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и преп 
} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало в 
а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, 
ој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој плане 
 цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слух 
ба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>З 
 из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у  
а, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћем 
ино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и 
 да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кр 
е још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стас 
животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова 
ина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена 
ина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени  
ких котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и  
t="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосф 
 појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих е 
н одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у се 
} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чу 
 небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непр 
у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим... 
ни небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш к 
гу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане  
ливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао ј 
 кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у ж 
софа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита  
епотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је те 
о растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове  
е само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, к 
е услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом северн 
а дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа 
тања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на сра 
све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапил 
 су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам 
к класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи н 
ан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ип 
ед свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде год 
ера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чеки 
а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђ 
човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то  
еха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је 
дна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.< 
сте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Ве 
он</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 
ивела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крили 
 више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким п 
ост; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни н 
и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој б 
и, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрска 
и чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод ми 
 нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми о 
није вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доб 
о се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога пр 
ш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Вид 
 огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</ 
ао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога гор 
ледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И н 
човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облик 
ption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... - 
рајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су  
но и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно 
ије у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величан 
 својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге 
царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом ср 
ога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то 
се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имај 
оз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се  
не читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду бл 
 /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџб 
агуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства 
сних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не с 
је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, 
иних богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их 
рило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преод 
, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у 
ењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја ј 
вати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирам 
 знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до  
што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> 
вотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својо 
, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ ст 
главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране др 
да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ п 
давао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељен 
ној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави поја 
покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном  
кав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али  
брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га  
 једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу 
итлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господ 
в је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапл 
 царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На 
на, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један  
 осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target=" 
, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом  
ременима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима 
тским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} 
 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим 
кодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n=" 
е — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и 
ни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и си 
четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом 
} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај 
ају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти са 
 свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, в 
ота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају н 
амен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја пр 
!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се 
едно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Об 
е, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсо 
непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве в 
а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После јо 
у своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, д 
 циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да ј 
о је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отвор 
еба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а чес 
 силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна  
е: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на  
ра по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Обли 
се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што 
 лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S 
есних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!.. 
старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с  
ла, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ва 
овина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и сам 
теле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнав 
ње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била г 
зната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион  
на летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне ше 
 научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и пр 
лавнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, 
еве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је ча 
ни.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудно 
 њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непу 
>Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 
дина; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана  
година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године 
смо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог 
што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, т 
део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва  
иозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не з 
>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече чо 
pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак 
та; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао 
х заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да гово 
роз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у како 
пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је 
ос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што је 
ла и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест,  
згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попусти 
у пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем је 
збине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његов 
у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу,  
 су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Ри 
.{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати 
get="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа 
шаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није 
м телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама н 
дници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или ка 
ог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац 
е овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто шта 
а била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref tar 
ихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па  
лескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учи 
ме.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђ 
ено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову 
да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим  
апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и  
апредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога  
да.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих о 
свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и пре 
би Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу,  
е величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток  
"graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави прем 
а тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не може 
tion:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча об 
>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима  
ности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела њ 
важује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво поср 
/> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста из 
у убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да 
аисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој си 
десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима прир 
дске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим де 
а — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо  
ојој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у до 
а и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а мате 
 топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погле 
божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204 
поху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone uni 
...{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога  
ен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је посл 
ељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не тр 
утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада плам 
е вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунц 
ло по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на ње 
На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини ил 
хће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{ 
очена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на  
верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецн 
чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у св 
, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а 
/note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: п 
 <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је 
..{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло са 
менитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прил 
; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и ат 
аца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема 
ећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година —  
сивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке 
их небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div  
их небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, д 
иниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени  
ав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и  
>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде  
 његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У оно 
си до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у  
авимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са сво 
овања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису ника 
ја је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине оног 
о има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има 
подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје саст 
близа онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је 
ре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и њего 
еркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има  
ма нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио 
трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и м 
лико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни п 
ем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчели 
естано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S 
 тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега С 
ш пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, 
а на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу 
, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао нек 
увари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S 
уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се 
.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељ 
их су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — не 
} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у са 
от на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечит 
 нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени. 
броти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, про 
о џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај ма 
сторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима  
и облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше п 
; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одист 
змеђу Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Л 
ад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним 
p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У ови 
 реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страхови 
до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гами 
од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинил 
ни; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па  
 Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде  
i>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г 
 Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку ви 
до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујн 
м фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме кол 
договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже желез 
је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њих 
еднога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Са 
више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} 
 Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз неп 
ових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробно 
су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је  
дбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина сна 
ако су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и 
х равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на о 
ралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; —  
о.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Зем 
на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p> 
трчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, 
их стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око с 
град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад с 
 да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S 
онада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „ 
илата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове в 
на жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и прел 
на, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, 
ља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли 
ва цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је  
а дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је од 
а; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваши 
наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним зв 
="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога 
ко своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог  
а створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створи 
 што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног орка 
 не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и 
 што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то с 
роида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша 
међу оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Зе 
 видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Мало 
их малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујун 
на небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S 
ичила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамор 
е, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом бил 
ази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вод 
у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурам 
на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То у 
ом.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, на 
чку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не матери 
е је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је о 
аца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе 
милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих сти 
х система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род и 
ера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и  
<p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и ж 
но ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрен 
това, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <m 
ом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству свом 
епшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу ни 
годе — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S 
тотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царс 
о се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пут 
ни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се з 
 обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и буду 
ј примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ва 
љачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно  
екинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посеја 
аје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено су 
ва месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 д 
прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога 
, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте ве 
 Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322  
 од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи  
мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем гол 
ра упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцр 
te> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</h 
родне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и  
нице између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Па 
 и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга  
руба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних  
тина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговет 
отово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте  
двед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмеш 
ке умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда д 
 Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Ј 
здом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајни 
Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S 
аше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их  
ност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном 
ти миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих 
он влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он в 
које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Ам 
слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце 
ити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да  
Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и 
ежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, 
то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Мер 
ote xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и 
мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изго 
плом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризо 
бројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три  
на звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута о 
 њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, 
 Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, до 
е мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све 
ним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мези 
римитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи  
а самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном 
 ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете 
ати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечит 
/p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу  
је, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по д 
им златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона ви 
лазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба г 
дине и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19 
тиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="18 
миле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрест 
м ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злат 
едведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S 
оме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољ 
а била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светло 
о: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао д 
а</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сири 
ју све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и бар 
елескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној ц 
 да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се в 
ростора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме 
м из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — 
ло раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одго 
 <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности 
природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Б 
0_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени и 
емљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни  
е беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног,  
 и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас 
ла се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радион 
рином крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се ук 
у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лап 
Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако 
ртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту он 
ње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — 
светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се 
нету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 у 
искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном  
га; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светл 
а испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породи 
 из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних 
о сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и о 
 на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи о 
их узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости 
Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него  
нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни  
ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно  
 ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духов 
а савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био зн 
нас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика  
чки изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних ка 
ладни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну зан 
стајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви 
ло она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у са 
матра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, ка 
од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику зве 
 у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло 
ћне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни  
вописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо вед 
огодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебој 
раме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара 
а по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише 
пињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су 
ове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедн 
на, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији  
 прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и мн 
труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свиј 
ј мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подиг 
епних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа ви 
бри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чув 
разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ д 
 одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хе 
 сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунц 
рио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам  
аво не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети. 
ародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева 
оји је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шт 
ну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова плане 
гу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, прост 
е спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>М 
нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се њ 
а још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора  
метријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по 
друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног з 
 и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што с 
ко испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{ 
hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где 
љском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научник 
о у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа ви 
 остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега 
је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец  
ај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S 
ају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци 
} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари а 
како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће н 
 ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте  
плекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни  
оје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блеш 
одину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, утки 
ове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, ј 
, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве свет 
која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам м 
ини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гас 
неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеу 
о са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо  
оче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблаг 
дио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{ 
и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске т 
 томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног 
д владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко  
пуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наш 
Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет 
це.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад им 
нти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p>  
..</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он из 
реко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до к 
после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је 
унчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је сим 
ила једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, 
ји од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов д 
тања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једн 
део; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Миза 
 опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Ве 
чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је плем 
унка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и о 
но нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кр 
ту гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки 
меник; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остал 
вапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдари 
зван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Х 
за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пр 
, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговор 
 савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне 
 је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, е 
едан читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И 
аторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе св 
ко исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у жи 
а небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S 
 сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио  
лаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она ниј 
зебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Докт 
м на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли  
ицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити 
трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад он 
сном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватр 
каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи св 
авних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће  
што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у 
 Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африк 
н Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после 
анине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усија 
научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њ 
љке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичн 
ма ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и  
ебесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N 
т како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој разл 
ца и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе по 
Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: пи 
оказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиу 
адноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање му 
ивотињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васеље 
оја постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између 
служили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајућ 
а и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела в 
је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним гр 
мбриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те жи 
ене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова пов 
 хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели  
.{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нам 
 све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила  
то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца мож 
 xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово  
мља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега пр 
н пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман 
ори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних рав 
азују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом ша 
и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и мног 
, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, 
, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" 
лони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале 
а буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царств 
олоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> < 
ца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљ 
етога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне м 
воја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких  
зоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити шт 
 n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све п 
ним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено н 
ове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло  
ста анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и н 
ече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се 
секата и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагородни 
, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школск 
везде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем не 
у и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и ме 
ско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; д 
а многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> 
 меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и  
лона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа 
дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, о 
от лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доц 
сти, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.< 
огом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је време 
не звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина 
а дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n 
ом и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано ј 
Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони н 
и ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, р 
н је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој 
 и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољ 
сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на 
е готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелиге 
е оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две ст 
 светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то  
меника онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, н 
— од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш м 
ад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде киломе 
 се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у живо 
иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог 
 и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекра 
лост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет с 
неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао сло 
капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсо 
SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару з 
ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те п 
на.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџ 
го моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш д 
закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царств 
тилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну! 
 n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео н 
, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на на 
љиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му пр 
а миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и завист 
 што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера  
рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде  
их планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p 
а знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, ус 
и, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то са 
оћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других 
х и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенско 
ат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину 
 нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а  
есо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год ње 
још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две 
 ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да  
а у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлос 
e unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство:  
 што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега су 
тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман момена 
година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова го 
е његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 на 
да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас 
и каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише,  
т и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана д 
них, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он 
 главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде н 
један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црв 
ј само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој  
ада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу з 
ва огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у 
исови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Ка 
нуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за с 
око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешт 
видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Вели 
то са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско  
ажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и биб 
прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађа 
њући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S 
 људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових,  
зованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе та 
{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати  
о,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> З 
 бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесн 
ороку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо б 
Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи де 
и извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на стар 
научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85 
ши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде 
После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио... 
то обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p>  
иуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну 
зија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" / 
ма векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једн 
ј силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај ист 
олеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у 
ља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад 
дузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је цр 
 сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произве 
 и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења з 
ро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили п 
е земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна колич 
што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инк 
некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Су 
д тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, упр 
е праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве  
жни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам;  
 Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски,  
ски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи 
е угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса та 
 за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћу 
ога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне магли 
тво Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по цел 
езде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног  
природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје 
 казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зеле 
шевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ов 
ламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давн 
 чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њи 
венога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на о 
нда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадур 
једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло  
 не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се  
д свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неима 
ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керови 
ов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустош 
м силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, р 
песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља  
риродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштриј 
заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а  
их момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беш 
ини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће с 
а миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и по 
оље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље  
г сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народ 
, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде 
јпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино 
 види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико  
ровима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постал 
врдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Зе 
извео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне м 
 ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" 
ор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у  
а, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминов 
е живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" 
е; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш 
 се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне фел 
адао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што  
енадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој 
 су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођен 
оје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију б 
крајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што  
је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим укази 
але пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружн 
ла система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планет 
нце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стој 
 уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зов 
Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе кул 
енима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се  
 друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу 
воме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко 
 њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и 
S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је 
 плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!. 
ђи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у ов 
ад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли 
 Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи 
овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p 
о окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од 
днос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке  
 тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет го 
аш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па д 
на јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с  
е.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поуч 
ала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве  
ле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то бе 
живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора; 
х, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{ 
 замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величи 
 и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, т 
е, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="1 
тила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свекол 
ска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних  
зде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — неку 
Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све 
 target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрс 
 момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти т 
ра изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{ 
ије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органски 
каква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остал 
две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону 
извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право 
као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и  
 „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи  
ветлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то зве 
угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око ч 
уло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да  
а натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мор 
-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефо 
, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, 
 Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84  
дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљад 
копа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје 
на оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа њего 
ај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда  
рба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје. 
х палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</ 
с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика 
чице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би 
тски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско  
 часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био 
ма.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између о 
а неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела  
, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чу 
ијусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који б 
!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Н 
сторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то с 
ажити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 ми 
а ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светил 
вездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земљ 
милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна  
аша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Ур 
на, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна ма 
о „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васеље 
Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Су 
та хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних 
ри велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан 
оче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то 
{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то 
е ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имај 
а један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете ка 
ово гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене 
 много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Г 
но место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са  
ог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две п 
 и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема  
их „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знат 
 се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам св 
 и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад тек 
начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем 
 ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сир 
даних јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што ј 
ти, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефиње 
давао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о тра 
е дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихов 
 као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље  
.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S 
јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!. 
 се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и 
га, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна л 
њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени нек 
О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може 
д из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника о 
 пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један д 
ецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} В 
онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила  
арава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања 
о га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде  
адовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженств 
ова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога о 
овек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, 
те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење,  
Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душ 
 и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осет 
а то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну 
ојима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</ 
стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном сп 
P19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосл 
} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, кој 
он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а пут 
 давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна веко 
зде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То 
формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, за 
у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; 
и огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на  
чевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на 
мадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као  
брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149 
о у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш 
бразована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарај 
ни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумре 
 пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањи 
друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ 
о се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: п 
мену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све з 
е материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог 
очињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68"  
одени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрело 
{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста,  
надно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повр 
ла из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада с 
ику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у  
ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па 
ца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{ 
кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађењ 
га хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- c 
ки: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа 
о су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме на 
нији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — по 
S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, рас 
} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба 
длији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, 
у астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи 
и данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној 
зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површи 
оме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половин 
/p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ  
ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изра 
јавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су п 
 на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и оста 
Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној п 
оје никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд 
 јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако  
анинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се  
о четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо,  
изу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли он 
ветне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидн 
 племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ пр 
и две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрд 
е што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост они 
телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног. 
угог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилост 
их горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци;  
ојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{ 
 њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и К 
и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирис 
 пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова ве 
ромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окре 
, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте  
мљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и у 
 горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са  
е патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто ст 
екида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: т 
су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слуте 
, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејак 
!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и пав 
е Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара нај 
ли с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни 
иљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове  
но, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисн 
 — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!. 
ет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, са 
S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подно 
ља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“  
milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег 
ља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, 
} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су п 
ело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ва 
к се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила гото 
моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати. 
 некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ из 
рао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно 
 капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом  
 отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи 
цу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго 
а ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забав 
епо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирск 
те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се 
венкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело н 
фесор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово с 
остоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света  
рупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују 
.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете 
их и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућ 
ви заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина 
После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори 
небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше С 
вник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанств 
зна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.< 
замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму  
ла — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провел 
 страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје —  
hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, 
 /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ј 
новских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове к 
ашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он. 
 Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлос 
е за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Упра 
 крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним 
нски кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није ник 
а <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви 
ачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у цело 
 се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалнос 
 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио  
х климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујн 
свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} 
ва:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало ве 
 у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребр 
она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене  
а!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом 
сто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види 
ок је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постан 
ти; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрен 
 дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узне 
pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворин 
изарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврт 
станци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве 
 од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килогра 
па су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} А 
 — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> 
а, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду п 
ра, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у 
ам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас  
 били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратов 
 у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А 
унавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најј 
е једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{ 
ше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи п 
 гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непр 
к, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном ша 
о морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p 
огли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прв 
, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом  
ћ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духов 
гој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји измеђ 
морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљ 
емље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, о 
ља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 
 оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају  
дама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш 
лике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не с 
их планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</ 
ма, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јуп 
већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је чита 
р су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује нег 
е треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на др 
досни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити је 
аца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити сана 
} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бит 
ма, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим 
беси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одјед 
илиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад п 
рачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је 
 сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и све 
 до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањи 
, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} 
н је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Е 
 тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што  
исто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа п 
а би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Не 
 појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити  
у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу 
ој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његов 
г господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с држа 
 и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не зн 
питујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па 
ај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не 
ливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">che 
та, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да по 
ско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те  
о и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свиј 
деле Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше З 
шао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, т 
 велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само  
 огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога руш 
којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора 
и човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то ј 
уке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе 
епоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопаж 
, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад в 
и свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила ро 
сти, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавс 
нске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога басносло 
елики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку п 
његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на ли 
равице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће чов 
и Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца А 
вога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној нео 
да</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфер 
ичине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!... 
ко би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод м 
 како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене  
остор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, к 
 више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мор 
на становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градови 
 сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref  
ји њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су  
идети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право 
>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S 
утем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — 
уних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године 
храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече м 
ад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајн 
и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике 
 ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати 
наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћанс 
се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда 
ке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи —  
икаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види друго 
 нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његово 
 нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је о 
мље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло 
ит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнит 
 од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни с 
 одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по 
у давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и севе 
, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризон 
а рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога ду 
ести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није бил 
аконима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и  
 и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у 
 неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка  
м треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим  
 ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумо 
 је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> < 
 ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у 
шћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих  
 што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" />  
ом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину осв 
јмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и 
не милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површ 
/> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћ 
еју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учин 
ад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опа 
о они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као 
спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> < 
то би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске наслад 
ећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, ка 
анске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекр 
вирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас ту 
 баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не ус 
ву породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он 
опеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> < 
лепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увре 
одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{ 
сеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то разв 
а о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и не 
аменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то  
итати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном оде 
шенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи и 
у а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога 
и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пиштал 
како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али ник 
нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје 
<p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег  
је?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је нај 
 где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, свој 
али и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли  
то је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане т 
ику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, —  
Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зја 
Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости 
ма све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних 
S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној цр 
алхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поч 
ма људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има љ 
и небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Пол 
ни не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, е 
и дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type 
 смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је ст 
ли, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког време 
текар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Муз 
јушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман! 
ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у св 
i>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило ка 
..</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на против 
еве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сест 
кано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унао 
 још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кра 
сило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себ 
у, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша 
хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он ј 
о су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су на 
ове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, 
ктичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природ 
ош није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је 
а врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже,  
екова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а  
 главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> < 
} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него  
е, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног  
и су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених зако 
астурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по ко 
е се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — 
све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на по 
ер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу остал 
 лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, нес 
реју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти 
на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувар 
о њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили 
е.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега п 
ађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су зв 
им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном ј 
ају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближ 
<pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам п 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Д 
ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, ка 
пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљи 
ана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} При 
— око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> < 
ана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његово 
броћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове н 
— на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S}  
 као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} И 
ој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом п 
тричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршен 
pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављ 
по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети;  
амни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стих 
га, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може ј 
и континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква  
који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињ 
у се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушн 
тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом пронос 
ка; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни др 
 и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозап 
S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну  
кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики про 
ај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њ 
ом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а коли 
овању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу  
да са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је ве 
Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни П 
оју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљери 
ве лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазве 
 и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче 
них интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизаци 
 је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово 
екаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....< 
о бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизац 
оји је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромн 
родицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то зна 
одина; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свет 
 скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“  
ред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви 
о је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Ам 
ше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали живо 
јета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви 
 — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 
 обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то  
новатим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће 
једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина преб 
ћи узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је 
га божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуд 
х џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске 
в дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Њего 
мадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространо 
ве године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога б 
Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с ов 
н је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи  
годишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај про 
, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних  
вај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо  
те реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивој 
ћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој  
во где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!... 
емљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја по 
еђала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде  
 Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у  
творили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p> 
жак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од деб 
недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, кој 
 нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то  
е много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене  
ово претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти навед 
ци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник кла 
огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="17 
бесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неи 
дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне г 
у убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и 
ти и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито он 
догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се в 
де јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама год 
светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у 
ам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу  
инациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним  
ом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у 
 да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} 
која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9"> 
 исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је це 
ља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је б 
иде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери 
ма препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети в 
p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се 
адгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и 
право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи оста 
 у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па  
а Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он 
је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богов 
ва, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио пр 
острт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд наум 
асов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање. 
тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и пр 
пеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њи 
х уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једин 
а сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зр 
е дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се о 
ага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p>  
ме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био 
пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чар 
да тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су  
ору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малоп 
а небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На не 
вом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њи 
еминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Вел 
ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећањ 
target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана п 
ц од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенк 
се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Он 
бо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде  
 тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небес 
ве наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева пој 
 једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то  
 то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и 
ти, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је ви 
теријалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" />  
у сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њем 
ме, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већи 
опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак 
> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узле 
ано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне у 
о од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме  
ема оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и 
ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој беско 
а су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Ел 
лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала  
ов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајниј 
ше до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплеме 
ренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да  
ишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију прола 
ne unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети л 
овници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на 
020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватн 
личини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бес 
ле мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконач 
дито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и веч 
ег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети, 
тина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли т 
 нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао 
ламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог  
 страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно 
ео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљив 
а највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној  
им предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће С 
о 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу остал 
 после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњ 
 колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширил 
тлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим 
 Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ см 
ез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царст 
Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p> 
 ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људ 
 што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нис 
ица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна  
з његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} С 
ростирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref targ 
 са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици 
ећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из  
реће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгал 
трава.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у  
није грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога жени 
 како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: кака 
p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одг 
ога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју 
свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тај 
у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро 
кве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је ду 
иди знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у  
звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Ар 
г Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Су 
есним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма д 
ку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не поз 
онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још  
_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова 
 Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана  
} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је рет 
но је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном те 
и још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и дана 
консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то с 
лине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхл 
стојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео ова 
, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S}  
...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке 
 и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p> 
rget="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову  
прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у 
е је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /> 
 па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p> 
ти зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> < 
ко кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу п 
ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбур 
е Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћ 
ину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, кој 
ца, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек 
ије више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене  
о; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела тво 
у у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој зве 
ут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Р 
е, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одј 
 доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога забо 
вога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} 
ечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни сврш 
 да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је 
едно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени з 
олико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни м 
их сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју свој 
 бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, 
ј ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди  
породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје 
 у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се  
, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" />  
 потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него  
зите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту за 
 знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и он 
ника надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале 
а једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпростра 
вом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно  
 — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је 
јпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретос 
ашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурам 
тема; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и 
{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што  
е, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и в 
ет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астроном 
на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости  
нија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема пери 
оба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобн 
>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!... 
нижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадр 
а, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, п 
 двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она  
ога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној  
ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом ј 
ласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и в 
асов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би чове 
ва, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљив 
ило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном ц 
на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту уда 
живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родо 
0_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљско 
што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни по 
 је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни ср 
ло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безб 
 објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што  
{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта ј 
и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито об 
чито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање 
вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретањ 
S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, кој 
 сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А  
— Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом П 
ама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна  
о је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов  
о, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе 
тово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облиц 
 неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се ја 
ишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умов 
лемом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим 
 одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, 
је у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак п 
оспође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као  
{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема гран 
 брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших ти 
 су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она  
асељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој 
к је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, св 
војим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле  
ре гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних 
ужбу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу 
алијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} 
јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван северно 
 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астр 
еверној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разг 
промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је  
штој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" / 
око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мрамор 
ци ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34 
</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а 
исму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45"> 
је више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје д 
оју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост,  
онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати  
 Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој т 
ра Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може  
то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупч 
.“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје 
дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у ј 
!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада 
 боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чи 
ова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби див 
живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју гла 
тале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола? 
те жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p 
унцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наи 
и?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сун 
д нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра к 
Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова пре 
јања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи 
 ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“< 
али <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадур 
оспод Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састав 
и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети з 
Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и па 
е</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана п 
Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризон 
ћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и  
а овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Коли 
 утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па 
то се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледн 
ав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирис 
ној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за пост 
5">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ов 
водила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима узди 
е опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као  
ом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавањ 
мрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав дв 
жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у он 
овати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ 
ега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна  
тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела 
 бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б 
е Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана  
ријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми  
" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завири 
т, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица  
 зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим 
жа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система ваш 
 а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од  
би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S}  
30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља,  
у стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не  
ападног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим  
— нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интел 
 вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само  
орија наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних  
нете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја 
вети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један 
 напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада годи 
раме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим ј 
од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је жи 
ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они м 
азјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, 
, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија  
огледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је 
ело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је  
и зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Бо 
неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је 
детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно 
детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један чит 
па кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог б 
; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у све 
оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друш 
о уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачн 
 та се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у  
 није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом чов 
сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнул 
ода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанств 
 вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито крет 
есконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а беско 
их година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се  
гу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" />  
ра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки  
оћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо! 
амо да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чи 
е само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и др 
ом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на ко 
сељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије п 
 онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови 
oreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на  
е само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресто 
ећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају чит 
аше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бес 
зумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" / 
сетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79 
да ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је 
ну причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е  
кој лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте  
анства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде оног 
рестоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Н 
ив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континент 
све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде  
и, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном свој 
Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад  
асни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави ро 
ш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на 
 и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као д 
куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разг 
цао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном  
цавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове 
и једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој в 
се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се 
ма умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни из 
у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим 
вој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подзем 
учини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњ 
ма има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно п 
гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова  
ним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="chapter" 
ах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на 
ураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је  
</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире бли 
виће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земљ 
 неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчан 
привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни коло 
их општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу 
, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирек 
 материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су 
нова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога свет 
ромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконач 
мена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и 
че звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на о 
дона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краље 
тој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоис 
ждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а 
и који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Корд 
становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; 
 један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на се 
ве умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај ист 
 тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и ка 
зликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S}  
торији свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртв 
м, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{ 
ном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморн 
и ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone  
ресто Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што  
 рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Зе 
дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто 
 нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш  
 некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{ 
, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царев 
они били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина н 
е фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што 
споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам. 
ече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај  
у; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и чест 
..{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а т 
 хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и дев 
нца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну е 
 сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, 
ва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и 
ога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зел 
 Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то ч 
 јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању 
{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, свој 
апрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их  
и упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и дав 
г века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињућ 
време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="# 
ализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то про 
 стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање пома 
ора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних з 
 им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу 
идон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалил 
ада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око су 
ади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама шт 
овољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p>  
тој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — 
 небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата 
аласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зеле 
идимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По само 
ј одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да не 
шко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S}  
 не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо  
оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваш 
ога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти зако 
ара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне н 
ора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове леп 
моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, ве 
ехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Ит 
знаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, к 
у и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> ст 
 пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога в 
х наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве 
ило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине  
S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сун 
нио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S}  
анем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две пол 
ре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје сувер 
ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ нас 
елезом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу 
ска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће  
n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда кл 
ријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови,  
 и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи д 
да и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда пла 
,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 мет 
које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој  
 на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне ст 
оји су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкч 
ц мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој 
 се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са  
 гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако б 
време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа 
ћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим 
сељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} 
ди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па  
е бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је једа 
који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S 
е прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба заприс 
 његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величи 
е!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ни 
маш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се. 
ровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао ј 
вите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њ 
ги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сун 
е ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да  
дурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>К 
мо да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора 
м и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадурам 
судан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, 
вернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медве 
орени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој наду 
чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" /> <div ty 
ешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је ни 
ање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; н 
ад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим гор 
гова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по 
тељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то бу 
де у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна  
 хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразија 
громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину 
је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе план 
о, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразум 
ге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу теков 
ултуру и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и 
вени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више  
бе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ 
сне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али х 
гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему т 
 ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни мага 
ежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за 
ећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили и 
ао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита 
е једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дарино 
.{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планет 
 време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: ц 
ватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће к 
а; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилил 
бразованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене то 
, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан 
ти.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје сл 
корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га 
колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва в 
 тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога д 
једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних магли 
тиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-прамат 
 гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен и 
о се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа зани 
ни једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и 
а Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чек 
а иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit=" 
 мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје п 
бјави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској 
сијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег 
ој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод евр 
тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух 
 природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се кре 
ене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљино 
е је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови шт 
 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј с 
и, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса н 
о шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова  
милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија вас 
„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владав 
} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Миз 
е смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прил 
но минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљ 
нетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даљ 
она виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса  
им Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мају 
емо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенс 
, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не 
 њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљ 
признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих ми 
 али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна 
ње ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S}  
 црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте темп 
рнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све  
вног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{ 
<note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
ћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи о 
их предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крај 
 шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварал 
уће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:i 
ље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на н 
тити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном  
ј Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на с 
ожје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми и 
стак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва ви 
емљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једн 
о мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{ 
мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по св 
</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, к 
ло изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док б 
ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне о 
ити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од к 
ине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом о 
уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупа 
мерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет наст 
 давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо  
еној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништ 
ет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са сви 
проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети  
величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо са 
чи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, 
ише бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе  
ратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера пред 
ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници 
вали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То бе 
селу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, б 
 ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи  
е вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и  
та...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и он 
те ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског  
 погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела тв 
особности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазис 
егледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Ос 
 околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала  
спознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану,  
ра Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке  
 је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела с 
трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље: 
ебесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет  
, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа  
ог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Га 
имну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћут 
провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="c 
еко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан таја 
ака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко н 
вно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} 
осторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре 
ту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао 
тити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од  
змерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда о 
 вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је 
о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа  
 и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој 
 левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих п 
аших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутну 
сов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота сво 
="#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељени 
уди, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекар 
се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, 
 телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се за 
ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну  
томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца им 
е неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, гла 
p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Е 
и, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небе 
назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом сп 
ове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нем 
оде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је теж 
И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, од 
заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону  
оз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он 
902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </fro 
цопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На 
она, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једв 
славније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најсл 
, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... ре 
ерава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбр 
акав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 кило 
 као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из кој 
 порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бац 
еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихов 
царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 
ог колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад бл 
сно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек наст 
и су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме веч 
а кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се 
lestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико в 
 непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и он 
е више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене ти 
ило, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна г 
ца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико  
итој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је свој 
оји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи  
S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторија 
оји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то не 
како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, с 
жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Ко 
ти се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у 
арнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{ 
к се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те од 
и ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о том 
 Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова  
ветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планин 
мају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, к 
мо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за  
е ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ов 
з Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Р 
а прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi 
 улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста 
унчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у  
мисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују св 
 из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по в 
некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипр 
не свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћер 
окажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо из 
 <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога в 
ем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може ист 
ихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небе 
њишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче  
азовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што  
дсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви  
вне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, оти 
осле, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне сп 
ни све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам про 
се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао. 
а крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметн 
личанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образо 
асима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших зема 
коме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечито 
из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих с 
еса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога н 
у — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi 
ве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из 
<hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве< 
 небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се  
а, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!... 
оказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој изв 
ако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да изд 
ма<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато  
ор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија 
 столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је д 
плаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе  
/> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, кој 
пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам и 
 неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромн 
аста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су чит 
унчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путањ 
ичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и 
 неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних систем 
 ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљ 
hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако зван 
ке, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зр 
исати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <mile 
образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане сис 
те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прож 
ле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри,  
ана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице;  
пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљал 
ме да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А 
 чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, 
оде!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страх 
екака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који св 
не Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста  
морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту ц 
ева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадур 
веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли к 
ус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала је 
арада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до с 
кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, хра 
то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце  
 она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па 
ије то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је л 
авиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у н 
док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком мест 
 мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађењ 
ква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад  
ове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим ш 
 што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непро 
{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавај 
ека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по  
шене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити 
На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста свет 
астао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини 
тате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљ 
Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на проти 
боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и  
 пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства з 
82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима  
е, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам  
м западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перз 
је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провал 
руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> < 
ездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица. 
љине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну 
се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је  
су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из о 
ичиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева,  
а, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је  
аставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних с 
и су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца 
вра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, А 
S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо  
је и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине 
унца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунча 
 какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни  
то се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне 
<pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у оче 
 одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n 
асов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" 
 Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне мно 
онска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно ј 
вали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S 
ца.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једно 
учник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85"  
; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено  
о угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} Т 
отворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био 
ритворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер  
о није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше С 
нетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте  
онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, 
ан себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршен 
ко Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да 
p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посмат 
 се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезд 
згубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само  
ну — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо н 
н, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето,  
огобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су  
ише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, реч 
сељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што 
 појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освита 
браћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њи 
туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та ос 
десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда 
о.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте 
боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да це 
ан неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што ј 
 је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су ми 
ло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена 
а северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светл 
т!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће настав 
шао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза 
ечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дођ 
е му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу д 
 мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!.. 
мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда от 
 опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се н 
} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палм 
 будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је 
 управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам 
а истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најс 
окозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам 
 је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и посл 
нео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату 
абележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици  
20_10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт  
акле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на он 
м све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, 
на и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>. 
 да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова  
тема; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава 
роломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада,  
аклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, ш 
ећих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законим 
а мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још  
о је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="# 
м блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове 
два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце 
ерважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли мл 
ој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да иг 
емне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога 
“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не д 
и <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једн 
н није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> 
 Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски л 
9 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећ 
је су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне магли 
 великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И  
</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, шт 
 у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи,  
ј деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а о 
, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако по 
и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова у 
очивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед. 
мо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} 
 Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету  
ода, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амад 
 десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина. 
о, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде н 
ојима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, 
етле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и  
а пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се не 
еном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови п 
 боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} 
 кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да 
ете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да  
новатог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновс 
Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у  
/> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома 
а живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{ 
а види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Д 
{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} Пос 
видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је  
а, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на 
че ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док ст 
вине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас  
рвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ  
њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви о 
рен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту 
светних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те 
 храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у  
их времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а з 
страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се чове 
има држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, н 
не континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ов 
 њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_N39" /><pb n= 
 поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили с 
омном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовим 
И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од зл 
касти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама ок 
и на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по к 
 тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин 
хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, при 
водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна мас 
оди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли сам 
} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Тре 
већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} 
да приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p> 
раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и од 
елокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим канал 
будове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се 
 правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се 
..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по фор 
аки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви о 
ма; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — б 
купа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личил 
 гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref t 
ској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, 
ици, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад  
 који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих по 
 огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S 
 они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да он 
иту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине 
 твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" / 
сељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једн 
е, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас 
опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварањ 
 то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало на 
пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их им 
сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планети 
овању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељ 
некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед ко 
рен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовањ 
лази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре;  
 потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n= 
ога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закон 
ено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај прос 
...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требал 
ору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани  
 и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепш 
 тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n= 
ор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор о 
 Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S}  
сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек  
атрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни к 
вали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благ 
х палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, 
, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне ску 
а квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до ств 
е икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што  
гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома ц 
 другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чин 
погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на наш 
још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само ј 
номе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно 
поменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чич 
И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сја 
бинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Миз 
ај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега С 
 — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у ц 
ан, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведр 
ичје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити д 
е нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима  
 небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небес 
онос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није мек 
з другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“  
нти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на З 
...{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се 
шта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S}  
се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на т 
ној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то  
 високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.< 
ке пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би 
оме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{ 
десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик н 
 /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је би 
пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе 
p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипа 
тити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Ду 
ебесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ д 
осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није 
.</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање но 
не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке 
небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите л 
бљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама наз 
јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предњ 
<hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</h 
ити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчан 
ова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се ро 
таје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила св 
 Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — 
/> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огле 
 широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога 
што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отвор 
..{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се уп 
далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоц 
на милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поре 
роја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то н 
ој простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="* 
мо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица  
не две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљ 
ен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него 
у све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и 
ио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то  
 то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је она 
!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље  
бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао  
ote> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о б 
обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену иску 
ђосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме,  
м росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ва 
етлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну  
лкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, на 
ени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и нај 
ица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га  
<pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола  
расите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је 
в у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога  
нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блист 
 све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што 
ушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога дан 
estone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој п 
 животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најб 
 Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још св 
ој и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ва 
вако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано  
јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <h 
 Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, 
т пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече 
ека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разли 
зном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id 
едокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула  
у две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, види 
алено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугореп 
две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — глав 
ни свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна  
ју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n=" 
 вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна п 
жују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простор 
одица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше 
их Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо 
p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пр 
ховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ши 
на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Кап 
га индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако 
црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је р 
ој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и 
ти и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- cap 
развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једн 
а система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} 
да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина  
о, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи  
опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је са 
ти споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то поро 
, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам мог 
ескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције лова 
 они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP1902 
северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона 
отрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је мн 
 и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и 
енути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше  
а мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162  
не — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајуш 
 нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша 
их саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на  
јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују ле 
асов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина не 
...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} 
исли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе су 
раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат б 
е поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики 
ило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не 
 и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми  
 наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није виш 
ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде  
да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“  
ети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет з 
зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с 
Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} Т 
рви дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видет 
 као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигур 
06 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне к 
онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак дол 
ме једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим све 
ља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљен 
гово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је бил 
ко као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n 
гову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу 
а се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Как 
ном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би 
 засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на ис 
рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, ка 
{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, прона 
хије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гран 
 прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела п 
{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N49" />  
 једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву  
 него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за некол 
ога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је прост 
ник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре  
ова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанча 
 његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка 
тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то  
амних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у пит 
рца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње обр 
обних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу н 
иној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ науч 
нут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био д 
ду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и п 
илимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један т 
вим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе зн 
ката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднији 
 левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се мог 
по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо  
број индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, 
етни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацин 
 Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних 
о и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не 
оти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека 
 да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени с 
ио, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће б 
ости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, 
естити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиун 
толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су кугл 
х чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„ 
пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на 
ше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се не 
 један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" / 
а, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих члано 
узима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурам 
 и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ов 
вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и пород 
ут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} 
ћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу 
 n="SRP19020_7"> <head>VII</head> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса с 
осматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивог 
дгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, 
или.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт д 
и вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="1 
ао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владав 
јих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у 
 пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{ 
е више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазил 
а природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да п 
рико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што 
око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</q 
шим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и 
, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео уз 
никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним гор 
ма и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизаров 
смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој к 
 таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов је 
је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје с 
е лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездо 
<hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="2 
Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знаков 
пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодија 
вљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па 
 скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7 
 толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да с 
две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километар 
уњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезд 
ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајс 
гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него  
 појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису мо 
 тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много в 
, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{ 
нам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја 
о, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта з 
 је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је  
привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венер 
оврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, проне 
ан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега раз 
 опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу на 
, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновск 
оје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студен 
не државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани п 
слите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим о 
 Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечев 
 појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао 
е бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула п 
у у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене мир 
иријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно 
ена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_N21"  
 а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, к 
е слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огње 
_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У 
ви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу в 
рти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне ко 
>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит 
лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи  
, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад он 
е ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не годи 
м страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто 
ивот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде наш 
о, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумн 
ог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска стани 
њавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба 
у ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што  
више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле  
е ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узви 
и, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљ 
ентар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун м 
ике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од  
 изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ног 
ilestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дел 
а — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, 
они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их 
 слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је < 
тање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена суј 
у ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји 
а свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни 
ront> <div type="titlepage"> <p></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НА 
 ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се позна 
S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону  
на прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у јед 
 љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га 
 тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одго 
 деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима жи 
им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена пр 
ати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почел 
е мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n=" 
оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} 
ного лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref tar 
е кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над  
илу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада 
егову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу св 
вама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојм 
ли људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци  
ве вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Арух 
ебе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду 
тове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима вла 
ас им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома п 
тни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента 
b n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на ком 
ће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, 
{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Ш 
 милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелист 
да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“ 
ју, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових 
у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у 
асних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је  
, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у гале 
ли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено  
; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и јез 
ти већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за  
 исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је 
 питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упи 
де, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљин 
 и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у  
 је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива 
о, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џена 
оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека им 
у једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мр 
то ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем  
ом стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облици 
Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16  
ет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и сво 
ом раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним 
у до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земљ 
змеђу та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не з 
своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Б 
"SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живот 
ном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у 
маре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла  
е велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има 
царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и ду 
т је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у п 
дника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и плем 
овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиља 
ребало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица н 
 па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прил 
и су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ов 
{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47"  
го питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки ч 
 који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има и 
 и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела  
{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их к 
Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{ 
ати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обаве 
ога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звез 
ра.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун ниј 
ријални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски  
јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} О 
а, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од сво 
тудени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре 
6" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајна 
ајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xm 
,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавд 
 сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна 
о, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрон 
 опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, ко 
едну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет ми 
лико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће  
ирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немер 
аховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај  
ородице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе- 
а и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсо 
е хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским 
е општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова 
ју не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудос 
ланетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си 
.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно м 
иљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која 
ладићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој  
а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунч 
ебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прил 
его сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико 
нија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од  
з треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечево 
е се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Њег 
о, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од ко 
ђу тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој  
казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи 
сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јуп 
n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Из 
 кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га са 
нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, ба 
рам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су  
i> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Маг 
Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{ 
ато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оно 
.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник 
тране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи се 
устиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, 
 даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је. 
 на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и св 
атерије....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има  
, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које ч 
у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезд 
 Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може ра 
 ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у њег 
есна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима вр 
 и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, 
у а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; н 
о претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — —  
 познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчан 
знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој 
 да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних 
а ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S 
у славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчан 
 г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле н 
а иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <m 
то чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. 
а и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намрш 
 са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо  
а, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела об 
ј задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и  
а.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 
 али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S 
уг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу ил 
ца, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду ск 
иблиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних систем 
 се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са ц 
ти суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа веч 
ију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Г 
аш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви  
 јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубоко 
ма једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" /> 
 онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и сво 
незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова 
а црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најле 
мосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим  
e> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобеле 
..{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S}  
з које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања вод 
како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршен 
 да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од 
RP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито ча 
ови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} О 
и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и 
гњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који п 
ме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, во 
е имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли т 
з <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60. 
т-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме о 
00 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови  
јему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И 
ао густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови  
мо некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</no 
</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи:  
</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi 
ница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености 
олико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умн 
 има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и так 
вота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског 
име.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индиј 
head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је ка 
ли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкч 
небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје 
 нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то ј 
међу <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних 
{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ 
и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије 
о два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна  
Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетн 
ано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка ве 
их и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет 
 себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесн 
сне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти зако 
чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубо 
ао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што об 
исфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисм 
емља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани 
их метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се,  
ије неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславниј 
га младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп и 
три, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, на 
реко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништ 
: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам  
ког библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубина 
верситету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке 
 палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна годи 
 дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није би 
Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној б 
дате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мисл 
њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја 
сенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и 
шећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, зби 
Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали  
мо изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој 
Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча об 
 се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ств 
изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева стра 
t="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег М 
се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у 
божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред 
да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини 
маш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што не 
p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе ни 
p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интели 
</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек она 
ен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово с 
ет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало прелива 
 прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку с 
мљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете в 
ти били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срц 
још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите ду 
 И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на ваш 
ивотиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у исти 
иној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је ил 
е давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то  
f target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу  
ити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њ 
витка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово,  
рађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разли 
 не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону 
 приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, 
 рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање 
 ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових обл 
а сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да  
 силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет  
итељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа т 
о неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину не 
не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је  
очетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Б 
одина, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку ч 
а собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог т 
огу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мисли 
и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кр 
300.</note> <note xml:id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</no 
ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Хариво 
ећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није зб 
а хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њих 
 керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Ве 
 старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара, астроно 
тавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци  
ших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говори 
И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књиж 
> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна 
Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркур 
еобично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улаз 
сјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река 
е извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јав 
ам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш д 
квених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска кру 
у полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су др 
</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба д 
и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда ча 
 се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси  
 јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваш 
нио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе  
 највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима о 
о Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој стра 
ди, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске циви 
четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ов 
а него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и пр 
ела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p> 
стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чох 
д пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још ниј 
arget="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине,  
е термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљс 
учност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њих 
ојој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по приро 
Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је  
ње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломеј 
 жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене 
 безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле ви 
ека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузаво 
е питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и те 
е.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и 
мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати  
Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније 
лу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце  
А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и 
никову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спре 
..“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у 
:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена чи 
N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском. 
су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме наги 
 неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би г 
20_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме с 
ја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, фил 
?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лапл 
говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да  
це између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Пата 
н.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког ке 
ика, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и ве 
елативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над оста 
 интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша п 
е да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; нег 
 способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом ј 
ју, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а 
мињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије 
ру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то св 
уху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога  
и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и 
S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико див 
одостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека в 
нито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није д 
вршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него раз 
, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичм 
а нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног а 
она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мис 
о од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим з 
вини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан  
ош пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту;  
{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар би 
ма граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сја 
е његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљ 
дици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Су 
тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задово 
као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењив 
т исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, раз 
ле мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети б 
ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечи 
ном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову пор 
а ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њих 
десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви  
букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S}  
ло криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Хари 
ве лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност 
ло и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви ме 
та му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилик 
континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква си 
име своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали с 
 ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злос 
дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим 
ној радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које н 
а; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виши 
Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се 
божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Копер 
Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прос 
кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш з 
емљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину дв 
ад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељ 
да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на  
временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај гр 
сле овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“ 
 се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској с 
, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времен 
 вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да  
у над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>свет 
га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па  
b n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{ 
ивоту њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чуј 
двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ,  
и и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувар 
и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голу 
te> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° испод нуле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црног 
атих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога  
или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над  
 — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава с 
е<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле н 
ве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ пл 
јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Гол 
ичи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на  
м знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, бли 
величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> М 
на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово ц 
оса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звезд 
лила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натп 
<p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Кла 
, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се мно 
ога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она и 
устисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа,  
о видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" / 
хови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњав 
 ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано сте 
"108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и го 
/> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед 
{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни ка 
 хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне н 
....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Он 
ика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо об 
 „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;< 
ула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо 
!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идет 
у своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот в 
доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на к 
алазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: —  
 сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пл 
 кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина 
то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрч 
ао да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалиј 
тора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је 
hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по сво 
есечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи к 
о ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне  
get="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нем 
нска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је т 
и бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви 
ије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо 
, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко -  
ам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам м 
 грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нам 
мен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, 
.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„ 
 бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитос 
 <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави свето 
ају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан ч 
 мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу  
их се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просто 
чито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види,  
осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p 
вију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све 
 се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та с 
ито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <mile 
а, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику 
оту духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се зав 
ила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.< 
а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу 
 наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S}  
та друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупите 
ази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно  
да.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месец 
је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и 
 за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрал 
них старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера 
и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око зало 
 Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и да 
 звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S}  
лавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И о 
апила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још 
почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали  
и, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом П 
бог тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9  
} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана сист 
!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце  
и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској  
а знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико  
енио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој персп 
као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових н 
 кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ов 
 побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од н 
седни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим 
 од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац,  
коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плав 
/> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајал 
војом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи  
тер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се  
/p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете д 
ске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хи 
овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не  
 n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посма 
идиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су  
шавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове п 
ма и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисфер 
е кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађ 
мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="1 
 у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка л 
исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунча 
ко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, 
,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред м 
енка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један гла 
у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела в 
стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влад 
твара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних време 
су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона 
турених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по који 
се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — с 
е њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на пост 
, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на н 
ваних из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога да 
,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога,  
 и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предра 
и већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам 
оја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше  
, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето,  
твар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме,  
вај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима в 
аш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео.... 
евероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево ва 
има све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али с 
ен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним прилик 
а његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми 
али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; о 
ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи  
 чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над  
итим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заје 
научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па 
 племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, 
 Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји стр 
} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће  
вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212"  
раву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не  
 тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не с 
фињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, стано 
самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не 
х и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њ 
дне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина 
оци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматер 
 мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона поди 
у набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемог 
разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још м 
нима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад бил 
 провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“.... 
ма.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињ 
рвог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван се 
за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши 
војство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она ст 
ивели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус< 
априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S 
" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap u 
рни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци. 
је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону  
снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово уг 
рекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборав 
у сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамо 
ве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океан 
стоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што г 
вет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} 
о у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} О 
т ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светов 
ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на  
ли: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и  
у зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, с 
и то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају м 
средној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И 
 и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над н 
да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју  
, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом о 
а васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни руж 
ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег  
онта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје,  
 на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем 
 био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Ар 
елепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је он 
="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била 
е сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и на 
сељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и су 
ичну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечн 
мље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?.. 
, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз п 
" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељен 
е, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова п 
измерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што с 
ниној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Х 
 исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придру 
а своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је 
 није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше  
о исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем  
ниној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви 
зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама  
 да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу  
 што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:< 
ћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој п 
 је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као ку 
од, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и 
олетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екв 
ханизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И 
ирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље вид 
 у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit= 
 на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог  
ао што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сун 
ote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign 
ни небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} 
 истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у н 
RP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга 
главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу  
гаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двос 
и ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгл 
ле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, 
ер</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са св 
друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драго 
ту из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај ни 
ску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" / 
д једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризон 
моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао 
тпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S}  
до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се з 
ј Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то п 
н, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија  
улес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је  
нце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до поло 
<hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <h 
 и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдес 
 се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми  
и цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласо 
бичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у о 
ј!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мал 
ктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златн 
даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кро 
 био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних  
е она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од он 
020_13"> <head>XIII</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру љу 
неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој плане 
а требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце то 
га доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат  
ија наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних си 
те, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја с 
 прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живо 
васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну 
оле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало  
ог цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет че 
најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанац 
 два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом  
трана, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд,  
укруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на  
и Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на  
} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртал 
на видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полу 
тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се 
а коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту 
исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему  
да од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништв 
сму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обре 
20_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су  
производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима 
 су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, 
бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети. 
м.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у мој 
бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек пос 
ја се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже 
али кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, 
ет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствен 
ни на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Ме 
етара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у 
 ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху  
{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег С 
ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути 
мо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у прав 
 боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости;  
ој и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад с 
/> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то  
b n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> < 
га звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело  
 целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се об 
ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један ма 
ад <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, план 
х се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безбр 
ураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, 
бо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже н 
 које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Жи 
ш не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од нек 
Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом ша 
 сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, п 
сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оно 
а, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена  
Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, 
 достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова на 
и су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их ко 
о неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова  
Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који  
цу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И 
се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано 
/note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није кр 
 жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре 
би у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још не 
лоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је л 
 небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим б 
 одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Пој 
исаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И он 
теријална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада пр 
у има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Миза 
 али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, 
могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песниц 
, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке 
би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</ 
рпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бив 
колико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муње 
о претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака 
 и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од С 
ти санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди 
p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb 
азвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни не 
ј вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте ве 
ких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две тр 
а и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Т 
у сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздр 
азиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и м 
вио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога 
, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, д 
рају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње 
ти таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу  
и веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје 
кривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени 
ote> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном ула 
а није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зе 
 звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменик 
еликих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други об 
вој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им  
звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо 
 пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимц 
таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ с 
чи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим б 
та и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и униш 
 сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четр 
е стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се 
ачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више 
од европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образов 
х валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама не 
г пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језер 
руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па 
 али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали 
е.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су 
 ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној С 
естаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуч 
а гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је 
ламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу  
мље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видел 
 још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са кој 
п.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни с 
а и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот  
 без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко  
 пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по свом 
ним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} 
децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живо 
о 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су о 
еким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо 
нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уз 
 се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предст 
 и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонско 
, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео 
Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="gra 
своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју  
<p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на ју 
езона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месец 
енијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> < 
година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет  
вовима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и  
ре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217 
его што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада год 
у ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, 
рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пу 
раво да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречни 
unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога в 
да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећа 
ово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим пос 
 што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљено 
ве две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли с 
исто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао. 
а овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на 
нога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западн 
 на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански к 
, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде јед 
ролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, про 
 чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се  
авство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних однош 
 му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у 
</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрач 
покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста  
но сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се св 
 и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је ч 
на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране гд 
намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно вел 
м.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>севе 
 ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; х 
о и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да н 
нем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небе 
олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пр 
</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има годин 
творитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону  
онетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице 
 И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што  
да сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се 
ивено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај 
и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом при 
 n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет крив 
5" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима св 
ов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ј 
158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, ва 
 <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n 
а ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питањ 
тивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није дале 
 једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој во 
питкивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone u 
е да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у  
кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану пров 
гу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да  
 видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васе 
т, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!... 
везда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо  
ио глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била бунов 
росторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега 
погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштил 
ру духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну нев 
 Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, ал 
цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мин 
 ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела 
ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао  
 о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они 
 у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики  
one unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, 
<p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S}  
ад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Ару 
иљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора д 
 мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш л 
часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, 
вали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме бл 
„Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрниц 
забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становни 
Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва 
} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам  
моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и 
ито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну гор 
здице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мр 
 њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у 
мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу 
праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по 
ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш си 
у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу с 
ага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена 
на раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, д 
ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати 
ух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} 
не — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осет 
да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о т 
диозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној б 
ио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</ 
па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелиге 
ре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се  
p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава прос 
сет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова 
ика и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, а 
ију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да к 
некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type="c 
, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да  
а је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расп 
ини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета ст 
 летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шест 
адна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој п 
 И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црно 
 не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено 
ти дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад  
ој звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа  
лу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш 
огледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твој 
, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газд 
 она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој р 
го доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих  
ело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна 
тну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни  
 управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p 
н опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, 
 сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас и 
амо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — т 
него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за  
ста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Ч 
 била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе н 
то плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздра 
 за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, 
а наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов д 
one unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму  
 и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми,  
вездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти к 
о да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста 
ата, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику,  
/hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по и 
омска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишл 
 ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и с 
афанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{ 
је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера 
оменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси 
деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто с 
а, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окре 
....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака  
 на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од 
ајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право,  
="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква н 
е одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме вид 
вет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — 
уди.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књи 
и и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да и 
собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непре 
осмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месе 
горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S 
пред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев В 
о, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична  
шим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две 
Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S}  
...</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на сво 
ку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} Т 
и?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обуч 
а су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговор 
у!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, ка 
 тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од п 
 за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи 
љала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ћ 
е народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и неб 
ечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да иза 
а, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на  
вици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замо 
ше притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-фи 
у га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави м 
 су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И 
 то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, 
но што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио 
Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буд 
их година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се и 
 није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад  
и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са свој 
, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени  
ја задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу,  
е, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је т 
ак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролеп 
 му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после тро 
Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је у 
к дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у  
живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" / 
 система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, 
и пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, у 
ребало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавр 
ни одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину 
ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите 
јој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" />  
лзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" />  
ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Зем 
ту.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају 
е тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си т 
Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина 
ан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мо 
узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништи 
="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова 
ле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других  
под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што 
ом и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и откр 
па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „ви 
 да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима. 
212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису мно 
 једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!. 
анском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То 
Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни  
вековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих звер 
е се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне,  
e xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32 
а научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, 
својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да  
ер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девој 
се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па 
ом истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв  
лате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пант 
 нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на разви 
а.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, г 
ество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона 
тство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пус 
врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њени 
овлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у  
у са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, 
е звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу  
оме месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога мест 
своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим зве 
ловине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степ 
 ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је до 
дала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над сам 
ов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца  
ј збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим  
ним јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну вео 
искони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и ис 
ти ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој во 
ји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос пост 
каква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овак 
 Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом 
 хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд,  
 цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим пом 
исферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла 
чера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу 
еда као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које н 
емисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона ви 
 помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто д 
ог неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па  
ез пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако ист 
 планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави по 
.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та неб 
у? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на 
ут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Ма 
, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone un 
 небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што  
е небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих  
ne unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемис 
ега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјај 
е и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi 
о јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра  
одијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази  
а Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi 
х дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца ок 
unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часов 
на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <h 
штено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{ 
квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом  
</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову г 
че.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S}  
и је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северн 
дамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест м 
ика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним 
учини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} 
hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се 
иста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим зла 
ом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, од 
 target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом том 
м Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S}  
точно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — 
хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а 
небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <h 
озападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Сев 
ларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медвед 
д Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који ума 
 све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој 
е — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note x 
 је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N27" 
Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</ 
Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар 
мој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касио 
ш даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту с 
/hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звез 
а путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда 
из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и  
нчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> 
 се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — в 
3" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе пре 
Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и 
; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и вид 
бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваш 
 мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S}  
амо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми те 
p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим так 
им му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природ 
о, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти ко 
 Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда  
 с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јо 
 <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а своји 
е сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој З 
не у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам 
 не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај да 
> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S 
етова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" 
з сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и 
После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и  
ад међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, прос 
езане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви с 
и за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана 
Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређен 
 лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни 
аоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и о 
блику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и  
ишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, ве 
. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало 
џе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што 
11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S 
 Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, про 
иљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, 
луга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково сме 
 спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним п 
 има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi 
тпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се  
 он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признат 
е; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала,  
е, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лека 
и о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасонос 
 у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза 
вало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме  
био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, д 
епо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ р 
ему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа пр 
 читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављен 
хори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот 
....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва при 
брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста  
аштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне ку 
ка; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу..... 
тора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце 
таријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом да 
 небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајст 
а је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а  
 под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло пре 
која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени  
м на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и н 
атим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сф 
је са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ват 
ове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — 
S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о 
потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и  
} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру живо 
на.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих 
 доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{ 
јусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све зве 
RP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из с 
це Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„О 
} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше 
ворио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на ово 
 опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом к 
та,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, др 
о је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне конт 
их система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено  
је!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и сумо 
чног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је С 
је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је обли 
ту.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регула 
а оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба  
 дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког по 
еше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала д 
ажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка 
 између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} С 
з побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, 
иног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће  
и су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они  
 на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од  
Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад 
ворена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разум 
смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна годи 
ко удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашег 
и него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам 
ичају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, ка 
вет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помути 
 краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020 
аше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег С 
 се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове 
м.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим 
 просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} С 
д њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, је 
ега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</ 
ве се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу 
али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових о 
на капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S 
и миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недо 
воту људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Ла 
ма утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелен 
 етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од сами 
ец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да 
ш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај  
 пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чем 
Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топло 
 васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на ј 
ина.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, 
 рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо  
м небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> 
га, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже 
и, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једи 
ме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака 
Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена  
е живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми  
о те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према  
начности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних с 
..{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система н 
 и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред он 
и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетс 
кој.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Ази 
да с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упи 
онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога ч 
и нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију  
за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p 
иненти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</ 
зовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <m 
огледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небес 
але онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно 
да у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„ 
 свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да 
т.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с не 
.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мра 
и“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он 
о, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она  
кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горско 
 могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке по 
те.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S 
у милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај б 
омила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</ 
, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили д 
го обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три маглича 
а осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Мес 
ете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кико 
екара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је  
есној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усам 
И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; 
/> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири 
ожанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди  
љиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на  
узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} 
{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно  
 /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века глед 
сати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> < 
 од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи пр 
, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша 
ази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја. 
на!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њо 
и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и 
, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незна 
које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је поч 
ра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме 
дна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ.. 
вега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој б 
ко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неми 
чивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди  
самдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се  
е преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, д 
 и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице ваш 
, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n= 
 за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке воз 
0_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец. 
8" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, о 
унчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана з 
 је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, к 
..{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управља 
будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простор 
ело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то 
али читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну ис 
ведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драг 
arget="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам г 
четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није б 
рироду и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је го 
ленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А о 
ј вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговори 
аску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усуд 
RP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.< 
 оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, 
самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње  
руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе 
 човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуб 
аче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика ј 
еђу Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и 
 су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла п 
 себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте ве 
 што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена  
ело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле,  
 се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик.... 
p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на к 
како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед њег 
ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служ 
морова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју држ 
ође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добија 
осле, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од сво 
угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црн 
ад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани компл 
ара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све 
ога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара 
ма Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба јо 
pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно 
, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звезди 
их петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од  
на живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је  
ињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а дана 
S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га ј 
d="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50 
 је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге 
нете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца ви 
амено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то твореви 
ога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвен 
рвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од бело 
а свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре  
а надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: 
та.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, 
апласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се  
адовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="15 
e unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То  
та.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам х 
 Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако стр 
 а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то 
чепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" />  
="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даљ 
ца и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атланс 
о што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно ш 
 су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врл 
војила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и да 
појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ уч 
им, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а са 
гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n= 
вету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама брод 
 својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадн 
ише регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за зем 
 трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена кол 
а.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним 
ите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне ст 
и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа  
светлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта 
0 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој н 
ње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова изва 
 угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мо 
беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани г 
S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је 
е читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десет 
 ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, 
 „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и н 
ебесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она ни 
 постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила;  
оба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; м 
 Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телеско 
 огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као  
еше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађ 
васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваш 
} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то ва 
м угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, а 
 пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја. 
 се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и 
 је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати ете 
је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само  
 и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> 
 ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала  
ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће  
на је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ови 
то је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сув 
а сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је  
небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове от 
 човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озарава 
 у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежи 
су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће 
али запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви дост 
 опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хао 
о, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се о 
<pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб 
самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског вен 
ијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога инд 
политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда 
сељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <ba 
а длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадур 
димо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прн 
ље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климат 
и се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи ваше 
даренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у простра 
 као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове по 
су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на  
 ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми 
била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше  
ога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш б 
рош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва  
љи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла 
 А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он ма 
е-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили  
<pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе ле 
а била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи бел 
пред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота сво 
то и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од ње 
> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54  
ругу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — ка 
 гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи н 
, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађе 
али Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује кла 
љустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с об 
{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као ш 
су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пи 
 вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, 
а лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} 
нам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Коз 
на поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхо 
ељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи  
и лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвиш 
ивите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, 
го система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове с 
 језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене з 
огледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, о 
 појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у 
 и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друшт 
дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ је 
још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадес 
и у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, траге 
ога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста,  
S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су  
што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студен 
противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљи 
средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ши 
 После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то с 
 са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S 
е својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од ма 
да ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кић 
сну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тм 
ни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са с 
да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год др 
њати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје гла 
овека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замиса 
к.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд  
ни нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток< 
 па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени с 
м био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p 
ар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш 
овима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гр 
 трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. 
 врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим 
p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у 
.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S}  
<p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, а 
b n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и шт 
 хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а 
јнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласо 
чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доц 
 и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на ово 
е вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима јед 
ва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Зем 
првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости  
анас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по сам 
note> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</no 
ругој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да  
ечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на и 
чу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали мн 
 је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету;  
ли, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о,  
<p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безб 
5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка,  
ници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви  
е син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Ме 
овекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме  
ја вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <p 
тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда д 
p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p 
ш и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало 
 једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту н 
је на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов  
 женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је  
души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од н 
је се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене  
 кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n=" 
ма, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином ок 
оје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмо 
тине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих  
течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена 
воја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце ок 
а, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом  
постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била ј 
и камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве  
и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из 
 видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} М 
ицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен п 
е?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S 
рачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има  
ђ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском 
в у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам с 
Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у 
 и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесе 
жења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита б 
трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја. 
плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — 
бина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце пр 
најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је на 
мане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови  
и њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и доли 
ли је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — ка 
бе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један само 
 њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страхов 
ађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви в 
шта видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу п 
ња, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на пред 
рда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384 
т оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — св 
ени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа  
љи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалност 
а и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb 
ead> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја с 
е, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци 
Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо 
 је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кро 
о онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веро 
 дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала с 
/hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издро 
е још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток 
ило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, 
<hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После беја 
звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова 
ако се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле  
ртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд  
<p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Њего 
точном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера 
. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју фл 
у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погл 
ачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сун 
це привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_ 
последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред свој 
ре дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано остав 
есо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је  
 што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још н 
ете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста  
 Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и 
ском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје  
<p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо ч 
се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такођ 
 од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних  
а прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему  
“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана  
амети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} 
алутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких не 
на, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} 
е на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био  
едног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила  
ње.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности 
еликом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не с 
то стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од  
ју највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна но 
тово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто,  
} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам 
н одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„ 
е благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек уп 
еше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да 
 великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Мил 
ату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где о 
<p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меки 
ма цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de  
 или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S 
ославнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Панте 
ла уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и 
 наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој 
То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним 
ама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га 
ио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони с 
воје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само 
ао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто  
з љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Дес 
е била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{ 
а којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га 
је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је п 
и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, д 
ило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огром 
ра и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n=" 
 грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне прокл 
#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратила 
 члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одга 
ут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да ј 
кне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она да 
е плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од н 
ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на ми 
а привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима о 
она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а п 
 давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{ 
сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна  
фера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Слам 
вога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и прежив 
 један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба п 
ођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су  
ше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруч 
 символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</ 
у унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су векови 
воју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимс 
сти унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православно 
рга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономск 
мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу 
 један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ва 
својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа 
еб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb  
них закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> 
ели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико 
боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао 
т име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим  
 нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овом 
завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права 
 сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, 
те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њих 
, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пу 
обожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопошт 
вде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му  
 то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што ј 
 једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за дру 
ови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолим 
мерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику св 
ИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</ 
СЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи ч 
по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не б 
е је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пр 
иоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о ком 
пасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај  
..{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет год 
мна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен 
а петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и би 
е прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој беско 
јој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непреста 
="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила  
 пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа- 
1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, 
о над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, 
м,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пу 
грес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагл 
Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се  
небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога  
ана имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што  
за ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово н 
 волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих 
ежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а  
ајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Миза 
ати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и 
ођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи в 
 трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто:  
.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже 
ра светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и мн 
акав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" 
еће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" 
но усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда  
 планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога —  
те Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по 
ти после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се 
ремена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дан 
атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој 
{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао вер 
 ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем  
 а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам 
n.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази  
видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, п 
>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светло 
сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, 
 собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну пано 
ика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двостру 
 у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S}  
годио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачу 
мо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А 
гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна све 
ђ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко с 
једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се 
мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали  
, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу уне 
 с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и  
 породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запре 
ога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скор 
путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег 
небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, 
нога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти  
да настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој 
ан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данаш 
 међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, о 
ине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} На 
у на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у 
ко рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше 
сти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје  
лабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је би 
 тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која 
 на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се он 
давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбурк 
кренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Он 
...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још  
/p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; он 
гледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље 
улканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља  
"#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара п 
бесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је 
није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му дола 
 посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb  
е призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Из 
 око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одгов 
ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb 
твари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено с 
 астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових 
е звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили  
осто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, глед 
дружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала 
ен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испиту 
вета што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико н 
а негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама < 
а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да из 
че!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 
к, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљ 
ће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зај 
 понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда чо 
бразовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док  
ре; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон  
хладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две 
вно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20 
де Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико  
гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, 
врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој  
а, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и  
елат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а њ 
 Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао 
росторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија 
 слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма  
ислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели м 
кама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светло 
ло у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила  
а као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, 
Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године,  
ем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то ј 
их Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она 
природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се  
природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, пост 
 или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца сам 
лумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад  
 синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревет 
д нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености 
ела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на по 
е по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" 
ро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње 
творено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>ц 
иунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће 
мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површ 
та?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамид 
васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам леп 
и од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стот 
p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању 
..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има 
 свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њим 
} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} П 
о казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што 
гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој 
ио нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је  
сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, поглед 
им је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом,  
за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу кој 
о у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно из 
ног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале 
особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршениј 
нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухв 
ира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник  
 а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног свет 
p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p 
а далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шер 
!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ матема 
професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу 
д смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не тр 
 на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медве 
е то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по св 
една веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам 
рднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198 
 и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, ј 
е цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владај 
већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за сво 
есконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milesto 
нца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не мо 
мља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у д 
е ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја  
а круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџиј 
епуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажењ 
, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и дав 
сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај ма 
“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога  
утно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушно 
и изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну др 
а — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролет 
P19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине в 
то и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу 
пријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, наш 
S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, ниј 
ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Чове 
ождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N 
але планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на  
удноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је,  
ко су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у по 
ивоту гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као н 
> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима к 
е, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове,  
ало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, 
јми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово  
једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то о 
ом буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо,  
ратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом  
где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце з 
тао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осв 
нете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким у 
е да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик тр 
чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав  
 водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царств 
бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је с 
 То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост 
е путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупи 
ео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који ј 
вему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно ш 
ков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да  
о полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео св 
ако је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; та 
После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: 
простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што крећ 
 је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види 
162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загоне 
ност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао. 
ан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, 
најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један 
 измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву  
ледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кла 
и знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испре 
96. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 к 
нети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што  
хаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађал 
ета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — 
 једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини 
 права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да  
S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз  
јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; о 
 икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да ње 
{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих 
, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шт 
ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадурам 
S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ни 
 душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе к 
свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он ј 
S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ић 
атематике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити  
ити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне о 
едан јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено п 
 после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно  
 звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} Пос 
} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} П 
а њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је глас 
, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова 
отињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе изм 
је бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама би 
е се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Мед 
ити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 2 
нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролаз 
ља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истр 
васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,ва 
/head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездам 
note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац. 
споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје ос 
ај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна не 
 /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — она 
 <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и мило 
 мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнока 
а, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за 
.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у то 
 овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци 
огледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ ле 
бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, 
везданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У то 
ве може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на ј 
преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило не 
је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> < 
; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образов 
дао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна им 
 зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини само 
 мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче мор 
ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме те 
 Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености еле 
а.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у 
.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи о 
 смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери 
они или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</ 
"*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после прв 
, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад нала 
јарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еу 
нтересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смешт 
 С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он 
анети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геру 
центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у  
сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази 
 оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и 
note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP 
ика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n 
а.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су  
{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на  
стави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то ни 
 религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне 
ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што 
ао сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сун 
.</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После н 
 развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на вели 
 части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је та 
 онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламени 
дру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{ 
И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећ 
 Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињс 
рава држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијал 
их, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и ка 
, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто 
сти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десн 
и; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као 
d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљ 
н Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држа 
аки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и да 
 мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ пон 
XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком под 
се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега пре 
 кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књ 
ени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма к 
{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, ње 
ала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што зна 
020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога 
ило у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43"  
28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћ 
 Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Ј 
биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате предста 
оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеи 
Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, 
собном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак 
о доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{ 
дромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP 
д и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапл 
горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те 
рви медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, т 
ш двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газд 
ољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак 
S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће де 
 ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо? 
аво Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а 
чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} 
} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку ру 
и година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадурам 
у руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месеч 
опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана,  
 нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небе 
ћи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S 
беса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет 
том појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвен 
ундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, пог 
их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он 
бље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке ст 
а вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже ок 
.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сун 
.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у 
паљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} К 
сти: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузима 
 овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо н 
во. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо б 
ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилн 
unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ запо 
ива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела  
ао ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од  
зарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце глед 
бе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерих 
ћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њ 
могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за д 
!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки по 
 и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p 
0.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако м 
de Maistre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да м 
ком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од ниво 
је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у ва 
дицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерал 
 и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао п 
оловину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи 
једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и  
 његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" / 
а и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“. 
уго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по чит 
же изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је 
е изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S 
то за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги 
 вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику пока 
антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толик 
 у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је р 
тилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја су 
то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој 
земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и 
њег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Мора 
ве; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, д 
 умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бол 
милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То  
тељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога св 
ilestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели гра 
> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за  
milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није  
Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај он 
Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског б 
водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опе 
ело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноват 
ашно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне цр 
ових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и 
ио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору 
ђ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирами 
а.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад н 
ле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти 
око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је на 
 Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њи 
е, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, зд 
 видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном бе 
ву умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да ј 
аузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило с 
и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, ве 
о пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре на 
о проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ва 
енству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, 
је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби пр 
рство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на 
а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечн 
 страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој  
укса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у 
 Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и 
овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славн 
{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни п 
еко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље тр 
а нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедар 
пно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Ф 
мљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!.. 
ровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој з 
ве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противник 
кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу 
енем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} Т 
оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одго 
оље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Среб 
а појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S}  
RP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника пре 
дахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S 
ису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су не 
ластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бе 
учни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32"  
 ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S}  
а опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто н 
ј ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се  
је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти  
це.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је  
вање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија,  
но борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне п 
ра живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест м 
епо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стр 
уру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи- 
ају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тил 
трономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој бу 
 старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је 
ашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од ваш 
ео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је 
 њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одист 
 На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и  
 нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S 
атерије, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост жи 
ећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати д 
верним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њ 
>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у м 
 То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре по 
још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула  
 га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни т 
ица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух о 
десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једн 
Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако  
 су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад 
то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенск 
пче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалн 
есконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, ра 
ачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова;  
е видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па  
вот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију  
оре у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Ве 
 наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и 
нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је 
у падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико ј 
открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давала 
у из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој 
ебесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба 
оме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру 
>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима с 
 са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт,  
дима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље  
head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити 
 то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да наср 
етокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су куг 
Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни,  
овога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је в 
Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вам 
ијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет  
у од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то 
 посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црв 
арове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је  
то изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, 
ути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад  
 се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно  
о га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у ко 
е звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца 
а западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто  
ћ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, матер 
ог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили 
гли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш  
 његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> 
ђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непреста 
ећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гами 
ома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се пре 
а је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његов 
у видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" / 
м му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу 
аду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сун 
.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме  
нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне 
а и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи 
} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац  
 његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити п 
ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мр 
део у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљ 
и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две  
а времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселос 
ђу Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репа 
 породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у чит 
адржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породиц 
оцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што са 
 све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут  
о самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то ј 
нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрск 
нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и  
им вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чуд 
pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом кр 
е опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих уни 
<p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дан 
о пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје св 
b n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурами 
царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљ 
чном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота 
.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљ 
а и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>—  
в дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<r 
рила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу св 
итекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара  
њиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у ко 
о недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгу 
бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова н 
 у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напом 
ирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну  
ити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одг 
аљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казив 
и првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван 
 образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном 
јој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се 
е кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за ч 
је нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хо 
ти знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете 
но што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духов 
о двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом 
 Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу 
 још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провид 
знаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после  
 месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни пер 
а је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега. 
двалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће в 
што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово дру 
вога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема 
ко нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што 
вој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непр 
савијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју 
ездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нем 
 па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота вас 
ј сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца 
јама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И  
p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је 
 ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитог 
д врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја са 
ти, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" 
е оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена  
RP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеу 
лопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а м 
</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је он 
 је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Во 
а, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Д 
на, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубич 
 нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест ст 
вих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозно 
ље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиун 
 свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету 
ари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с оно 
саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најс 
исину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пре 
ак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који ј 
9020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да ј 
то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањи 
"31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашег 
н, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, круж 
арећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29  
 који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена 
ј износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште 
ја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небес 
јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанств 
се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а 
еко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних свето 
илиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнаша 
ица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш  
нствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа в 
 ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата 
ња, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта 
га</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са не 
е види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-пра 
од.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref targe 
есконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и 
ра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што 
 свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици  
анас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што 
и, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено н 
иваш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна го 
еверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Х 
до.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на повр 
чних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног 
спође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео  
="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Измеђ 
основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мај 
...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — р 
орског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речи 
бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међ 
рха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми  
нита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, ка 
икад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти 
ушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну ре 
вет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа шт 
, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 ми 
а, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсо 
 година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 1 
 Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то  
а; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 28 
и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N 
о лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Ме 
 пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W.... 
иђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата 
 дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедар 
е, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана 
лац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, м 
е.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним свет 
земном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије неб 
.</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SR 
p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га п 
о што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много 
н ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни 
 замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је по 
 своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно  
да у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су он 
 људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, 
се, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи  
лошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језо 
ом.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака  
у одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква о 
анете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива с 
ебесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само д 
но осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамни 
алтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xm 
ли опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је 
ријалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад в 
х ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то ј 
чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не на 
а онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И б 
кватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти 
 Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се  
оди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“< 
е, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпр 
иши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живопис 
м боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.< 
е</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсо 
ланом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадн 
е размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показ 
е он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како  
рдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} 
но; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабир 
а његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што 
ој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај шт 
ра; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137 
ћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена 
е у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите 
ао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева стра 
удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо  
рп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова сред 
еда у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских свети 
 Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио 
чи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p>  
 погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пр 
 пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и н 
. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и он 
} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p> 
љадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љ 
 сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрв 
ни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до басно 
 планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из  
очити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то п 
/p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром  
е синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј ко 
, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божан 
ала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло 
но; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво,  
та!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цв 
 постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на с 
 светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидо 
о: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, о 
а пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, 
 већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази он 
ном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је 
СКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote 
ј питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш трис 
је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Х 
и квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: < 
 него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то пр 
и Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу  
 потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па поди 
а до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито ос 
трономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо 
вити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крај 
лавни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се 
гово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта  
што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку 
ец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, 
Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била  
тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меур 
е један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S 
ј глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Ме 
радове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, н 
бораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе 
 тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у 
една небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно.. 
на прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце о 
 просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности вас 
иуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник цел 
 ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, 
чаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти ј 
ерног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Пе 
 година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој  
на звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим  
 оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизар 
 ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јав 
да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме 
и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће  
 како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјај 
чаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога  
акле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме к 
 слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотин 
 је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био к 
јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Ј 
ама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па 
ма ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} 
неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама 
е какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедн 
гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недоглед 
арове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на  
еби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и  
 <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад  
 ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике 
службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с ј 
ава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, кој 
ad>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Бог 
је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва с 
 облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она  
ара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам  
увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у  
идиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим 
и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се о 
а — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- cap 
 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То 
ену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у пр 
...{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно ис 
ових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:i 
о озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Д 
и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељени 
ве верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо  
 хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није 
еличине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвен 
а слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по в 
шим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, д 
ратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по том 
 система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша план 
 доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ј 
ао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у и 
најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у с 
/> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших да 
p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали 
нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли ка 
оне духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везан 
ужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено траја 
аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из к 
га једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и по 
лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај 
lestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго 
угима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше 
унчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јав 
осан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се ви 
њишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него 
 ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су њего 
то су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике 
а земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећ 
и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за с 
ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine 
ЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„ 
 дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред н 
Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који  
СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Le 
етим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Пет 
бо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута 
милицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је раствор 
тем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што 
ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су у 
еднога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни ј 
сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројан 
 није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога г 
ном на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док 
е да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на т 
а сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди 
ици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиоп 
асти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што ј 
ам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лапл 
 ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду  
 подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi 
 боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре;  
ова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, ко 
гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попу 
ва своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што  
Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одгов 
уг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и в 
 Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<r 
на у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу 
о је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је о 
становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је 
острани свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је истор 
ј вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у и 
ом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад 
Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као 
 ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној  
шли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако 
али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загон 
во ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било ба 
 а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађен 
, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Ус 
ма, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која о 
та већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ва 
Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је  
Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андр 
аду својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно б 
авно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробниц 
 огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божан 
 два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су 
удесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од в 
робни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је о 
то јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено  
ном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда  
еома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су 
вено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени гл 
> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу  
 гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им бог 
но ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — 
и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништав 
ој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су 
европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована 
и!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се 
 чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Не 
у како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздиз 
„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не;  
ло толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском  
 ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је ком 
{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрен 
народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца А 
сто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији 
риметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и преброји 
њани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени  
S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варниц 
неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко 
рилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја с 
ик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote 
анетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ће 
 богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула 
ај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све б 
ма у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мач 
е праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка веч 
нас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да 
о са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак  
да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи 
 својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе  
оје се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и  
па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у 
о и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака твар 
и и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје,  
.{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па  
ом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно  
еља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо ве 
ексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окрета 
а друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу ато 
 прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине пре 
јим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времен 
неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се ве 
реба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</no 
емља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближ 
и она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— 
гог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP1 
 кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће д 
дставим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километа 
нашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, јед 
 њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n= 
не чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, ус 
ом пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а дру 
ва бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један  
е у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, 
пет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак  
гло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да јед 
иближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су  
ном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у пр 
а најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли 
 цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упус 
, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у 
 Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко деве 
рук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се о 
сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећо 
аљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="* 
И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стад 
нда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним  
p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео п 
S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека  
на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да  
 лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас 
м врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла врем 
ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце г 
 Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви  
о велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчев 
а предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</ 
едам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо  
може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једн 
 колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„ 
х творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух  
је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској. 
д самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је 
:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, 
родице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читаво 
ре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви н 
м ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота ње 
мо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на о 
знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете ве 
ету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што 
ега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не мо 
е, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва њ 
ах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је 
јим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугог 
невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да 
p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и м 
 и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима ваш 
 Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, 
ло силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред  
ромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и дес 
target="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједи 
том атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се оп 
јеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви к 
и ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А  
ладић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месец 
о је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 мет 
 ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог о 
могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној  
е не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се н 
у дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, св 
ло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у пр 
 буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој 
84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине 
и, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, велича 
трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образов 
је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздво 
рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших  
мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете н 
кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплен 
 расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од ме 
Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим уга 
са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову 
комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n= 
ед среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало  
кој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он  
 тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна,  
S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој плане 
еимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем н 
 четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до јед 
ог, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{ 
четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университе 
зброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни 
ина, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, 
унца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бескона 
по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић  
војим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су једа 
 венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те с 
им устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и свој 
чанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше и 
ран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из  
ражење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити рас 
 се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно  
..{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се ц 
шта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано сев 
тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробу 
о цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама неб 
ве <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати  
p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморни 
ме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полут 
нога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону 
дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихо 
вика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :< 
био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога јед 
ти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, разл 
неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед,  
" n="SRP19020_10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је б 
јање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарио 
ма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи  
ма ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зрац 
еливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, с 
њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Л 
ала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога в 
оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па  
оћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берл 
еровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S}  
утог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба сав 
 небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзи 
 и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су појед 
ућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{ 
им сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</ 
собито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора... 
ова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикн 
5 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунц 
докраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} 
ој близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види  
сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се  
се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све ост 
пелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Д 
ју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и пронала 
 их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су 
ближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде с 
аног, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као 
 се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким доли 
и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају  
 доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније  
северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али 
 пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И о 
 један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаме 
о ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него п 
мо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор з 
е сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што 
ађена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мр 
ле су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још х 
ше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина би 
зу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима 
ве наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- caption: 
оликих милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јав 
ару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову 
кад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S 
тво Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати с 
родима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса  
} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?. 
у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога т 
} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу свом 
блик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у  
ине и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Њ 
нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — 
стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног св 
а је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ неш 
уј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не мо 
е Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био н 
, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познав 
 носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова  
/> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у  
љон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици град 
 како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуд 
, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после 
 знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те 
ану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти  
година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео 
а, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо д 
звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, —  
ија, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а 
аја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p 
 ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обал 
ше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под сами 
нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем  
дну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености не 
а просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу с 
 за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подзем 
трах и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас 
 једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{ 
стор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без  
поле уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми 
достижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита н 
чај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога  
и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из ти 
една мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без  
епо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То  
нца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постој 
висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су умет 
 „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} 
 и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном 
сних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој  
 и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p>  
аступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет 
нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног оке 
 избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огр 
већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија. 
е су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} П 
на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој  
у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас ви 
и и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега 
, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone un 
је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безброј 
мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је в 
оједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него  
цу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у мо 
у плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој пл 
, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и ње 
 док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покрив 
у осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је  
их циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без  
 у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су запи 
note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{ 
 планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадурам 
не су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба так 
у људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапла 
ема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на 
 у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила 
дна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наши 
ун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу 
 и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="8 
 је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни тала 
саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напомену 
> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она д 
мена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не п 
 већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнера 
осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења 
 а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их  
е отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} О 
вена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било и 
ругом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на наше 
на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техн 
а, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су бил 
ана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блиста 
> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја  
његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ј 
акво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде  
на његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде 
ише није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пур 
 топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам 
ан читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И ј 
е <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у  
 општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу д 
метност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се је 
земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне с 
д кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од нек 
у бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш  
лиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше  
шини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- ca 
, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, је 
 мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто на 
онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће та 
дној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и  
 постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанствен 
здице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледал 
спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома б 
на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваћ 
да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вече 
.{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на 
мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни  
е, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p 
к настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ 
н трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина. 
олијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни п 
система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад по 
 осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да 
дело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она ис 
ога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су предст 
руга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелен 
уденога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто и 
о заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је те 
их стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прожд 
о једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џин 
а и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне 
енути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од при 
то небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небр 
 једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</ 
чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихо 
оме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску при 
чева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SR 
" n="SRP19020_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава 
e"> <p></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ< 
p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је н 
мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се т 
и смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне о 
системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 1 
ица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику не 
се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасада 
о нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target=" 
све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичиц 
ено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Бог 
 умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је 
вно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих  
 једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васе 
да векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад  
ки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску  
жни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{ 
оцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога забора 
о су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="SRP19020_N2 
атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесн 
 знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора 
р, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној м 
упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће 
ређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да и 
ећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница 
је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали А 
ту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у  
 мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, с 
је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде  
олутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадам 
ОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност вас 
ила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазе 
ма више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p 
одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone 
шег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануар 
двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодиш 
о, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прослави 
>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају ва 
 собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тим 
која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних там 
единци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за  
 без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепе 
сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с брато 
е се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сати 
да великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала,  
зроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то ј 
ричање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не  
не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И леп 
eibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме г 
ије, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствен 
иса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у мири 
шио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одн 
учини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" / 
.{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој м 
унца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговор 
огобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-оп 
ја, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесни 
ски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра 
еца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он  
позната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима 
па њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су  
S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је 
шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па 
једно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезд 
ебу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило 
="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а  
тло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменка 
 тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лаплас 
ве угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте пр 
е, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса  
а, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n= 
ева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер 
 материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима времен 
без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпо 
> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав велича 
{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била  
ад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам 
света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено 
е Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанст 
о изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својо 
 својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ 
 ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> 
...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, 
ушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада 
ад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто бл 
боку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година. 
ја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно  
планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, тр 
е и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефе 
 векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне  
и у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није наш 
лих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне  
ствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у ком 
 Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S}  
шло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама 
ела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађај 
породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не  
але: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га 
еколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним зв 
бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} 
ош не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто бл 
учина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих 
а и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде в 
а не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао  
овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,, 
 <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, 
васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова... 
ћ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчуд 
тинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанс 
оме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома ато 
 њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на  
 атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с  
творо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, 
гао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли из 
ла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио 
ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb 
а постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између к 
а гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим  
творимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео  
лигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и филосо 
растан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу к 
идео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава 
ечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова ода 
рено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па 
<head>XIII</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мр 
о вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и реч 
 да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, п 
а, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну 
га.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то ј 
х Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 ме 
у, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмов 
 то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежа 
Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се 
ного већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гор 
S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S}  
ја су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тул 
ауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни 
ућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си 
јима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <mileston 
ead> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „ 
вако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и 
м и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, ко 
 !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој деси 
а је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакша 
 пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчк 
 осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени оке 
 једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико 
ијална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогу 
RP19020_12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је љ 
датле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва  
не батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам он 
</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позн 
нем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту о 
их његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни мили 
ао да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породи 
мно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле  
закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само з 
аузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири  
илила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док 
 једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су 
.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бо 
, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак 
ћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необичн 
пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу 
ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној с 
ветлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би тр 
што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет  
ош доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас ј 
ома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи ва 
 видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш 
и ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара прос 
 на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатног 
 и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у к 
мала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> с 
<p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресол 
— сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у чита 
о једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад 
 права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљ 
ко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — 
у, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачен 
пак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пр 
творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна мате 
везда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — < 
i>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брз 
елики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p 
ачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји 
и до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима: 
>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобрази 
г Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле 
рзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S 
-><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она о 
а ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезд 
света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео н 
зумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне м 
времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одгов 
> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању 
кад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да с 
 ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> < 
ове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна сери 
оно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, 
 претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју м 
!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљ 
ликога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они см 
ини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као д 
е чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљ 
них група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која з 
 црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да с 
p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голија 
делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упита 
е Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш  
МОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога п 
а од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворц 
поха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <back> <div type 
сну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а по 
ебесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испев 
скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну 
Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се 
re</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак ика 
ала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће 
ад мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једног 
зеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слик 
 Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брд 
е су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — 
престано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и 
 мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле ј 
ствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеј 
 спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго,  
e unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је  
м људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> 
оз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које 
 тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, на 
, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као цр 
е и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу  
де поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанств 
 маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси 
оље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место ње 
види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у о 
 то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој 
и; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаме 
торија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту 
е то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет з 
се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражи 
 остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на  
 лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времен 
0_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи  
мна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што г 
ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога жив 
х, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан мири 
 а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И 
ако да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једн 
алном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите в 
лати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме 
 га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим 
 И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе 
{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риб 
дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„На 
 да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негу 
 шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су ме 
ролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, 
..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S 
ош нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина н 
о и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко 
е грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба с 
 пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни  
врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - не 
амидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непре 
их брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћ 
 места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је он 
ина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашл 
равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на ово 
громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; 
вима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, веш 
елене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по в 
 зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она де 
еке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите 
 облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидо 
и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, д 
огледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и  
, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак шт 
и он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, 
и се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој 
о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко 
ба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим  
лим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „ 
 тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али 
то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конц 
 у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у ње 
 вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стр 
ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у простран 
 громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из те 
.{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу 
окрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало 
мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ д 
шио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечит 
је су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе 
ска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и 
м се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу с 
знео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минул 
е му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара зак 
е знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте 
где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина  
ега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година обр 
ретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, забора 
ина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> < 
 могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље 
оја је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који  
 нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га о 
ој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погле 
га, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се 
Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве зе 
44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваши 
а с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину 
руго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава 
и:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде ос 
 трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била  
ец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгле 
е димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда ј 
се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису 
није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} А 
смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно  
оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични 
 те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси л 
едаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њим 
руштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким 
а.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлост 
 праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана само 
пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ п 
, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер свет 
регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу в 
S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено т 
 непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздиг 
оме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мал 
оја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми,  
 непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у који 
испапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој п 
 брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет 
потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо к 
а ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о 
тавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано  
ао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како г 
т духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S}  
ло бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети  
е потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она —  
ку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне 
е види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само обли 
гима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то  
мо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месе 
ијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су 
 у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, к 
ио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољ 
дној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав  
за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, 
оје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио 
ио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части  
нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту лед 
ти зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава б 
у на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу 
а.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посма 
а са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се ок 
воме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="1 
дом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-научено 
та....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли 
е свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена  
/p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се бе 
аздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свес 
ријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из  
ом узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!.. 
пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво 
 народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су тол 
иди и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, 
а мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} 
ивотиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</ 
о је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна 
ец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја?  
ваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, вео 
 нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, 
..</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо 
ој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане по 
ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих ни 
зати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту  
ава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком ствара 
ла и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари  
арова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти  
ако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса, 
рима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку изв 
} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из он 
е прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе 
е даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је 
 n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине  
ов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научни 
љи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде 
 повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор д 
} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је  
 шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били до 
у је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света  
е у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али  
ледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајд 
цу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила 
адрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало 
 некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен  
 болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није 
 док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесн 
д је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онд 
ула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се 
прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из  
 сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, в 
бе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година,  
гао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи п 
 краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А о 
осторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити за 
 а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да с 
; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и п 
дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сир 
на охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од 
, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти п 
а, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима неб 
хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да кол 
 те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, м 
ај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва 
гога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андроме 
ојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни 
ике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у чита 
Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дан 
ве Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, 
нске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облик 
, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни  
ајмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија. 
тост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона  
нитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они  
хово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару п 
оперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а  
рамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} 
танова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке ст 
 бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза по 
крајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје  
и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну дос 
на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога ро 
ојма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, а 
е бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мо 
 четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} 
ико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се 
амом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буков 
остоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос  
 видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</q 
поме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је св 
у интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелиге 
, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца. 
ено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не веруј 
<hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру 
ако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>В 
рана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и 
 оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте  
ите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — в 
ете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?. 
да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се  
културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако зван 
истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није 
се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се 
душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, нена 
 ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 вели 
 сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id 
ије крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волуме 
рте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљ 
ма чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће  
 меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда  
мислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се  
вима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога  
 су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког прот 
 А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан 
д <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизме 
ди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у 
ора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али 
ма и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и 
ијих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далек 
 готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње  
зовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су  
 свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гра 
ца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библ 
канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника н 
акву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и 
tone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго уб 
 нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало прет 
 Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна пр 
...<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и 
 <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у 
а осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, 
на црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој  
митивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека 
ософ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој с 
 усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страхо 
у планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чег 
коначност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безг 
> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi> 
 у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре с 
 веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура —  
te> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19 
„ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би  
а“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један 
ни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмирк 
и, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свог 
а ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој куг 
 што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога  
</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је пл 
и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису о 
уге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Так 
тово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи,  
авршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</ 
ретвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој з 
 овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још 
 путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи пов 
ко прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела о 
елеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу 
олска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и кр 
сам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површ 
и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на 
hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стар 
и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског р 
апним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га  
е и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих с 
 па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало п 
сов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска  
 ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина чест 
и океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо с 
 онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{ 
тоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и 
<pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова це 
дређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лап 
речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битност 
ух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју в 
лавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци 
, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним  
у угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију.. 
ло пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у  
 као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав мла 
one unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав света 
амо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанстве 
{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни диса 
у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако ка 
} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!. 
 што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и ин 
удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био род 
е и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по м 
е, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, ка 
p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај го 
 Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и  
питам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и  
што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развиј 
 то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи н 
природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици ниг 
pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму велич 
е некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој 
сини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов д 
 у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома 
обуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бо 
д живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињ 
 Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb 
лигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p>  
 и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више 
д пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па В 
има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти 
аше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-пр 
јских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронза 
хови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше пли 
имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много виш 
...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“ 
хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети н 
, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утв 
рилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Ет 
>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших 
д</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег ориј 
брати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?. 
ма — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово  
елу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролаз 
.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, поша 
ј половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Зми 
 <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље р 
ду, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога  
еан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део  
 живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих и 
ним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега 
 животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрен 
ли сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енгле 
 сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде. 
ом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче поду 
ред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидр 
 својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичин 
} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а ј 
испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Велик 
еома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано ја 
, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квад 
, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медв 
 својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватор 
о што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном 
и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: < 
епши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змија 
 прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII 
ци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље 
попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а го 
"#SRP19020_N12" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екв 
стоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама  
г хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S}  
 истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила  
 њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнари 
ибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, к 
ларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура 
е величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi> 
 <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5 
перавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком  
а ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом С 
и небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небе 
} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лап 
 веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су са 
вечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3" 
 <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу  
северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која 
и...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону  
ом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазве 
ш даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прв 
 јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну  
ј равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — < 
ебо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата:  
што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: н 
 екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небе 
ја ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прел 
мотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" />  
 дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прас 
, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међ 
>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса< 
је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Р 
те — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно о 
р, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца! 
дину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно з 
што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Бож 
о Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пр 
веним појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових н 
разовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: 
оми назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових велики 
S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све ост 
/hi><ref target="#SRP19020_N18" />, <hi>Јупитер</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Неп 
и.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га 
Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi 
то кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су  
ида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша з 
note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи  
и обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане систе 
та; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се прос 
ћи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; 
а и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему  
сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да с 
проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јавља 
, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шума 
евишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} П 
га дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој о 
, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Св 
 мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне  
уни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни,  
сти неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он  
 коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике 
 то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све ј 
ава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — ка 
ља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у с 
..{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао  
/hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у  
 исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за 
шена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо  
ечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то 
ему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галери 
у клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а какв 
е скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“< 
е, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има  
га прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој во 
ити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој ва 
жај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојн 
сивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка  
риснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, ти 
од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{ 
није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођен 
} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са исто 
и праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна  
ју Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвиш 
овекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, у 
закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; ал 
самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звез 
 узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај  
но; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И 
свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује 
тисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту т 
у једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога  
 закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ п 
е зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим нога 
где као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова б 
у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људ 
им Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5 
е крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу 
ановници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој 
 било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа,  
е земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Ла 
то то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да 
 клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, 
Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсека 
лашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а  
по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца С 
ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплах 
емената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише 
у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен 
 <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ 
и кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И 
детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевиц 
, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели  
ша човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка св 
 планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и 
и која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које с 
 прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера гд 
је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичер 
 на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не  
 ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, он 
} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, по 
свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то  
 збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи т 
еке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у гус 
е за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се оп 
ђ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му 
добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одго 
!!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, шт 
 од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да 
дени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У 
а још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запре 
Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим  
кло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну  
д се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зени 
кој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— 
ворио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној  
а којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као г 
х светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенс 
една покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полет 
Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мо 
оме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз н 
остоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапла 
 опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба 
 то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас  
к као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као  
ет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушн 
гоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она 
м у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер,  
узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моме 
ма онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он п 
{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећ 
јних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претв 
личини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога кра 
кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Ла 
е фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некакв 
 тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих к 
} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и м 
 своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око сво 
е стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог д 
ли и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb 
 запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, он 
/hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазв 
лећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавино 
 окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изум 
ек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек 
о своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и н 
д се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то  
лагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap uni 
година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није з 
мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „М 
ина, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој,  
 стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатни 
Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота 
га на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна  
г у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а во 
рљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изг 
 био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет ј 
ри, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрх 
ла твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунц 
би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit=" 
у, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под вла 
изи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, би 
очиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неиз 
тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му пр 
тило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосре 
 настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, 
ме у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад п 
јвећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне пој 
ко ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу  
и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега  
ри у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само 
ко не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан. 
чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неко 
ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно 
нда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске  
иркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и  
ва у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на ово 
јати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што  
них створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, 
о другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто  
ити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 мину 
две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну 
чунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је т 
и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију  
ашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој  
 <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одгов 
ијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И 
arget="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш ваш 
о голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се  
собито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требал 
" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говори 
о — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један м 
ити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и н 
и ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини д 
кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт 
и ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{ 
 дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресеч 
 док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" / 
 оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непр 
ако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> < 
оре.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити н 
ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти. 
захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p> 
к Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој посл 
већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене по 
 беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и 
ио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би  
и готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, 
, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, гд 
S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S 
а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{ 
 одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћуј 
{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је,  
ином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљ 
 и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране  
ума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала  
ајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ј 
матрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше пл 
ан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну 
астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио ка 
да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи 
ке тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone  
ствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду 
оци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише ова 
м друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих 
ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву  
 изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појед 
којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекакви 
p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмрт 
еђено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месе 
видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и  
верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре  
а па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона 
о узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p>  
лед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S 
м, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30 
шљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи  
е верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућн 
ла из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је.... 
и, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао за 
 је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S}  
Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова 
јом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај 
е пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаљ 
и устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај кој 
т небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећ 
 благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу  
дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не бо 
саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да  
 на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела систем 
> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је тол 
њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законим 
м сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полете 
то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си сино 
ућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво 
...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, шт 
тало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у пол 
зумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медв 
чника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, д 
Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, н 
чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам  
>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми р 
!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин мог 
 буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви п 
ратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апе 
у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} П 
гнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој  
и Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме о 
ећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, бола 
осле сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег 
е, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и 
 да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је ле 
го на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далек 
 џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су 
оначности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> < 
 јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес,  
пши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужн 
Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са свој 
имо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој  
живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима  
но од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да са 
о ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљеви 
ас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети нег 
ако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенин 
аву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетал 
.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец  
ва је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноли 
нословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам ње 
а је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" />  
басту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на 
е скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојев 
нашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу.... 
о имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он ј 
ланети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје поглед 
, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим ж 
 угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли;  
 иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} 
у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој  
о једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала 
амо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од  
онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прсте 
 Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, бех 
ивота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као  
м, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове. 
 облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину 
исмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више м 
 зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изго 
њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тел 
 чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није ос 
ања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је прв 
ву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је н 
оћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше са 
осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвали 
јему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је да 
аквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се и 
егова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{ 
 стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најбл 
е размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито сумор 
аване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као 
ако фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке  
рења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упи 
игде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све 
до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим  
 импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа 
де па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте  
ла, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога 
он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста;  
 ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта 
 то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти к 
санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и  
а у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, к 
</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пл 
 опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области в 
о грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосре 
постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене д 
 дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био 
раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, дале 
и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима 
и, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисур 
су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а он 
еверна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуца 
ава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли  
а.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више 
..{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта 
 васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао 
 најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика 
милостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један м 
уре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњ 
руга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био ск 
су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они  
 су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска 
ини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула  
терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомила 
е може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме 
траховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какв 
и час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили 
удеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих  
">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Пар 
преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељ 
етлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, 
ши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам 
96" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изглед 
е поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небес 
но у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као 
днога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог  
 је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небе 
аших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева бил 
ке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточин 
 планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку как 
гнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Ла 
 жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за н 
г човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> 
оте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче неб 
опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нек 
S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тв 
, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зе 
што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фи 
о је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрон 
а се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још 
 је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> <di 
нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note  
шћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и  
можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да 
 околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера 
, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на ов 
којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд у 
ло.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нис 
дна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, 
слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој п 
то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Су 
шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда с 
часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се р 
ема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на нај 
е богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје бог 
 <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвен 
 Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам:  
ри велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви,  
си ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех,  
роза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Ус 
сечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији,  
теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на  
д чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама 
ти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука ч 
 <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S 
 планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних мет 
 Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S}  
е до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њи 
, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} 
ворила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио  
орије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, ко 
та Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абуг 
отомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад  
.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има  
апласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су 
тац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, тв 
раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана нај 
поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубо 
езимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове кру 
стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црве 
намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за р 
о звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прв 
зи кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} 
гобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"! 
мшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од ваше 
икове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што 
циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„ 
иркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и план 
ити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово  
све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone un 
 у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска гра 
е овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена 
 какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са зем 
мо оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабу 
и их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Отку 
“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну б 
везду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је? 
ину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечи 
 у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој пла 
ну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупи 
што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, и 
 се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може н 
и ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај зв 
ка,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних 
и и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији. 
у космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пр 
и....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно 
истава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна ме 
морности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче под 
ива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, 
е украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, д 
ти по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно н 
и платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај 
} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти ј 
о здраву основу космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете 
пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Је 
...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да  
> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његов 
а уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образо 
његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја  
Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла 
витога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> < 
да погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесн 
едан од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред  
иља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа,  
020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрај 
аку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они 
сним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао ви 
навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у с 
а је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао ј 
"204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она он 
ривлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима обли 
ти живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xm 
ако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али 
пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замисл 
..{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се в 
ко стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на  
родно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих 
дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type=" 
а то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то чов 
} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени контине 
 Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао си 
} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па  
улима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај н 
утора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишља 
а обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти ка 
/p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се од 
евог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пл 
лешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и к 
кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји из 
tone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ 
нете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени 
 прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора у 
 метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватро 
еда као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању  
ма Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце 
lestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а н 
е кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на в 
 стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете п 
он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> 
 од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S}  
 прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах н 
о беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана 
ме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисм 
 су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор  
ку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбра 
 и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за њег 
више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух 
на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор н 
езера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сва 
 се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то бе 
на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целог 
етло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као зл 
еличанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одист 
 царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко њего 
ји су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</ 
 ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ о 
и слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека  
 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу т 
C-te de Maistre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као 
 некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од 
есмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне сумор 
тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао нек 
 што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и боја 
асцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али 
ва звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — 
дебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
је стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их он 
hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко 
планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је пла 
оград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што с 
њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с 
ђег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере 
ога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога 
е умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посма 
 и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним сис 
зила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према јед 
 у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са сво 
ечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она свереп 
 планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непро 
" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној нам 
насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незгр 
ици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зел 
 је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам 
какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <m 
ош са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратк 
 тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже  
сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она 
а вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од  
 узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости,  
о, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него ст 
грдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни бу 
тко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно ка 
ј глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множин 
 другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефоним 
и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ли 
по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали  
ан, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај 
 биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни ож 
брично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за сво 
не мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врз 
, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и  
њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као 
, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Р 
ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?! 
дња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је н 
рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го жи 
Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину с 
обично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трб 
ла, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} 
 Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза 
о је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђ 
 били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били прав 
ј простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!. 
але црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црв 
 оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли  
 ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало 
боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна 
дело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је при 
е могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству жи 
и он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И о 
но њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порек 
а истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Хе 
е погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме  
 што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Воза 
ао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена 
аносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездам 
трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна ми 
S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васеље 
а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни  
аровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи 
и даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, на 
перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијар 
те студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец 
e> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни 
} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред 
 на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ 
 опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре ниса 
но, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног 
 Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, а 
то, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме  
И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини ш 
 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на и 
ховнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у  
а: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима з 
 му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је 
тлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особит 
; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гра 
рских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истак 
р из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не мож 
ада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 с 
е никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, ова 
ворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаокол 
латка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице,  
ристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапла 
 зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе 
 као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све сна 
има беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе ст 
 питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и в 
док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би  
Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далек 
јима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне д 
ог круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се би 
права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви с 
ођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана 
нца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун 
 ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних н 
ијус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега С 
нствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка 
у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећно 
ако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi> 
урканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све н 
целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмо 
и и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар 
ви, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са 
о повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n=" 
м првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зе 
</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобр 
it="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те 
н душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на  
е кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних прост 
листавости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна. 
у, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину једа 
ећ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и 
 се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који  
е горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црк 
рамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама 
ну ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џино 
јих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па  
ану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, гу 
 од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, 
ут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галиле 
 шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упит 
 појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на п 
звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви би 
скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ј 
им, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачн 
амно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не до 
ли не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у  
бод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране изби 
а онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што  
ни континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небе 
а ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана 
 то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана неброје 
не вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полиг 
т у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То  
 по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, ш 
а ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам 
вим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она много 
, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта  
ак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу,  
роз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="g 
нор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> 
а Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свил 
и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на 
мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наш 
 али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју,  
п воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно  
ост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју м 
аде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ о 
ј близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је 
ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планет 
ref target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 к 
 и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и м 
Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим  
нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су сл 
 портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђе 
читој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је ба 
ва — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n= 
ове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S}  
кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздуш 
а и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а т 
ти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља за 
 оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!... 
 децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отиш 
д на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ва 
јене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духо 
други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118 
ишта тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, на 
 о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бит 
и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно 
ви се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучин 
о све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><! 
о сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше 
дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба изме 
ви, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.< 
 осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче  
 опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S}  
} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег 
чи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је једа 
{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени бил 
"130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; 
провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њ 
ета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један цр 
е загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</ 
као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на 
смоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полиго 
 вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по 
пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, к 
а то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш л 
ири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равн 
жали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од 
{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола 
ет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања са 
 му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:.. 
сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi> 
ан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ра 
, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звез 
жели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу 
 буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју 
ље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
 а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пуло 
обротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као вос 
очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматр 
блаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брд 
ивотињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горск 
ога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево как 
егледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</ 
нако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао ј 
.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <miles 
био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним зв 
{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљ 
ти, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашен 
 змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени ема 
о, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то про 
 сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небе 
у сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке  
нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одис 
еперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим ве 
 мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} 
нило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано ом 
зрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма 
ало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на на 
 хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бано 
лика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба 
 Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама  
уго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и С 
 небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатн 
 фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита;  
га божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме  
се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кра 
њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нане 
е може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих 
а.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, је 
а држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална  
о га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне  
ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарс 
ећ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева 
а реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипо 
су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светите 
ојне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконач 
необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{ 
о, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих  
ан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве све 
 из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако пит 
ерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства 
трчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеле 
убасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, 
 васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за ти 
г око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, поди 
не средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљно 
е хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту  
 некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се 
е нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из  
о један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} П 
и:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је  
 свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано к 
лица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених ј 
се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора 
, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а ст 
на је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, 
ђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у  
<pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit=" 
— готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, 
 му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи  
а — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то  
отреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уни 
 природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S 
ва, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог 
р је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p> 
екуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S 
е, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је нека 
е тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их зате 
о онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај 
 падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је  
..{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапла 
да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се 
укружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело  
ена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сам 
м и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче 
ка као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} 
ашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова плани 
</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којо 
 свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће на 
рошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се 
даних гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим пе 
ило ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S}  
очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам мах 
ма, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!. 
ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је до 
урак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању по 
ћ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit 
ле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости нес 
оједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потм 
 нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе пол 
 очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу уга 
и вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се п 
дети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљ 
 њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и ч 
и он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја 
е дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а 
рства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које ј 
, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлаце 
нствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе пр 
ај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> 
већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три  
 један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> ка 
ине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, и 
во? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног  
наности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На 
це, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе п 
ана била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега мла 
 онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигну 
од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном по 
теон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм  
ћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мра 
трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у пр 
х, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n= 
алази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне 
друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са сви 
оре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца 
вој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј б 
горева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јави 
 мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а по 
а страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше о 
зду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их  
величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам 
пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунц 
!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, 
арагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих б 
и усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо  
вечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих,  
к помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!... 
 се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале ш 
м севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло 
су могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана.... 
аспрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд  
велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови обр 
ије и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој 
гог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви  
о се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје,  
<pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А ка 
ојој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у 
е он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механи 
b n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И а 
о трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није 
 ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунча 
ру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стра 
 отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ва 
леска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!.. 
ани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности наго 
као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се ова 
 су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко пр 
Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p 
b n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и ов 
тле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; ве 
 неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <not 
библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „н 
ко свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном ча 
ини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у о 
ветог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну имп 
 и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и  
ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана... 
ове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде  
нете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и н 
ику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и о 
они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note  
чинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу ст 
 човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан  
анцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi 
лавне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на н 
е, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна сп 
 Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на 
 видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајн 
hi><ref target="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато П 
е вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је  
аше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она су 
вно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Б 
ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са с 
м дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне с 
нем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо  
 змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје че 
по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китња 
љења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваки 
, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљ 
љак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљон 
е колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све 
т подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћен 
ти мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су би 
ладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полет 
а, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p 
о — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста,  
јамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, т 
 што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај 
аставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_N39" /><pb n="133" />  
33" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима  
{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живот 
 твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би  
з бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да 
некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо 
у се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> <di 
ни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих  
S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у де 
упљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у  
шао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одго 
 је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста в 
еднога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности ва 
ље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови друго 
а звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац. 
 и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога  
кој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да  
ата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звез 
т сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} 
Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта 
 нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед с 
Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађе 
моле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму ње 
 Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих  
га посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Вел 
аду, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном  
i> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур< 
 Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана пу 
Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је 
а своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо мал 
онску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, с 
вином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних г 
но, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, к 
ц.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавањ 
, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N 
и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, б 
 нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем док 
је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коњ 
уцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више лич 
 брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде та 
х блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо  
ј неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четврти 
шина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузима 
ако ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала ј 
ајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни 
тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да он 
благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Зби 
удим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а  
и слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за  
ам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов 
ело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланд 
отопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек  
 једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP 
 почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две л 
} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери 
јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно 
елики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто н 
езди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испреса 
а казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И  
ило:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да 
ћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом нала 
ецу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку с 
снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао с 
ити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подва 
 тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Ме 
ве.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шес 
ше од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаес 
грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле 
ре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као  
а Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу  
познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању 
и често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречни 
 његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем ра 
арским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара 
ки дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према сре 
аш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу,  
 на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повика 
ачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико  
ни су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" / 
једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшн 
 у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа д 
ега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун 
годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за  
лети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо о 
ца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као 
 осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је измеђ 
ет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од 
{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Мес 
ове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља 
_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно 
локупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била  
:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N 
на, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа нег 
агње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима! 
 небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога с 
 њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову бра 
зу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са с 
и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; он 
 <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi 
>Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово на 
што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој диво 
дан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<re 
 Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екв 
 Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и  
дно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Североза 
?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она ј 
а беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> 
орим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и 
овеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ј 
ене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела 
, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има п 
тробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А о 
у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног чо 
м горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; о 
јај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај зб 
 што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја< 
је — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиун 
ра им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора и 
 буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде нека 
гле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; 
них, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готов 
ивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта  
аште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на  
 У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна њ 
, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — 
овикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових год 
, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Ху 
{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара;  
жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, 
патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте  
ој деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали  
ањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него 
 богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју 
мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А 
ог екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP1 
у!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади 
дају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога велича 
а божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их то 
ре ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те  
Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесн 
ураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живел 
што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по теж 
 Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и  
 — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чу 
елико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<re 
чника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне ра 
уо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељ 
воје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} С 
с је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што 
прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S}  
ногих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — би 
онфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} 
ије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога зан 
овске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су ра 
де испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи тал 
> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После  
Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије о 
 њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S 
 у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је  
о у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на  
 да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мо 
ар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбр 
ињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему о 
ени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав ме 
або ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две 
 дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала 
 и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што са 
врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} На 
ом један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинам 
 војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим разв 
нике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове 
јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</ 
 <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан  
адемије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“ 
е ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тај 
њигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматра 
едну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одат 
} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу п 
иза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламе 
рухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p 
ка — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само у 
огледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id 
, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако 
тао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио  
ли једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а 
<p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша 
 више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљад 
у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко  
А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као д 
заплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу 
амо осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша 
них проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметнос 
ко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела п 
 се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да 
; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију  
еху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда  
рканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су цел 
урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање му 
м, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n= 
сов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се бро 
и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S}  
 жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену дана 
танта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један јед 
 /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није  
аница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног  
цинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газда 
..{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће 
е верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака 
црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2 
 ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахн 
рста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велел 
ашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Ма 
она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не 
ан другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко исти 
 питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој  
 право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје да 
сао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>О 
— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S}  
 не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, 
т давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година  
.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини 
 саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из оч 
, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И какв 
то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами ду 
својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она  
огатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати стр 
 били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног ме 
да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за  
тала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред сам 
... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут пре 
ва срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зат 
о пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати 
њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, н 
а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или св 
, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем 
ла је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале мног 
а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних  
носила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртин 
ац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минул 
еви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да 
оналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, ху 
х тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу 
нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истеса 
ма својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; 
е Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога  
е?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено 
 управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли 
19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа! 
ца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притр 
/hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тв 
зду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове з 
родицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то р 
<pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била  
а; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечит 
свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што п 
ки пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} 
ути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло пре 
 појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, 
не стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам к 
афанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам изби 
 unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што 
потама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности  
 океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваш 
е стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле  
тињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова  
, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њ 
ба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изра 
чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има  
} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре ост 
ћину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је з 
оза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note 
>По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А 
зара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано 
>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом< 
трелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе 
Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Во 
стала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тр 
а улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половин 
ма почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пира 
ском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једин 
i>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Гре 
е и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад б 
ао што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне пред 
ала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку виси 
о убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских по 
, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим 
е у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, дев 
ри неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се  
t="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{ 
давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породиц 
 ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине < 
не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих живо 
то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и ве 
ана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничк 
P19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други м 
 она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огр 
динче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс 
n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена ди 
има сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљав 
Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфер 
тани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она уп 
то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — пр 
оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе 
е прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највиш 
во смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он  
 окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на јед 
ки изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и 
строноми назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова,  
ва Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена су 
ате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни р 
ја у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика,  
ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упи 
ти и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва. 
{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке 
ја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{ 
ја не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта п 
аве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихо 
е може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <p 
угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима н 
тра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад  
 у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p 
ако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у ист 
доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при само 
ом мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одг 
мном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор,  
гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а 
ветлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца дру 
 репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi> 
јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше 
о питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба 
аман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на ко 
годне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које ч 
гли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми  
и смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав  
мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нар 
антну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, нека 
вима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „ 
вери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га  
и....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио,  
 преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене 
ко у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на  
 Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њим 
да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, д 
продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано  
.{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као луб 
{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале 
енога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте п 
ово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због који 
едај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег не 
о говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена;  
 приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војск 
удила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па  
пе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових  
и.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова си 
као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је он 
рађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око с 
ихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па  
На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо  
, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, из 
</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’в 
закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него св 
 које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020 
 феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи каме 
робојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо њего 
них звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још виде 
плени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, д 
а да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим о 
особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевин 
 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му годи 
3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око  
жен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазев 
тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све 
 планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле,  
сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико жив 
јвећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим  
че ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи с 
а грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине  
леријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и стат 
едан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </ 
небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој 
љени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучи 
ва....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанств 
само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начи 
 велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни 
о неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб  
нога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и шир 
ладају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим 
их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Хер 
вала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је  
једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунч 
измерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система.. 
најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових 
авни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних сист 
ве то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до 
ео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што  
има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На  
фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши  
 које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све 
у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само 
амо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и какв 
рнога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, 
дних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и н 
ead> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видет 
еверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што ј 
 на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице до 
 она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и 
 и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Ару 
ико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он 
ој пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели ст 
у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, 
идиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова г 
мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну простра 
ни васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три  
гове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били 
торије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не заг 
акви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства  
} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им  
 n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме. 
 исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни  
 хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете  
еке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огр 
 лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ови 
, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се пр 
ећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно  
ју они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад р 
тивприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, 
 ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја са 
 од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и п 
е ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у д 
лософа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а са 
} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и 
но га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит 
мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места гд 
ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најп 
везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој 
 кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљет 
гова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сири 
ставимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} 
и ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве п 
иљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатс 
ма беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава,  
а су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту  
какви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио 
ушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, 
ости, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку забо 
 разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не с 
меру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, 
з којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску п 
што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све  
рају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материј 
а је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим дел 
векову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су в 
а у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране 
метности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега правос 
не просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечи 
дромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно  
 је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, г 
ног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астро 
ела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о 
ловној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у 
 електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити умест 
ем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се о 
о је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово  
е Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, 
S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по  
светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су д 
риродних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit=" 
 се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је в 
мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту.. 
или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и п 
 Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће  
е опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са ост 
 <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема гран 
огао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 9 
 раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега п 
Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, в 
итивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих при 
ина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићс 
, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту  
 ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су 
опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним п 
 био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само ј 
едном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је 
ва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 п 
ао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што о 
 великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царс 
ину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама  
беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, кој 
ементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово с 
е, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио  
изацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њи 
е први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени о 
<p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи ваш 
ји им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S}  
муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба н 
 сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати,  
 коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од  
предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> < 
у, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — 
 пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Зем 
и сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанско 
 били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, пи 
џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земљ 
есецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио  
опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанс 
уно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страх 
 свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR" 
 бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и сви 
о одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала т 
а разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра прир 
 ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на  
чнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад ч 
 од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по  
изали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја н 
фера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као  
стигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша  
у у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који  
све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано ја 
te> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајњ 
 да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, к 
више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учи 
онађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венер 
аша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живе 
која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p>  
о, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости 
ко почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху 
јим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора,  
е желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе 
 мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живо 
н о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" / 
северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни К 
редства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> 
од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величин 
ва целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда 
 ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сја 
јима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљад 
и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах 
ађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико мил 
 како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама  
азвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је 
нца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, прав 
талим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И 
ебесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако  
ни били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим ула 
и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене 
, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он  
ед мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, дост 
обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> < 
оке знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> 
има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна кор 
само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни  
им законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S 
ожењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, 
една огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, ма 
еху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно 
истеме пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и с 
екаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циган 
ога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима с 
ни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша 
о помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето 
добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних ја 
 погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвеник 
антске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> 
се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опса 
рали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно и 
ви, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свеви 
нчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од  
високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако  
урама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи:  
анова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#S 
ли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва с 
свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери С 
јавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џин 
све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогре 
опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} 
 То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају о 
ко исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, св 
бљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само гре 
би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада  
.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски ос 
/> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те д 
је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и север 
 ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они јо 
 по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли т 
дна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али к 
 не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет,  
е је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаље 
ари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске кур 
ста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону пл 
ј град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да  
еном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети пр 
тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је п 
смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црве 
рави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{ 
јанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџ 
је осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности би 
 украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа ст 
ем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум н 
лина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини 
е подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, зауставља 
по сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>;  
једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они т 
20_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста 
>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које га 
} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда < 
чност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело  
емо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не пи 
S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Ле 
 њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца,  
а развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожедни 
 сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њи 
е, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва к 
али кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче  
расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеј 
тим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор  
сле, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око њего 
едало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрес 
 тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога г 
 како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени влад 
о весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S 
итаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да о 
тању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Зем 
 би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина 
ребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп,  
S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном 
Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у  
лице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123"  
касте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-М 
p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крил 
 одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али  
бразовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; 
ше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, кол 
 око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target= 
етлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помисли 
ку.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам спо 
сан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неко 
/p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{ 
 Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и  
одина; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“ 
..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи о 
онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, 
то целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи 
селити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу д 
о је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне 
} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је т 
у се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младост 
о што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претера 
, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S 
RP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен 
снога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две  
иже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° 
ког Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одав 
ко рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Миза 
 васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано  
 докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те про 
 се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„В 
тизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за  
н <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба вре 
ђу корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, т 
А ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је 
 на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, ко 
 Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допир 
 прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је би 
 пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној 
рског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних 
раном му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко  
 је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а оста 
 област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, шт 
сле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура сп 
у масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи ст 
тогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p>  
мора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете н 
оје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано,  
м сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало ж 
удима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по  
 Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео те 
сину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је 
 <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је 
буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S}  
то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек мог 
ај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај н 
ети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће те 
форастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ов 
наца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не 
ом свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћ 
е, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику  
 бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} 
емена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док  
 небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их оч 
 је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први жи 
 Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, с 
ане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора с 
м, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у к 
лос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој ве 
уна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{ 
 Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва коли 
баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиоте 
 ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој  
 пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанч 
 од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?.... 
 на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има  
</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и вес 
о, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ И 
t="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да с 
од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године в 
S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се 
ео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њег 
ра, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити,  
ети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она зауз 
Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна чит 
о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p> 
важен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, 
/p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наш 
...{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом  
емљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, к 
 отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве зем 
 за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у пор 
ам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васе 
оме није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се  
о свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим сн 
г, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у  
 је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове 
а је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је 
ира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале 
у целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји —  
дан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни 
трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере 
 од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале простран 
зу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама полите 
некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фас 
 самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном н 
је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливањ 
 Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овог 
} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он  
а небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико 
S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово  
ечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи 
аших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало 
 него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно на 
} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит плам 
 од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, 
илиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> 
 СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quo 
а мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли  
и раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим ова 
stone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, бил 
г као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> 
квену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, изваја 
 народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора,  
сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и по 
лата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидан 
 више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n= 
> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам  
ели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Х 
вео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је 
ики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n 
па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величи 
То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и ника 
 који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом по 
ста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, са 
сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија та 
острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних д 
се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S}  
Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се др 
е свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господств 
 варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи 
исте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с 
и та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око вар 
екакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом про 
а с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште;  
да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интерес 
ију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у пр 
ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у п 
оље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници  
рства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <mil 
то њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада 
дне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, 
ратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново грани 
тра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121 
а лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне 
еле; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада ки 
у, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, п 
ал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег  
, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај ис 
бљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, т 
УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p 
 атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{ 
је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} 
никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се  
х је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година  
асти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвис 
. :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И 
ише година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини,  
каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било шир 
дна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И  
припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и  
а оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на  
коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који ко 
и и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према  
она снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слоје 
цу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} 
лканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканско 
ону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша инт 
ар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На 
 други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а т 
!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањај 
.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у  
lammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не 
и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати 
 саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на дале 
к, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небе 
ака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве 
уго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има  
="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> 
 твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и п 
им ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се 
е главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела сист 
мо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мр 
, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што с 
шем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз беск 
уставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праиск 
{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то ј 
: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство 
олошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге пр 
а и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни еса 
 системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно < 
ог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунча 
it="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти об 
едно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад  
у, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца виш 
стем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их ник 
наца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на д 
ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао ј 
ем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно б 
емље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца,  
аш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најм 
 он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
а; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, век 
цима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: 
Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни сино 
унца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарниц 
диже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Ха 
8" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морск 
но сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме  
а нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....< 
се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам га 
 сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледал 
оди, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и па 
ижавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале 
огао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једног 
у видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не в 
Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама она 
> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристот 
една бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине з 
та васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је је 
ва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму р 
лицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве кор 
 Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин,  
 заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на  
 има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и  
 /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму,  
а, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Га 
арсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се  
зи и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, 
да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја  
 unit="graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубав 
тијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, п 
 n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека  
ни још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене п 
ементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу с 
ј се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијар 
емаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим н 
али су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на  
е знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не  
ију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <no 
а нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облаг 
не“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и про 
и како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је,  
неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамље 
овима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царст 
/p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су б 
 до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target=" 
па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили би 
м низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њи 
лико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океан 
е науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити вр 
иловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десет 
ости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве оз 
у...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они  
е на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па п 
а Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни к 
Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хер 
ико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијен 
ује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми ре 
м са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем 
} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика  
 да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе  
јим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прв 
а прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то би 
о откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — 
т духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је об 
као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи вел 
— једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Вел 
се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Н 
екао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Са 
0_N12" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, не 
, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Кро 
S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом зв 
ци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target 
S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а  
рославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, како се образују  
 <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово шт 
ије да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мај 
Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе зв 
бдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао,  
к се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блис 
о знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности 
цима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да њего 
клан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шт 
ва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва  
Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и З 
рих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски 
ћа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Д 
ини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један д 
ео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“  
длаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="17 
рљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је  
а одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо  
 би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту уд 
дна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гв 
и неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам  
„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто 
 света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем ду 
Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион год 
у бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плод 
S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало  
овита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су по 
, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: в 
рикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — к 
 Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n= 
="graphic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али св 
ди, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељен 
ова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} 
 претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као ш 
очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није 
 ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Ла 
 тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута пом 
фиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb  
 у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најл 
нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је о 
иком вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна 
а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у  
 /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог  
на светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да н 
бична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са  
мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У в 
p unit="graphic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„ 
мо једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној вас 
ајзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнији 
о са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај пр 
д блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле 
да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она  
 на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут 
S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35" 
ва.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овом 
ређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Ор 
и опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у  
ра — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију. 
вако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, 
бне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију кр 
ужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S}  
— <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што с 
и он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви ј 
 како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови 
ад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефс 
Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и о 
не и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за  
5">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора 
аша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо с 
 старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатн 
сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиоте 
 Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам 
Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <note xml:id="SRP1902 
hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Ме 
/hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091 
л</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6 
 поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" 
а па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где 
нога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Маглови 
стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле 
е знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на  
описнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брд 
S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од 
испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ов 
и, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да 
диш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако  
 што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовц 
="SRP19020_13"> <head>XIII</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote> 
ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим басносл 
ан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје  
е у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ниш 
едан је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку за 
едну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења 
љивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог зад 
 десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином 
стероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило  
с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојаз 
.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мал 
земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали 
ала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш  
д-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; 
ично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте п 
самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S}  
ева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и а 
ди, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азур 
 грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још оста 
ре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће 
а истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је 
S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} С 
ње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону авети 
ере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе култу 
има, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и  
 и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему про 
а силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману зам 
 су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звер 
аки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре 
дају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пуши 
аље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још з 
arget="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје в 
противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су те 
се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваља 
е и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на по 
о зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узд 
алаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре 
стоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној 
о сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спа 
аквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред м 
 пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер 
том тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{ 
ву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви 
ревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити 
 Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке < 
 на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са м 
тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остал 
 па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била пра 
и дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ва 
вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" />  
јом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царев 
рује, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарин 
а сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; зб 
чности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа долас 
у, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад 
тању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер ј 
кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — 
живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материј 
} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање чита 
о да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не 
“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо  
љена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек  
зумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видим 
је небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter"  
о су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па  
вих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има 
их колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не сам 
т, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не 
"95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја 
ме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бог 
аним улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна куб 
полу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <p 
 и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небро 
ом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне,  
“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже бољ 
но питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлост 
ређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бескон 
 се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту  
и рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем в 
тро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> 
аки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите п 
м цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезима 
умовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у 
ироким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада 
 озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{ 
 чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у ру 
у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамо 
г.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степе 
јим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мр 
 уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна,  
 те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погреш 
 биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанс 
а на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворц 
аглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, н 
ога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? је 
енију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне прост 
узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине не 
м, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као не 
 дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је  
 и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и  
ресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој м 
врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду  
створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао  
емља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> 
какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <mileston 
ветова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је  
ха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n=" 
, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и ж 
, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> пог 
 није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога д 
 спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <mil 
довати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и  
и, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> т 
више је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и р 
, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве вели 
S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; ал 
ка провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети би 
 ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова 
то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, 
је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови уми 
то сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла ша 
 никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призм 
које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то ј 
же проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, 
о и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када с 
вети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од н 
вој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат с 
куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој  
те павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је друг 
" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S 
сних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од з 
, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и под 
</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећ 
сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролаз 
а у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> т 
је и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни  
 се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, шт 
те права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*"  
 target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које п 
 видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече 
" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље.  
ише не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњ 
е месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP1 
ије, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна ог 
 ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често  
 све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се из 
 у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каж 
тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему  
hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зо 
Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њихови 
је научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозг 
 небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом  
е може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степ 
ниној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим р 
јних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одве 
оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу 
!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби  
г, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозан 
/p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе 
аклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа не 
гу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref tar 
еверну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi 
га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно  
а, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-пла 
н је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он ма 
алнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног  
ј моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљур 
 да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред оч 
еди зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, 
дан младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кро 
а, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепа 
вом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе 
 главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не у 
толима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру 
или су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила 
ка и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; ра 
о је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бо 
ене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао сво 
њивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да о 
нарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено и 
SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној 
мао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Пар 
најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша  
ог рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе неви 
има!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он м 
е на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где м 
.{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, 
и, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Ри 
Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знат 
им главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав ис 
брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може го 
ним јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она 
 то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија 
ворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гр 
 царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од 
лику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомор 
овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од 
i>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi> 
 Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вере 
 оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара 
i> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <h 
средној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Зв 
к онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њем 
/hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венер 
езданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно з 
 голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="gra 
 то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је са 
лаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су,  
а истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем  
 а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда < 
ојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из  
данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се  
“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="1 
руна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави мл 
етске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не 
 на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гом 
небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>,  
 је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се  
вода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} П 
е својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S 
а је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око с 
е врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <p 
у вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грд 
 /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанстве 
а морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те  
во да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали,  
лике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов ду 
отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сја 
ни преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још дв 
 изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и  
убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из  
нима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по ве 
ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одо 
 за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од сво 
десно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попр 
 кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам 
у на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима. 
{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мр 
у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изли 
уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од д 
лужила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав  
, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{ 
ртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтал 
и: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, 
не палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..< 
 велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржа 
 и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце ње 
и са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилиј 
и какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана 
у ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n 
и се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима  
алазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из  
</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџиј 
у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак 
их и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори  
оке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике! 
х народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вук 
 би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у да 
има.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везан 
вара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну 
него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканск 
остраном царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ 
о је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека в 
ма ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да 
настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а  
 твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом матер 
много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како 
а проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац 
о море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планин 
иких и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено  
бично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, 
анственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је,  
де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим 
</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.< 
м на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну  
<hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесн 
"139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахну 
ија.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препре 
ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; гд 
а би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли он 
“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам  
 она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута ве 
 ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образован 
{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији н 
био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто 
уњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа  
е друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом  
рло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очеви 
уд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и к 
а: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде го 
ли не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге  
; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуостр 
ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, 
ца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на ово 
де лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју  
место да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пуст 
арства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као ка 
надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре 
графима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоар 
рне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене 
је!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду после 
опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џинов 
више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од па 
регледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од пави 
ком на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици,  
 оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад пос 
 <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице ј 
="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме с 
> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света  
оје чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни тра 
та друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се оглед 
и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела вел 
тене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана —  
тром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесн 
у у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога про 
лења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И  
амо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула,  
вих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непр 
, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по 
жног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову н 
што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прв 
што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа  
 на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко це 
м.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних 
n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабу 
 Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, јед 
едан светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно в 
целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна 
 тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па са 
кона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике 
је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива. 
</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистав 
 налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога сво 
 шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му о 
угу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи 
ре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска  
ледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од исто 
ва увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зе 
о видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одма 
оравити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробија 
ечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S 
рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више пи 
ије од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јуж 
итехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстин 
лизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје 
одизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиознос 
из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беш 
p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим мно 
 црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини. 
ни ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негд 
/> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспа 
угога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју  
Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја вер 
 За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни пр 
 доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „е 
ровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом  
оје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p> 
ља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше З 
 најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек р 
као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који  
НА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902 
грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и свет 
а у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те  
00 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ств 
.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот ње 
вед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на сам 
 Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перз 
северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве велич 
ми, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом р 
е у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај  
у и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин 
 звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отв 
{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали 
о кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене разв 
Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; 
ду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хо 
својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно ис 
двед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде  
дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља  
тврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и про 
га врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фи 
; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на  
ајпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручил 
овог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њ 
 кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се 
кеан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда  
ело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде б 
 хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад 
прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, ра 
и опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пла 
> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије 
говој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврст 
и или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви 
ру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека 
а хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74 
ила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина 
— док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска к 
да на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S 
агу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулканск 
прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује  
емо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ ре 
аду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га  
ј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер,  
ео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео све 
На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом  
ше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звез 
тој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Га 
та</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</h 
9020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш 
">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер  
гом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи 
че ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда,  
твилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на 
> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањ 
, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било  
стинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се нач 
д њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе  
где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу с 
ах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо посл 
.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — пе 
е и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити 
аше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати у 
ида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између  
утн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, 
Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на по 
 геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То 
 се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је  
Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдим 
аман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездан 
Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и прова 
је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа  
малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ре 
ја, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство  
 велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се 
, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посм 
уда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као  
е у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећ 
 били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</ 
> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Ш 
!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створ 
на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан  
сред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пу 
 овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо п 
нијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После 
 дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас  
lestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково  
и Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме 
јнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, ку 
бом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панорам 
јмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех  
</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и  
и напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну  
<p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће 
породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="chap 
 борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један  
...{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „ 
епроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <mi 
о је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у 
 царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто 
миру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небе 
уго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је  
nit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се ј 
<p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја ми 
Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела г 
његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХ 
ену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</ 
а вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко нас 
ти, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од гл 
/p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за на 
 је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни де 
tone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> < 
ци Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сун 
ре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево 
су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац висо 
на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је влада 
t="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би  
дај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице,  
ни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон о 
дни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким там 
атрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сја 
другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, ка 
сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, 
ј, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на ово 
...</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била у 
 кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун не 
а миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би преб 
је.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељен 
 <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и 
 немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупциј 
одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто  
— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> < 
ива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по  
 Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам  
то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда 
фери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То 
о жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло мног 
 па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу ње 
есним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме 
 варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„О 
о је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе 
проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми по 
диш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: о 
 Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам леп 
еш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, д 
е Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најд 
{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице чет 
ка</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi> 
>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi 
а.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена виш 
у, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светл 
не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом 
а прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла з 
ао кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти п 
гловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха о 
да чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом по 
, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — р 
е тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце,  
ила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе б 
е облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај 
>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој  
ром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се 
hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци 
јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где 
р: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиу 
ели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, ст 
сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца,  
дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и н 
ним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребиј 
 тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S}  
У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, 
> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај 
ћа одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају....  
е царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колик 
<pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</ 
а би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на кој 
чева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је симво 
е бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени х 
престано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим п 
еана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, пре 
јац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силн 
то-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова ч 
ијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућк 
осталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, 
у за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смр 
сније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни ист 
ју.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S 
о и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато  
, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако 
унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној ва 
еље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе 
релази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико ниј 
 себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме 
 дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога 
 да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце. 
 банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак  
еома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом  
ли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је ми 
петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то  
 Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме гре 
 себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку 
ислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробу 
светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби 
јним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</ 
је ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и о 
не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо 
ресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила  
и троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, п 
ве.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она 
е; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сириј 
и живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за  
" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни л 
а је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунц 
ко звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужн 
иријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Про 
ри године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појм 
ледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас  
>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане си 
едан дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <ga 
јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом 
тлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до поло 
ело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један неб 
тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те 
рујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да  
 и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} В 
дног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо  
ион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле 
ра и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа 
понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и нај 
и диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од ни 
за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и мо 
аузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна 
љице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пол 
 умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроз 
ем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две л 
 који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id= 
еја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорог 
 назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стој 
ашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око с 
о, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} За 
S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки 
 видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погл 
Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдос 
ати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*"  
ца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему веч 
 лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S 
о овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <mil 
их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="1 
им светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једно 
 погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душе 
пију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљ 
</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противно 
е му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем наз 
есној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се  
 погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој  
 сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва. 
ио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То ј 
уха оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека ду 
и је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше  
но јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста  
ић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор 
осфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на  
е.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још 
 мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> < 
с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете 
 Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине 
величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi> 
елом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадра 
над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ ј 
 на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова су 
 положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, 
ка сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор 
 <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необич 
вачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били оче 
 у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу н 
 Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p> 
бећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца ц 
а и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени кон 
удесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанс 
, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду,  
орио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје м 
о да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали 
— те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако 
ајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видим 
, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пре 
а; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се бли 
група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом п 
им усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништава 
гатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико ника 
ине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у п 
 тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро 
сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што 
} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје 
а бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свим 
!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог вазду 
силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармо 
мало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозност 
емља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа мирија 
не велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећ 
ак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и пост 
дивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органс 
елено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обо 
овног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ру 
г!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти 
то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева  
, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају 
 чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон  
 кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неима 
онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове 
двојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна  
е и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмам 
з њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у рад 
оме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" / 
усти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша ча 
чери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Вели 
сматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у  
ороштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској об 
у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабиј 
>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У велико 
аљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9 
 да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се 
лепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готс 
та сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Л 
о величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у 
ђу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена  
реварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спр 
ј прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мирис 
нију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињско 
ни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мир 
раисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна руж 
Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишени 
 ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И јо 
кон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ пови 
 има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?.. 
и све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту сан 
 се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S}  
не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе;  
е лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висин 
о њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној сек 
и стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или дес 
 свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или гор 
, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S 
зеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, наку 
би се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се  
нце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни 
b n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнин 
лазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанк 
ра <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у т 
амо срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми  
цу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом закло 
м нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем,  
 охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И т 
о чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље.. 
 знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се ис 
оста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у пита 
баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, нарав 
ој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких мил 
атимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога 
p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> < 
лика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>—  
ети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p> 
и стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе ст 
и с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу соков 
ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја  
ах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Н 
ђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини 
акле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, 
еперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“?  
бине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди... 
ло <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је би 
о учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим 
листао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Он 
година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно  
?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Н 
>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На 
с Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и сл 
ака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И к 
Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако;  
му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни  
ам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљ 
у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је 
 и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље! 
е обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Н 
ва — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> 
ваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и ка 
ле ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пру 
— смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једн 
небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива 
 Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје 
авију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на в 
ремена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенин 
ар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је најв 
енка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној н 
ајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на  
хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи т 
жанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком р 
асеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише  
 дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подив 
SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ниш 
>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја. 
о се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а шт 
ама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити са 
ожји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли нар 
почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{ 
ивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се д 
погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 век 
ов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге  
f target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш  
свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бле 
угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" / 
па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мра 
ише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?. 
ратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о  
а спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, т 
цу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет  
громна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као уг 
ића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" / 
м за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и 
воје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бе 
 којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непре 
nit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створи 
ли боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекају 
у у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Ару 
ко атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у систе 
 самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још  
ок се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и би 
ом стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше  
ко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јав 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и п 
 <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече,  
ило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, 
земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљ 
небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијс 
 сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb  
дај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажа 
м и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулуз 
, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помо 
напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, 
е?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат смест 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и  
е и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> 
..{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике оног 
идим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први 
дим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су н 
уховне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима 
и кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један уз 
мос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p> 
езда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p> 
 свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> < 
и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле п 
ле би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим. 
рна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не в 
 већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“< 
вено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n 
 узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путо 
а из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега г 
реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам чов 
ме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено- 
по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише п 
али тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благ 
тљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, д 
еса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и по 
нца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> Пос 
} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после  
и екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну 
 лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти веч 
верна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом исто 
озар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја вид 
личине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано  
мој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Хе 
поти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и н 
јус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуд 
оже видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље к 
а западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, 
естима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се о 
 то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће 
, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су св 
и на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице о 
RP19020_10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба;  
огледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи ра 
ртерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блистав 
о, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за 
 раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} 
ти“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити  
војих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно п 
нали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање п 
 кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо 
е стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фант 
 дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а неш 
гова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По н 
тарца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу. 
лаву, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да  
овека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста 
е био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме са 
9020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</no 
је богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напр 
{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела  
е, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, 
е; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграп 
и, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ ре 
 се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако к 
не силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним 
 дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онд 
е величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика нео 
 него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну д 
аман, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине 
ја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одгов 
нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камењ 
еки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне двор 
ирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога  
 окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бу 
еликим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бел 
 није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цве 
кеана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски  
авнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон  
звученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике  
ако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осв 
 јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и је 
ао у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, 
ћа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је о 
стим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапл 
а, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало  
била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих д 
_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Так 
а устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где 
орок Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да  
чкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипе 
у из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад 
и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена н 
!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком ни 
и смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајан 
по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Пе 
лигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref tar 
 растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити весело 
...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је так 
иш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ о 
баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° испо 
ни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихиј 
, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк 
ас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у ваше 
 облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То бе 
а</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегле 
ледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да 
анашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика  
вљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Ј 
мине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију врем 
уле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске пала 
љоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дво 
aphic" /><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало н 
...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели  
етнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља с 
ет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2"  
че је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете 
а им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени све 
их створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанс 
ризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“  
сто Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је 
бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опр 
оба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивок 
ажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из  
 на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ 
дну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољ 
рио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и ј 
 моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта ј 
и још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p>  
 У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што 
з неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господин 
је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на 
, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном бл 
ви обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а поглед 
х створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега 
атиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се д 
срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски;  
ом породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмлада 
о их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту  
аћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На разв 
ад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умука 
з Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве ле 
а су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су чи 
ама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилат 
 да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране 
негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише г 
унце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ов 
ма живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која 
{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна 
не па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај ј 
елено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало 
е младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај 
 стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкаст 
ов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па т 
сна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни 
бројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у  
а које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и св 
 настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milestone unit 
а маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па 
 а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, 
 собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S}  
 перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како 
 свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест  
у тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихо 
вом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних п 
рска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу  
цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су  
 аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени 
000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао 
e xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш пог 
килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би 
ј бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{ 
 далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помол 
, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Ла 
 деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештав 
у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове с 
је да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} 
ини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p 
а језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту  
у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{ 
е палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давн 
S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?... 
мо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет 
дна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мр 
И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај м 
 пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само ку 
у кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти ј 
 сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога в 
својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апа 
ад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у 
е на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S 
многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт  
ијих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице  
S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке  
о океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није 
 мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне вој 
ихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов ду 
d="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP1 
 дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт  
ОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што 
 да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сум 
главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, 
га научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да в 
вор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, пр 
ени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, је 
звежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдес 
а ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био о 
кофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојн 
 одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чем 
сељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су ство 
м просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на је 
сет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет  
и пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе ниса 
оплоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих тер 
и; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образовано 
едати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело св 
 основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања о 
ом поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прил 
аређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог 
амишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по 
ога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хум 
е, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што 
ате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах 
њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> К 
м и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони свој 
риста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!. 
 /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> 
и, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све  
, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виш 
мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S 
 ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може л 
нога друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, који 
Г БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> < 
note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на 
о праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које  
 великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n 
ет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју  
ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да 
аучник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам д 
свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно  
теван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов 
— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу 
у Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, нај 
леда ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од в 
да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом 
, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба 
ег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и дома 
ти, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас  
 што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти зн 
удесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у н 
 живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла 
/> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране 
је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле 
о место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто х 
земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количин 
у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му с 
по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" />  
квих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је годи 
 Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Ама 
 све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут 
их топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и д 
 на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снег 
зда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо друг 
Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" />  
зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из 
гу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша  
 је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних зве 
 и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, 
 огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза  
ет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је 
/p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} 
ћ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се  
 васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним 
не системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог 
 се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124. 
гло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<re 
јарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала  
а Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна кило 
из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и  
ила је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и су 
ра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 х 
арова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Ал 
лиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Ју 
 умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, 
скоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини 
хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или 
једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недо 
о.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у вазду 
лној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим с 
 овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога цен 
н мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb  
hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зо 
ама.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђел 
аша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а ко 
а су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освоји 
ко су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Па 
, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, 
 ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће м 
 бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све  
исине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито 
дног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одав 
аква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је про 
 Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмла 
не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудри 
p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — 
те оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јец 
мшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и 
{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана  
ни су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту б 
жја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и  
Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми син 
књава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их т 
каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше 
не блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите он 
на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална 
ом вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Пог 
 уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње 
вљао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један чи 
ворио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „М 
ef target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра д 
рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46 
S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има о 
ет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и ова 
грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три  
ве те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" 
ји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ум 
 небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао  
лима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу 
о и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi 
иког Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} 
а?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим но 
Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо  
<p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратк 
десном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се в 
тина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, гот 
м се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашин 
на, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“< 
Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су  
да тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!. 
 добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним ду 
што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пу 
ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„ 
 ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком  
иродни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца 
м ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам,  
проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један друг 
 а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест  
мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому леж 
његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и са 
шином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{ 
10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрста 
на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milest 
 смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подуз 
звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је о 
 извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то ст 
амоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимо 
 небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као 
ане.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги 
х 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратио 
 светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о ос 
његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сј 
е знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пр 
мо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало с 
ме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима пр 
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже 
 обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко мин 
Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p> 
којене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да с 
ан другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прел 
ом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Го 
ој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!.... 
веда, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противно 
ростор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни 
месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана ве 
ти!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да 
а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великог 
олуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црве 
SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаме 
> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>В 
и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} 
о десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сун 
ерспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко та 
 се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, на 
се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзе 
 некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућно 
о старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Па 
p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се  
“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим 
од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жи 
коло, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозра 
а небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали 
сиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној пол 
е никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд,  
 А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему  
о труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљ 
е јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што 
оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све 
; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отрга 
ривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, кој 
 пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног е 
ело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најп 
удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа деч 
енога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} 
истао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца: 
едведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца м 
Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручаниц 
7" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{ 
око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се с 
ја са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дје 
S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> 
 Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико  
 мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему само 
нај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она  
свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{ 
е. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!. 
ој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко  
, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона оп 
 тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а 
начности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафон 
ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, по 
у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са сви 
19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота св 
 Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он о 
 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И 
једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита  
али да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавил 
 “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви к 
 боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, 
м!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта ј 
pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од ов 
не две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења и 
 то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац бла 
вездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} 
 чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда нас 
9020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гасно 
 спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој  
 погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p>  
 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да  
ија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а 
сто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу 
езде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџ 
га, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите  
 ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S 
ри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једног 
 у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне  
а божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с 
stone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и да 
5 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше 
и, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је о 
а то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така ове 
<pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет 
д ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две  
„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понор 
у са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, а 
тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаче 
шла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div ty 
Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па нај 
сељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један циг 
м оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да ва 
ремена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце,  
 није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и приро 
з далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то 
..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се крето 
и да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати? 
 далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„ 
 својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, 
ра из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си  
о некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина би 
 то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од зем 
ку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му  
ово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона  
ијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нис 
илијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гасног 
" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања 
сна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездам 
уге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На 
пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао  
велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај простран 
а прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> 
а два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за п 
укчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су см 
ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше 
словна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички 
 једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа на 
личине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезд 
живању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p 
ој пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет н 
ера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику н 
да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да 
лучајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његов 
е васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, 
и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је 
/p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> 
а видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — 
о <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — 
 помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли ј 
звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата  
"21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признат 
ао да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</ 
ај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и  
unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ам 
рну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и с 
сет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природ 
а младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био < 
 да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу  
ине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орио 
но великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бескон 
мање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом 
све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово 
осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој 
нама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" />  
има нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васеље 
 целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гр 
> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрс 
мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на 
одни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате  
оса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, гот 
анике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубо 
на скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да у 
азао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бог 
 иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоћ 
ледити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало  
аш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодн 
се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Ота 
 Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она 
 нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у прола 
на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљи 
оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један да 
еће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у д 
 хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад н 
 јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком 
нце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог ца 
, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и п 
S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што ј 
телигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенциј 
 али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ 
’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубо 
 иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допира 
х пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id=" 
у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> < 
на наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лак 
е.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши  
чина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине 
е своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царств 
та, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планет 
је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што  
оје галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј ста 
 боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса неб 
шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова си 
лиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељ 
По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар 
н је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друг 
а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз св 
басјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова дв 
е, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: < 
ме заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, 
на, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би 
а овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужн 
 овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје мате 
ле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне  
планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око св 
дноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су 
инута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупит 
аша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N 
и, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, ов 
унца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне лутали 
его што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске пр 
а иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо с 
да, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима,  
— ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</hi><ref target="#SRP19020_N18 
а црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па  
да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих  
а је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна с 
аца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020 
мевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им с 
роида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур 
ј Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S 
павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Дено 
дина; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 г 
 Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научн 
у они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипк 
здице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли 
м шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој 
 <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и 
а, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових ог 
 оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга рава 
 нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од 
 — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Л 
е два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ ко 
 њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и ка 
о и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховит 
еора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе 
е кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем 
И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило свој 
о ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних  
олико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покра 
ћа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима про 
о гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене п 
pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су 
 јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зл 
кинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сок 
 као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изглед 
астим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из  
ад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало 
.</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је  
 интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне 
бри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S 
исана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара 
ан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, 
а док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астроно 
 састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним с 
о голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми  
 воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она с 
иближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизар 
 оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на ква 
те данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину 
ете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половин 
хитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела 
} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их с 
том карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име 
трт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми  
ер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника  
редовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога ко 
: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="1 
т, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба насту 
па, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје у 
тоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света шт 
омутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском уни 
лике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно 
, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone unit="* 
мни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом сво 
 за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="15 
оме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз ова 
не системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај маглови 
у појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глиб 
ити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што  
и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечи 
 Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну ду 
p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више 
ј сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васеље 
 борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно  
 твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову у 
 ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; чо 
е, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Ј 
S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглин 
нчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламе 
4" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400  
оте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језов 
материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито  
ихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је 
она, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан ат 
у.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје 
тор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост жи 
 васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност про 
ељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <p 
ван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам. 
оме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у цел 
 свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и 
га?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашо 
 духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{ 
скони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој 
шлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; 
ао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бист 
де и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињск 
 што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!.. 
е; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с  
 у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи  
ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац;  
кну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на 
че ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим  
{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p 
ери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрен 
амрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знал 
и!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све 
узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква 
 и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави ду 
е?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на мо 
окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим бл 
 заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из теме 
 благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси м 
под наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и 
ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали св 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна д 
 покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан ника 
о га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он 
услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом северног 
удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људ 
е, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божје 
а од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: прене 
а!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се 
ем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пр 
 погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од  
дама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на вра 
га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткив 
д не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ ре 
.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те ни 
е он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> < 
ек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга —  
а ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек 
е беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао 
и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледа 
ни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Ова 
у и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито н 
една мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p>  
е прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усија 
рица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочит 
 објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А 
чно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича  
 та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њо 
у бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непреста 
а грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, к 
 да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ 
.{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтед 
еј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити 
...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте 
аш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет мили 
 <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хте 
.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то,  
нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, б 
лиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изне 
е дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Шт 
на периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми 
јски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Јед 
дна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А по 
е серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као  
шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шал 
јем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и 
ни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!. 
 ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао с 
 одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па 
и сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p>  
.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p> 
е из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат,  
оумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p 
гим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону  
 покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине 
вати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и 
у таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио 
<p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која ј 
ијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се 
баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам 
њем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n 
ознату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, гд 
ког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно т 
усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ћ 
мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи 
е ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењује 
ва.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита м 
p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, м 
одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоу 
о на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што 
 ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога 
 сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика  
луцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине ј 
веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place  
же, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!.. 
 /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жи 
е читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио 
царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да упра 
имарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од спом 
а ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција 
граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је 
о оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је 
ркула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема 
Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на североз 
у са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихо 
је, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини 
ад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира  
тво Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! пов 
де Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна год 
зду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва оста 
I" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на  
, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазве 
ивној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара 
о представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</ 
ри звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и н 
чера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Ј 
да, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова  
Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је 
 њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата северн 
оју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећ 
 нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Пол 
но је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно,  
 Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у В 
анио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је  
е и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итас 
 припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети  
из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — М 
ниту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо 
ни су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, од 
е звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загоне 
ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја исти 
на сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мањ 
олико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове пла 
тава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небе 
ска ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне годи 
нику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Ме 
нине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана поро 
кве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амај 
све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана 
ма које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика 
ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он  
"graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Уран 
 и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, 
ановници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небе 
Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особит 
већи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој о 
S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система наше 
у има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крс 
светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много 
 Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је бе 
већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге 
акав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера 
ога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с М 
једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од 
бод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, к 
аслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за  
ичанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама 
ња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не сам 
 ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена  
 <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својо 
а, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају св 
их животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему,  
 изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо о 
рода нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га гр 
 прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфа 
 упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да 
и мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SR 
, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да  
ак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут по 
атичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и  
ту нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад ни 
беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повик 
 професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научни 
 нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p 
ша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да ње 
ја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких св 
о — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати: 
ика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта  
то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је 
ињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> 
а, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном зби 
 нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за свој 
нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и  
да ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, 
ам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да 
 док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после  
— тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам.. 
ки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осм 
ама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју ј 
је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било 
="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су пра 
отово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја  
да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и 
 је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Г 
, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. 
> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна чов 
ко је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велеле 
дах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се о 
Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г.  
 изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ н 
јана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико ст 
драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глав 
стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечер 
те?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са  
estone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељс 
ђе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, је 
е горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они хр 
о би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт  
ilestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашег 
{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као  
> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја 
 велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на 
творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било по 
ао да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмогла 
се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брз 
} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — мож 
аглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја г 
 од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто н 
а не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој ње 
 пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упи 
о се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S}  
оде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети б 
вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.< 
сте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових м 
ајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао  
а Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> 
вар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накостреше 
рне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду гр 
опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто 
бла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор 
! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старце 
шка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S}  
сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само в 
оју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћ 
, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сфе 
пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све ис 
p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се 
 /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Шт 
 је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа стра 
, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома би 
и Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очим 
> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхта 
моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижа 
<pb n="19" /> <milestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо,  
му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и 
дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note 
о се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај 
ањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се  
 постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења 
id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге  
 је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораториј 
гова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материја 
 агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених про 
а ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мр 
д ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњишт 
arget="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предава 
сно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу свој 
од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теолог 
астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у систем 
ном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни 
 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 
и путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, С 
лила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово 
упитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде —  
 па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сун 
о њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, ил 
јама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је д 
о онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како  
имед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их кој 
анови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви с 
3 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минут 
ни храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milesto 
ка ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из њ 
разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама свет 
опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву им 
тли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већ 
разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} 
 знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближа 
и најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва 
да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина 
некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљошт 
гледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај јед 
 с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне дв 
отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су т 
окојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу  
риликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој прич 
</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је сли 
кох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупро 
а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлик 
ој необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је де 
па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S}  
p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом  
<p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је 
 приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се са 
акво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово 
г обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав  
{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном 
акле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић ва 
а јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S 
стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пуч 
Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP 
а у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огром 
Фери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а  
</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша  
 Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизме 
сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то 
 какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам 
сни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ов 
сна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p 
 небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!.. 
ic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија  
429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобро 
а.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S}  
ote> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјал 
г сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог м 
 је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкаст 
еће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у  
од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш мес 
 смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километа 
, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него  
ше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза лев 
162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опа 
нај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, на 
 за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше 
веног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је 
 <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележав 
а налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином р 
 или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак  
 обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми 
анско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно 
димо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S}  
и има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде н 
 чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је  
век који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад 
 оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а  
а Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и живо 
е и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и н 
о на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} С 
 на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је  
ml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел 
а.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по о 
 то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне дим 
} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично  
црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те  
збројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост бе 
ти никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, н 
 <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сва 
атским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте  
"SRP19020_3"> <head>III</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да 
лепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi> 
им долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанп 
 пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни зв 
осматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> ле 
и за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањи 
е на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месе 
ти његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито 
ад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, з 
 Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако 
во иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала ник 
и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То  
ок се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шу 
 кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с к 
на се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколик 
а у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и 
га има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месе 
чеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених стар 
} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови,  
аоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, пр 
ћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни пр 
затус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу  
а су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?... 
ласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и про 
Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканско 
 — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је и 
каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; 
е за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље 
р, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део ут 
њигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја уст 
ако ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посет 
ато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то  
ако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} 
чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ц 
 он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке разд 
иди, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Ово 
ј дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} 
центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања 
и да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да с 
 површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, 
 северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То т 
и, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} 
што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до не 
 једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> 
 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" />  
обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева поро 
хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Зем 
тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и зби 
раво.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, н 
, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици за 
, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост  
 вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва ос 
о опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа  
ако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски 
n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају 
— богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И  
леда!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао 
о хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама 
есконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу,  
езграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунч 
e unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово ис 
..{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећ 
ј се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиља 
 ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега  
о царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме веч 
 ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у 
жђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати ув 
че небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на прот 
отреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, јо 
жанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова уне 
о није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе б 
 <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Мерк 
Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кр 
ховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној,  
ова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и в 
инило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да  
мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни ки 
езиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно  
јунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у  
ку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!.. 
а</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.00 
још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су  
нског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Ме 
 из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; 
а далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај  
 ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовит 
на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264 
: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску ш 
 самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и 
p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су пр 
полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну доб 
 Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огр 
да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване. 
није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар  
ст, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при про 
 добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њихов 
124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; р 
у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: п 
 природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколик 
„Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима и 
иск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он 
 свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и 
урама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, с 
може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, план 
егулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек  
{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој 
кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сј 
има.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста кра 
д јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати  
и по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још пре 
до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник 
ачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 2 
седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Ме 
то тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали б 
овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као  
-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо,  
а ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit=" 
аревина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да  
 док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила г 
а међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само  
и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе свој 
не атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ  
одици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво  
чнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој во 
овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посм 
ВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi> 
>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref 
 свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгл 
то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим  
ога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n= 
а.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом п 
ве друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просториј 
су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетим 
S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и наш 
ео од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој зем 
свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146 
ац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у к 
.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког  
е заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим о 
ћ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<re 
 тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо 
о почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде погл 
 /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ 
 погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута,  
дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге неб 
начности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ р 
uote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“  
 света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је свој 
Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> < 
упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим 
ство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Шт 
!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао  
 о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш он 
аметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда 
 и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту к 
ао — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да уп 
пласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљс 
ађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јат 
>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} 
е у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шт 
ећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађ 
а и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам зас 
ед нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу  
полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина зве 
 /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} До 
one unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се бе 
не; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад  
х миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивн 
 моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да с 
е и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и це 
о ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга  
м и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{ 
— једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман 
</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише  
вео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ о 
разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" п 
г храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мрав 
p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S 
 једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне неб 
ране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвет 
 толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је  
ој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред н 
тни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систе 
м уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичаст 
ких отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога не 
rion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не сила 
ени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао ве 
овима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо  
>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо 
аш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приб 
<p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен 
асов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, 
лац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па  
<p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и с 
ли ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети 
</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни ш 
едном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти каже 
чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невер 
 и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} Д 
“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један ме 
 <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезд 
чуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Пос 
 мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо 
ространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просториј 
ш пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то руј 
/p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближав 
на су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац в 
нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на ње 
ма на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је вл 
е вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</ 
unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о  
ној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што 
То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену на 
гледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улиц 
да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти  
.{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивањ 
ховни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Зако 
ем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље  
тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде н 
ијатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђос 
вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p 
хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким  
јала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} П 
држасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи д 
осматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она  
кове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако  
га садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црн 
 посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза оно 
већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну без 
од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, 
а повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ер 
илијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у с 
да сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простра 
то неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно 
, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш п 
хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и  
з сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од они 
ан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав ис 
, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец 
је!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми иза 
мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} 
 изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би  
пац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од  
авно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да 
 ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{ 
 ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског би 
ледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Осно 
 Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке ул 
овинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="cha 
о не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац. 
у, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi 
јег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p> 
ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео 
 било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Х 
<hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом све 
место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди пр 
не хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, дол 
о тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој  
ономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарни 
ни се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени  
Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мрамор 
ан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцав 
иној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на  
уде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће 
е: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим 
ље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку м 
е ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели. 
ја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пус 
у упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило 
 у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљава 
 па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и  
<pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и т 
ојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id= 
у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетиц 
тљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небес 
 наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по 
 и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунц 
 са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну п 
 слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двос 
емље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S}  
сти у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{ 
 погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је р 
ихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S 
ети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара,  
 ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које са 
ајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Г 
лој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевин 
лерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети. 
а група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, 
тосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата. 
њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„ 
но је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у т 
вика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</ 
 И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још  
одузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор 
не јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док к 
цртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!.. 
као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога 
у.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црв 
{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — ј 
....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста уч 
p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам т 
ад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} В 
<p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бит 
фером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштит 
/p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звезда 
е дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустоша 
е њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би  
м, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, 
и споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога  
 се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <p 
Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене  
томе, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању 
ка гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна  
 вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама к 
 већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и једа 
 у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да 
ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подз 
ити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ 
ло мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се ма 
} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик 
дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла  
у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице 
здама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо... 
вно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу  
ине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а  
пуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучин 
лили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, ка 
 оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који ј 
ко мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и  
руге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она 
, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он ј 
а с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно др 
ових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и  
а преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, ал 
ко исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите В 
 је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад за 
тово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, пок 
его што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам од 
 Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунц 
даних група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том и 
у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне о 
и срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је в 
родице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величин 
ку!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су  
део.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„Т 
 се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из то 
="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што исп 
емо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових  
ова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб  
 свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сун 
а је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља дв 
ре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Га 
м слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, 
ћи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме,  
а Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p> 
црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ об 
мој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни в 
</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурн 
окупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из  
>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанств 
ребали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајде 
е чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само шт 
/p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су сус 
дан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласо 
" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Он 
 највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупит 
о је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанст 
о десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сј 
и.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову кр 
сећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, шт 
једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлос 
</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <div type="chapter 
ази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам  
во готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити 
е, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су,  
органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад б 
овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни реч 
ицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показ 
лик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звезди 
не астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријат 
 утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и с 
ледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхо 
ма поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукун 
S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога 
амога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље г 
ео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним  
понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју  
и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бескона 
<pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у 
горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени н 
и, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и 
тензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и с 
ини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне о 
ме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова  
ком; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и 
 периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца 
га Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или 
давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао пе 
 <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а о 
и коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у о 
м нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју 
ињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми 
; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p>  
ет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја 
к је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и 
иру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је  
из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се у 
 су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда  
ам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших зема 
а се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља 
о, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане  
у?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свеми 
сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало врем 
еда.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породи 
лине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине одели 
да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што  
оме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапре 
велирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то п 
ређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Бик 
реме прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи предс 
ли становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога 
note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48 
 Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док  
је.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алд 
око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} 
гова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миљ 
а сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратио 
!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" 
{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је  
<!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног о 
то знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#S 
е се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџ 
 овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа с 
ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот уга 
ашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_N21" /> Светл 
е милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина мил 
:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим пој 
еног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а  
једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности  
 прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Мар 
а породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље  
, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што  
уна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник о 
а, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега С 
 јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена дец 
 векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим свој 
е хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула послед 
вој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а ј 
разеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани 
је од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита  
 њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се но 
бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце  
сти васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела њег 
 однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше 
ни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој сам 
 Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбр 
е то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не т 
ој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} 
 или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлос 
енашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање п 
 којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и пл 
ћи јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А пог 
Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име је 
двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у  
путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад  
ших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само им 
олан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не 
је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљив 
 појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је н 
гао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та  
не мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико једа 
добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и о 
ије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густи 
едесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови веле 
 нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам 
ши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем компл 
 а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто м 
умно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божј 
о да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних план 
илиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних магл 
ло веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ н 
гови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни 
савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна 
аве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина х 
 и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почи 
е небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо  
одигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих 
шло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади  
 је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане  
па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{ 
ној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> др 
чела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васеље 
"210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било;  
еном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она поста 
е, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више 
За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пр 
 најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што ј 
иког света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} А 
ја, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„ 
но; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му  
се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S 
рата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p 
ећ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесет 
сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео 
ле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медо 
ку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост,  
овање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И  
илостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито  
едници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске п 
 вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, зна 
 године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би  
лаве до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p> 
} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога ч 
 велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да 
и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре ше 
ако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран,  
во, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад д 
а област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је 
 удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_ 
рде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна кил 
ра Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш б 
.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Не 
ог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај он 
емља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Зем 
>Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегов 
 светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљ 
ем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је о 
ад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади  
је; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предав 
а, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утроб 
ије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем о 
каква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређен 
д грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, ст 
S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљск 
планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривен 
ју епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, ж 
ој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта ис 
етлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим ми 
ну што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећи 
да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћ 
 caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око ч 
своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет м 
дина траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно цр 
ур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера з 
и овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, пом 
одине: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе ок 
по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до чет 
година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину 
самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, 
и, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунц 
њих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о  
ворио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пронаш 
 и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, ал 
во, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно у 
> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и 
 простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</ 
се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И дале 
пате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који с 
уна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љ 
е и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаро 
 на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и  
 из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја. 
оначности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов 
еску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упит 
теме васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угас 
ијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разнов 
е — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система 
нима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно 
читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у беско 
а миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на 
то од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, вр 
ла топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој обите 
да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота  
варају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину 
 одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и та 
ну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопаже 
нственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једн 
вет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, 
дне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цв 
и оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само о 
д цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио н 
дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S}  
ли; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик див 
ећ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у о 
о, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа 
 лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојни 
ликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледа 
...{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо  
ким гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нект 
то Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Сла 
итова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Велик 
ад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они  
ворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варниц 
S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њим 
у и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што  
S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да откри 
је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесно 
 Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, доб 
боко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, не 
ошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у п 
ли грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су  
вију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на  
Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој гр 
на јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали  
личине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id 
хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапла 
оме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери та 
ке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и прон 
човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он  
 Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним пл 
uote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, с 
тварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и 
 Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и реч 
г простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два сус 
издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мис 
 ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и л 
о, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете  
апласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учи 
те пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселниц 
ка и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погле 
 дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S 
 то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S 
рио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васеље 
стано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколи 
овољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <m 
вићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од ва 
е слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзино 
 приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мо 
ко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудно 
потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те ра 
А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно  
дите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељен 
 који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Им 
идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твој 
даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Мес 
milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуг 
се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ј 
а.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је  
 Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сум 
нда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:< 
.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је све 
овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат 
 ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препа 
м ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте 
 доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том о 
сне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску 
ти дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи 
лабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна бр 
tone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени хр 
 читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висин 
је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубост 
је најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена темпер 
у усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни еле 
еднога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједн 
еног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци  
да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, свак 
.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви јед 
> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор —  
"SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силно 
 xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског к 
Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кепл 
; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на  
 се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био 
9020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле  
рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до са 
м још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: он 
} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперн 
же догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује она 
020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја —  
им те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“  
роном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној си 
ати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучава 
пријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве веш 
упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си  
а“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35 
.{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни  
S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео  
сет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна 
ремена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по њ 
ак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блистав 
сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац  
 ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет м 
 док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво- 
роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако ис 
н читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да св 
имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па нај 
нета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научн 
ици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна год 
но кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и 
их зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„К 
док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађ 
 какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки та 
а све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час н 
на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су ве 
вске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се 
n:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n=" 
p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота  
 у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на д 
дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV"  
звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата 
д југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између 
рину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима  
ио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо са 
уцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело неб 
га вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њ 
, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кр 
ра, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако  
њу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова  
 мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгон 
 а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је о 
 опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано ро 
{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{ 
нио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љ 
инг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани 
рошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она б 
ва, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и 
и готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да вид 
је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских при 
ини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за ж 
е он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек у 
 је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} 
ку?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} П 
 веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године н 
 породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиу 
 вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије  
ла, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу 
па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вр 
Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и с 
вао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових пл 
па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је 
сте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијс 
лаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме 
а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и  
била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост 
 има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путањ 
астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи и 
 већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он 
 до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемења 
нути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је 
го говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и 
е рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер  
> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простор 
 није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезд 
и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања н 
 дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крвав 
у, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваш 
ема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и  
 се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли к 
крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе куба 
ала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је  
<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је  
 на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит пре 
рећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свет 
смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплет 
их пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног 
 и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих 
 да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} 
ословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграф 
палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици 
а су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друг 
к...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Так 
оду и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год д 
ега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је парис 
овеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија  
џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кро 
м нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити. 
ава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај вели 
 атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си а 
аман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је т 
.{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно с 
ачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Вид 
</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, 
 суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу  
раво ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам ви 
агнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе д 
мрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не ре 
 мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех,  
не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи с 
t="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се  
кар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеј 
екара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и ду 
удба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним матери 
103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо си 
о обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће 
> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна  
м, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада т 
се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и  
и; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме  
грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме против 
 /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна годин 
{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића 
и су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, 
евету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман 
ашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, та 
 као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај шт 
показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океа 
 мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пус 
опио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњ 
носно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гаг 
га г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} О 
и све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звез 
 и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читав 
="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</ 
ве звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега 
} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како 
ћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, п 
довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више 
S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према 
ок нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То 
шта нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</ 
м простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на ча 
 животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена;  
ом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њен 
аса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допусти 
ебијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном к 
, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана! 
{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, при 
и време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудуј 
—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit=" 
 један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде 
 снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И  
} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на 
екох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо  
 Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кор 
о друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад 
 себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} Т 
одна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота,  
несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје те 
 <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и  
лим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била дв 
лан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xm 
таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме 
м и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у 
а јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо 
 у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати н 
сама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не 
мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и з 
оје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузро 
, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — ко 
ш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, и 
 Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p>  
љавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном 
...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> 
руга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, 
казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као 
одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је с 
лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоћ 
— природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате,  
и у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих 
јни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста  
а беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост б 
49" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима 
ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и 
а богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња  
метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобр 
јале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, 
олико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="20 
олико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих ст 
ме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на кра 
питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој нам 
pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела  
.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај бо 
...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је т 
квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара  
 газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лек 
 се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада о 
 је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низ 
ојева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" 
итам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; а 
а његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његови 
хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у  
ојим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то ј 
иснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из с 
— али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиља 
 себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно 
па оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живо 
ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - 
 онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око С 
p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> < 
оћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока 
 храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске биб 
>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко,  
Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што 
илату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене прост 
а граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то  
ту и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се пр 
м свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се по 
 тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих 
о прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким лан 
ски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог з 
и су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза ни 
стићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који 
исам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи  
за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине 
да додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам порем 
 <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S}  
ато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праи 
на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажел 
смо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја  
..{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо р 
 преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец св 
е вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{ 
ћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато 
а се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни а 
не пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 11 
она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога  
} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из  
шена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измер 
hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предр 
ећ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу  
колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне 
звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти  
ој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстор 
и док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам га 
ти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову кат 
 осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Бо 
а налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инст 
!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у 
тани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и  
ала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би  
подине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам  
осподине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{ 
 споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, 
Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје  
 ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде н 
 бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> < 
ад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је  
а њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанствен 
ијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње 
ођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Ме 
Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се  
ву висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја п 
> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, по 
теме вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец 
до!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бај 
„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали ваш 
и знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим р 
рали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрко 
ма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, 
сјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао чи 
е непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо  
 сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три  
итим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; 
а, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средст 
 се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit= 
 мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она с 
пис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом јез 
рилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела вас 
ти једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија са 
</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим времен 
 бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да ј 
!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом< 
сечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше 
периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми ка 
аман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S 
> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш? 
хну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било  
и:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не  
х на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је треба 
ки круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окиће 
 се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то 
 <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам к 
 а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта 
ениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље: 
"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор  
не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!.. 
, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха. 
орима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела 
пити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном б 
.</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретк 
tone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено  
а се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а 
 О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.< 
осалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, ко 
траној царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подиг 
ога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега 
небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сја 
њаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу 
биља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилија 
 кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} 
рне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настав 
о хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлеп 
, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас прев 
траном крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије о 
ара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p>  
 ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је 
је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађос 
жио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни т 
асмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођо 
садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога 
 приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездан 
ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим ка 
н се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик им 
ој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> < 
лено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p 
 чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесн 
зрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да м 
али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар  
која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је са 
јао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало 
а свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небес 
ховни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његов 
, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито  
ко правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, 
о уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па дод 
.</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашег 
свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду  
 је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми  
ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, 
ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата. 
ла газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, уст 
ору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г 
а;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме цар 
020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њ 
ило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцниј 
боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бо 
пом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком ос 
ина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде д 
ешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадн 
} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја в 
 Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кум 
осле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N45" /></p> < 
душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> < 
мешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Че 
 за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Жи 
<p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и  
в жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> 
 то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уоб 
узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам пос 
стирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target 
S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно малом 
 ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утиса 
сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне  
громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> < 
вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, 
 у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени. 
 звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блист 
се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина  
сељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што  
о и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети 
 И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као м 
а весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S 
 живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу мој 
ог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово 
њи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од не 
правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га 
 престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обе 
ни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај 
> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она д 
 својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би  
осле првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дет 
 и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се о 
м најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N45" /> 
рт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} К 
његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: у 
садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то  
рпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они н 
, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Ха 
, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамн 
 номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли 
 објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца 
из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву при 
у и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу свој 
о је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васеље 
намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање. 
н одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме  
и!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан  
/p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице 
о је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небес 
..{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још  
 се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмул 
ховима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског б 
шите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је  
а.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалн 
а није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни п 
p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи  
текара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи р 
из на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И д 
боде.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на  
учем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не мо 
док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршени 
едних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кро 
а његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом ча 
живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; н 
и безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта 
, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то ва 
 педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зра 
ђу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса 
ледњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по кон 
i> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо  
м ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ  
је, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убр 
 Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска 
та судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбин 
иди како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да 
е електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане 
епрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, јез 
ледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је 
 Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелаз 
ј је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихов 
асивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наш 
о о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима  
аму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надо 
овита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину  
сполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по гра 
шћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из оног 
ланети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком  
надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождир 
ској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену 
ер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И 
онтуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док  
муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума н 
ености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост 
мане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, < 
пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они кази 
во Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, < 
те о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, те 
де и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p 
неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве бил 
ве мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе 
их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери наш 
да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица. 
="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„ 
и, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S 
ају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни лис 
..{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису пој 
о у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших др 
 и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви 
т хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве 
нога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спал 
но седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млад 
!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S}  
ме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно 
му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиљ 
ом плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и он 
 бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од в 
лог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нис 
 свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилич 
ша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео ма 
редње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледат 
а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске з 
рену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо 
 оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у 
рази мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном за 
 то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нек 
не биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколик 
рим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о 
сни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} И 
i>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море  
i>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и 
 они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се п 
отлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</h 
е у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у  
ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi 
гловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других мо 
су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљив 
Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После  
...{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Мор 
каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</h 
а као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је л 
им брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</ 
е сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирот 
ље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове н 
густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S}  
нтиненте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правил 
а и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осме 
да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто буч 
отопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и 
гаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се ов 
ристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд ба 
 То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</ 
 Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима 
СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бе 
ространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфск 
, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чист 
чар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за 
зимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острв 
па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеи 
 једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и т 
у нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим неп 
n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свим 
кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, 
 сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p 
S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога 
} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изг 
м ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са 
узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива  
ушевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планет 
о како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је шт 
високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевин 
b n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман 
ује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, 
а ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктич 
"159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али  
и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступ 
моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступ 
 њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И до 
генцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Он 
а је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људ 
јству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењ 
ша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви н 
о, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму ј 
камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вам 
има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној,  
 тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту удари 
оре</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — ј 
 не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу д 
еорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, мног 
и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузе 
а и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звижда 
е наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, 
 то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли 
алице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши с 
тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, 
:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравј 
становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располаж 
а се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самом 
1" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод  
 тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити 
ј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих 
te> <note xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP1 
ушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p>  
ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово  
почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ 
авно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова 
 доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто док 
 није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у 
јно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљни 
 очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа 
 групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итас 
лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благо 
рски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опе 
ћи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђе 
а до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита 
м огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; 
олински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{ 
би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цв 
а га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су 
ђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљава 
и, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне 
рупе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако це 
о два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе 
е уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хи 
l:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и 
стрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по на 
камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе у 
аву зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљ 
ефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љу 
средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада тре 
} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слот 
грали бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А шт 
што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате 
.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на П 
 улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранит 
анас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку ве 
веног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако 
рмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у у 
еимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Поглед 
г венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада 
 као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели цар 
 небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав 
ну платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су 
, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по 
и делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стр 
елики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између о 
 обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунц 
 ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће 
а распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S 
ање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је  
етници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајст 
пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беш 
ао неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" 
м уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна је 
грева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти 
{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви 
а заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19 
То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које ни 
ездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми  
а што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не п 
.{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој 
рне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што до 
 која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи 
а Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стра 
 шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео ниса 
е трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам в 
мали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, к 
о да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нис 
ина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је  
е одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на јед 
много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, 
...</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васеље 
ичена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ пр 
а мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва ви 
te> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и  
итам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„П 
ано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме! 
ске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и с 
 не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једи 
ењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда  
ј вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а  
иједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони 
да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S}  
знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те 
, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „О 
еко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то н 
{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по д 
 градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; 
 и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане 
де онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњ 
сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше  
 колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу з 
их, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо 
>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чуднова 
непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" 
 Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивал 
 чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкас 
гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној 
е и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за чита 
терије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи н 
19020_6"> <head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је  
 и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам виде 
.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са  
 малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„ 
има још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, м 
а сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</ 
нца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне њег 
рста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на 
и на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има  
д тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек  
 па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у после 
 а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се виде 
громни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројен 
лави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и пр 
ви од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацал 
а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p>  
тлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они ку 
.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; он 
е дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком ве 
ази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не врати 
кав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се 
иша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина< 
ну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи 
о <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни 
146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане  
воме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, 
ни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи 
шта не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће 
и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав ж 
што живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почет 
њем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да вид 
живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне 
творено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на к 
нога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева с 
Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p>  
и васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{ 
е: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје с 
КОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ 
 има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно пит 
м световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="chapter" n 
 казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на ј 
>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном зб 
ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као 
и једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..< 
ла претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звез 
да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то  
обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 
ао гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не п 
а два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, ш 
?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покр 
на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано  
сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да сво 
 да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала 
<p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак од 
и — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:i 
робудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; 
елу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и  
хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру 
 желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Кој 
ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем. 
н дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су  
него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело 
 комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, јо 
иродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би  
ети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наст 
тави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда 
 И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо св 
то децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хр 
м — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних годин 
 дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стр 
ио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се по 
 Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Орио 
ао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа 
огледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} 
олико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше обра 
у приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао  
p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње 
потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их милова 
срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone uni 
тао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно з 
ма.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест да 
у ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p> 
ву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погле 
трелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и 
ди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га доб 
боко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па  
<p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p 
ојој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном меха 
 мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо 
пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно  
ласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим 
што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснам 
имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али ј 
, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} 
ачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> 
одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и д 
 Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо и 
ма људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти 
 Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се 
ака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n= 
223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два вели 
све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опа 
јави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осм 
ме нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> 
 кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи 
е саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S}  
ви пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо 
p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је п 
а година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори: 
дновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и 
уга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми 
 крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му прав 
.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојал 
и богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145"  
ке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испашта 
ви становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што 
 бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да др 
 кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун с 
 пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је ис 
ћ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И о 
 не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месе 
онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погле 
 мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се  
самдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb  
говом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али  
 је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута в 
тим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И  
 учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмиз 
ак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на пос 
 неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...< 
а на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страхов 
S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао  
ише ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесн 
апласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <d 
да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, 
на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и н 
 није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој 
Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов ду 
е он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом 
о на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n=" 
и чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу  
га мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етио 
е у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогу 
соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгр 
г пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенци 
ници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ р 
ам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, 
ислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим  
наласком, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости  
о вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он зас 
лога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северно 
еби уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на 
 царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он о 
 а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У 
материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен  
м очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине 
ра, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера 
каних, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потреса 
ну некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неод 
рту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што зна 
о мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. 
 оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова,  
раховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прс 
достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} 
 мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послов 
ретвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!.. 
 Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова 
} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као 
 да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тел 
вате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог 
овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на  
и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног  
“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а  
орекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„ 
ристос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невољ 
рам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу 
ли су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Хр 
S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта ра 
уро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је о 
 ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу  
ке Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разго 
ронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико  
ипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град над 
тнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежњ 
ионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и нај 
та, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку р 
која главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> < 
ду, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и ва 
n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису  
ма је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и се 
разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна  
 за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места 
 на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они 
у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата 
уха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Сам 
!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S 
и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чин 
дна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је л 
ложају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ  
{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S}  
и били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала 
{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — ба 
а сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То 
а ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола г 
у срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње  
 једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, ал 
 — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — 
огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улиц 
 Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, п 
основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и 
 човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
ама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и на 
 осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S 
 њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Зве 
у не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ј 
 и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било  
 тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти  
аре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују 
!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцр 
ици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори м 
ре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охлади 
каква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила 
есни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме бог 
у““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електричн 
ти пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео  
то је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније н 
аје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично осл 
етака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији 
е.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним прост 
нији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво прокл 
е, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p> 
одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те 
основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измак 
 љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно 
н.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје поглед 
тало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти  
ли, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опе 
иједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} 
осле је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив сп 
ли простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских д 
реди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа  
на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у в 
а па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} До 
 на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племен 
чних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пр 
а, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, 
одишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана 
лађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океа 
еимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске  
 „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им с 
аљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 400 
а иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону 
и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед  
бурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваш 
ним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо 
, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месе 
улканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још п 
чевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутн 
кренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонт 
од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, 
њене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне м 
нта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Меду 
царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није  
га више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које 
ореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пре 
b n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але  
 оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни м 
, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну  
ла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушња 
 коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с 
 видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{ 
 простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао  
сељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право 
ми моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Поз 
мни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, 
ниверситета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџ 
смо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која  
ху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сун 
, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове пор 
рилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, сл 
кше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{ 
чине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хориз 
 на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу и 
има се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по дв 
икама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста  
<gap unit="graphic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> < 
„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу бело 
>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавка 
и непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степ 
ј Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом! 
а, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова зв 
 трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и 
i>Place de la Concorde</hi></foreign>,“ на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de la Nation</hi>< 
<hi>Place de la Nation</hi></foreign>,“ на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place Victor Hugo</hi></ 
ке колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а  
овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не  
црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен < 
али милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је сист 
рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} 
на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није 
укова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисј 
ог и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Миз 
лази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка п 
>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у  
но и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници,  
 потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{ 
м ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских п 
ан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно 
 овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема 
ном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих гр 
о плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, кој 
јом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепеза 
емљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овд 
лазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Бо 
 јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловн 
у за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито 
 до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак н 
ИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми 
ва, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у 
 Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у 
ловеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети 
ро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док с 
 ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула  
је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов ј 
ше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку 
егда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце ство 
> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</ 
е видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике раб 
е далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, 
една на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако 
сетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, оми 
у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га н 
имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну го 
вно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено  
 /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме о 
јани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <p 
она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и 
, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај прост 
arget="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а о 
/> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефе 
дземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опусте 
 због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано к 
ству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли  
вогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне је 
о чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као  
одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје  
око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S 
ци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Орио 
Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомил 
Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочен 
 нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сја 
оворих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових 
зала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, он 
умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то пре 
Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је 
м мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да  
а"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је  
унџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га проб 
о онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена 
 у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две глав 
е овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је бил 
по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, з 
г <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који 
 овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних ма 
а је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава  
 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или как 
се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао 
 чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све 
у као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у жи 
, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више е 
атубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него 
вишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне пр 
сто некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све 
а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а аст 
ша.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога те 
 <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене н 
а цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих  
нато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних п 
 ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако пр 
био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „ 
у и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам кр 
 Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Цента 
ама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, К 
тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да  
ђа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших анти 
Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морск 
лице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их о 
дигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама прав 
, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“  
ћ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се 
е <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш  
у на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина 
раме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брего 
 жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова 
твени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина  
мпература је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те  
 која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашт 
и небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Та 
стра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми  
на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који 
дина, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, в 
ирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у је 
у куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Велик 
кој куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, изме 
шне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она п 
ја...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са С 
ти.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не обр 
руге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и < 
а, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што 
ра и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине 
ним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна  
xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</not 
итијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени 
!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> 
косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незг 
 пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до неверова 
 мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„Н 
еше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као  
дно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућ 
 није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да  
слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике. 
ети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је једа 
ј планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; ка 
вију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје че 
пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога 
 у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то 
амо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и за 
чице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе в 
дене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="1 
, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирк 
ј вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <p 
 центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" / 
о учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па п 
 /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је ме 
вих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати как 
{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни је 
јстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје бо 
ичноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пуст 
па, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше н 
вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чу 
ђ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнам 
не су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих бо 
к померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти 
верске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самр 
т усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{ 
се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да ва 
д о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмлад 
амањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и д 
нслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возо 
е су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека 
не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и ц 
 човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S}  
 на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, 
; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и ж 
 добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — ј 
рављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амад 
аца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на 
е, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељени 
То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <h 
еј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина види 
, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви,  
020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се ме 
рнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдн 
ци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ће 
рокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој < 
шава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је 
te> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020 
; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса,  
а милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних м 
 мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, ве 
система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено пре 
бељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког поток 
капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} С 
nit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су  
а из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борб 
дан од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба посл 
ргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чу 
} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од г 
euvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак  
_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога ни 
ужене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где 
.{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покре 
ан смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно ц 
идну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој заба 
 са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, 
 сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране 
од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна к 
али Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није ја 
стема....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета 
овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана  
 својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блис 
 и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у је 
и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле 
рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане си 
отиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на ж 
а ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, 
икад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош засно 
ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посм 
 пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Г 
Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и  
<quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности ва 
 као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S 
к, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задр 
латих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мрамо 
ка иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина стр 
ан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у кој 
ветлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства 
ју трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Оп 
маљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP1 
на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, к 
није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да т 
зноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и са 
да Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ  
тер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, бољ 
> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је а 
е, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на 
пате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет неста 
то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане г 
 које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој пр 
енте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету 
есет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експло 
звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а пон 
ред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица 
 око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај неп 
 на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и он 
 једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то  
е мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке у 
га Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога 
 су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења љу 
а огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> 
м утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва  
 ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то 
ку између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену при 
бесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} О 
у буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а та 
видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора,  
збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опр 
 најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Умес 
дишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...< 
допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</ 
 још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитск 
а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје? 
ка сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“  
 целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покр 
е да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Зе 
ло ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима  
о половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шт 
ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине 
оје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што до 
Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу  
ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио. 
родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онак 
" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио  
би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла тр 
 небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху о 
!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја х 
нако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао с 
а час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна,  
д готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве вел 
уга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" / 
олико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај жи 
едам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и  
лилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љут 
новатим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, 
 наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помис 
 нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви з 
 ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли  
дај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ пови 
а, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој се 
он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскр 
да векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ оче 
ој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала 
ерији, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух ца 
у брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и х 
S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, 
итета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она 
 то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде 
 шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" 
 чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> 
ина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора 
агнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окр 
 то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бескон 
 тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од нај 
ц једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих на 
оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет дес 
— наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од ју 
з замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевн 
ру; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник! 
 за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прир 
њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове  
дно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у  
 испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш у 
00" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И  
вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да с 
иче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>о 
ека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање пок 
нство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и  
 исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и  
то безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се  
<hi>Place Victor Hugo</hi></foreign>“ и на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de l'Etoile</hi></ 
Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднији 
пет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам 
анају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још 
образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фа 
> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбин 
в апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се 
 „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на ва 
а рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема т 
пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а 
; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и  
; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлос 
з онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних с 
још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора бе 
="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све при 
а тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука 
е пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног 
 јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с ва 
изичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона 
ек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и 
 онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, он 
га и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу. 
 драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети  
у вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у не 
: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа а 
ији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, д 
вити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су пре 
сор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам 
ћ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читави 
треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на друг 
држава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по к 
треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим ок 
и са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумово 
ске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрил 
ко их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико  
ао нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Изм 
ациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним сл 
 препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вре 
 планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова  
ија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и 
мен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог кр 
, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство 
ако на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав  
уда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна 
целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро у 
 нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„А 
, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек к 
а би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је п 
омену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пу 
 се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни  
отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија уз 
само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и држа 
 свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на који 
нога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови,  
 и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентим 
и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> ство 
претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле 
дина<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби 
e xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дер 
а, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична 
нети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не ро 
има.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP 
 толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове зв 
рама.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се п 
варао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и к 
ој творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна м 
="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј 
цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметност 
че, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, нал 
х звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица  
</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном  
, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“  
 много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страд 
ам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод 
p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погл 
тресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!.. 
своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности 
тати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Ам 
</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, 
S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близа 
-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору план 
на замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролаз 
 не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А 
ро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> 
стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — 
ђосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу из 
и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му бр 
ило слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте  
јани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, 
ите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају 
вите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас с 
дном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесн 
е има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета,  
о а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SR 
моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви и 
>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> 
 пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ 
вај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да  
свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек 
 вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду годин 
изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се закл 
д-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитол 
нита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнич 
илометара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{ 
ушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milest 
 то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора,  
ити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година бе 
, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у цар 
ми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негда 
ајвећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се н 
 је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне  
 за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div t 
читим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпост 
ш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а н 
 то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природ 
љина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа ј 
ст не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећ 
ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, 
есела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог,  
егаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенц 
ула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада 
 музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора 
гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао м 
емље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи сло 
бине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод 
кинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био прост 
и опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена п 
оди су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и све 
 ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан 
има ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у сре 
рског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у але 
ј ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:< 
ичине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично 
 или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, кли 
/p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:< 
— мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ јед 
ите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, шт 
лиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слот 
и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду  
вот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини,  
ер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: о 
 ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p 
рату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења извед 
редвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блиста 
 по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грд 
у, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упи 
> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје З 
е не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким не 
ст света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49"> 
ветлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то 
на сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа  
 му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" />  
оштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у трену 
м.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревет 
н смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} 
е Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> 
н поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро,  
 и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у најв 
ао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а 
, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело д 
а знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљив 
16" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана ато 
о је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево гд 
 тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови  
еца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml 
ова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле 
 оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нест 
задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели он 
ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си пол 
.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необич 
S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb 
ћи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, о 
ај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше  
грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веров 
сто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити вес 
а се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се при 
је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буд 
о срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда 
мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 
и на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубас 
пили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „ул 
с.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно сед 
ј што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже,  
чије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су 
 у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па с 
арац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлу 
> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она де 
и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S}  
<milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку г 
илиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и 
ом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се  
его доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло п 
и се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа промени 
d="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку  
ке, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика.... 
има, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод по 
 емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit 
е личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти ј 
ичиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот с 
 више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене елас 
 а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој 
огла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо 
о-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један а 
снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо  
 његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове 
есецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа. 
 вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулкан 
е: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с  
 у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој ос 
P19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам м 
миш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти  
ле једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и  
м класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S 
се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико 
 а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S 
иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и ко 
и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка 
 Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду 
уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео и 
давање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они ко 
ј кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опаз 
 крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према  
ом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телеск 
лфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други п 
атеријални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} И 
авно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година кад 
вове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могу 
ју, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столе 
а водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва с 
ај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је сам 
 зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је б 
 небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама 
 што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што 
је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни жи 
рестоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de la Concorde</ 
о огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом с 
 планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма нема 
анство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, м 
осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених  
>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово  
И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко 
..{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, с 
пско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сез 
к би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, 
еле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети п 
ости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ 
ше....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши ком 
“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара уп 
, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима остали 
е дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у ч 
ницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род  
не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да 
/p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има  
гола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихов 
о звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небес 
ара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, п 
тва Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети 
смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од  
<p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> 
</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав вел 
 град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из јед 
е вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, д 
е паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла чети 
/p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. 
у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи с 
еликом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note 
сте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику  
ласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој 
и 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда < 
 у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, сву 
 прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у  
ку куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лаб 
ашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је т 
а, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима 
 безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост 
етити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака 
еобично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним поја 
оку интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми  
о је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на  
 и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астроно 
 душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе  
, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет м 
 рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао своји 
 рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људ 
 и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде.... 
мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истин 
онада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако 
и поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као 
у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а 
ли се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, 
 небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што  
аску и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај света 
ље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце 
шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атм 
д помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље  
амалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ свак 
*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, и 
нструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" 
си, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и 
и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 4 
 и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна 
 у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, жив 
 мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у истор 
ном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше  
зде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четр 
су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика! 
млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било с 
м силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса изба 
а је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крба 
још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још 
Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџи 
/p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S}  
да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S 
 јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена ка 
их.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага би 
ма своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, 
но што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S 
ног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде и 
ће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, ист 
ко тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко 
м очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на  
омној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали чи 
овини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара. 
г биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канап 
лиматским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ рас 
ије ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице  
докраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из 
ова је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате н 
 су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених  
ли представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опе 
оја има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у 
а сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Ни 
{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу  
p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покраји 
XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера н 
што упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним 
/> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у  
пу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора изла 
к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а 
вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељенин 
 <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину 
се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа 
 нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</h 
простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, 
рији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети о 
“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест,  
ас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небе 
а овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описа 
и су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живопис 
анита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне  
м, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији  
о као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну  
песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је ос 
....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали  
рним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте па 
наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што с 
фери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу н 
.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p> 
нете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} 
 људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим  
ма људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи  
 ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило  
м мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref targe 
о — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневн 
и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Б 
птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Ство 
е милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали 
ература спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 ми 
секао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови шт 
 већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким 
епојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова 
дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета б 
 се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече 
ко ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромниј 
ила.</note> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° испод нуле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37"> 
 n="SRP19020_3"> <head>III</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо 
анчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина ј 
ебеске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу в 
олажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извај 
вежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чи 
јаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као к 
оре</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени не 
ац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, 
лицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијс 
сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да  
ра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заус 
е била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле с 
бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речи 
ку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор би 
другљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом ње 
то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно други 
 — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда 
ош више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као шт 
осије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу,  
има.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била 
рудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као  
оклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми 
/p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са  
њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у 
оследњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?. 
даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није пре 
уди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад  
ад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих 
pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадес 
виждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па ча 
ће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалил 
то на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни засто 
ој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она обр 
ну неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово 
ији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на ра 
ива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је п 
беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају в 
рхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља би 
ичени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, он 
 читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истин 
сполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и крат 
 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осул 
, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Из 
 n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Го 
} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, с 
тура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што 
м, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> н 
етала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се  
јај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang 
е повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p 
у боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило,  
тога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круго 
ли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним 
фигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавил 
скавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су п 
ужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом 
јани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену па 
 Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су 
че наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Воз 
 али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута не 
е!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине 
ти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало би 
о је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове 
често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у ст 
перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго  
 мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било ниј 
балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше с 
их праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био! 
изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи  
 ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкаст 
веној пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдн 
енцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри 
а, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну 
та, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И 
> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преоб 
 бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама! 
у, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу ств 
две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних к 
 који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге н 
итаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале  
"XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и 
ао какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="16 
е по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу с 
одревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева,  
и царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог свет 
173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћ 
 нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Н 
види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанск 
и застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба З 
стремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу;  
е била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила об 
ешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину  
и је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној 
господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с држава 
адне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога син 
ни по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе нека 
изводи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија 
тле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперн 
 њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по јед 
 осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле не 
е црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја вели 
 осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мо 
еда</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учин 
читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на  
ивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тра 
SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb 
ме мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест  
томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних  
ш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — 
у страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим ми 
веног царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара 
них звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ре 
>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тми 
it="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чис 
ене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 в 
његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посу 
а се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што  
осле мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири у 
амих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да каз 
ину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих на 
 образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, н 
суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а њего 
и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на  
а умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео 
тера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запрем 
личини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је  
 оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз о 
te> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планет 
 је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа предс 
остив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу 
, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу 
/p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, ј 
о сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно р 
p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских п 
ст, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души каза 
натога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина. 
позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички 
о је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак  
е; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови 
лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по т 
рироде и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по у 
израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај 
: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-ком 
го што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Т 
ховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна  
И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба ј 
уде, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи 
а!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, 
 хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода бо 
оме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она 
 Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени о 
еда.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Ал 
и су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој  
 човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне  
сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, 
и!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је вл 
оли негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао  
еликога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!... 
плава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих о 
ла гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове е 
есечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те  
голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла трепе 
id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се ба 
е он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео  
егда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi> 
20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим 
је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухану 
аше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шар 
иљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 
је мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пиј 
 ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад р 
правама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду:  
ељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао нег 
, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образован 
> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по  
рилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један ви 
има уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљин 
вно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља  
е то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} 
транка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња орган 
 културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овог 
и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва с 
и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз  
њу, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим 
.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они б 
3" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад 
неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> 
а ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нам 
ласом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} П 
тво ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, мило 
томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, 
какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца и 
су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично гол 
Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој  
...{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Ори 
бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се  
е морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, б 
 пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо б 
а овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а та 
озорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању 
 је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, бил 
{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има б 
е најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери,  
а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мен 
нстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај приро 
пше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији пл 
то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељени 
о угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те неб 
лелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на чит 
" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац ви 
го што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави 
смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилиц 
 у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада 
ери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештав 
а.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотав 
и; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ре 
" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} 
ликога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по и 
иопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Н 
аље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнамени 
смехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна ј 
епих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S}  
есном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15 
сељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у прес 
рестоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда  
 <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, 
руна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија с 
во брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} З 
била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она 
Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика 
ок се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим ст 
руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна д 
га лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} С 
мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прош 
дај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине,  
ног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на о 
рилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним м 
избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест  
како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њих 
а дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и  
она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију 
то педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref ta 
и, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли  
 становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима 
једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, 
 су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у 
рњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га и 
 Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S 
ма, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цве 
ша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проре 
у васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Он 
 минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљин 
 то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво тала 
исам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о беск 
е, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он  
 али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </di 
мова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пр 
дан такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дуб 
дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, ч 
оје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за наве 
оменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек време 
о, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину 
етала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{ 
 једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој 
га величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене ди 
ајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору,  
све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква 
лом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година 
 окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} 
стајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво 
 нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, 
е на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мају 
вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, не 
је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, п 
зали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па о 
ла целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи,  
 небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобе 
а“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине 
он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се  
 што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а 
вота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесн 
 сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумр 
S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети. 
но опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина  
note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP19020_N31 
е ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сириј 
них јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је  
ега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 го 
 атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образов 
> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi> 
/hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сирију 
, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target= 
о срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неве 
ика овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала о 
 ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи  
му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се 
езда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note>  
осуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли 
} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у да 
.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесно 
з, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој изваја 
отом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућ 
 Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења 
ела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима 
анети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из јед 
очито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону 
чевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је  
.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је зн 
 и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племен 
х принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји раза 
ити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму  
се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, 
нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> 
љу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке 
о стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја... 
под екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо 
преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане ву 
и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге 
се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Поми 
илиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца М 
то и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим 
а појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S}  
 Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже п 
а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, 
ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје об 
 она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој  
твеног ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову 
аре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да  
и помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно св 
гледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено 
p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном  
д самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на ов 
дица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месе 
 /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она  
к једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, 
 target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњиш 
 блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овом 
есни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној  
о и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине м 
ашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S 
вето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, шт 
палих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изу 
ите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене па 
а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења 
ине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу  
 глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је јед 
личасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли 
љености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нам 
су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191"  
!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са с 
ајпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у дале 
ета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020 
алу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта 
е он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на дру 
е види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блист 
убоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давн 
!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар ј 
оћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена нак 
!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме 
се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш 
 хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми ни 
тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако 
а пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блис 
ју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови 
о на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу н 
рупе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди  
{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је 
о је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта ми 
а земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, 
волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше 
д би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се д 
д твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи про 
ам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио: 
је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распозна 
громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном 
 са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и саврш 
ући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које о 
 Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики науч 
ела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног  
и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто с 
!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан род 
p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, 
етом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ ма 
ко, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном  
>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више н 
, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли и 
b n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзе 
раму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог М 
не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и маглича 
 је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо те 
а све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и п 
врте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То  
Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде  
ловним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и  
 Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су А 
аш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небе 
бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи 
м уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назир 
нимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хте 
рацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, в 
им врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према 
 без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута неброј 
раменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{ 
едало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће м 
у измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто не 
коначност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S 
у пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још  
 /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb 
milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, н 
огледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хе 
сине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг 
S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзн 
нац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по и 
ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> 
!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на ов 
есконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још бо 
исам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац. 
 сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бе 
 и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p 
до и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре  
 чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више  
и неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се 
о би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је  
{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао ве 
аза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и М 
е мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога мест 
ефињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да ј 
е; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној 
Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега  
 непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говор 
мова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, 
 њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао б 
>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам к 
мој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенци 
<p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако ск 
у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој бра 
 приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беш 
 истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мо 
м богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле чита 
ворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да  
ико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевит 
вога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџ 
рине и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухват 
аца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Ла 
ОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> < 
пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне со 
лоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океа 
унчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар  
нчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај 
д је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и о 
ог, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдес 
 ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крв 
иком каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају сво 
 чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога  
а; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у ст 
и блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој 
 природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, о 
е, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n 
блика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је 
крива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> 
ј планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Ма 
аучник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он  
свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, под 
ам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за је 
 знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална  
 ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да 
ће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, 
у, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дуг 
у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе басносло 
луцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“  
мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо м 
ву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет 
 ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ва 
м и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и излив 
воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, 
хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше т 
а, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала  
исли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке зе 
х морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ 
це око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао м 
1" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна пл 
ави.</note> <note xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml: 
мини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве  
 <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије 
— — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој бож 
S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили 
 какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да и 
радове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и жениј 
у све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно 
соле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и доб 
, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и  
у Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик  
и радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотвор 
ц са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с 
отице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од ум 
одити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова 
ара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, 
адавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор  
х година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла  
6">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато в 
 тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — 
има почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат мину 
изници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су 
и те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споме 
а их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: ски 
 звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома  
ом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“  
туре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 веко 
ника онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, нау 
то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу наук 
 бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власни 
 славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу  
вала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и 
оји има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....< 
уо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Ар 
лејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу 
је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лаплас 
 власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, пле 
ом, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религиј 
рност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Це 
 држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам ку 
д.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP 
 овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ов 
и нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних 
 постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: он 
звали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ  
лаго у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара прек 
инуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније,  
 које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом  
а имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушл 
 рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњ 
 привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме  
у од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је з 
ило узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомич 
ца Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаро 
 грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто с 
ај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће по 
о, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрег 
ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и к 
а толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих  
ја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у пл 
ова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа не 
А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову 
 сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли пр 
оја ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја  
га, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група зве 
личину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности п 
и?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњ 
у има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се  
ским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју бе 
колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p 
дине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у и 
 десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ев 
ва од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осет 
ичанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, п 
} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} 
х огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година,  
сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То б 
х.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна п 
b n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући 
итима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад попла 
о.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим н 
 заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов  
> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био 
ространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како 
ебрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!. 
а ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, в 
иста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну мал 
у и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанстве 
це подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом гра 
да, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университ 
ко истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље. 
дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свог 
се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, 
 животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у в 
</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ п 
рих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим тел 
..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, 
 нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед н 
а прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је сас 
> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Арух 
<p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би 
кара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што с 
ј вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сун 
 на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне  
ана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међ 
 n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на 
 пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по 
лац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере 
pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељ 
"*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подле 
....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезд 
 мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што  
ан тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао  
 опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ к 
ух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прош 
 хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он ј 
</p> <milestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ам 
но стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необуздани 
и је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно уг 
ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној! 
унаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало стариј 
е Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о че 
 других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух ц 
сти Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће 
ују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне про 
рде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у т 
а, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пом 
е тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима,  
реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара < 
то је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметн 
дом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на 
 самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помис 
ма водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећ 
пет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па ч 
ером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене басн 
ла дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки 
Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хем 
жну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога 
абрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како 
би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице — 
е величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунац 
два ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико у 
на сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Ни 
 изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и да 
а: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о који 
а!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовн 
себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начи 
а кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчу 
ркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци! 
га сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ов 
 почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пре 
е утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика п 
 онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из  
 Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножј 
рији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог г 
{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека:  
тавио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и  
кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нис 
е тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар 
 планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> 
е, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељ 
целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљи 
ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш м 
 такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животиња 
но сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини свет 
јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој пл 
до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању при 
 То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и ју 
алистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним поја 
тавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења не 
 виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после  
ашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то в 
о ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се 
31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећ 
илиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха 
био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особити 
рофесор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да  
елигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће чове 
јализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти 
, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Але 
васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академ 
ђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, кој 
аписано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад 
кола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књижевник 
тавити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научност 
ди!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем д 
озак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target=" 
ца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187 
е једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p>  
рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и св 
ановнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а 
 чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега 
а,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не мо 
акши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="# 
сто међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, ве 
рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немо 
чанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“< 
 него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не пи 
облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше пла 
а!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit 
каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и пр 
них божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници  
е царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано  
жђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих 
окривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урв 
тубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобој 
све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној 
нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А,  
 ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди  
 <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> 
е разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према оно 
.</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математич 
{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target=" 
звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очи 
} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом  
о она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> о 
му ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Ма 
емисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама 
но маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што ниј 
много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љуб 
е ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати к 
0_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано ја 
ше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене 
 <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је ви 
јасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која  
га јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу  
 се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом  
ет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не 
гли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је нег 
 то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепо 
нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то  
>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то 
 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су јед 
деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје 
м, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звез 
им где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли  
округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа о 
.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној п 
 још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезима 
е све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова < 
 око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 1 
 не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да ид 
но појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша  
нчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунч 
 једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је бил 
љу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ов 
континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. све 
} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Аф 
није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису мо 
веног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким нис 
ина.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је 
нина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од они 
говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших годи 
их јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то с 
лили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одис 
шем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једн 
твено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и 
 И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а  
к Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета  
 показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога п 
p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунча 
 је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је  
 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну  
иковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} 
лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију свет 
овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и истор 
е доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би з 
в је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег 
 <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена 
у, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене 
/note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xm 
раме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижн 
сто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије 
 што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу 
де и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, н 
е високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не  
 одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{ 
их и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжиње 
ти рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени  
.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, п 
га и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па 
оћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна ка 
е, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметни 
о сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по  
жи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — 
ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе  
 опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а 
и да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још с 
уна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака 
S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати ј 
{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља 
e xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и с 
миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и пост 
 и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{ 
евога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет 
журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ов 
 је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, ко 
а Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате твореви 
а знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике ов 
оме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па 
 caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком  
, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога 
звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше  
к о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необ 
г сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њем 
ан колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића  
ута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звезда 
 десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто г 
"*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <p 
дијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих 
а у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниј 
и, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хем 
осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интели 
 истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља 
ако их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она  
свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих в 
..{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — 
 к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{ 
iv type="chapter" n="SRP19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати... 
а и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте зв 
елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе 
и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине ос 
.{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у  
...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на неб 
о особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни 
9 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; 
 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note x 
ена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо н 
ј блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то 
за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и  
их ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге зве 
ајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је так 
о није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и 
сетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ. 
N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног пр 
зарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обру 
а ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимо 
да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар на 
ових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!. 
наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> < 
ворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наш 
ти нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један т 
еке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благ 
 је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него 
а је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик 
 n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над 
ји је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је л 
>Harmonie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни  
ема, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као шт 
једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга  
!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онд 
нера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород 
— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непозн 
и небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију 
 са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели  
 онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипод 
 видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслу 
_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месец 
.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP190 
а.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{ 
че ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим о 
а доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече на 
а његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија ве 
 за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну с 
 најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види с 
листа најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од тр 
<pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог  
f target="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци вид 
т, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p 
тиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да т 
савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споме 
аш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару  
рс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ет 
ебесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната,  
 звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{ 
; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некак 
ј негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ 
 И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још с 
о <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужн 
ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини си 
крећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note 
 Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша 
 да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 
 протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S}  
:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета 
д, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију  
l:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Пат 
6">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</not 
 врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама п 
е није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем 
 да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства 
шем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти 
иун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је н 
н и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па 
га може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кр 
ражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек т 
 потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут 
га еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу 
стић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на чи 
озга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву 
вно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама 
...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико право 
вездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S 
оме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте у 
кан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудес 
м дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне ц 
ма дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми  
 душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имат 
 основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, 
елива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нар 
/> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, 
е мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба 
ело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N3 
ци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије 
д видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих цр 
лас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохот 
 не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са сх 
есечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Ме 
исала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покраји 
воји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало  
света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кор 
и се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад 
"graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфер 
 <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" />  
и, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мо 
ерној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Тер 
фтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете 
стати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред  
 кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{ 
.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратн 
 паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке к 
горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо  
 или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином  
 ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа... 
т од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на 
чи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави!  
оји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио пит 
са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни  
енине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огром 
, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — уве 
иљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те 
реображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијем 
ра земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања 
p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним  
нца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне 
 рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сја 
 стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, д 
 сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n=" 
а!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пр 
остане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не веру 
{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен! 
обичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео 
 под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога сил 
и, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађу 
!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених ст 
ако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се брод 
ли, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они 
...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја  
 сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују 
ству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то до 
аровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако ц 
у културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гом 
о, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планет 
ве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килог 
 /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, 
воју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она ра 
синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољ 
На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S 
ао гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, ј 
ава храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске  
!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете  
 „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} В 
одина!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој м 
ер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја б 
да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не  
 <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далек 
га Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде  
?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанст 
нитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један в 
— зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо. 
нско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео  
ата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небр 
ошћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда ис 
 ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке 
 крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене пр 
ихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону и 
андиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало з 
а оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али 
је, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се н 
дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано  
="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхау 
сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато св 
к мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао 
ти у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ни 
Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је не 
дите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-п 
је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то 
сна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина п 
аже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S 
 постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроме 
ине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине  
 решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади 
оказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек 
бројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлош 
нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су  
ана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим 
{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</ 
 месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то  
 да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Ј 
ли, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Мерк 
онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху 
ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану п 
д не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; он 
и кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је 
 познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није 
> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година!  
о је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али п 
 његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова ве 
 и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој куг 
мња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, 
 треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају 
ање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни о 
 рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва о 
ивотињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се  
право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав  
инити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијер 
, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре то 
да кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врењ 
 онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и 
оријама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику ве 
 и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна  
приса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о то 
ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко  
силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на ко 
иру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није би 
ква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа ра 
мо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда п 
“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ прим 
свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се 
мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И он 
 је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове п 
 али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, с 
 садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да  
и љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на свој 
зеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</ 
у, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васе 
к, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће в 
сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун год 
мању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на  
 на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а с 
ама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле 
 и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се л 
p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, 
и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аж 
то суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлот 
и.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке гр 
црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „ 
ом нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек  
јде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом С 
 овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше 
reign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовн 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к н 
вица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме,  
p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор  
јем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји 
иљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> < 
 у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео  
страна мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, догова 
 Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао верова 
е Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је веч 
је, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако  
нственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије ц 
единих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се 
е све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно  
 из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну 
а, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломил 
а својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је  
оћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да о 
а!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном 
љном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се 
ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до тво 
тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џела 
појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта 
 ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни з 
иунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се д 
лобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то н 
им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна  
полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној 
а мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи т 
с црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из г 
терије што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то  
т и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; ст 
у; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> < 
гледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово упр 
 главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог 
што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, д 
 свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно пред 
, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о 
{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда в 
i>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, не 
 садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога мес 
авом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме пол 
аних комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље 
ко црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласаст 
ма и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичн 
ан мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим зве 
ИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и д 
рага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не с 
ва глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, 
ети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и преброј 
чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је р 
га по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чл 
кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост 
опе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп от 
дама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим л 
ио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да  
l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Свето 
ли своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за не 
 планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Миз 
 учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта б 
.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих обл 
еговим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе 
 саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас,  
 му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може  
ја.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" />  
,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две пол 
да ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила пр 
ава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања,  
се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово 
rget="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пуч 
од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке  
 наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појав 
дскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, ч 
 у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак пос 
Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, 
 ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Де 
дице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали  
авршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, из 
и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловоља 
или, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у 
ија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке 
а Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама 
 грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ по 
есто прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким  
!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{ 
 сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што  
рије, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S 
.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздиг 
е пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да ун 
о да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она од 
ета, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом  
 је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одго 
лико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је све 
што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C- 
 сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био зав 
 тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па  
мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, ка 
и, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе  
 сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb 
о морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно т 
анствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта н 
једном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а 
b n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то  
арагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве цари 
љенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бо 
јстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висин 
вени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза 
видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере, 
ео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им ј 
једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те 
е ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, 
пе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да  
то му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се  
им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приб 
 листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, к 
а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде о 
неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Прим 
овачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том м 
а гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ва 
шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телеско 
О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше 
ити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу А 
 овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је син 
сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути 
ва звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима н 
и неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничк 
ерује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака ис 
бесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њ 
примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег чов 
чаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> 
 има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, 
у год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гл 
“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу  
 што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</ 
уњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чуднова 
још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на в 
с јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове нера 
} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ ре 
 схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циг 
је за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућ 
јало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неисп 
на разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде 
 онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам по 
же, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и 
ко је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да 
то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је  
чни они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи 
амо бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели  
n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна 
данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124"  
/p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{ 
ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада 
 то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за  
добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела! 
трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!. 
13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго 
оже дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех оп 
а запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету  
ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схват 
ле паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од кр 
/p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те 
о неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанствен 
е зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у п 
, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли... 
су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се  
лашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да с 
ивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична 
ен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слик 
и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једн 
hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створ 
ихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се ка 
 и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он за 
> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би та 
ати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за 
 чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, п 
е да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он о 
 опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубе 
и је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би бил 
ина, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет сво 
ешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још  
јаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита 
 претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој 
а</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару пр 
а кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} О 
ене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласо 
м га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то с 
нција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„ 
здица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам  
“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гам 
м необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим 
Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> < 
а шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мрт 
пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, 
е свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на к 
огли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунча 
ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме  
 са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас б 
еза поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим  
ија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној неб 
 опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам 
што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела пор 
мо у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридан 
на центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим зве 
здице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмех 
а једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, 
ито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол м 
в од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звезда 
ретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне ис 
чнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом сев 
{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперваж 
асти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> прелив 
ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизар 
ебесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванае 
велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела 
ело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остал 
гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> —  
мах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци  
P19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Ј 
руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се о 
им прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то 
 не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друг 
у.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а 
но мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенск 
га места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под  
ле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градон 
ља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека так 
ебесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе  
лик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, 
земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је в 
оје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живо 
нана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p>  
и пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Госпо 
ане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — 
ава сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p 
прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан 
ог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б)  
тихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамн 
 што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и  
 „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би н 
уња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске бор 
есму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту муче 
што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а с 
ездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим 
 све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n= 
х мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед 
 Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небес 
е баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започ 
иска, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небес 
 један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један циг 
два видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша 
дина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвеж 
а свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој с 
ата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу има 
здани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих 
ј небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми ник 
у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две пол 
као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка з 
 хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама н 
и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћ 
ховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауста 
нати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићу 
еле своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских т 
х.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ на 
.{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичасто 
трења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n= 
к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао з 
а његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале дал 
, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни  
ило чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па 
ве те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама ! 
о неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у јед 
во, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене ост 
ва ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, 
је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим зв 
дио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена је 
не небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и пл 
" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно  
} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које сам 
начној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезд 
/p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је 
; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто с 
тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом,  
им златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом 
 Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} И 
ион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па  
" n="SRP19020_6"> <head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Ко 
ву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама ј 
о нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, про 
му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде тр 
поте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украс 
а на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој  
о узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламен 
рењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама  
ускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по ре 
мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбро 
дурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један 
а Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </di 
ечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот к 
а су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звез 
ови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних ств 
атерије из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила —  
најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сун 
 своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образова 
Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и 
ављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколач 
е он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод ну 
је васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу  
тема Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система з 
ј кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље 
е ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} 
"197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашен 
а на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастил 
one unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћем 
је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а м 
13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и  
се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве ве 
ву, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу сво 
ом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недости 
но јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из 
>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати 
ледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на  
ше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица 
 су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики 
 — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре пост 
наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава  
ва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колик 
> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb  
арница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала 
ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиља 
 лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрн 
ну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста с 
сала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени п 
 Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стот 
 ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше 
иродним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли т 
утно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, плане 
е звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа по 
 огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна  
се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину. 
да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперав 
 мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, ш 
 били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapte 
тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, ш 
са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше по 
део.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносн 
 тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се  
ва иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">За 
шно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгл 
што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни п 
ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико 
се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Т 
 сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <milestone unit="*" /> <p>М 
на је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва  
аква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливе 
а вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као  
 песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане си 
ледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна  
лиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Неб 
студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце 
атно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животи 
 а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па ч 
или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају пр 
овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и с 
ка тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, до 
о читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова 
d>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова 
ла?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет 
е већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу 
 истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима  
S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и њ 
ма.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако и 
ове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну и 
змерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угаше 
о и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, 
удских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти,  
ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде  
на другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То уп 
 сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царск 
тима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што с 
ни кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњ 
оја се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</ 
ите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, п 
приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој.... 
 unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата,  
„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импре 
и на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам 
е са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне к 
д прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто свет 
ко било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и ње 
то је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо 
но од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> 
о време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и 
га Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у преч 
„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ 
поле, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Крун 
0_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око с 
д окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по  
јним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени 
а; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису  
нце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} 
лост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а  
његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, 
на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала  
и мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда 
{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хи 
дана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</ 
, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од 
нило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> <div type= 
јих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест  
а живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је от 
нија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml: 
ам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцрт 
и се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђи 
то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, 
ец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато  
0_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, 
 као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих 
а опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша 
рамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског по 
 огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та њего 
 Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше зве 
 се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла ви 
две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство 
таиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херк 
</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi> 
 се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономи 
сура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, крате 
тало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} М 
n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте 
 цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је о 
ти, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Те 
људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало ј 
 овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северо 
 врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца м 
а за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму на 
ј исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појас 
ни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} 
>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још м 
х можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и  
је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азур 
 <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном уз 
ни океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе ши 
м међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем 
његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n= 
к...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићуш 
иком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјев 
 тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу 
,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики свет 
рца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове  
етрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једи 
орњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било н 
лина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај пос 
а, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем,  
у!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не,  
 нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једн 
погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као д 
оловину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта ј 
мо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепе 
 оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже  
шног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина поч 
о <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова зве 
и пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су п 
 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно  
ље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисфер 
pe="chapter" n="SRP19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quo 
RP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пуч 
е отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се  
 се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S}  
сада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита 
х палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнути 
а је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћуба 
да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на ово 
им вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на севе 
 читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народ 
{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:< 
hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно о 
ештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор 
еодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S 
а црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по  
 — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуц 
, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гл 
ивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“  
 их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито т 
S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна к 
 и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi>  
 облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама п 
је Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно  
 никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље 
осматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погл 
утао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у  
наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и пла 
.</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што пр 
20_11"> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо  
де да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и в 
кеан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто 
е светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни  
 и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пуч 
тоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све 
и нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору  
ма...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да бех 
у ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком ста 
небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проу 
црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Сла 
 црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад  
а, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их м 
 су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким ф 
 боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-бли 
ацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде  
> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанс 
ва површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавк 
ских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у  
обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, 
 брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група 
ева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, 
шићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици 
ље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена с 
9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне  
, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Каси 
 лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како б 
два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам ј 
иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна 
е звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, 
бесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обли 
ас, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сфе 
атим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, по 
ти огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би 
 и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id 
громној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом свој 
ком Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xm 
остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} 
оглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да 
{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и  
како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по 
target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескра 
 А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс зве 
, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што пре 
 најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</h 
Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извр 
Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17 
У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Пол 
он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима в 
 године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зени 
вом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико з 
пша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вију 
најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небе 
 ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А,  
 овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и  
 где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млеч 
тргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво  
је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да по 
 ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свог 
е; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју 
ре — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунч 
во.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишл 
ао да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и  
ји или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — поди 
је мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p> 
ао да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на ово 
ем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем  
то, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима 
ездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постој 
, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз  
:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечи 
{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама дав 
о, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалн 
и:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из ва 
пође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као шт 
ко одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се 
="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не з 
 не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба 
д беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?.. 
стора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме п 
ено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај п 
су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по вели 
, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одси 
војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене  
су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце 
ри стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима 
м на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и д 
т оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучењ 
изацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од 
вари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, д 
ивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација —  
чку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде  
А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара  
згледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов  
и, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, о 
> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер 
у, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Ово 
а, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан,  
вог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љуб 
ила је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, 
 у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" />  
шни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету 
 колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечи 
="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле по 
ен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина 
{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у  
и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с пави 
 санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина,  
е и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, нас 
један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње 
 кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља, 
о амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љ 
 и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенка 
на, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020 
и кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Д 
ија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опклад 
..{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p 
ака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим 
ик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онол 
 лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам ду 
је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она мале 
како пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге п 
нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанстве 
прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменик 
 могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим д 
рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до исп 
, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, 
ти или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњишт 
га нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овом 
ош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone 
ена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав ид 
ма који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чу 
ло већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по о 
лачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас  
о је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на 
{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубов 
е више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да 
а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уоб 
ише личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели жи 
убодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој и 
 коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они 
P19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њи 
и си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни  
!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{ 
отина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пр 
а“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш 
.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином с 
ма, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, жи 
> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па 
аду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електричн 
 жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене 
ке прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре х 
е; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова  
само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој  
отина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{ 
ни, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{ 
ом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су љу 
аше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо 
ио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана ја 
 чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи д 
рамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени 
Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов 
ишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових цр 
ледња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу 
ико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу  
 и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовог 
е: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја с 
ватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико тол 
ти ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте 
ше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црв 
ки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ т 
ад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незн 
 несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно о 
 да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна у 
Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније 
 крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пр 
ично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се прели 
лагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Једа 
вечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца  
ца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо  
ије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона;  
дају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и н 
т и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља 
Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се зва 
!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно  
отина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова мно 
на је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!. 
еда, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неки 
вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа о 
:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је  
 даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу  
а ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посмат 
ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што 
емате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?! 
стора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове и 
ко је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречник 
урама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него 
> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога је 
савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и  
ови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој весело 
овек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у  
рана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волум 
 ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решит 
ко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио св 
>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни о 
ходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умоч 
омињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето 
шега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло с 
рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, 
“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ дода 
многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у н 
 хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао < 
едно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она о 
а небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и 
му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу ј 
</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300. 
, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је б 
.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не 
ремена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот љу 
Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је  
љенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двој 
м скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имал 
 неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какв 
 океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звез 
ј све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних 
итој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен д 
х зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за греј 
т и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на 
емље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих дал 
бесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна,  
а душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духо 
ени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају свак 
.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, би 
светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја 
ста у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже  
 наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу н 
 Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његов 
тоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n= 
а; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, 
ематичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовр 
им утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пу 
 и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји,  
оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ћ 
оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај 
 одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде тре 
о!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном цар 
о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти обја 
он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних за 
 чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и  
оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до са 
, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођени 
вршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душ 
крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој прати 
ијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу пл 
 има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да с 
ова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело њего 
 васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљи 
кивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљно 
час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и  
борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прв 
, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које ви 
 борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало за 
пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пус 
f target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни  
то ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је н 
а 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP 
ГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрај 
 тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј 
ронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и умет 
рског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава пл 
и кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли по 
сио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се дле 
векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи зве 
есна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; 
сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном  
едан је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер 
е један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе на 
ису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њихов 
 двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развић 
ала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библио 
аква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је о 
 појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде  
ра неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом  
ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на свој 
на у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па и 
 којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечито 
а при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконач 
 ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за  
.{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у так 
ком, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости весел 
мље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с какво 
н у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је по 
бјасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је 
ебу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без жи 
i> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система,  
идео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изгова 
налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара б 
 врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се 
и још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља... 
ела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме пото 
тне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скул 
реда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p 
а сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако  
ути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто р 
телог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле  
, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на 
сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше вес 
е свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдн 
e> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP190 
 се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се је 
воје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом ат 
жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ал 
оле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као к 
ајнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су к 
отово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који  
 цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, о 
пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано пр 
зио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и  
Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене пут 
илинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти 
ету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозн 
тињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове 
неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи  
о цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> пла 
ли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплет 
„Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе н 
 мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огр 
х звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без трепе 
но и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из 
али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ни 
ам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у п 
ивали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових 
атера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале ки 
нако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровал 
ликоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милоше 
 /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небес 
оба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а св 
бнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="16 
 овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељен 
у ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из т 
анствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, о 
а.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним 
свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњеви 
е као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, 
алова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небес 
але на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свет 
е некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасива 
зори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!... 
 с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па  
 кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним  
оле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S}  
ш нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан  
у најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај  
рио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо од 
од ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој  
шој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог прел 
сана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас 
 грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Об 
ика, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај тра 
ој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двост 
е видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ  
глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балони 
графи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задо 
чини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет на 
о беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <p 
на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске че 
на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} О 
 члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске треп 
 — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су  
акве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста вели 
е су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису м 
реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе  
дном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бит 
сто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам 
квеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небе 
 могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомил 
{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, в 
и ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, 
десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S 
ру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве 
вега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И а 
гледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене  
на, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као  
жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко че 
м чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од сам 
к од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од  
н царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у ово 
ма спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, шт 
енкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне с 
198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом 
 оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако ј 
ине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија,  
ебу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромн 
 од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубо 
м редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељ 
ивени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину 
адог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у  
и!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним 
нило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите 
 они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а п 
ције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнули 
једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је 
ер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада 
ихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај хра 
сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове п 
уби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а  
у опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и два 
анредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслу 
лост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, н 
о свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба  
ци?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то 
...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки о 
 последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза то 
ину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не  
еби печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се 
аво, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остаје 
 а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето 
љада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту 
а са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S}  
зи на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су ум 
у сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просториј 
 планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и п 
ева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је 
 То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" 
 — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све 
>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“< 
развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Јед 
колико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових п 
ање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној све 
аквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опе 
 Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашег 
, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој ст 
 врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то  
но јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величи 
 је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са мириј 
омоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас 
г.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и н 
рачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какв 
лизини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не б 
самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target=" 
атим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на п 
, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врв 
ичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И 
тово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од  
с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама цр 
што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су 
 колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На 
лканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а п 
во траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и  
то сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те  
ле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споре 
ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одј 
звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у 
о боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико 
ликој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан 
есмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чуд 
амртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја  
да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, шт 
 помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...< 
ском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми н 
/p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама 
.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро позна 
, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она т 
рају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је  
морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толи 
вописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и др 
ветини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу 
 он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се 
е ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо 
а само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако с 
о би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, неку 
 онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га 
— то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за ти 
ад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{ 
лаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да пр 
у земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А ш 
 између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га ме 
лазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!... 
И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба с 
жног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у цр 
атнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог  
ђе су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно 
трво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, пос 
едном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, с 
И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто  
које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом с 
астом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n=" 
 оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан 
теријом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недост 
дном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група 
} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан г 
.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да  
 кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је 
анственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред о 
овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа њ 
id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небе 
свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у с 
умених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Ос 
непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се л 
то неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претвори 
речнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него 
ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове 
а ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело... 
аријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а к 
је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него 
илом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачен 
е у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци 
м крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу 
онети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А х 
има су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и с 
арницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних пла 
а за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су 
овита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново пре 
б.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од  
а тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, е 
дина опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше 
здама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у  
енској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је н 
 стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици ства 
уцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!. 
дени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитс 
ароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге 
о кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један друго 
д вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} 
 произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове 
рилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се  
мо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <mile 
трани обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стра 
е мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </di 
 оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци  
ивлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују. 
даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} 
ше,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„О 
у тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="* 
су никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n 
емој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ 
ећ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; суд 
ок су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} 
пи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак ка 
пну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну  
а блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој гл 
је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покре 
/hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има т 
да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја и 
времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на д 
друзи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и мног 
ири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, 
и и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну г 
д сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава план 
раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне  
га њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима,  
 и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа 
ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који  
сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi 
 свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну пес 
ке уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стра 
амо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтел 
неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу 
и капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини  
уха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно нас 
 /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута  
о прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</ 
ема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и о 
А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и  
а на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много  
у времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада 
P19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема 
> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио 
нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна пород 
, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличк 
 јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот  
 живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} К 
ју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог з 
д тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ног 
азумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно д 
? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај  
ке у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SR 
за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри са 
 чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму 
удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њихов 
, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мају 
 и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природн 
рачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвит 
давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једностав 
ено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за дл 
 драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се,  
ословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунча 
и: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе од 
је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду 
н.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим  
ти срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она  
онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда о 
t="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа,  
} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, ка 
о да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши 
 случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа,  
 са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском ум 
ој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па  
">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном прост 
аје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније. 
вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>;  
треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад 
у боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама  
ображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схва 
во време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељ 
ени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трен 
науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена 
алог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S 
ика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман са 
 видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле,  
 се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а о 
 боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у  
{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> < 
питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из 
 то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни буд 
ним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос 
ве, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој 
па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све вид 
тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, о 
} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз  
то су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је  
кво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, 
нама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смрк 
васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на  
на — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 2 
астави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша 
едно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни 
p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n= 
уре и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „К 
ead>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове на 
инском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике 
у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што н 
се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене! 
којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.... 
ину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубов 
тиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{ 
; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перз 
 по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да 
, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, 
} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник  
рану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева 
не једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети ог 
ним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а 
х и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалос 
te xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које с 
о нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се једа 
ако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и 
с било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не  
куда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једн 
ући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове 
 животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверо 
дно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они ст 
ги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је н 
 свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој во 
 да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта  
.</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом 
мисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца 
, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да под 
носнога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерак 
 се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређ 
непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства  
овори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од ц 
арица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара п 
ћа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива  
 лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и неч 
У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсена 
 мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зел 
је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што 
не, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичи 
ни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са  
рено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем 
е звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам  
рупи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо ц 
 дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанс 
м западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То ј 
лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref  
вот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне н 
далеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он 
, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да 
и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру  
ђу мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, д 
дано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Анта 
 им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S}  
како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су о 
S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу ј 
 од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара ап 
 набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се вр 
 почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина н 
ла она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с во 
родирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео 
 од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно с 
имо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не веруј 
као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб. 
самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S 
зности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна 
 миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од  
ецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена,  
но мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својств 
ени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се 
ни крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он оп 
е и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови,  
ма правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле 
м ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до друг 
јашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А по 
 недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, ал 
есна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit="*" />  
 најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} 
а?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и ве 
Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиу 
едном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, в 
оје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака 
 огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на нек 
шта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ ре 
ме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов ду 
егове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ ник 
а су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону 
 немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху в 
ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велик 
 у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се не 
ко одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва  
високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као ш 
ост и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе;  
нику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и  
кој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се  
то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>О 
 већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> < 
дане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с њег 
 а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом  
ка и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а 
 огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским г 
} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она не 
и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је  
цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечит 
еће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају 
бу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно исп 
>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и ј 
 и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и је 
е као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споме 
 једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања при 
S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопље 
еше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па  
; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују пр 
и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару жи 
астану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природн 
> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова 
рије и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што 
чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном  
илна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне  
ову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна  
ода створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао ч 
ле још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: од 
гањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету 
о надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васеље 
во сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то  
у данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усав 
 је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање 
ну плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није:  
ње, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на 
ви букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате 
вка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> < 
не и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају је 
едан мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из 
нчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стот 
и ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му 
га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бр 
време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP19020_N 
ка врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста ј 
оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противни 
а и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвоже 
арком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S 
 да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз кр 
Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао ни 
а не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве  
оти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохт 
признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше др 
вој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима 
нећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не ви 
нзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећи 
target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке 
љене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око чов 
е ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb 
а небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном 
и да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на 
режја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде  
к у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух,  
рироди нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће 
 оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, с 
ило непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“  
је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> < 
 она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пу 
врдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од  
а ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио 
ако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још ма 
ваност и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо 
аци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, он 
е, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена  
 његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним т 
х који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега и 
/>, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" / 
рс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овог 
а!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астер 
, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже  
и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површ 
 сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови 
 n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак о 
81 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N20" 
ега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара зве 
речник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи ваш 
нице тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега су 
дине и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око на 
це сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мал 
сова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и  
 а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19"> 
роши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомо 
елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан он 
, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван 
екаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога  
Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које  
во и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Зе 
итав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, ум 
и, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{ 
а ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у  
се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> <pb n="22" / 
на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па за 
...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне д 
м?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је  
 још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; 
 није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је ч 
ети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали ка 
 је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а 
ебе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весел 
ст од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била 
та, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не т 
да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављал 
врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело 
могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се дес 
аш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усре 
регледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда  
е далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више  
овршина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратер 
енице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пус 
ти врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне  
 огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца 
трених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месец 
монска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна н 
на!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја 
не разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не 
кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијанс 
асило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало  
сти вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрн 
 прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворил 
ма миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја 
их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца  
и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, н 
јаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројни 
„још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, не 
, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и против 
 ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно  
 <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо ве 
 ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chap 
а!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири,  
ва бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће с 
тоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни отк 
живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити сво 
} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгу 
ству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него и 
на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graph 
.{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех б 
ме што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној  
претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је п 
ашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и сн 
сељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то  
 и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме 
једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео 
аузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: 
а, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... је 
 овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете во 
те?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и цел 
роменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џи 
је и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за м 
/hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно ка 
 <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву  
/hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 180 
ао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је 
а.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе 
Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о ко 
кога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака  
а вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме у 
а; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња 
се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме м 
ава.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у по 
упитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note 
ике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде. 
 се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путов 
трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто 
тављало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав 
8">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SR 
Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у с 
аље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курја 
ране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано ј 
у људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и 
ног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски н 
право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да 
већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пр 
у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, 
 звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n=" 
родице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремин 
а јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у ок 
рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Зе 
Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није н 
 погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, го 
тмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, 
асуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само теб 
рожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана  
мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуј 
— али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица 
а, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, ве 
 свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу А 
све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима 
а, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по о 
већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријад 
се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у б 
о: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што м 
 свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео о 
естокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова 
то мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних усл 
година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази доб 
ој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгу 
рив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове  
ему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте л 
убнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, до 
ељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике зве 
е почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} 
међу ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљ 
адураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши 
х истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па 
{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осм 
о — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" / 
битељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{ 
 рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право шт 
ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њих 
уто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, пог 
 цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова  
ара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задру 
ј простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не  
овање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи поврата 
се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила 
unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ор 
а <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте пој 
 васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi 
асељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>ј 
а <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради  
 магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни пото 
ато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни с 
т нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних дев 
на никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим вр 
 бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни јез 
 ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога  
тим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му 
ајглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више им 
 ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни р 
 ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега 
ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубо 
ено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, н 
 често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапл 
ентауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огро 
ецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни м 
оста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светл 
џа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој 
ојом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њо 
и облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни на 
ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, —  
енину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је ј 
ена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно  
а ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро 
S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као д 
а твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртви 
оменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме  
и у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметн 
S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творев 
 ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго гов 
мој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Б 
ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шум 
ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој п 
ила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу с 
е системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Го 
умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окр 
ш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то,  
диривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има љ 
ебесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебд 
оре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на св 
разнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва 
S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима свој 
ознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога 
тању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри 
, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гам 
 и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди м 
 овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појм 
и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према  
и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то в 
памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа- 
Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто  
е била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она 
> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале... 
ачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; вид 
ца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p>  
и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездан 
она; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуо 
 видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачнос 
ророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе,  
вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: 
исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је бил 
 милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд бе 
ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица С 
до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка неб 
у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељ 
овата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S}  
S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку м 
о је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијај 
смехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у вас 
 да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрам 
мо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама  
аравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па 
аласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни г 
Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и  
 каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена 
 коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејству 
а, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој  
иш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, т 
 је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>с 
 Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се 
же.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S}  
....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут 
мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти 
осфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је  
ад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..< 
е никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, шт 
воточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, 
непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги осно 
— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и гото 
.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види 
у као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — д 
 нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Он 
вим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, шт 
 године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амаду 
на; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с не 
 блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор не 
чанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далек 
о у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље сав 
ату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акам 
на треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Свој 
доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне  
шећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисм 
ка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да  
...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже  
то видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што  
, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле 
и од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурами 
развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од 
ilestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и 
!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање 
 кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за пол 
 времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пр 
ога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран  
ницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре своји 
ти свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И чо 
твртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено  
н, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target=" 
зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезум 
а; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је 
у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узви 
 ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и п 
} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површи 
 и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, коли 
а сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од на 
орни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни 
асељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала сис 
кова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, 
амо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за пол 
ени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није в 
ова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један  
прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са  
Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, е 
ла великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} О 
ао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Зем 
ра!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и виде 
ико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образовано 
 боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласо 
и има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном свет 
 су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног 
јима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпо 
!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па к 
ти до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Да 
 које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У је 
 оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; 
а, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осети 
небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо о 
ра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању ви 
само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научн 
него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После 
овршини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- 
ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам да 
шу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благот 
у биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како  
ост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се пре 
вога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ нека 
ју да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако 
гледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планин 
ј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај 
на васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни п 
ељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву н 
мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све 
 таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То  
што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, 
између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Си 
се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте б 
 за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду го 
на отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали С 
ли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито 
али чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш  
Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми  
 ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, за 
 Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то уп 
*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на  
естано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p 
ревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, 
 што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац 
о доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од ди 
0 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" 
а се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би 
 unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно п 
о, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и  
инулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало занос 
стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у 
 која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега б 
 њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су го 
овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов 
 Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човек 
е муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се из 
паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земљ 
оме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је о 
не васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit=" 
га трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била обра 
 рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док 
а не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да 
е до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај тв 
ањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се з 
тери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, в 
 њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви  
десет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n=" 
Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом 
нога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!. 
рој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и н 
 трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Б 
ортали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога б 
какав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговара 
звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело как 
<hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина 
та ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што са 
ме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су б 
d>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе беско 
на непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 к 
и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и 
м био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним  
м није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрес 
е их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио 
е никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрач 
рили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде  
> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи 
ом и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Б 
ирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу 
тим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се јо 
и какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срач 
ац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора бли 
укао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему јо 
 тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиоте 
и; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја 
иви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска 
 на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо  
ога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла  
аучни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, н 
 за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележава 
ских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одат 
у реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који пот 
ора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се  
аса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан 
и и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине 
есечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто  
данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији  
и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосе 
 етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога  
ка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сун 
 се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети 
м сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити! 
 мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царс 
утона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља б 
аризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од  
 до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним  
о већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амад 
звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачу 
вечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клиц 
Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе из 
>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно о 
којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртв 
ео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div 
ве, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му  
 Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближу 
згледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале 
риковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} П 
ања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе,  
ком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за х 
део, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјалн 
од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род прос 
 да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углач 
ек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би сам 
громна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој 
p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој р 
вао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из с 
о.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог  
е, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешки 
 па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези 
..{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове 
у једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачно 
ени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености 
ечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} 
ео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у  
ти и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно дале 
 Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста ка 
е лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беш 
“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој  
S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно 
јима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" / 
Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим ј 
 како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонс 
дена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далек 
талим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух. 
ни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај с 
срећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато ма 
о сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <forei 
p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су да 
ирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, л 
да Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха до 
епа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија:  
Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једно 
риметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује,  
веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Зем 
тови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11"  
то је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се з 
латнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло ј 
а се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем ве 
{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.< 
уном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он 
а прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да 
палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу  
 ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него 
, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам н 
једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несре 
нама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или ње 
е излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очис 
то је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колик 
 бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раниј 
 је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме к 
и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали 
смо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И  
њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцниј 
, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један др 
 ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она  
 беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде он 
едно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је 
...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси 
а својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је м 
 велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <miles 
је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше 
а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, сл 
ометара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један  
ма ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је мно 
="19" /> <milestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што с 
неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, п 
ада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природни 
ла ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо  
 срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, —  
иле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је св 
 дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један т 
та то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не 
га часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} За 
и, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који 
 год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кува 
с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још  
едао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је 
странога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизм 
а чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз т 
распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то 
питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у  
е цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане сис 
е — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји  
ном хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу о 
ик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња  
другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинит 
t="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, кој 
елази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбр 
рдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив,  
њижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре  
ожанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привла 
ца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму н 
тину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то ст 
мо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њих 
дом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и 
ко је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учи 
анете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исп 
а живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, ра 
узимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага  
а буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} К 
Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није би 
жно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављен 
о крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наш 
 је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних  
 Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{ 
место телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p> 
Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не 
 кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти с 
ухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад о 
и лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо њего 
игда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена прост 
аставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И  
васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: ј 
едну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горост 
еј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{ 
најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете  
 се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су  
се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</ 
еан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад т 
је у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чули 
 што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како 
х зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“  
ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше 
е се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то  
ва целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје пу 
 што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге п 
ије што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у стра 
са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их 
 међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP1902 
ричешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали ста 
идећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе ме 
а потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама н 
дну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све  
ут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су 
лом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету 
рху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Ар 
исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни там 
...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} 
 мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S 
 пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Севе 
е вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева  
лу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд 
д смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у те 
уно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; 
прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели,  
прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, ка 
ан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних 
каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више н 
у имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звезда 
е.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се 
х сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало за 
симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто,  
 стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли  
дност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте 
гледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу 
по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има 
ремена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библио 
ка тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног ок 
ш има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које д 
 убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових ог 
у, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — 
а једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто  
еразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако 
иће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код  
, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном зб 
ју тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага воден 
осетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бур 
 /> <milestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га 
језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква 
one unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сун 
 из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и ка 
ilestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а  
 <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да р 
} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамор 
ко.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна 
 и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106"  
} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале 
S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о т 
шљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није чи 
жи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S}  
дно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она п 
 људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која  
 мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а о 
 и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пу 
 беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи 
 лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — б 
ка круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од нек 
} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту  
орекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике  
..“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног п 
о на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грд 
 <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно  
 предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило проз 
Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша 
јао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани с 
атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам 
који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не 
дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја т 
" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу  
у!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање т 
 снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни она 
је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламен 
: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у св 
 у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једн 
 својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави он 
крио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад 
а те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и  
> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш ст 
е поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао п 
ако заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној к 
ње овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим 
торија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре н 
, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушн 
м кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су 
ку, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оц 
данима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, до 
а, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Бож 
e unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi 
.{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам 
 оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус  
лом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти 
одољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> 
ву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Т 
г Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на це 
умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да  
, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета  
Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики на 
да, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас дв 
“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћа 
ни:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати 
ма:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, б 
ху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка:  
га, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васе 
рљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S}  
 Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик.... 
{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, ни 
им друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бес 
 што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта н 
говарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" прек 
 можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!. 
, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у п 
ма знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разум 
слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису  
проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог 
аљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишен 
моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку 
, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се ре 
ичанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства неб 
е било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавал 
гог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке.... 
ти да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учи 
 проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на 
ило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не 
де жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако дале 
е обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе  
ђивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спу 
ба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога ј 
алних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, к 
е једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су 
>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и о 
е поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељени 
 времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је 
да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној 
ни; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и н 
људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаље 
 за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста с 
ља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није. 
аљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу све 
Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком  
сталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP1902 
; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некакв 
 измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га под 
и да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верује 
ас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и дру 
ад главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне сил 
енијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа к 
у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућн 
што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не 
и главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј јед 
лагородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топл 
 верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дво 
ио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разг 
 облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силн 
асти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци леп 
одних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда н 
какав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гоб 
аши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вул 
неразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тај 
 перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике пород 
 васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје сил 
рухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му 
“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде  
 кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали 
деја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је  
јим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које м 
 није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... -- 
 суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земљ 
ве ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назире 
ствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{ 
 које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове,  
и од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине 
уно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допушт 
ни које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његов 
о доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да 
 истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му ж 
фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колон 
</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова,  
о неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смара 
ани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском  
а самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на свој 
во са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S 
 неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи 
 би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгл 
ога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњав 
поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети  
 да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточин 
природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На 
аших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око  
но јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овом 
 све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато 
ством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне мек 
искони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по гл 
ама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и 
а и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду годи 
вим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму нес 
уверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И 
моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипат 
 и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узне 
 угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара 
, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око ње 
 тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она д 
ле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што 
ра.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод  
да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русиј 
ква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргав 
 страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче н 
вим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодар 
орних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крба 
година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" />  
а је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се 
ојати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три че 
м појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни  
 непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може п 
рмама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, закл 
отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стев 
се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће  
 у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силн 
ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па тво 
остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме  
ко почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то ј 
па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једни 
ове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окрен 
 гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисал 
унце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је изм 
авају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца  
ена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S}  
, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно з 
непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овог 
 n="SRP19020_11"> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{ 
у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Уз 
ли је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава с 
апије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те  
 кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устрел 
т своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест 
ли су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре- 
 знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле с 
не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања 
 не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сив 
небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних магли 
е чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Д 
....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе е 
 виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовањ 
ти, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулк 
S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref 
<p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих  
иким указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на т 
раво.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету 
уне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и ја 
а, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S 
> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при ра 
у павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријс 
сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S}  
виљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотв 
е.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним па 
емијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топ 
ј лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте шт 
 дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада ру 
шем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Б 
и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене 
ило.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка ни 
о ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује 
у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике д 
ављају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим 
току <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта п 
лометра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „ 
г секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестано 
 сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, 
ице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одм 
ај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим цр 
а живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.< 
 се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страхов 
ве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је 
јеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину 
укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S 
="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила 
Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еласти 
.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни. 
ад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и ж 
ижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе 
има:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом  
о, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S}  
о уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке 
 које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> кро 
де на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за  
 Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачно 
је нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена п 
ечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те ми 
ме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде  
ој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пра 
 онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ р 
говим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечи 
една вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо 
онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога ли 
војим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види 
нку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су  
о над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни 
 а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 1 
брачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то те 
дној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребро 
 узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и 
 божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда! 
аших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрон 
ног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и 
о озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије ве 
 — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: 
чев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Зе 
е ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов д 
а у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ 
 у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо нег 
у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуг 
о је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Ст 
им телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и отк 
ћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престол 
о ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до 
ва пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима 
..{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа чове 
ростору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни се 
 пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то упр 
авити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24 
ли не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p 
о сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту  
најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде о 
тац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи о 
утећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ж 
сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец  
 нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена С 
 њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у  
о би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!.. 
а од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, но 
чавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осут 
 окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја  
рема њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети  
г сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунц 
е створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој 
а у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на  
а: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе  
чићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је 
во, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом из 
на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо 
рића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао нам 
ote xml:id="SRP19020_N36">На 237° испод нуле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зе 
неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки ж 
target="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није пр 
ељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом тр 
д науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворе 
 нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и  
уставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што ј 
адић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз проз 
лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S 
е се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудес 
жарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било 
је право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покриш 
био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сест 
 полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми с 
м сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пу 
лиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на ква 
:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера и 
лу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини 
т у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" пов 
о волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна 
отина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, п 
една огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...< 
а из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S}  
ветлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у 
 читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из њ 
ли је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљ 
н, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као  
а ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хт 
 простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније вла 
онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође од 
вога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ват 
о од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је п 
 најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена там 
ке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове стари 
месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <m 
је крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <no 
иког, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје 
тотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, свет 
у, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које  
не; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница 
 оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некак 
<p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали тр 
златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види п 
бесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цел 
да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ак 
е рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела  
и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика изд 
Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi> 
 звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близа 
да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско сте 
 брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S}  
а бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју  
 је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову п 
 глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S}  
е плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни  
 год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кад 
!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити  
а лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, 
ржава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доб 
 је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и  
аховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те  
ене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи  
ка, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све 
{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је неш 
амог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је о 
ва Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста велича 
 ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасн 
Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце. 
својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбој 
још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али о 
Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Д 
илиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда раши 
нце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положај 
ех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{ 
мњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице —  
но грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по 
лог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаме 
них заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човек 
ма две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља. 
остора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; а 
ре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламе 
га сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се  
сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има  
 какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од д 
а; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробљ 
је осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анакса 
мља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Са 
небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно ва 
вако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундар 
 по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара... 
огледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану  
ра и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} П 
огло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за дв 
година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина,  
е се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гр 
 на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ва 
 лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова 
 то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него  
његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најеж 
} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкас 
да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у св 
е, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, 
на испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала 
оду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу  
верова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето  
ј зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу ј 
 оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гут 
 ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао с 
{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизаров 
једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном 
еће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S 
да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче  
ва.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је 
еково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело ј 
„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обна 
ајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} 
hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у ве 
својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пра 
опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је  
система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су с 
о мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> 
 је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго  
турно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је  
а којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на  
кани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних д 
катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, о 
удноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живо 
 него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и њ 
његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су буј 
.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне 
неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела об 
орија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се  
лиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна го 
е у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово д 
а четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав обл 
сле сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, 
мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако бас 
мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p>  
о од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размешт 
 паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима  
у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла време 
а су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи  
 мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламено 
 здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звер 
кони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањ 
де.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике та 
лом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, н 
ога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде доп 
 боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а з 
ластом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи 
<p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост 
епо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учин 
ристове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ва 
„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељен 
њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{ 
решити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да  
вожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет мили 
лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканск 
 Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у  
екрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава зв 
 што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце већ 
лежила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у п 
 хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних њ 
ва много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по в 
еници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их  
риближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледн 
до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска т 
величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто  
о је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама к 
.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи 
м јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити;  
дарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као  
да запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне п 
иној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је к 
оменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га т 
, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да  
 боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово н 
Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни 
у страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они че 
Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и сам 
а половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} 
тити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој  
уна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух 
 онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке м 
ођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n 
, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јест 
о да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија 
врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако  
 <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет 
уна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим пла 
ље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на 
да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, ре 
човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беш 
 али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити, 
све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све  
а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S 
а се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждр 
зе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се 
, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после н 
внога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, з 
 првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове велича 
 прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па он 
; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет 
.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дак 
леко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S 
внога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, 
е и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и т 
 сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли ста 
ви, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „ви 
ђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; и 
у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене 
кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дв 
лим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се  
вито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у 
ом небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре  
небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога  
гова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пр 
дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном н 
сконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио 
моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и 
иснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" 
рало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70"  
веково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају о 
 нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постањ 
ета, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те  
iv type="chapter" n="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном ок 
Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија в 
а је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрл 
та о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратим 
о половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како  
те Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна сли 
у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p>  
ења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану  
ш бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска к 
то их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отв 
ве ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију све 
ајстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељус 
 је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p>  
ра; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је нег 
на! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату  
 више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“< 
 Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на ц 
и; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се н 
 Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којек 
 коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзе 
 од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сири 
а видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од П 
 причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е он 
тни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој в 
/hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве 
у испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>в 
е само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било сам 
 видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата < 
али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, 
љенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије пој 
 попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, 
ве и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, ф 
је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог  
да Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, об 
раци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле 
та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што с 
енога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по во 
ца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је  
uote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, 
ад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној  
још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће  
о, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да 
 и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никак 
напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се т 
е као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што  
ању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати,  
вог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун годи 
 његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим  
ше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило  
свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе  
а Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док С 
и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавањ 
ага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и жи 
мислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у сто 
шчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских приб 
 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве  
 дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи 
а.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бу 
бо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не  
ђ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на 
о пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа  
тола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по  
о, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима 
 се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи  
оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају 
опрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чуднова 
м и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Ор 
а и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на 
 <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један 
ак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S 
оље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном с 
ожји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 
је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} 
откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на  
оћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехоти 
дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива весели 
мо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и  
г за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збри 
 звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi 
век раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{ 
причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note 
ене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да 
 црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзин 
Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептуно 
ола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца 
едан виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материја 
едостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубил 
сти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својо 
оцени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов 
руна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звез 
чној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно  
ичну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане св 
енела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала 
ав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља 
жи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се 
ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечи 
анова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за  
изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве ка 
 свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива ка 
и у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређе 
ого сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленка 
рвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фаса 
 била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки разде 
а била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја би 
редња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енг 
Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је с 
{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, к 
 година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оц 
оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> ва 
је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне 
 тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велик 
ончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један  
 он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се 
 ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љуба 
дели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са свој 
о благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који  
16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова  
а вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена дв 
иш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200 
сконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, ко 
и правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако 
војим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет дух 
она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад 
b n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у С 
ашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и да 
 кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислио 
његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океа 
Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз  
 звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она 
на, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је 
а ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост 
зе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи 
бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S}  
аралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав т 
лина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гра 
енит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небес 
 до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у пр 
о су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и с 
олико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном бр 
ку и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је уп 
 виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изг 
ли су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији  
сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и  
едници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола  
ло, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она 
а.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, 
ни, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, ви 
?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све 
васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способн 
ују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топ 
 настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватр 
али лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада,  
ве науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште... 
 облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне с 
евину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју ви 
ло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега 
еве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина  
ечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизво 
, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у о 
ене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао  
а лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква ц 
аша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни 
ле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела 
еме једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SR 
су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чек 
ној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком пра 
дну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином 
150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?.... 
и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш  
 и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пер 
S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} 
на — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљеви 
з гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њ 
сле је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{ 
јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом ле 
дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <m 
рпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом 
ам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, ј 
020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунче 
овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад 
оту душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се  
caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. -->< 
оде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — ж 
сних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њ 
...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај зак 
и, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти  
грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да м 
: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где 
80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да  
ош свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, откри 
 свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко 
вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је дал 
ре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их 
рине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом  
 Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око ње 
ездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој бли 
 Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се А 
езданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну 
остављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда ј 
овиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један г 
га океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше ш 
<p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не  
постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n 
осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у 
д се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти обј 
су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Вели 
 виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа пон 
 на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама 
јасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази 
а сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се д 
збише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страхов 
и, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p 
 Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У т 
плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као карм 
елики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају,  
 њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама  
а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он с 
цу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>О 
х послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда на 
<p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о 
д које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њим 
ло ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога. 
не у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију  
цима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усх 
човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и н 
 народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов ду 
гледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне 
 да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Чо 
 ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правд 
има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, 
е игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо,  
ами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у к 
је само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небе 
 пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</h 
уцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјај 
 четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десе 
 дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је 
х мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Г 
, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су  
Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи 
ослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и и 
о пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просто 
ле као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Свет 
ва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и преб 
ве исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасн 
гане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, 
.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као во 
вилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављ 
о само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест. 
ијус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</not 
те већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомил 
 тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер  
да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишља 
 пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена пос 
 и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око 
добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{ 
се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мо 
ади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније  
њи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обо 
 и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="5 
итога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба 
а су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они 
њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пег 
у поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се 
 светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке 
ка страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који своји 
у, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— 
, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешав 
овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone un 
повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим 
верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову н 
вима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали  
стријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бр 
еку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема 
њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема у 
ике.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће ре 
!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена 
{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У о 
м докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а ка 
ешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а  
телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, в 
нтарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло рет 
ба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако и 
небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истини 
ерења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са  
ло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке. 
 друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно бо 
; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага тра 
ко звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, 
виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ  
унону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају 
ерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо  
оначност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је б 
ихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бе 
и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{ 
ивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какв 
/> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чу 
> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где с 
лаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!.. 
 би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и тре 
им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им ча 
ој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји. 
колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapte 
колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега п 
, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су с 
 <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта 
трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови с 
аве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну  
и извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигр 
и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријат 
а им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да п 
 сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су  
 сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S 
ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим зак 
ебу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као цент 
идово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог  
 ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског д 
њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати 
ати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одеље 
 ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету не 
 престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не вид 
 док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци  
а, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" / 
ји.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубо 
иопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као 
>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго г 
амтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сја 
вим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, 
своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су св 
 опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не  
у жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да  
ствовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројн 
 себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раме 
и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астрол 
н, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, кој 
 и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим ш 
едно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог ц 
амало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма ко 
.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика 
ва жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} 
Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне ни 
а никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је св 
ије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; 
 знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опи 
је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опе 
и да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се 
 њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај  
дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво 
вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у 
Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он в 
} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема границ 
ранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девој 
којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, и 
номи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, 
 откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки 
егове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, 
То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало вел 
ма пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њи 
шли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат,  
 би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њи 
ета.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али 
 ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек о 
 небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија,  
оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, заја 
ису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајс 
инило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; ч 
 вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности 
што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и  
рсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величи 
колико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на по 
пак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао с 
гљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених 
а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звезда 
е и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне к 
ништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати  
зведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном  
и па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone 
и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опа 
ивању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадово 
вршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвој 
гледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања о 
рило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да 
 све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И  
аше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола годи 
вако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била н 
а, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветр 
се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{ 
ко ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот 
ше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих 
 је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика  
 /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он  
унце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио 
 свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосф 
омислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и б 
 свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа в 
аша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да 
е њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер 
 секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године  
мамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нис 
ном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једн 
n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико в 
није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Зе 
разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле пре 
лепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И  
орио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак до 
анике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Ка 
смртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјалн 
асична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Инди 
 и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним д 
 гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје усл 
оучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по т 
 и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p 
о, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величан 
иона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чуднова 
оју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после 
алној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресе 
Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелеп 
а је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово 
та нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрт 
ва пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи 
ру и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што  
т, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, 
нда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из 
сле било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога 
ле планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров  
ространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног об 
 па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно 
 тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{ 
ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак та 
</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово велич 
ј често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудни 
а чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на  
ебројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано 
им салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Беогр 
очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p 
аило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагра 
етара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <h 
— 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <note xml 
радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а  
видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом наш 
ажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум 
, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> 
а покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога,  
ива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не 
аглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Каси 
 перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — зак 
гати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава 
мо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијат 
а, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} 
ет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањ 
учио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој свој 
на.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак  
>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми  
од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово  
што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо,  
исоке знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201"  
ку Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шест 
 речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо 
казно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек;  
читао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни води 
, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{ 
нома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељени 
и као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би с 
гасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задо 
вота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечи 
ком тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени  
а једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенс 
пласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!... 
ртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван теб 
="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи  
 врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некак 
у, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су  
 жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно  
, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S 
 имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет н 
и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не 
оћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у 
ели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се с 
и, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглуп 
, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове 
тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је  
у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико п 
се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе 
д нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада  
> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га би 
рава ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од 
чи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да  
— ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног д 
вездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанст 
 појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни  
једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво неб 
у и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од т 
 Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога 
, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађ 
велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света н 
 невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте о 
ога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у ж 
еног дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да с 
великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се д 
 ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је  
Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунч 
Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене  
сије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покр 
један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни  
а има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна к 
вао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени. 
кренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном бу 
и баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако р 
 о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу ви 
кчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зод 
воритеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има пла 
оплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати зан 
, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да посто 
 отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прв 
н је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да  
тора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна с 
о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — ник 
тим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дар 
ма година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом 
огу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за  
Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује ка 
.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца. 
што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћ 
траховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} 
 игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим го 
о је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звез 
их становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној 
е њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо  
мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бес 
 те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти 
рду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без  
 несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијам 
 да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра пр 
је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива при 
у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које  
 Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на не 
е, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору 
/p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима 
ога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на он 
ик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух ц 
ре.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у н 
ма?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме 
у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што с 
немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам з 
аше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд н 
е нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <not 
Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} Т 
/p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предава 
арион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осу 
а створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз о 
... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја 
ујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нија 
ух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гра 
ти.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј 
едавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, 
 звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме,  
оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер  
, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} 
р, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Моли 
Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се об 
на лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилик 
target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове на 
е и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су мог 
ола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и ост 
{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазв 
.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој не 
ио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце К 
уре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да св 
цион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP1902 
...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових руме 
оји су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у к 
е више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по  
се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небес 
ачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај  
већи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p> 
ромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да ј 
 и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и 
ину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врст 
ло при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле 
орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p>  
ле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?.. 
ј мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <mileston 
 то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како с 
говетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме 
 је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете,  
е, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај 
ако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друг 
смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је  
 то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више та 
е ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, 
лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, под 
 и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то  
еним клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштају 
,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном  
у црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chapter 
ани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога ч 
 и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, бра 
м, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе 
 што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, 
 грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и  
 тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Луј 
 је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и вис 
а висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме гр 
бите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурн 
ју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S 
војом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време 
ј постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{ 
, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује с 
 противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима,  
ечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote 
туну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</not 
 <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша годин 
о своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долаз 
ута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизар 
и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 
22 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5  
Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пр 
га џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толик 
ош је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост  
ородица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице 
ng="FR">Harmonie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само м 
ру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме  
унове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се 
авно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али т 
иријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куц 
 по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од  
c" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме 
то па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости 
ланети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто  
 после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада сви 
планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви 
е дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сат 
внија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест 
дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако  
{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а 
т твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, ч 
нима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не  
але паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не д 
екова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запо 
 Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — л 
ју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створ 
 ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Да 
 га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме прат 
еста померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас так 
ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим свет 
 и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с 
авно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а  
о таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, по 
то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав  
 један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислит 
Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на 
ова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продр 
том брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни  
дишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба 
дима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>;  
какав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунц 
 нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора 
она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се  
, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју у 
грама већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера М 
 других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиу 
те више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, з 
ики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихо 
 /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана систем 
би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би  
леко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њ 
>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни б 
о кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало  
target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим 
 чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постал 
ом.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњен 
тању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леде 
о се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово  
езницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из је 
му и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена по 
 и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило  
илено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је 
дог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао не 
оца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројно 
, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све ст 
 као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала 
ве: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоста 
.. <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам  
једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко  
ам, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многом 
 оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној м 
ј огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по  
звежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и виш 
6 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш М 
о своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, им 
 многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи крист 
у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четир 
ну комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у 
а коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, 
 што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно 
 док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде  
ред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој сис 
да, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце им 
венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни р 
уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон 
>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су др 
стале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Па 
м мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних  
тару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а о 
и нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо,  
, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија. 
 страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане ла 
пним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{ 
а — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и  
 овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не в 
S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скри 
реме.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот 
вилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогр 
змрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше обли 
ријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из  
Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни 
и за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео 
ике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више  
 модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту ство 
е вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, к 
ога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, д 
ем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брз 
а, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 18 
— друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без он 
" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђе 
себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо ат 
ника и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У 
И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка 
еде цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и обл 
e xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:i 
ова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког с 
еше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракаст 
епшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То 
 — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; кака 
гура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, 
 на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са с 
 калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара  
 и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које  
е.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То м 
ли су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове 
лико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их с 
 тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну простори 
, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљ 
 <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да и 
ворио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“. 
 је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карар 
м делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој в 
 је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу 
ање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова< 
ојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док 
али до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвено 
класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на  
ису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је ожи 
ви див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више 
 цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној а 
ешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пр 
 што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап в 
атромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртн 
дураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог,  
> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли размат 
сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова 
библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао примети 
као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...< 
о је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична пе 
итељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је п 
вно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Темпер 
наест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из к 
в исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно им 
ине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало 
 спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корути 
м крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на  
рве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу  
 маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем на 
 оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међ 
дини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у кр 
ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</ 
ји делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безброј 
е некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до в 
и светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало п 
светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда  
 атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељ 
анете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из је 
 планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим веч 
их маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а 
школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — живот 
вљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећ 
а, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се 
и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пу 
камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородс 
е било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромнос 
и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе,  
 у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и 
на се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Бож 
духу</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и 
 <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животи 
 беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и обл 
сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у пр 
ине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животињ 
3" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у чи 
ојих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, из 
егледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану он 
оничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци,  
м из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сес 
а — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних зна 
о зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да та 
преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Умес 
ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <miles 
/quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмо 
!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата 
ебо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на  
!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је  
 га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а  
с!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S 
 Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ј 
постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: 
аде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруг 
ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам ви 
о себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много ј 
ост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други  
хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупите 
е онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сат 
рна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста нај 
.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су о 
сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одг 
S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове на 
 наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели б 
 да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S}  
га нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележе 
сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак 
тали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни 
орио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је 
спричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам син 
врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст ј 
, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту 
еби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично 
вету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се п 
 планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај ог 
ите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај к 
 n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<re 
 била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали с 
од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарск 
е-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она 
изгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила 
мре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада 
20_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефс 
.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, 
звор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеко 
ар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — < 
 која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки  
стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данаш 
ек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div type="ch 
</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на и 
а највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а д 
 Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земљ 
имаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архи 
ти; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на 
ју и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу к 
 од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна  
агословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој пла 
ако се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она там 
у та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна д 
 ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ в 
слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирај 
 овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од нај 
утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени п 
где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од  
на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се  
 дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возар 
ична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина м 
крајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле  
највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај б 
елике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту лед 
{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот 
 скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, д 
све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Ке 
 да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна  
у и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, из 
— нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209 
 по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда 
кур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има је 
у нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је 
в дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога 
о је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ус 
емље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни  
ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем ниј 
сине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необич 
ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне  
ла — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пред 
доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну  
ли се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али  
вде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума;  
о се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурин 
ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо 
 као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и  
ло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници,  
....</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад д 
ете.</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Са 
м збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоме 
, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великог 
....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти ј 
 /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика 
ај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <m 
, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, 
аш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама 
 Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева има 
 ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океа 
сто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто је 
језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литиц 
мани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова неп 
е!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у  
ла јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а  
вцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, и 
зимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} 
</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је  
нчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....< 
зну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ в 
једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недо 
и обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та 
роћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> т 
о ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће једа 
мен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} 
аредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед  
 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде доне 
ме чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та 
винама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone 
{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих ше 
иријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недости 
ебесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и  
и ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви дан 
у:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме љ 
 имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је  
сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце  
 филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа ц 
то рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај по 
 али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па 
их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и оти 
,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је 
руго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у 
pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора 
ли о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници сврш 
ети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу свој 
, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком н 
а света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света 
то на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и 
е пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни чита 
у и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад  
ка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онд 
хови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о 
блик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све ск 
 нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ.. 
ло живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској 
 коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, 
, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај беск 
 срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај 
 Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је 
ивот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмрт 
ло....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је прост 
 — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгл 
је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један ве 
вет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постој 
не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, п 
угодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка л 
> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу 
 живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо он 
 unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што до 
 у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, и 
 те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ов 
грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметн 
тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у осн 
 одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша  
ика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па 
ца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Ама 
аједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не па 
"*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије 
гледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово ни 
 и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простира 
је; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу  
и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом во 
 и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет год 
Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије  
 у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А  
о је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и  
 n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај  
о посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера  
гова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног пре 
тима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно! 
држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су с 
 xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембр 
ди, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p 
ао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако: 
јеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна,  
провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише заб 
д дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185 
„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана о 
9020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, 
ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него  
" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на ово 
веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, н 
 Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; 
сне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неима 
и!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је п 
ли помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га 
 што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" / 
нда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова уд 
ашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ниш 
 а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" / 
нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извај 
саде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама  
рамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна  
арских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви  
жајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац ца 
и Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су о 
 широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb  
може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“. 
 сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> на 
овори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру. 
о је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше зе 
ана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један 
ла близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавил 
иптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка п 
ирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком  
ало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.. 
рама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма 
рам воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који ј 
с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су ва 
Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре  
дноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као  
зумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко н 
шта није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef d'oeuvre</fore 
 па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неоп 
ђ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од се 
а од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref targe 
касти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, 
 нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљн 
мна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему 
ази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунц 
о небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која 
ав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година,  
им ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку ва 
 — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев д 
разног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између дв 
а овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шп 
нути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пр 
<p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика 
оде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила  
а исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи 
громни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> 
ељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој в 
 покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део 
 и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плака 
 заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца 
епшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој вес 
 овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти 
 црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове  
тевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна ск 
се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у д 
ега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се  
.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих 
 далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И в 
између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек по 
што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> б 
самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S 
а живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкр 
....</note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <no 
с природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призор 
та!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних  
диста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити ј 
 небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој вр 
а зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је 
ири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматр 
симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом 
је; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидов 
ра у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све 
и и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове вез 
pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, п 
 и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — 
бини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, ј 
вених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је  
а за пренос према средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средст 
 од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и б 
RP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У 
де.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су 
косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и в 
 је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учин 
огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога ве 
чита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и нар 
царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономск 
, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али 
д вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И м 
четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш  
ност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у 
у, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мра 
е долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунц 
авно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у о 
i>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом 
их, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, 
ма громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената,  
осфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</ 
milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, 
S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усија 
нога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p> 
S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред т 
 на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оно 
а туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива 
>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врел 
но од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, к 
а; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мр 
ле провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и  
едесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројни 
!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим 
м шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихо 
инули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Велик 
откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколи 
х црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска 
стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!. 
 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb 
ра доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободн 
, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небе 
а просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети  
омско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива  
иродних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетам 
мског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на  
га величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за 
их станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису ств 
леко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 88 
 светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, он 
шем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образ 
 ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S 
 n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го  
белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41 
акше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да  
јмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилинск 
истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеиза 
 безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она б 
емена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако буј 
гала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што 
жји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака п 
 рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста 
те се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему пам 
ске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована наци 
!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} За 
еник насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то породични с 
а галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у с 
асов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је ко 
d="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.< 
 по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста к 
еца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи 
а заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амад 
тави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — д 
ном.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штап 
вато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p 
своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милос 
 велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ пред 
 степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена кој 
ама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је 
 неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописано 
умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{ 
{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на  
мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска к 
 година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима сво 
са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми  
бовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уме 
толима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по к 
. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а 
 више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и о 
ел, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник,  
 — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светов 
ницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бес 
лаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, ка 
 је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 
ерситета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Д 
лаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која ј 
тићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{ 
 ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гом 
 ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни спом 
воју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као  
ј пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном к 
е величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири зв 
елики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарц 
и мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се тво 
!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни  
звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиуку 
 Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — те 
 хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне опти 
жара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног цар 
 зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, обра 
ном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси к 
есто да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећ 
ликих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили  
тко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама 
„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од  
које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — не 
, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, 
а мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" / 
да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечј 
, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и с 
 пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти  
....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим м 
ророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су  
 је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <mi 
витом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањ 
н милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао 
милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{ 
а досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти так 
ме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са 
итањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово врем 
 од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскину 
te> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је  
иља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате 
а чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ов 
рагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним  
и, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p> 
из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, ш 
лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници З 
азоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане систем 
Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста суд 
листавим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове су 
.{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулк 
нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајан 
ни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смара 
тер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb  
е свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и крећ 
 реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора 
 га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан из 
аје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њ 
 <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њ 
оничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, он 
пе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улаз 
астичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да с 
сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена  
аквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{ 
> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине 
— а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудн 
олећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десн 
 и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јат 
и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њи 
ања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била 
 у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Ве 
рионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе 
е...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра св 
 почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне о 
 вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осе 
и на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких н 
 на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S}  
nit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после 
екнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче 
це, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових 
ној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту 
види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад  
 — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, 
крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше  
ј вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арик 
а, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста 
е, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је по 
та интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су с 
даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, 
. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што ј 
 <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни 
ј планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије  
и, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кр 
сни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да ј 
 језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне 
еби помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су,  
ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенци 
има година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше 
 <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има див 
<p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, 
човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко  
о у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће с 
/hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро 
ему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чуднов 
назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену,  
ио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој п 
ћи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се  
аше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. 
 <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао  
S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала  
ашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој в 
дства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширин 
градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим 
ио, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Н 
{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, о 
 да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоста 
p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни 
усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и п 
{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још ниј 
е клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, са 
ељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо,  
 на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата 
у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„П 
нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на 
где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од н 
ом фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је 
а је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе п 
мљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се к 
мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини 
вора.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p>  
 један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенч 
а њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амад 
них сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно до 
упа звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њим 
 над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер  
х и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их ј 
 хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- cap 
рда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типо 
е.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id= 
ње, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: так 
остраној обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудот 
што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На З 
} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не м 
e xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note 
те пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим зв 
.</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учини 
еће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Б 
д и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи рук 
ешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још неш 
есечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његов 
и се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачн 
лних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним п 
ни?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да н 
nit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало ве 
ма живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сири 
ога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменил 
оју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом  
него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: к 
бесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме 
и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} 
рогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочи 
SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7 
tone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, 
hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог  
шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амаду 
 <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима х 
 повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> < 
ам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу 
ао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперни 
узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној прос 
пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лаборатори 
 мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам неда 
алате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не  
сичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нациј 
...{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и 
"157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога ат 
живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда  
им не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају  
ога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко  
арни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити спомени 
не палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре 
ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„ 
рдиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што  
ри, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, к 
то једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} 
 биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, о 
 несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“  
па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човек 
ти и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветље 
, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомо 
 да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две 
ула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и 
рајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви,  
 у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око 
 смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми б 
у то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети! 
бојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз 
ма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, д 
ће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега оног 
реса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасл 
 тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да  
погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мисли 
це, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецо 
а тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одгов 
та, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче жив 
ком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних  
 после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде:  
тне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну  
единства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и 
је у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјам 
тила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, сле 
lestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морс 
му просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила 
вима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта  
у символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и в 
м још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивље 
живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој план 
 <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид  
оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређ 
да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појас 
па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојал 
 вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно ле 
у, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове... 
о.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на 
 одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадура 
свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не з 
е дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова б 
огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла  
е моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и  
то онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће 
ну бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .< 
ако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њ 
којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени 
д глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго н 
, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је  
х возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Прона 
њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, ка 
е узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне мека 
а добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито де 
 рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула вре 
ога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних мален 
 и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а о 
лаге и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се ка 
pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онд 
горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је 
.</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p 
нтру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> в 
аријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богов 
су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богов 
сијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S}  
 од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњ 
ени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке умет 
> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и м 
о као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се,  
та, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је 
а ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој 
а дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а пр 
зеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а 
ћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан да 
SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку вис 
овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основ 
тник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру 
се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О 
вио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као ш 
ника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остал 
. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била 
ила једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој 
 дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} 
ом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од 
и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближ 
лепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам г 
јпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мра 
ија развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми реч 
старијих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петн 
радовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова,  
а Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у жив 
 година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом б 
а свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној 
N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи  
и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало изд 
 авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и да 
 она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађа 
авно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних  
о просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно из 
уно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесни 
те, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, п 
олико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој ч 
уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца 
 димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па 
о, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет  
ца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихов 
у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Су 
олични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p 
луцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком јед 
воме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си  
ила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео 
 да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од и 
 некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све уг 
олина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, гот 
} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет,  
рце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би 
ом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле  
8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</n 
икад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што в 
м.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је 
атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није глав 
е хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, н 
ога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина 
ним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лет 
ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога п 
јајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на 
 тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и  
о се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а по 
p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина  
а Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали  
ризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква м 
и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, ово 
НЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не 
а држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створен 
; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, 
:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један к 
у биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека је 
бу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једн 
д ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснован 
зде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и њег 
е, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, и 
сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окр 
 је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачн 
едне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најоб 
а<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у  
и Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди. 
нати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво.. 
ујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђе 
 ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је  
...{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши компле 
; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он 
 руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, све 
ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом сил 
 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне  
есне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосн 
ако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што сл 
ог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су  
ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје 
у Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без ин 
 кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору б 
и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амад 
абљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да једа 
д највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царе 
сетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће 
е могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у  
дним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенин 
е куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко 
природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S}  
ух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника 
да се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној не 
у што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S 
м се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична у 
е дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово пр 
каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће м 
ке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он гово 
ост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима м 
венкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А,  
о <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусо 
да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапл 
воме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало пра 
 којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју с 
тано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сат 
ших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце предс 
векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевид 
?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја 
у и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао,  
а и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидин 
ке телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не сам 
иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" 
о посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски 
 unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дот 
 као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да  
, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија,  
биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога  
 ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанстве 
воју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и стр 
 су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, ск 
 њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи не 
је сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, прост 
веколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с  
 свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам а 
ма — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на се 
е језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока 
и пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, д 
би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, 
и поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти  
упа небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи,  
морни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе  
е се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сип 
ле грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога 
ромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај  
о и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и зб 
арци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њи 
у и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољ 
да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродн 
мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало  
јмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне мног 
цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне пр 
ознавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светог 
ажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као с 
шти и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су ошт 
 борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писк 
обичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника сав 
ом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем 
н васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу  
рена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада 
пуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао 
{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну 
 сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="1 
, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први 
 је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb  
ље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док 
га пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледн 
ипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{ 
 неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи  
се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени оке 
самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на север 
....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неис 
а биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара:  
а зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога 
пони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 7 
 и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав  
а острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 
уца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица ов 
 окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову 
 овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече чове 
 ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај 
и ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену бил 
.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљан 
је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам 
ика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ н 
ста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био п 
 по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којим 
ина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у кр 
ма ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> 
 већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су 
траховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом 
у кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој к 
ном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана и 
унце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде п 
 његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она ис 
arget="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну периф 
аним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{ 
раморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, 
нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке 
 светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зр 
цај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики о 
али су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S 
: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно 
ајпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хи 
обе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових ње 
цу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у при 
етара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и  
 нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</h 
а њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио 
ти и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{ 
на дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светл 
једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мр 
pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог 
ику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја суна 
ца ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним  
атан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је  
у познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав  
реси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто паме 
само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој це 
гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у об 
ову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равн 
ого, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Њ 
им фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је це 
о му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске п 
ла група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране,  
ова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена  
 у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Умес 
 високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више 
 већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и  
о и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ип 
то га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, ве 
у седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и у 
читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити 
" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог 
.{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S}  
а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, 
оз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто- 
а својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај  
; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте рек 
ову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што ј 
ро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина  
мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова 
имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале м 
сали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да п 
а мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође вре 
мо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле  
а, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичн 
меника до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, о 
ор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не  
 износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвр 
е трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама  
мадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му знач 
и око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S}  
.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у 
наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као 
ождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили је 
амог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпо 
а се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на 
 и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете н 
сретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви  
S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш  
велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <p 
ња овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„О 
 се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а 
је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> поди 
 лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако ук 
 далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, не 
асељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна све 
а, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанац 
асељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној п 
ка неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он  
аљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божан 
ријама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што  
ажај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; 
зовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је с 
 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target= 
емрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш,  
о од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја т 
о двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених пр 
на и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; в 
 ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобо 
дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све изв 
target="#SRP19020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим с 
са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са 
у, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног чо 
и људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одво 
и не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начи 
ике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, ј 
о је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по то 
 нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да  
је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb  
нски кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отв 
ам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S 
а, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као 
азећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а ода 
фира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жут 
р углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег бој 
а — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" />  
и за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то  
 пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S}  
се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које с 
ине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите  
гама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана ла 
ш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до  
ух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим  
емљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакл 
..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злат 
> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, 
ни својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова  
олико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити 
ђена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на ко 
енила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежин 
 жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су н 
а као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приме 
Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота 
леко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> прем 
лас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знаков 
а од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да  
ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љ 
_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</ 
23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У на 
а мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!.. 
 телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ уч 
ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани з 
и, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су зами 
ваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој п 
авог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалн 
утог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плаво 
и се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова 
 и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погле 
о да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сиша 
она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи те 
ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме 
ки прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу не 
едва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бех 
ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они са 
а није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена  
уса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p> 
ири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек  
су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и н 
 овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанст 
ког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а п 
ом, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена  
али су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неки 
 с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зн 
 онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног  
 природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Су 
илијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образова 
оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане 
још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне магли 
ама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају о 
има од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, ст 
 у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељен 
ни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно- 
егледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смара 
рамова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљав 
јала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама др 
т као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перив 
 Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" />  
е може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на друго 
ок је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна кил 
живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у б 
којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање  
елисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагон 
ија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини  
лази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове 
ураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је з 
енат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?"  
тлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред 
н подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиоз 
S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чис 
мељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је ми 
S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно;  
 сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских  
 стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његови 
та, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени г 
 бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обел 
е по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току мили 
а „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне 
ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљ 
 види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једн 
кеан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи на 
је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет х 
"> <head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у 
reign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у опш 
лости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осве 
зонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужно 
ездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних  
и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„З 
е најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сру 
е своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим  
у: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор  
 је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута.. 
 /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам ст 
це веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они жи 
светљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца 
ири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било 
 гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног  
ног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог к 
ећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колона 
ута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небе 
ве је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама  
ма и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробљ 
чане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна про 
анету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај 
рено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв< 
и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S 
јатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао  
к у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човеков 
оји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његов 
 се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и  
ао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскост 
" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега С 
а, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су им 
ишта на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њ 
, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, 
их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, 
но добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили. 
ад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти  
ке из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо  
отине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десе 
сном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате 
P19020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја б 
но постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам  
некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста в 
стом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опа 
давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих цареви 
ова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образо 
ом сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit= 
 Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нис 
ачка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане 
ред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос п 
н другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> са 
храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше 
 Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, дел 
ла онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic 
Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од ко 
800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, 
ок се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова 
 у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке 
ерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Дан 
арчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодни 
 од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог  
 <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како н 
што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишен 
ца четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном,  
 материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на 
нати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, д 
д зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резар 
во друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет  
шам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опаз 
или, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Г 
у — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени 
вотињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова к 
тине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царски 
ту сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 ули 
и је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта  
 моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета 
оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стот 
ст и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са  
и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана дол 
а и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за  
омента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти тре 
 изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} 
 Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распи 
инска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се ов 
 заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у 
еју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> <pb 
пша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређе 
нијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инж 
 је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топ 
рамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Кле 
ше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше 
 Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог па 
а небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлост 
овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом  
едам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова 
P19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема он 
S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од ваше 
ко какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000  
храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главн 
 мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни  
мо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога са 
и што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А  
ошаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у 
тижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone 
 Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима  
есечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу воден 
ма.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису 
ок је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом 
ловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и 
ако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо —  
 Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли 
готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрска 
 су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке 
ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рује 
и ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стот 
 Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одве 
ебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка  
се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолин 
тилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19 
 После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чил 
а га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет  
Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет о 
хвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огње 
а требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је,  
Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их  
руге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он им 
е је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше С 
20_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020 
а пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину ње 
њски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклип 
<pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубича 
а и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријус 
тињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па 
ра, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id= 
ијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{ 
м питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово в 
овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од ми 
, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом 
ћих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n 
ог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај гор 
једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни  
 преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи 
се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој  
им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу,  
</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а  
ом?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ва 
опљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, види 
и у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с мате 
игнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Пов 
>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља  
, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригеро 
аљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раск 
х брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један 
 на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васе 
="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини дел 
 ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око  
о и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети под 
 велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на  
иљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни,  
/note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто  
ни дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд уна 
 величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шиба 
зар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико  
божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала 
раховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново  
31" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, ист 
његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа 
равати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о  
и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има  
ове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим дани 
арици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и 
 највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне  
/hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци 
hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се једа 
S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га з 
 коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се п 
земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше паме 
и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих 
" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна и 
ај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне ха 
ворио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сун 
 нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свак 
а узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре реч 
жио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као  
абуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{ 
му мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију 
тници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Арис 
у у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли 
дити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато  
Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> < 
 је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао не 
оме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погл 
тинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> су 
, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао,  
је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна ки 
их;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље она 
, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 
а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема бро 
тлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и б 
 лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду 
ира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвеж 
ма — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом ч 
новатом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано 
 — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух 
n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен 
> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што с 
 знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p 
жнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна в 
ед њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у  
ђу Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се  
пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Пле 
јају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Дел 
9020_N12" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, 
280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море 
вао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> 
 величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звезда 
друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група  
 нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики 
020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци 
 Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он ј 
ј огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо и 
.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири вел 
м па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са сво 
ена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном  
и, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога 
.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се 
ти — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, ш 
 али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да у 
 што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали  
, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сун 
ја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна коло 
 још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Он 
ту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебара 
ic" /><!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њ 
разовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зр 
оја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то  
 живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од свој 
 стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она 
 се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвиш 
минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP1 
 величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачност 
е овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушев 
што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капе 
е павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајим 
меја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с нек 
 своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и б 
ра; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научи 
 <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора  
="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац 
ао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се би 
Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом 
и су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од најве 
29" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе  
мора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са о 
твеној радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе кој 
.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спрат 
 а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S 
када никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је 
нити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум дан 
јмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: т 
Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па  
ебеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X 
нац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом сту 
е целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут про 
 хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали б 
ци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не раста 
вету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које  
и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни  
других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских 
ј, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и  
на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на 
ним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело 
миду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прос 
та била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S}  
уле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19 
као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко  
<p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни  
нда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Неп 
х само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељ 
, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколик 
дговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљ 
тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету 
ију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у  
лике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Поглед 
е тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до 
на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толик 
поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и на 
то су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у цар 
одина, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духо 
ам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспек 
руг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што круж 
мену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Зем 
pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако зва 
м за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да 
простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на ње 
, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а д 
/p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог  
о примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму 
 ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад оти 
Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добил 
 на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову л 
једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из дал 
лога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> св 
 стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на  
још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на 
зађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу 
о на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уз 
ланета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што ј 
ности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго 
ствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишу 
ј балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широ 
своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преобража 
ватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на  
траховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљ 
Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, ка 
сконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили 
лац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки о 
ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и  
9" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгуби 
на неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије  
, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освој 
ик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- caption:{ 
јешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у 
сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једн 
 И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 кило 
алеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — 
ј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је би 
Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је 
о просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више држа 
своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" 
какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што  
је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане сист 
бало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе 
нога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе о 
ава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као  
века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући  
ово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше 
ошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S 
ивати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи 
 за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласо 
 њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми јо 
упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има  
на разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, 
 онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, реч 
рсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сус 
Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све шт 
— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p 
ош јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша н 
 ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми ј 
ула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224"  
> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у к 
ш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по ве 
подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је измеђ 
иво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</h 
 истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно 
 је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам до 
ла <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с он 
ечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али  
 свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух 
нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао при 
и да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па,  
пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бо 
 је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је упра 
д нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Отку 
аест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми 
ени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морал 
осто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, 
 ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје мож 
зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да 
е <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује ми 
тао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при  
“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Л 
?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шар 
аги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечи 
 њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја мног 
нетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша 
: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна ди 
 Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у п 
руго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме пр 
законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима  
н, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски с 
 ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{ 
лометара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, п 
 беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима п 
ни за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале у 
а.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две  
таве чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија стар 
S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изв 
ишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људ 
с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељ 
е истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духо 
какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама 
ила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствен 
и....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним  
 у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се ц 
и само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој ј 
е тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен  
х великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била 
 некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљ 
гов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <p 
ремена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, 
 пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у др 
?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно ц 
овит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет с 
 да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста на 
бесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога м 
ј загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по свом 
вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то 
колину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је 
д-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, 
 на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још 
планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само 
помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док  
споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише  
смо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је в 
им ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели 
} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— Т 
, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону при 
и.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бо 
„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је,  
кастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које  
баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та су 
с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхо 
днога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних ц 
еличанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је изла 
сну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то  
о приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па 
олико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним 
ине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S 
Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше ре 
звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после к 
“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне 
ерума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах  
освећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком 
>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где  
тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове. 
е је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да п 
лаву, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на  
би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно ид 
ђу Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине 
учника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге  
, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак 
 <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која 
вом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њег 
таће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва  
 промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некака 
 други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три с 
“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„ 
{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је нео 
дан мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још н 
о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</n 
4" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан < 
Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе  
и, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других с 
/> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја 
дна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда судар 
стојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он  
номском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога су 
а стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, ш 
з нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена 
ром из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у опш 
ипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Ар 
и му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већи 
едној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то ј 
ити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и забо 
ким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — к 
и јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе 
их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кр 
ваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мр 
нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Профес 
овршина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, 
 са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима п 
гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој, тежин 
па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељен 
улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештим 
видном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на в 
ечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријад 
војим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</ 
 то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; 
осле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви ко 
>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре  
рзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и 
сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене 
и и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли к 
RP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још да 
силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, рум 
сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су ов 
; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} 
скочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, 
је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близин 
/> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкасто 
t="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на ве 
ени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али  
ичине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што  
ту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како с 
 <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу зем 
завог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква к 
опушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, т 
о њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па он 
лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за 
кивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је 
у, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те п 
 лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцни 
уба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И 
ра је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула  
епоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишени 
и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у какво 
оја је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и п 
 понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква ј 
 се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски п 
златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по је 
 од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дох 
чанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са 
удом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједн 
 као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на 
.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И  
 пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај ви 
ичном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, 
 мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и 
аш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„ 
не здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам 
погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на 
а им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа. 
р?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повик 
да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} 
Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било ок 
ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пр 
 човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <m 
е и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <miles 
>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ћ 
lestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо с 
е цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква пак 
им божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замисли 
стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосл 
ћ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле  
 — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелен 
диста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква,  
но, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена па 
на Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке 
његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пр 
203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне с 
нкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубе 
а целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је до 
ати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, 
ам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећ 
ве стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; ње 
траног царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне прост 
вана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупит 
/> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онак 
а у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим  
вашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном мл 
ван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</ 
опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је т 
и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гран 
ио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вод 
, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се ви 
ку непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком о 
ра наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био  
де према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона 
огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти  
овским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на 
 до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап в 
рестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ва 
хвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога прос 
то се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунц 
 чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатл 
„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељенин 
ојим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне л 
површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски  
писаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небес 
 пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила в 
, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18"> 
НСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васеље 
а се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала  
 је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и  
чане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Су 
ли од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S 
кака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој пала 
ожанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творе 
зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновс 
ланете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна 
еда.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у п 
дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих п 
е кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша З 
 величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфер 
као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих п 
а, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начи 
оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца, 
ном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>,  
ику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије 
а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала  
е на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова с 
г Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После о 
ланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и мн 
огледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p 
и стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти 
.{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око сво 
едстављају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Ме 
авним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин 
м.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата.. 
реба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <no 
 xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Мер 
е осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва  
екунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 мес 
а и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци 
на путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S 
је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као ш 
ризоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгле 
ј вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних  
note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19 
 је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која  
дба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја  
ије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и би 
 и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, др 
— купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, в 
не шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово ик 
<quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} 
тога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна 
дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месе 
боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан  
е мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и доб 
д посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и 
времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше ле 
ележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су 
а, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што  
да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ру 
је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са  
 — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после  
ос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке ас 
ежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет годи 
а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Б 
 она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Б 
г јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши  
 оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic"  
 онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс 
а на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref 
} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једн 
 два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова  
х градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> с 
ној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће те 
 било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога окр 
" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и н 
кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер ј 
али, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на са 
арином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога  
 они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већи 
ероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места 
ртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веом 
едало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео  
} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако  
сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали 
ца звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<r 
уке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту ст 
емена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе 
километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, и 
но улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У 
ривидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда зн 
она</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их кој 
 звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихо 
ега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</h 
урно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, им 
SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>П 
 мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пун 
е, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момен 
 коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с ти 
ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Л 
 пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не про 
, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} 
ази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине п 
твртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала  
ачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S 
кићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између 
<hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у  
емље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге  
рстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могл 
исфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на  
Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је 
 Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три с 
20_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је најве 
апредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година 
} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душ 
аних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n 
 какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с п 
ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су  
И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком 
емља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — на 
 је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној стра 
нице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S}  
животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан  
знао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично  
га</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има  
е остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан 
41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <n 
а месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећ 
а нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да па 
идети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје  
горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека  
„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишај 
 колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још  
други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила о 
м времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S 
о ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме гра 
ам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко о 
е твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он  
 сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; 
умија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није сту 
у напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој 
} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то та 
ва у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одго 
 лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица б 
у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси в 
и.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост з 
уге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и 
 и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи 
 кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога наста 
плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео неш 
ину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; 
нтар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама 
јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мал 
ре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме бр 
вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна кило 
ма....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета је 
анаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — 
ини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“< 
 свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злат 
бито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колона 
х јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску 
ма векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да 
о ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале  
еста на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба велик 
је само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроб 
р се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана  
е он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је о 
има правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко 
пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соб 
то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада  
звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми  
зимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у слав 
 на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; 
 недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овог 
У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он  
их је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су  
а ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“ 
 гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их 
 Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу т 
мо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти 
о мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег бел 
јушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S 
евојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том п 
ама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет 
ом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропада 
стали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</ 
 појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ гото 
ан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али т 
омном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чед 
шем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу о 
етније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска  
им црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прил 
о год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и  
{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло 
ар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан  
 ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђ 
е пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам соб 
 а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунц 
ане, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима 
тави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је 
> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је б 
е да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S 
ас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиу 
{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ј 
листао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била  
воју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим о 
стом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозор 
планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неки 
о је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик 
свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SR 
но чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у чит 
ине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, цар 
ва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он ј 
{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњ 
њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Ј 
узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, кој 
и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу. 
у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све он 
унца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела 
овеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га  
инео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео 
и како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; 
S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче ње 
је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што к 
 он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се в 
n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава заг 
дућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мис 
зенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умни 
ликан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким закони 
 и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии је 
но, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жрт 
тине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може исте 
глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упит 
ија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— 
..{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као  
погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова,  
лази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно ис 
е 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 800 
о види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је уп 
планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Ш 
једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати чит 
лагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах 
} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много ј 
сти наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историј 
“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим 
Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему дога 
ланета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремин 
ава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по теж 
два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину,  
е.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј,  
ију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиоп 
е ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовн 
ад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине 
 ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да 
к се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком дру 
ање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и са 
II.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 ма 
ско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} 
ио ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амаду 
е окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта в 
у.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске 
и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој су 
ки на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји 
е у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне закон 
сле смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече д 
ни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} О 
и.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо 
арац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне ре 
е математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањи 
ловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајн 
е један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камен 
маре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И т 
 се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бед 
а ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом! 
 вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности  
ет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога ве 
долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем  
овек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна 
итрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио 
у стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по т 
о атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у 
ша његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у оча 
војих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених м 
ра, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не 
вот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жи 
овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Ви 
, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S}  
.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S 
орао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, 
ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и проша 
ошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> < 
."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачно 
{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор 
 бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је мно 
лодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неко 
ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни д 
ам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености ес 
а.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет им 
} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њо 
но, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Пос 
 прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили ч 
:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му  
иди, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизв 
о шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта при 
поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у инте 
н глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видел 
 брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се  
мени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о к 
та и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година тр 
постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини ва 
, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненад 
урбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета 
 звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А позна 
 и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="1 
ција наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди вој 
..</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двој 
планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих  
S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше 
то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа с 
н трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здрав 
осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда 
ођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Нег 
 да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело:  
 раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у 
ад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, 
. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све  
о кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима грав 
о више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, ску 
ојој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији 
сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пр 
а својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је би 
е на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је г 
, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба,  
hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизар 
животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе  
асује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама 
 где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и  
дравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око он 
о оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је  
 ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама  
ећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно м 
</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изре 
е.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји  
 на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а 
е бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе им 
тиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предво 
ечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је н 
мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S}  
љи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљиво 
цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је  
га вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо јо 
“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље нег 
у земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја 
а месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погл 
е добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако стр 
а био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Нећ 
 њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он про 
дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> и 
...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упит 
е Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, к 
вајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, кој 
нети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и избл 
...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше д 
ко ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p 
вно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у т 
на васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О 
II</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звез 
 где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запа 
а, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је д 
ема другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук м 
брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво,  
а из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су 
јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови к 
р човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам,  
</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што с 
ец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен... 
 је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> е 
у каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских с 
чева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати 
она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — с 
 а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна го 
 колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за  
 оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, он 
дњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало  
у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно ве 
улканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све  
ни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона ч 
="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла и 
..{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темељ 
вачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они си 
 се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе  
" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половин 
мај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — 
ме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове. 
о је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“ 
; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умно 
ам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сиј 
 ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе зна 
пша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она 
а да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога  
ако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни 
итивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без 
ао што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од 
 млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" />  
арсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што из 
 бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с 
усци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између  
еним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаро 
рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде  
 је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може 
плота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она 
ава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његов 
 око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, оза 
нета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по  
оји су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се заки 
ни вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви  
а ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај 
рзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер  
чар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај  
ога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског 
 питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога 
ита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је  
} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> 
ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Ам 
очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из н 
 душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као зароб 
 бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи 
овршина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивал 
е видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често 
 Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других кл 
алази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи  
ника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје дес 
у.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано глед 
најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у про 
оја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест,  
 и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толик 
ета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његов 
му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несрет 
ује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем н 
ети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места 
кој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{ 
ена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S 
 али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на зе 
рта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То б 
емља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Г 
ило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у  
ла васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечит 
ре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћ 
е Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: п 
 Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год н 
 n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може,  
hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као как 
га јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада измеђ 
<p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>О 
на!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је 
ј вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, пред 
е може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини. 
та девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, 
...{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса 
наест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објаш 
ови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у п 
, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка плем 
ван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестани 
ост васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на  
И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређал 
унце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној 
а магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до вр 
о, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у в 
 светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати  
а рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршениј 
а неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је 
ија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост т 
 пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате! 
 мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штр 
оји је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо  
.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n= 
 некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца! 
у.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а 
и!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишл 
а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где  
авила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасно 
дела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је б 
на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело ис 
а су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном к 
— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ дод 
 ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане свет 
д првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гам 
у стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће 
међу нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само 
се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а 
ности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних свет 
нство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у в 
, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p 
et="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.< 
ила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давал 
и, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од неку 
е, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} 
а претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прожд 
Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови  
тала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небес 
је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним пр 
оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брин 
с у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и 
осфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се вин 
а звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара  
има и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, д 
 остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, 
во династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га  
ца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала 
 у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Велик 
з ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мр 
 га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што 
сматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенк 
 при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи он 
 у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада 
нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш 
{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површин 
.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћ 
мичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посма 
еличанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину  
моћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у сред 
а.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадго 
своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је  
 ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је исп 
том и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S}  
вири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{ 
е почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот  
пет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне н 
сли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— 
ече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено  
ло?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, ј 
 је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па д 
а, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Ов 
S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шт 
 и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, 
 петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру,  
е зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време три 
ских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математ 
им тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца злат 
јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо ве 
а него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст 
 разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, 
оје се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, о 
коро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што  
Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по с 
мљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, п 
ену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у том 
ке земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне ре 
земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи 
а једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, о 
где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим 
а анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не  
ом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена 
окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од с 
екаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгл 
 дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, 
ерној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгле 
јна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута,  
 је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших 
 телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, прибл 
ерио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је  
ера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држ 
 пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој  
 питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш нау 
n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{ 
} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, 
{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно мест 
да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове изва 
е ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник зами 
ну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу.... 
 перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру;  
 им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд  
е милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за нав 
иш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заис 
ш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето мест 
то ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не б 
во васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је  
онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да 
диже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, н 
по видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на ње 
а ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете 
питао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени ш 
ог.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као 
 Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и  
е дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколи 
S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су,  
у напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота 
е до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше З 
е дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, 
ности; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју л 
и — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали пре 
 ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечит 
дураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто ле 
сти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требал 
рну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти јо 
p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени  
дна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окр 
као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да 
ине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклони 
вездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну план 
сни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је М 
 пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпа 
е Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин ру 
 оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим  
заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тел 
 према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је п 
е улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својо 
страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенка 
и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава  
ада.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да просп 
еријалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је о 
ромениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишч 
ом обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мај 
ритеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кри 
вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо  
у леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године 
на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и зл 
удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега н 
.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од 
о једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као 
ко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто 
 је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посма 
ец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећ 
 и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца  
обан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике 
ову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у  
војим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежа 
 је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо 
 владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и  
а груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима 
е било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угаси 
И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се г 
Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107 
 пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што отк 
т; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на  
а два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у  
 на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у П 
траховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно п 
т и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двоб 
оватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од  
напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још ни 
л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у 
о се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb 
 ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора 
у црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој 
.{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и уве 
лутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке  
оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, ш 
и, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, 
евишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом цар 
ма Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била  
 јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> ил 
влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на пла 
је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава сред 
им очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву в 
 глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам с 
па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milest 
м стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па 
ких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани све 
нија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу 
а је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друг 
је ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага  
дна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој д 
сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над он 
="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца  
целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо кака 
аш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала 
а пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом мног 
“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Зем 
животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре- 
ве.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у  
есец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има  
онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни о 
 који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју к 
белим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би  
сно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, з 
љени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви 
 крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог 
Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше  
ело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, 
и је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у просто 
нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре 
у, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти  
силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бес 
чно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што 
, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињс 
„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које приби 
 и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ 
у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург 
и брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је 
 читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била о 
, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој  
етко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Зем 
 сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се с 
 свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу  
ним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да  
д га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за полови 
да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, 
> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> про 
тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову  
рати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога  
и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било без 
жи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планет 
ша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и  
" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика  
 хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших 
питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема. 
но од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пун 
а телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а  
нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, он 
ео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двор 
охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је  
анете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само 
ри на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак прек 
, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало ника 
</p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врат 
ад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник  
е не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у  
се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се пок 
ана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман з 
 пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану  
огодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, до 
и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S 
ком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни  
 кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити  
у кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми  
отворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом тре 
д видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мр 
штински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет  
е јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене па 
а залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим м 
и је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким 
гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, 
рухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то  
е дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да 
ту своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit= 
 <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето,  
 и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некак 
а прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у  
аздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скорав 
апе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови ко 
ађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за 
 по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, да 
</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, как 
он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и о 
лиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као  
ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашег 
рецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огр 
ле, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хо 
их усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривен 
вика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; 
гледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небе 
х нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висорав 
 година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} 
м предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји н 
 многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет  
цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је б 
ој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над  
сног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џил 
частих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним б 
 с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем би 
тно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно 
и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; в 
 повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан ж 
 застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то 
ина <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и 
ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати 
мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово 
. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите  
 животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу 
е.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину —  
ину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Ј 
т се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само те 
 немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S 
одину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из мој 
{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја.... 
овика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену б 
ш који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи... 
питати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа о 
 — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато? 
акав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш  
 стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, ал 
жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једн 
у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја  
ао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газ 
ованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта  
беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и  
ова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо 
чен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душ 
о збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти сино 
и и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и 
лико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов д 
да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми 
ну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао 
 црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и 
бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „п 
“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Мар 
в дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, та 
и; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати,  
 дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога 
ој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком  
вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса  
них елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусц 
ожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек из 
родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за п 
дио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је наг 
ји је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} С 
ме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју мог 
ћ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и  
е мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та в 
на, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мор 
 па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и про 
угла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему прос 
о, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, јед 
опре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавин 
описна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зу 
у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одат 
ске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у држа 
о ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила па 
дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме  
поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне ви 
 планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегле 
трично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на ов 
е, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <mil 
оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просто 
} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бе 
не за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то 
оте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целок 
ишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у  
к осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као ш 
епности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архите 
јим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађ 
а, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако 
ка језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне  
зности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у ха 
 дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, 
гресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе  
 давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на 
екова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непоја 
еше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море о 
а беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свет 
дна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-се 
, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву купо 
 гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци 
ва бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију  
гове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар н 
ује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине т 
једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благо 
 срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њи 
а из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а  
то сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну 
— или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном прост 
 биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те 
 непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од  
ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на н 
кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као 
ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свим 
 палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и св 
е икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их 
алија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, ј 
ети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано дел 
олосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четир 
у...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, 
вота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} О 
равно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39"  
животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у вели 
ефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога 
 дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку 
 се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто 
тости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближ 
ни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и А 
да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба при 
ећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају  
ина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ д 
ус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једно 
тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мра 
воглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принц 
е да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинил 
она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се д 
то се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А гор 
и на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узме 
 хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језе 
но гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет  
 несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће  
бесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223 
руге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и  
ла, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој  
а, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне ме 
овим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога 
здама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику 
 шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 4 
таш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу свом 
не простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном н 
а.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана  
кво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни све 
рном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је т 
би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињиц 
и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкасто 
риликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и спомени 
ек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно су 
га Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и с 
царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо  
 она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у само 
многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> < 
ло су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове 
ђају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до 
, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили пос 
осле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино т 
ко би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" / 
е, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и о 
дурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да 
eign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на па 
, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па за 
ари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окр 
емља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под  
оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она ст 
упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу пер 
о листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске р 
те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и ов 
очине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, шт 
амора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна зв 
ругога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту  
планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти 
ју су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком 
уном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету и 
. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толик 
 на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулк 
ћи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мр 
ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим с 
рестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну к 
отивној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто бли 
о Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци  
 чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Слави 
и, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брз 
<p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши. 
аве пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жм 
апласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанств 
ињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледа 
ма, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не  
 обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марс 
ла у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веро 
 по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најза 
о чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у т 
опе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај 
ћи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко 
S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Вел 
{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Ц 
ote> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа 
васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије 
дате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Су 
 сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с време 
јарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови  
, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком с 
је...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не пар 
оши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у неко 
ека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и 
инило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле  
оје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање 
есецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пел 
} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на ст 
то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у 
ио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје. 
да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S}  
 у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <mi 
, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу 
 то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше. 
ита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Глав 
они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, д 
јена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се 
{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом ру 
ад осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP 
ви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве в 
нита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од не 
амени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а 
тало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обус 
унку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и  
мо ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај  
 Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор ф 
 са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од  
да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповс 
 Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао 
јива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора  
осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note>  
право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитект 
 „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем 
 сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидо 
на од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном  
у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — свет 
днији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да т 
одили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простод 
м знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских ка 
 моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref 
Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно 
нитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни 
и и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и те 
 по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје  
ом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствар 
архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, н 
а нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у  
 јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, ј 
развијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америк 
тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се  
а су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мо 
обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-п 
а објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност 
их искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, 
ам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у 
 два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone u 
вска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га 
ски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне  
воје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што 
павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И пав 
исне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су  
о: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шеста 
ањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S}  
ас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45"  
свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то рад 
има, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви 
ескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црн 
дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n=" 
а!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак  
ити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и н 
 јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама годин 
е већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са не 
еговим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на 
пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у 
ј удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неиз 
тубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стовр 
гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквен 
рамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели 
о и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, по 
најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна игра 
то и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате 
>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило м 
0_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих про 
то пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој куг 
" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да  
су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лим 
н</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвал 
S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим  
 људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огл 
.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n 
пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</ 
 гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале обл 
{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки 
} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на ко 
е планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, и 
има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би с 
иховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становниц 
 <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута п 
ристалице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ва 
о, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који 
часта биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки б 
 тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone un 
ја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а ви 
ран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јуп 
ивотињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Зе 
хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се  
и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од тан 
мадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу 
бесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима 
ах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повика 
огрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсени 
ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Су 
ушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а ж 
ко смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима к 
нас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и  
ји су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотво 
а наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између 
он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а  
једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом в 
васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају 
ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SRP1902 
здишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тра 
ога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово н 
рања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — 
анете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни 
ире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну 
ије ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нем 
м трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасив 
сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" 
вот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје п 
 Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} 
у исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Ам 
ије.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунц 
липтиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак 
, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једн 
 тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдо 
у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји н 
ка и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велик 
само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њ 
за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — т 
унчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу н 
обојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и  
планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама к 
еби.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека бу 
х веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустра 
Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што п 
читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора 
ихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што 
и васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — 
уле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да  
не онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на на 
е научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N 
Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!.... 
> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била < 
е њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака бл 
ештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале груп 
>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше неш 
 онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што 
а аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетк 
оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а 
?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста м 
 сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти 
 уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу уби 
аздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне сусед 
извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнае 
ветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, 
 и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне 
иблиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мрави 
 може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека ка 
дређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празн 
исконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закон 
е јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен п 
зуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће он 
ентауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, к 
чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и матем 
черам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничн 
 нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сам 
прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за 
ељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприр 
е астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далеко 
огли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било и 
водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулес 
 док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како  
 као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у об 
еветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук 
комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са сви 
представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Нау 
 жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњ 
; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{ 
вој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не 
 Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опип 
сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих 
 васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је до 
сладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатство 
uote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне  
 збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у  
p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земљ 
да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуња 
материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова 
 и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје 
не златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, к 
да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиу 
штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаес 
се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати 
..</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и он 
 ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несаврше 
, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и  
е знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици сво 
па зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја —  
већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појав 
.{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што 
пласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„ 
9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — н 
и 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„ 
ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.< 
ођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један  
етнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљно 
рекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконач 
после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за 
 научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек п 
 или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p>  
си звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?... 
} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца! 
рани онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој рав 
твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си  
 оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад пр 
ама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема н 
но и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, 
зноси 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште бр 
ћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, т 
еми вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S}  
 је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова 
ок се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залаз 
амо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна зве 
>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p> 
 читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало п 
ам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало  
вратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на ва 
 прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то 
ли на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо 
амо зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша ч 
је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ћ 
то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би т 
ебо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, в 
небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој ст 
иун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој с 
 се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у 
иза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је т 
адурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет о 
и — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се  
дне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земљ 
гађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врш 
а звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју о 
е Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескр 
који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљ 
е још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у  
 Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, м 
азно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, скла 
...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан,  
 битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје мири 
теме Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов ут 
ито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроме 
римера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти 
места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ  
ико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ  
 не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну м 
ланети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано 
ину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај 
ху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрк 
приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слуша 
" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш 
 слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу 
а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја к 
азне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, 
урним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S 
ије чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пу 
аш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p 
Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са н 
 мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у вод 
ању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он. 
о, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и 
трести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа 
облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ  
ди, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и  
оме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито јед 
ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} 
оја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p>  
т њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или 
свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP 
 се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно знач 
ед нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако 
е онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји,  
да да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи о 
од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од 
наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила м 
V</head> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> 
е, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминули 
тно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твом 
робношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из 
 општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128"  
никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да  
бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{ 
дина, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле диг 
о!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне л 
у сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је 
ло је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, о 
е он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске диво 
 Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце па 
/p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра ч 
 сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, п 
6—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са ко 
у плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род њег 
пери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код 
ра у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XII 
је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чин 
итих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то 
су све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога 
о сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо 
ш је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно с 
м положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дво 
ше преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиун 
 би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим 
а.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ  
ога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага 
!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страхови 
 једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту,  
 врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по кој 
ајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви ј 
се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: пог 
 и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено су 
ада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у поста 
{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу 
ада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 
реме за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собо 
своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчев 
се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на ваш 
витације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу 
вапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом. 
 И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш к 
и него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетс 
ње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на живо 
ји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царск 
 варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, з 
 павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици 
 да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен 
пирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <m 
сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране ра 
 испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном,  
ену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну 
о — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта с 
ној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном веч 
 у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на 
ао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређено 
неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: не 
 преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљад 
угу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено дале 
о се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb  
ој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе де 
 нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две  
</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звезда 
 n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.< 
еким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Ура 
а погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца  
и по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n 
окуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис н 
као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити н 
свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>екли 
ло и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, 
ра у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сун 
Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се  
посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко ниј 
што ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме 
пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би ск 
 милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, 
е, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, 
ли од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој п 
 измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену 
ема ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то ј 
 сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 с 
аш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право  
идно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак  
њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо би 
....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух цар 
мају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за  
 говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је  
една од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни 
екара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а к 
ењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ћ 
 смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових 
и на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хи 
нај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршениј 
 шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Пари 
е Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, б 
не нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано кре 
се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S 
е, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стој 
 пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли 
питаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро  
 ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трг 
 се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно дру 
идети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза 
hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на с 
ош не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви јед 
јте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећ 
то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна 
енат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску п 
ине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S 
им у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„ 
 вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кит 
атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и  
површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варни 
а седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, 
ута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ва 
 упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавн 
осторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто виде 
стора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна 
у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног 
промењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и о 
“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера т 
и мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети 
природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, зн 
сли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски нап 
вит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега 
а у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што 
топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колик 
дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ј 
од разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледа 
пажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад г 
} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како н 
цу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчез 
сле, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани. 
ста: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила св 
 насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљ 
е ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажари 
 овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи,  
лоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело к 
те се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна 
овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово це 
а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфер 
па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да за 
гим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у живот 
pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни сер 
авити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и 
непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, 
е, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не д 
ој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На предавање  
 наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас 
љу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и  
 а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко н 
х палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <mile 
не гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљ 
 unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских двор 
провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше к 
сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуц 
м помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стеви 
и царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био ова 
густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у ст 
и, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени пес 
 На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су н 
д небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја 
се што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога  
тарога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јо 
аре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири  
одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то плане 
 Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са 
и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини,  
 на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као нек 
Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пр 
 колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским  
 којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Зем 
ћности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и  
се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара  
им очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на проче 
тиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана 
ог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, д 
ушом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се 
асељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што 
="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом з 
 да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је пок 
ао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки бл 
аде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба 
осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мн 
главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш ис 
оми назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што с 
, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам  
тно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи 
ине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни ј 
им биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да 
ина ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе 
пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмо 
" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу,  
где рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27"  
ве и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора 
десет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово 
лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигме 
о се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису 
а светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео  
0 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а  
им сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пуст 
а држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости 
по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, једи 
уна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао н 
илаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе ј 
је, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а к 
леда у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанств 
рога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, к 
лази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној  
крајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, б 
ија и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од 
а сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ  
 до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S}  
вљана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелиге 
вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длач 
b n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ ст 
 као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунк 
њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова 
о сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у  
ли му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво т 
не друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала н 
ице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустел 
а уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом с 
у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их проси 
од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од н 
девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима ј 
газ, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} К 
арског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још 
ј вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као д 
итације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме м 
>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ак 
пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шт 
јетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на прим 
ја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одв 
ца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепниј 
имо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога 
 је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога  
.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најп 
валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живит 
ласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страхов 
ли на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар  
 на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолиј 
чинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим ра 
се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно 
таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два  
ланете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој план 
пласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе м 
снама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој  
пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и н 
њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја ниса 
унце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога цр 
сеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву  
 масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више 
а то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем не 
водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се проц 
ан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Њ 
/p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност  
зином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отп 
езда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш 
очнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него т 
-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога  
духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто 
начној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све свет 
2 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест 
а највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса гл 
иховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не  
 ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ов 
одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама..... 
у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто 
бу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безб 
једном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве 
иту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону стр 
p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, с 
родних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> < 
и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете,  
.“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, д 
 и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, о 
сто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје чове 
ак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на сво 
 не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као прот 
исте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ств 
о ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Л 
сле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли  
 они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S 
праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видет 
е је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо 
новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> < 
лне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне пр 
суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му с 
а небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква 
м, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у  
 крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лет 
а радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању ч 
<pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсн 
це, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу 
ртемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас на 
а своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрест 
ораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему 
S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" 
, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и мед 
своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, у 
изарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам 
пљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n=" 
 прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с теш 
осто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној пл 
раве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се  
м особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душ 
 чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале пау 
 астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, н 
е до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста  
послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу  
зали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијал 
лика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складни 
ке поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословн 
и је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створењ 
дставља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не д 
а своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Савља 
ерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноват 
ом Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга ру 
х чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати  
 да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенит 
Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пр 
 па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на с 
ана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi 
ости земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио ст 
> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунц 
ен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обит 
S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од ње 
 чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита 
 живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски ко 
е откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај  
ба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човек 
ости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И 
ена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако и 
ј Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је  
} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у 
<hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="2 
га поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} П 
вездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и  
; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца 
се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним  
има.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан  
р нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Га 
е и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће св 
ћи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле 
шем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики де 
војом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а и 
која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi 
ликога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S}  
 богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али 
 <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; 
="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо зв 
х ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три зве 
P19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андро 
водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно неп 
љену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васеље 
е процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" />  
ибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi 
овидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечи 
ве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли  
енијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на 
тине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — ст 
 милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни 
, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашег 
вога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то 
Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и да 
одица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то  
И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а  
ушевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две  
ка буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буд 
оже истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не б 
о, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себ 
нашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одаб 
тите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{ 
дови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи н 
г мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозор 
а.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји хр 
ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко ј 
 онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окрет 
ако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне  
оменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветља 
о двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сре 
вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још не 
{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго  
свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усиј 
ака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том прили 
р, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужн 
седни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћ 
ливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунц 
 брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад с 
 истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око 
је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра  
ам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини на 
ну — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесе 
Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP1 
а ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често 
илни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна ко 
.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа- 
ним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а  
е очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су 
крије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузро 
нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је  
а нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим исти 
 нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са 
а добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију сре 
uote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се  
 свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p>  
 и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећа 
 смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Ч 
е руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена ко 
ожете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов д 
; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{ 
да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нем 
који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, 
 душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мр 
’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ п 
арате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни 
разили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема  
забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} Т 
срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога простран 
{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује свет 
аму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљ 
е само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ  
и ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову  
 цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у 
ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу  
а осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине  
ету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предава 
ебесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти  
 Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих 
ава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента пла 
; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још  
амо тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак ма 
есавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља 
да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупци 
ласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</ 
ових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овак 
 из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од 
се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оста 
“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} По 
дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснам 
ерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се так 
> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде 
 преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наслед 
 а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне спосо 
х, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{ 
p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, јед 
hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi> 
угом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец,  
с нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика во 
а тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, к 
 <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и нај 
упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S 
га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако  
с преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <miles 
говорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је ов 
говорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчи 
о<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог  
 беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила о 
e unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска ним 
џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, угл 
 је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је дос 
складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је  
мо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим сн 
овама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и по 
 са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенито 
а царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људ 
е државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и  
 n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с  
ти.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једно 
вени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у 
мислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, како се об 
 сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше ду 
 изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесм 
Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да 
 колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљ 
е су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна 
метности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога с 
 планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понеста 
творења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да  
хову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти,  
арухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне ст 
итехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг 
о сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад пр 
ре.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} 
овима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> < 
е љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те уз 
таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и р 
 се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док с 
ну небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} С 
среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она  
мне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијај 
 мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мор 
али су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечи 
се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, 
ожје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се п 
} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, 
вно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање про 
 догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математ 
ама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могл 
х предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, с 
е у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега 
негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна  
и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујет 
>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небе 
е.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амад 
е још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну 
 преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу 
 гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <miles 
од све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, 
ви мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим 
постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се  
 магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са 
је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</n 
стеми вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је та 
 за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разгова 
епотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Она 
да, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљ 
е може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог 
ши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мра 
према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономс 
аклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек т 
ед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмешта 
е само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог 
, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркур 
е и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме 
це Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину ва 
 На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96 
Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p 
е само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има ра 
шао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И о 
ји измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да  
гле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гоми 
ара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога к 
и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој к 
ује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за разви 
твеним животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, 
 Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животи 
офага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно о 
да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Пата 
стало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа њег 
и, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртв 
 што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у је 
да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се закл 
 храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се ул 
о иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, ств 
 вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... < 
рни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хаме 
е слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме крев 
неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве н 
, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, ве 
и, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S 
ило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима 
="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову вели 
днијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове клим 
ики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S}  
="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела  
е биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не уп 
таџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>П 
твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја у 
 интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници 
 се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с д 
ња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако 
, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена 
0.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi> 
мфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, 
ма шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у ово 
у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref t 
у с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио  
им вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога дет 
ем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари 
ти читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим н 
е да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његов 
тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита,  
черима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној  
г Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, 
што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} 
оде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с наро 
та Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће 
и, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот он 
p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме кра 
а настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурам 
итект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом гр 
ицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој п 
 напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој  
 веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пе 
ва, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни 
 делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне  
де је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву по 
та је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19 
преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један ј 
је крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера 
 у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове вели 
епрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда  
вори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мра 
на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ 
његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој стр 
<milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледа 
не и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично бл 
сматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих.. 
ао и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух 
м црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним 
ову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја гла 
, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древ 
тога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жу 
н.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог.. 
надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ гото 
оду као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом 
се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — св 
!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p 
 рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p 
Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chap 
.{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне 
откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<r 
што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p>  
кези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога  
 знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да уби 
да и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, 
.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне  
e unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам  
 небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зат 
 кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих мом 
е на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа см 
шла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљад 
, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца сме 
 то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показив 
 оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак д 
зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166"  
ознају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Исти 
 ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у о 
едни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег р 
и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су јо 
гу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n=" 
а до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Ју 
измерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери 
 се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звездани 
јих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије 
знесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а 
м законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што  
 закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни отк 
истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима ни 
 човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао н 
тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref targ 
им слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио  
рема ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неи 
 да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p>  
ики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку про 
но предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали  
</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет 
чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се 
 упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу 
ни се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудн 
у.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> < 
им.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што 
у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш,  
иког Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне пор 
 пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога 
ј Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде  
, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се 
бо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зе 
она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" / 
остраноме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Дар 
 ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на лома 
адиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> < 
ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље  
приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површ 
у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без пр 
 да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља  
ло, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звезда 
же...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше ду 
ров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човеч 
S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихови 
 сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, д 
 око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога 
у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане  
ва!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескл 
даним јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа св 
како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни в 
м!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спа 
аде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале 
и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће 
педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и он 
ећ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена тре 
белом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док 
 кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу пот 
ше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурка 
 — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну 
јућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је о 
 које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била  
ратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па 
 Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму п 
тас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топл 
их времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе  
бијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>,  
ат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању 
на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о о 
гурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо  
в исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- 
естре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљин 
, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један 
дина док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један не 
чиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше 
од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небес 
не што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После ј 
ажи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва прим 
оћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света,  
епосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То у 
лика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се р 
ини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да н 
о, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p>  
хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост. 
едај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ г 
 један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не би 
 Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога  
 покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S}  
мо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређал 
 Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два  
а, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi> 
м анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости  
вишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај јед 
 тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и 
век зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разу 
аћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праиск 
ма и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у ц 
брим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео он 
ј је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; 
рата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Пома 
 пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!. 
ориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа о 
за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено пра 
рв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник  
 — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрд 
у мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој м 
о претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који 
 плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има љу 
мених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како  
охватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један др 
у види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив  
ви мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити м 
p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S}  
вала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих  
колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој у 
беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S}  
и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око 
 човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је ми 
 врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, 
кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то ве 
а душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смет 
 колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, чове 
кеан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви простра 
ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <p 
 се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка  
у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, ку 
</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала и 
 и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види д 
ад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па к 
евито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме 
асов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div  
ом сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете! 
тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“  
вих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са н 
 громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројен 
мула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли! 
обан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особи 
неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некакв 
а догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што ст 
го нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а по 
ај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња ми 
раке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осети 
тоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном  
ољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и  
 усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне ц 
да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи  
, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети  
збијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што 
адашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбу 
> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва ви 
ни, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је ост 
ије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролета 
 але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, изр 
 И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то  
тичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у 
 својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и  
ле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се  
на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају 
!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Свет 
 што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на 
е.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну сла 
 су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс ј 
ној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепа 
х и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на 
 у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају. 
ика.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних  
а коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што са 
што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно  
о видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире  
 па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цере 
.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi 
а</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону н 
ена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Н 
 ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не в 
ре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <mil 
емље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и 
знао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, дру 
рвог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до 
 природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Бо 
 боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, н 
, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско ско 
ad> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још 
аших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Б 
одио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у ови 
ом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве ве 
личине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема н 
 свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане  
ило „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди. 
 мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пр 
азјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови 
аровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити је 
су пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сун 
ту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас 
шњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец  
ен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упит 
дама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно в 
 грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака 
, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ позна 
ојним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају 
ани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, 
коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља  
а!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло 
и са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он и 
а небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубов 
 ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква стра 
обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај 
бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезд 
атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти  
знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у п 
есет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вра 
аде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и 
учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано 
маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше б 
сов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељ 
ројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин  
 сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи. 
а пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па и 
 Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора  
у Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човеко 
ица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} 
о да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу  
вој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала с 
е њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> 
о ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти р 
оје жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за до 
 и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак  
ављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за 
ас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> 
Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне јед 
м крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — А 
ско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћ 
ти <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — јед 
, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше н 
 дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше плане 
а Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драган 
— —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати,  
> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има 
а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Др 
година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: 
на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички та 
 мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна свет 
ролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га предс 
 И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе,  
е, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и желе 
 кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би  
никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?! 
пни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна ци 
 оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућ 
новски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па о 
 је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлете 
морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју  
ше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћ 
и се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развес 
 из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посе 
>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били је 
 пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десе 
и најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, поја 
све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила велико 
, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу н 
онекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</ 
/> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му 
е ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали св 
згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка 
о ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у  
нуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хл 
 година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре 
ице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлос 
рдијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последње 
умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постај 
ГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видит 
ко онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не ок 
{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људ 
патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зве 
ерој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml 
посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година 
 стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног скл 
а мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи з 
 па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до дес 
 своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за н 
регледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то мож 
 од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је 
текара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој,  
 првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље 
им да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба  
м гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n 
а јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом з 
и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и чет 
дни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само је 
ских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“  
{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога 
им благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слуша 
је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се н 
јом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима 
 од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци и 
библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, к 
ћи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара ва 
опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саста 
1" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Б 
не плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се  
е маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 ш 
узима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да 
/p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, н 
/p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати  
 обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове  
е мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује  
И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се н 
 ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са ње 
било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске 
 ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <d 
 ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио 
елио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад 
 не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те о 
ачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко  
, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васеље 
ај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “  
 први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича  
 а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени;  
ор сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и до 
е човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у сво 
 их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мез 
вакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а 
 <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звез 
после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног 
оме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер ј 
аче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво ра 
 чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с 
аде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим? 
 инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до пр 
 мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се 
/hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi> 
 већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да т 
у.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду 
а се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, 
охвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{ 
на иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у то 
угом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од 
мених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разри 
ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану,  
 црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од оно 
ађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита вез 
простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне дв 
 миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје 
и у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У  
 измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да  
ља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је исп 
аша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пр 
дроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још 
ни.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, ка 
а?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ п 
зноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су 
рагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их  
 повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да бу 
уставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са  
путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису н 
а још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном мест 
 која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине о 
...{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар 
а огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама н 
винари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак  
 <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај вел 
 нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни  
да и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих крате 
ња материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци гром 
урно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом  
акова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и он 
ло подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје с 
о је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно у 
 изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то 
атуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и њ 
у Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша и 
ородици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја 
 у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег зад 
га непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги о 
и ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухва 
не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су  
еколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година н 
квих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висо 
у, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непроме 
ивот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се,  
вијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пч 
епрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!. 
 длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S}  
 рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о кој 
пет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашег 
 још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов д 
ви и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један в 
лици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, 
ла — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И та 
!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли  
уџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако  
ити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми тр 
 Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у 
најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</ 
боким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на јед 
е човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у 
отопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!.. 
есну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Ве 
напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек вр 
твор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део 
 и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па  
топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Ј 
 синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова 
черону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша  
ди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као сн 
сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се св 
 се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава 
обилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу  
али чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S}  
у мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, 
бесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне пок 
 на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са своји 
 сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и н 
азна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече 
мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога сп 
 косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладно 
прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог хр 
онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаг 
непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква 
ебу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S}  
/> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто 
ој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема а 
 Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p>  
 готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од  
ој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, 
' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и 
а у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему 
рити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати  
о ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја руж 
 времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јави 
мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо 
 данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу. 
апласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n= 
и; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с де 
рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом предст 
м својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не д 
а са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија 
обијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшн 
ајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова преда 
ка се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене,  
ости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S}  
p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb  
а ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова 
да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут пр 
 горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и сит 
кав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпос 
на, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало 
ону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао  
, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помис 
енута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је је 
52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије 
дам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{ 
му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пи 
ад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми п 
естали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него 
и чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности 
ок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих 
ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређаш 
После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планет 
ање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности ва 
 била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже 
 срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почива 
 без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месеч 
ош ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања в 
 руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим д 
унце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми о 
н осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад н 
“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p>  
којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — 
једном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову  
, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да  
је, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи 
Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с које 
м овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих матери 
сан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединствено 
Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви ос 
расили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљ 
ор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на  
S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљ 
хатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и пави 
и изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и 
ебројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости;  
веденим капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог н 
јим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За о 
 држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шт 
ма по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју 
иљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавило 
 и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су крас 
љеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљ 
се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне 
езда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих  
 читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блис 
ање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се  
="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети 
ачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, измеђ 
и и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још 
твени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на с 
е, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два њ 
ј планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих ниг 
е и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> ва 
<p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, ка 
и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој 
 појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена з 
 времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не б 
и дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија д 
и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса 
на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој  
воју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над 
као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељ 
унду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога с 
ствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов ду 
његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, т 
еличанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапла 
сници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} 
бе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо 
вездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone  
и и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, о 
имвол мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече  
55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S}  
ање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече м 
иријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све 
, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу 
 расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у 
 са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај  
а кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живот 
 тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста живо 
 и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, ро 
>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је прел 
а осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу 
ва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а по 
а из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и п 
енога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири јед 
мови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше ми 
 unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су ви 
 /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порф 
ој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{ 
а балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурам 
, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ нек 
осмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале простра 
на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних гр 
колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а осо 
ета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре,  
а.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Са 
{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, 
ика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овог 
ет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним ку 
.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су измеђ 
, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац о 
е висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само ш 
ене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и к 
што је између ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобр 
аше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Ам 
nit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског град 
 оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели  
="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 42 
ени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермер 
ици.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандио 
а, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпр 
Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога  
рца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личил 
 с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као 
ни мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ на 
палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> 
меника, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанс 
им крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху ок 
 каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници 
е ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном 
 старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађеви 
 се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвач 
 ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи м 
е таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којим 
ла природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, 
е је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене бато 
кле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађ 
удима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи  
остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она с 
.</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или  
чнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би ве 
и не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амад 
ставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчи 
и <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога 
 дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и доли 
 мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје 
ста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према ово 
а Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="1 
иле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S 
те па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и 
" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе  
id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP1 
о горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и ш 
гњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њен 
тљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S}  
 овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову  
аве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Он 
 којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснослов 
овао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зраци 
У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S 
осто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте н 
мо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни 
 у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу 
врђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производ 
ављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке чи 
оцес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледно 
авном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има д 
 столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слој 
о су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ 
своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што 
веде, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила ја 
} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi 
заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не з 
 на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго,  
олагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па 
ку Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, ка 
et="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се ч 
<hi>Place de l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на 
ји одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико 
 што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па  
 Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и св 
еона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски  
аквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина с 
им „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу,  
ед тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од 
а.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати 
 народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних  
леданог 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> њег 
ема овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на м 
 личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као  
е Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Св 
не и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да с 
им преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, 
 тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амар 
чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну с 
 ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише сл 
оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине  
ко њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја. 
Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао 
 до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени ал 
вездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и В 
вали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе 
љаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте на 
а Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, д 
мена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:i 
 на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> < 
је ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Кант 
>.</note> <note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију 
ида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнер 
 Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси  
а би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном кр 
и и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сам 
вим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим  
:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет. 
 зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе,  
во чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав ока 
кав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у  
а, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!... 
 у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох 
ности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној простра 
 име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало сврати 
 корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцим 
p> <milestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: чов 
не....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим  
ди !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Беск 
е кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у 
ним — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим мес 
 јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда  
ј обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменит 
натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора  
није, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне њег 
ким квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Ан 
 се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон 
сов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваш 
 онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини 
ину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, 
мах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} 
уара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на исток 
а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна 
ано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат 
Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хори 
е Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију,  
 Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдн 
лограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од виси 
д Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година 
 свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телеско 
ове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе 
 преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и  
 над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у ца 
десној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало гл 
 Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други  
ма у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — та 
, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> 
порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те г 
 овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, шт 
родужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колоса 
трану отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облик 
 се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени а 
 што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку 
кивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су д 
е ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њ 
а ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му  
 убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековин 
туру и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и н 
 блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од 
...{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако с 
а већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном 
су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и  
ики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног  
звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви  
ин Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медуз 
 да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и та 
а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змиј 
 звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са  
а средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аж 
Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> 
а самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алго 
пом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са 
, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе. 
атом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано ја 
додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеада 
</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звезда 
ада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога веч 
сним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центау 
заже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне п 
о је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Она 
 сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад  
 рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом  
двоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огро 
 Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, 
ина...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно ст 
и тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљ 
рнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмер 
хујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </ 
 <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“ 
оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што  
али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје 
 <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до зв 
 све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година 
 колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душ 
а непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</ 
родица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе ре 
наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе.. 
нке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на су 
у још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему  
.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се  
, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претво 
ивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео  
е и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду 
ледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи  
; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина  
 и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе т 
ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и 
едњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад ов 
 новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго ч 
од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ет 
 с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина 
>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем  
} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале 
едну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створит 
а, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и  
ародима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</ 
 лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Бо 
престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавал 
ких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи в 
фа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и  
се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} А 
мља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагед 
сељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико,  
 други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном ва 
вој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, шт 
дан овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100. 
 да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А  
" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а  
а наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима сам 
воје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, т 
} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га  
 наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски кру 
овао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија  
он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астр 
нета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има љу 
 сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву бо 
е три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону ч 
вијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право з 
адне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <no 
та.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па 
вом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо п 
 за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десето 
дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па само 
ало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топ 
ој покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала и 
ајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бо 
 земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и м 
и као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још 
унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових  
менима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у 
адају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од з 
мута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које с 
морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амал 
hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу  
ни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганциј 
довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То ј 
ак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових 
са</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за неп 
бе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање,  
ске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до 
н-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене ци 
Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека 
још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Аси 
...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на  
лица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гр 
исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебде 
 симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљиран 
ише није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и ј 
х свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оста 
квога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихи 
> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос! 
 xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски 
чи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је 
 /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да 
маси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће 
рио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n 
а наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску 
не трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се 
не камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за в 
етогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, о 
не; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред 
у у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву  
ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба уч 
ика преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова 
 ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесн 
 по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се  
 угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div type="chapte 
итања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час з 
стано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је 
а тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која 
} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, нег 
нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем  
 мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба дод 
а се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кић 
половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли  
, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само 
вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад  
мао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и не 
д си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде 
о; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати 
} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за је 
>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао н 
ети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних по 
а?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви св 
ти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p>  
стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не в 
ина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</ 
је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо 
о ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш с 
шити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у  
тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S 
нственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види  
хну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелиг 
умео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облик 
сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно жив 
читога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај 
ских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свиј 
разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већ 
, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европ 
му; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа 
а својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца 
ћ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобој 
и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S 
нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброт 
мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; по 
љада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то  
некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на 
и:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је 
 „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p 
доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша о 
итави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове нека 
 изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чуд 
една зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target=" 
погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у  
да....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна б 
у призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким коло 
онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна не 
 један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узне 
ебесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити  
оја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном св 
а поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна цр 
едрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично  
м ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И н 
 гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као  
ата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим сту 
 светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта  
то смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некакв 
имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама по 
ам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу о 
е то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна све 
кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и 
 беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и о 
 планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову плане 
Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице т 
о претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем 
строноми Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се д 
 она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их  
ава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, 
исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и 
ијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мо 
енски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе 
роба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламен 
о Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом 
овити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често дос 
 она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног.. 
ао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио. 
за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или  
ног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пу 
а онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и  
тиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве им 
па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алус 
стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некак 
, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа с 
 претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Су 
које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да б 
зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне 
немири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка 
рупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су  
према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир  
е.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миљ 
везде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голи 
косине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиш 
м том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плов 
 у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим 
зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, шт 
/p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, н 
ше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они оста 
итекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако  
 онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго,  
ом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска  
ј кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепш 
е арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и 
Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот уга 
note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само ш 
е ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по в 
 и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је 
а у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим пла 
а је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по во 
 одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи 
ло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од наш 
 што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су 
ео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то 
 пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по да 
ој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако  
а Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на 
к да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде 
између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па 
што: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Ми 
 и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би  
иуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне а 
у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</ 
!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове п 
иуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских 
9" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из и 
жини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22;  
а, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, 
севима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометам 
а вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних с 
шене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које  
тају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају 
ханизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом:  
есна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице  
ет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био н 
тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област изн 
та вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет 
 пренос према средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима 
рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битис 
је је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на  
, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у ово 
лази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, с 
68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, нек 
де је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано с 
милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n=" 
осто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све  
о знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слик 
г знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врху 
духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовањ 
ети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој в 
да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових  
 су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима,  
твор са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n= 
казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у 
Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи. 
 дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и  
ашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што с 
 и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огр 
во црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизаров 
у.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што 
 васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из 
е и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде ј 
з свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога  
 од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центаур 
дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap uni 
arget="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио 
ко Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди 
 почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја н 
 почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ  
ња.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако п 
х ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепи 
овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској  
иди, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога в 
е паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, д 
лиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад ж 
ола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну јед 
у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{ 
 смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од 
 мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, 
рада од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених жи 
свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владал 
ликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њи 
о стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту 
оследњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих да 
апласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности 
 и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умнож 
унчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то ш 
и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не в 
ат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био 
020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о 
 граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82  
ај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес 
нај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је 
лављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори  
азвића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лап 
 ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, а 
очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив ство 
в се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обе 
 је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се 
менат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сун 
њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дари 
идети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или как 
иди, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме гло 
тавио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи, 
о земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница њ 
ала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније  
о је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну цел 
S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него  
 какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до неверов 
и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој ва 
ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још  
ану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива  
у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим 
вештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{ 
 потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром,  
нажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве пла 
се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу. 
а ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом нас 
м сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш  
да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао 
о се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и  
ореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они с 
ла — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколик 
а сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и  
4 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим з 
та, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако ј 
а, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и 
 глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право С 
свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представљ 
 Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја вас 
зовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до  
е Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у и 
ојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека н 
и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „С 
није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, о 
ну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква 
i>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>А 
ам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане пров 
лати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она шт 
 над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{ 
ивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, ш 
} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине. 
тву Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она  
и брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно н 
какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати ка 
био у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерц 
олијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, к 
ри, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се 
љину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога простран 
бесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама др 
џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до в 
планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред на 
е равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окоси 
ручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу З 
о су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окр 
с се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлу 
дана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19 
листави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала  
 <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше 
говоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и теле 
а све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, сл 
рави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, ш 
 тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио о 
..{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га 
 биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрс 
стријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта  
ет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили  
ако су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се  
м платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степеним 
 и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царев 
та.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону беск 
вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрав 
на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему 
аблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену 
Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са свој 
их нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како 
 И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!... 
ш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у жи 
га је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звез 
 свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом прили 
 Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозапад 
У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алк 
ци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <miles 
Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све 
 снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да с 
брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с д 
l:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом  
жаве с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и 
су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S 
из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се к 
ектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији,  
авама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да ј 
телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на  
а тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се  
ује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S 
у, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи  
 што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ 
 је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни нар 
оничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни пој 
ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су т 
на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости.. 
ма правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне вели 
човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је  
и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да 
ратом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом,  
д постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снего 
 а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан обл 
о би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне 
иде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити ога 
е плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на 
амео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су  
ека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од 
каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало  
ако треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала 
ора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне ми 
пробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоц 
а из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити це 
гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути  
ише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује  
ња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре,  
 као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, ц 
ен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на сув 
p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнал 
ег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде д 
ТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibn 
их Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове,  
енског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао проне 
 животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она им 
а Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи  
м мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Мор 
них ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна 
 народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, 
ас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живо 
тно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човек 
тог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље  
aphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске б 
расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S}  
о још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док 
; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховит 
све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад и 
 их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па М 
су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држа 
духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело п 
ећ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духов 
ицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и из 
ote> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и на 
ато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, ј 
5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Мер 
> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 180 
 цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузет 
> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S}  
јао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је  
ске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да  
 и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Су 
савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху ж 
у необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања у 
ваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачуна 
 Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покој 
 по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеле 
 оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап 
 све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, зауста 
но и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца А 
то места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и 
S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну  
 некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друг 
 је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њ 
о је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{ 
најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава р 
ек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе  
Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој бог 
есани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њихово 
о је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад  
аложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, п 
бовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — 
оје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на д 
и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питом 
читим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља.. 
налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих 
едно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије 
онетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по цело 
сов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И  
20_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеиза 
ју видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па 
о полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињс 
а свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе 
та оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном кр 
ј пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95 
м справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз вод 
/p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Ам 
волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више 
 двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет з 
е, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као к 
ра Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му  
по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лаб 
ам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се  
ару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглос 
им — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, 
еђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим 
а Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадурам 
шега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а т 
 и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго су 
ајимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој 
ен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто ј 
о је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај сил 
а води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и 
та, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сес 
но и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало  
ни гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја 
рна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и 
 Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место 
а својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су ј 
енкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb  
ога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, 
 видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она 
лих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке  
="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у 
ма посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко  
 несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко уса 
....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и исто 
асада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су гр 
зебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јо 
сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се р 
 једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој  
наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездан 
нскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су пре 
ске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле 
е попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудн 
давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег  
пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини  
енијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој 
о што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове пород 
note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 сек 
лумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих по 
ни је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад 
ену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Миз 
дне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини ма 
оме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, т 
.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старо 
имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина 
нца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колос 
ете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по дес 
 се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црн 
ше врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Та 
ића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP1902 
 тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, ба 
 Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се к 
pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово б 
рства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од спомени 
се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обе 
е светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца  
е велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљај 
с, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше 
 по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим нога 
г круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зе 
излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} 
 великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силази 
ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одел 
јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допр 
самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и с 
ти сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране 
пим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба с 
 њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, 
>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непун 
 стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столи 
лан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волум 
рандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, 
 прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неко 
ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет 
пљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно  
и; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом ра 
 <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и 
ебесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео 
 мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98 
трисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у  
ајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А  
S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име 
реко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља н 
ном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне  
је — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без 
ућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у жив 
арске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На м 
 по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици 
ежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сун 
лија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да 
ада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „ве 
N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени изр 
и изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капи 
ме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара,  
них дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више 
S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама  
извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом 
укчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ о 
апитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лу 
 — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели  
>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, и 
вских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове кан 
ем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</ 
за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо 
о је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, так 
храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад вид 
 породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он т 
унце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А са 
и <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадурам 
 је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: 
ледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и 
а се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у др 
ства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога  
стоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Нас 
hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блист 
еке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана  
едан од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи 
иковао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Са 
екакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} 
и били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина нос 
фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што н 
оменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S 
 Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца 
ем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле  
азованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога 
, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; 
аишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су  
под репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</ 
 он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да  
, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела с 
ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!...  
е упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели...  
истеме, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Госпо 
 Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран вас 
а нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, 
а сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одго 
ти и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару 
љевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и  
ета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила  
шило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, с 
 оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно 
сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо жури 
м и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме  
еменита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости 
 Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и нев 
буху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао,  
кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, н 
<p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још  
тихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежи 
едак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових н 
 привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додиру 
аме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће м 
да и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећ 
 знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Ба 
ије испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црно 
 је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од  
и оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су  
његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембрио 
 усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле  
е милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гас 
N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога ст 
ебесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звез 
м чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим је 
гова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогут 
што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — 
и се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиот 
о је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде и 
звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равноднев 
ат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се м 
ом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ н 
 трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко узда 
атички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос о 
 тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем д 
и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да ј 
, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мају 
ве што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана,  
лазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидн 
авна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности,  
тило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шт 
исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по 
и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небе 
ена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко 
о су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просто 
hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi 
есец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја 
ла даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо. 
</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А м 
<p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак,  
 ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло о 
 овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезд 
рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним 
 изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је дока 
рао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би би 
т четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.0 
 у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p>  
у мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто трепе 
ћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе кри 
сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорил 
pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, ј 
а?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из 
 да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види н 
и да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакри 
ар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако 
 усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесн 
дирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину  
расто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих т 
г Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико по 
, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Кро 
пет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена пове 
</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <mil 
на заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, трепер 
 насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми о 
номе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се заглед 
 оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим велич 
 складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, бе 
бало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graph 
нетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Зем 
.{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко узда 
то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из г 
броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ват 
...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p 
од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде:  
и, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже 
 задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, с 
емљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од  
...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста 
асељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљ 
— па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и 
, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих 
 оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке  
те на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем 
 не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врат 
у Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи  
ли шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да 
кације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „ 
а, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавањ 
им благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мир 
у муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се  
а скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојт 
ало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене  
> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљај 
> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени  
лаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Ла 
сни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестат 
ворови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и ма 
тост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности,  
ном.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете до 
лосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да ниј 
то већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот —  
удских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!.. 
се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се д 
ре: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју кариј 
ад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да 
 пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чис 
гоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни оп 
ог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних  
е она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сен 
ш силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина,  
гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — бо 
један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих  
била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља њ 
 горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да с 
ти ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није са 
{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испре 
ако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хлад 
не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитск 
 вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, св 
 периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> у 
време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло  
оцес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве њег 
онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да  
дај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Он 
иновно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једин 
ога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених н 
оји би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну зве 
 струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да с 
ала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месе 
е нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо прваш 
он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и инт 
савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак 
сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је пос 
 они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим филосо 
 у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера ниј 
 је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} 
 — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а  
онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, 
ој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се  
.</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно тре 
,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам мог 
 мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде  
их брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Рт 
 али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом  
библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</ 
е, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешт 
е,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочи 
а „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овог 
ам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт 
оворим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио 
је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек ви 
ице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао? 
е трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд  
о језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види,  
војом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био д 
 видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на ми 
рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брај 
 смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му у 
не дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни  
ила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њен 
огобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута м 
“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога цр 
све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у ово 
....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам... 
 се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног  
 били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како 
, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погл 
боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљег 
дај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зелени 
погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај п 
пајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромн 
строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како 
једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И  
ороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необич 
 је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 
 лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено оноли 
ометара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву г 
 сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојб 
ења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборав 
а којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини и 
едај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било  
 ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... 
иље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунас 
на звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјај 
у беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ств 
о самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај пи 
ти, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се пр 
асте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних леп 
 био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико је 
 нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течн 
постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи бр 
е друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба 
јаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средок 
ела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа в 
ни дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе 
оловину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече  
} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И  
е сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој леп 
ици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да 
 рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни  
мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов д 
ој пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму среди 
{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо о 
има огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирен 
ледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; по 
 сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих бо 
ај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до обла 
планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа о 
но класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излил 
..{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живо 
жи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао 
ема своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере  
по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један млади 
Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио  
а“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, н 
 владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми р 
— <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио  
едај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја ј 
 ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две зв 
на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То б 
!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истовет 
обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беш 
 место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са св 
 га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библи 
 створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас  
 <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника пом 
море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновс 
, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало п 
еше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мр 
/p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хте 
обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шт 
бо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине не 
е, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли ка 
а нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти госпо 
коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитив 
су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео  
ца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први прон 
 ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван 
 ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 м 
е столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а 
последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити  
ути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим 
а — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била је 
ептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфо 
це у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{ 
нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на се 
 се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док  
сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то т 
н — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Оф 
 неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живо 
велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и  
0" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима гро 
 брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној 
воме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име г 
а североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног х 
p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збу 
с вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, в 
ма ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од  
P19020_11"> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми  
е, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозна 
кле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама 
ушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја поглед 
чило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се н 
 овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном 
.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана ј 
ели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у да 
него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толик 
екака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи 
еног противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају отка 
ни нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били  
оњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако бил 
ог.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то тре 
— заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упита 
кав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто н 
килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфе 
и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображен 
а плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако ист 
ар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде ст 
ове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, 
кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у 
 одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Изм 
ије остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројен 
идети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи це 
ог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајани 
рнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на своји 
надом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским рамен 
винама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и ди 
едњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога је 
тна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила,  
 милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површин 
а учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној аст 
ле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кул 
 права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Ама 
 часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски:  
и, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђениј 
лтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> 
ви да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам 
анском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиун 
м вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцим 
е кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, 
еђу осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда сар 
иш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налаз 
 већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живот 
p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкаст 
 безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим др 
 шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лап 
а то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно  
Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао с 
квом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој 
сполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на к 
на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата,  
ух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавал 
ву.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна д 
о приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се з 
n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвиш 
аре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" 
новника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је из 
је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли 
p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш а 
даоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зл 
ђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху да 
кама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се  
 и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од пр 
онаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у т 
S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по свој 
ртишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове  
тврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у п 
о до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то ка 
једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој вас 
 преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову цар 
цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de la  
 планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан  
ote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонем 
ни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај н 
на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, он 
ња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се  
но с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зау 
во разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ ва 
ама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. 
ему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе  
 и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега С 
 хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду о 
старства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле  
 то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, н 
е у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог уништ 
валило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!. 
 „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви 
ским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом ц 
а намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њи 
пак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ ре 
прегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове 
ке племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим дели 
своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док 
иљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да јед 
познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вар 
е, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb  
} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика 
 душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан,  
како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је 
p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мор 
сец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је  
звишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, п 
наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно бли 
с од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастор 
....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна  
 Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа 
то ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна в 
 блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем запад 
 оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре  
гов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздр 
о је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> < 
ашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао д 
м свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n=" 
треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим  
_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима. 
ера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној. 
е нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигин 
ко преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година нази 
ена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} О 
.{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на 
ма једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живопи 
„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужно 
ај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi 
RP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара прос 
и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне м 
— да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише  
рион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. 
с путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас 
ете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни виде 
 види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око ни 
 метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било д 
 кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете. 
 и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праис 
егов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад 
га тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појав 
} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путу 
а ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме 
умоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читаво 
b n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад! 
ле кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{ 
падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} 
 да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула гл 
ј материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ће 
 <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког вр 
зде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то 
7" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали 
, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На 
има добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем по 
мирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће  
о, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је о 
о се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију 
Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној 
 да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено с 
е половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе  
а као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; 
еше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова С 
оризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Ал 
i>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико са 
ржали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ов 
 њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко  
ве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пу 
нога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и п 
а опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног гло 
тири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и 
ојих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може 
et="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target=" 
шем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездо 
 нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група,  
анисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће  
оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова  
ом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи јед 
 xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се  
би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи обли 
; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично 
једном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви испо 
другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморни 
овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугод 
иле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у 
ници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге  
ицима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искор 
бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до из 
његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Сва 
ност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено мир 
лупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има п 
ја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов д 
ку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су  
а и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни избли 
...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си 
икли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као  
 и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да пит 
 што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули 
ола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S}  
м назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{ 
љеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај  
<p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у 
 плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећ 
 — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се ни 
ањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се в 
а породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна н 
 били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине,  
 — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били 
а говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И  
 стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то пре 
вер</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи ва 
окаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј неб 
леда на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на мили 
кне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па у 
не принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из 
х вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не са 
 је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, 
ећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљ 
“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А тре 
нце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ 
 киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у то 
лиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг 
 подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да ди 
а....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав б 
илици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — прав 
с на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и 
о им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се 
ашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и о 
требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жен 
године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и 
ене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна м 
тојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дош 
p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати: 
лима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На п 
т упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да  
итање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S 
рских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарад 
то, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од своји 
небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урлик 
ини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што с 
ЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quo 
је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој в 
ини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свр 
Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте так 
бимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде 
, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености зем 
божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те 
х винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо,  
део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Поглед 
, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target=" 
 ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле 
свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, ка 
времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Ем 
по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквог 
ли су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из к 
на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су 
ни букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири,  
вадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi> 
ста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p> 
 у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли 
и онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна  
на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамно 
ти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од  
а горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да ј 
рви пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То 
p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко ос 
свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ пови 
и и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перј 
око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; 
ли је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је  
 напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље н 
ео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали,  
осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину  
hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на се 
 пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његови 
 понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено 
 Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је г 
 улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учес 
и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко т 
, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n=" 
ришту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу 
оз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путањ 
 И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски сл 
жанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито т 
знобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабира 
бична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мр 
о готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима 
Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној полови 
 Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овом 
ани према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној 
 Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефе 
здана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога 
, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као  
 половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медв 
изми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођен 
Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоисток 
турена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Мле 
лу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и К 
вајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна све 
ације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и ц 
а следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својо 
коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у к 
а сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>—  
 гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S 
.{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо 
а све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И ов 
 огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у с 
 небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је при 
S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и са 
, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога 
 каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су 
е четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најслав 
на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на о 
 овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“ 
p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велеле 
едавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој двор 
ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико  
на се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на н 
шљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет  
и букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беш 
војој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела к 
и су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58"  
.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанс 
везда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе 
са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој стр 
а Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{ 
јан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и 
ашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина доб 
ке врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници 
милу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку цр 
о, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док 
 није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа ч 
прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у  
 се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки 
сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова ув 
 богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног кру 
 оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари 
лази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његов 
ј хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели 
 Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око рек 
вога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу  
лики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту 
бу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неб 
о су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то с 
у пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко про 
етири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су 
еб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; < 
 дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у мален 
, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, д 
 лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђ 
во ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као  
така!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуц 
ма.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи уча 
мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни  
верови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништав 
на дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину  
лепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и кри 
м зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако ид 
кеани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, 
но-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облац 
лкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро  
ио на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих п 
есечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, 
оре Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апе 
еан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора про 
стошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомо 
 доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних 
 су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свекол 
 интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, 
ој умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читав 
ам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — 
а занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш 
 стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликам 
ој необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљен 
ака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењ 
увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено  
/> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада год 
е; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештен 
нце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се ва 
зи, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика м 
 ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна 
 Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста 
 Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи  
, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену  
није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали  
и, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их веч 
...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом < 
иш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора  
тављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна дру 
целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачно 
или су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близи 
е професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Т 
 небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ло 
ту неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу... 
њерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој им 
ће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id="SRP19020_ 
чине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један  
се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је 
 ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну н 
Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по 
; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеј 
, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати 
 налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је неч 
а људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију 
анета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизаро 
te> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, 
ду, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона,  
ала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну 
н своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се д 
нта плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба  
ди, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам ум 
разована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви је 
/p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику они 
и астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Зем 
и рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а п 
ва, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та ис 
свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих 
 си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> 
рахом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести 
 мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрам 
и се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Ме 
е био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а т 
и са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете 
 држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутр 
 букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити т 
на.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални жи 
езда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спад 
екад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете  
еће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP190 
ље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а т 
p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса 
 је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест  
у бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!. 
децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало храни 
....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повр 
дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови  
 из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада ств 
ара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p 
 није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучин 
онемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S}  
дну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на 
и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме ј 
аки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размиш 
lestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих 
 /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји по 
{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста 
ина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њим 
 тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно  
 у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша 
на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; о 
емље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити  
авим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим  
ујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на  
 „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се мора 
лијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожур 
а ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од 
о да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.< 
 Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна саз 
златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зен 
ечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова 
а који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио свом 
 је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових лана 
ње!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље 
пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку 
хова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ов 
е природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се 
штања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој  
оме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Пр 
 што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису ка 
 црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто м 
ових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на  
иљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И гла 
ски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви смес 
унце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лиц 
е држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!. 
ране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да с 
и њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунц 
ена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им  
ови облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само 
м очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S 
звесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као  
етова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се с 
еко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј 
дана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци,  
реко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, 
гона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела 
ик вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда 
 узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са у 
 Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је р 
а блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што 
е пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузи 
пет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Веза 
де; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски прат 
3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова;  
аборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже д 
лац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави ње 
ладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> 
ца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец 
оме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, 
д се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова 
 леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенск 
току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“  
ном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi> 
 којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само из 
одина, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година —  
на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова  
аше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сириј 
м ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега  
шту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала д 
ма једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа  
аест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око  
сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратила 
нута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли  
ова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се гран 
SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију не 
а неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је  
по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиља 
овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{ 
и шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше о 
рани овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облик 
по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна  
 икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у  
шега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планет 
казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио 
 његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали св 
то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од нека 
а и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер 
вео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према 
дамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов  
ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад  
а чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расут 
ази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца 
Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за  
ездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог  
етови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} А 
четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши  
у велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</ 
 љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданош 
мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав  
 се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовн 
јега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била н 
, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике 
ази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-по 
шој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових  
некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни к 
змеђу ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири о 
ико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платн 
га светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други 
тепена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојал 
 окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.< 
 је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима о 
ана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гр 
латна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, ш 
трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S}  
су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са нек 
м овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S}  
 били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући веч 
у симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</h 
, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нек 
а неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако к 
мФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога м 
Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на сре 
 ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, прис 
 је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомо 
руги богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрк 
це, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би м 
егове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone u 
имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњ 
<milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{ 
је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духов 
 му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Го 
је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></ 
 <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехо 
, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску 
рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне н 
<p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n= 
у после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обли 
има чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој д 
 ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају с 
јње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S}  
 високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на јед 
који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и инач 
а пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да  
 појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те ни 
 за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна го 
-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих пла 
плотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад дав 
и и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, б 
 баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у па 
пале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је бу 
о у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њ 
Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела  
ара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Мо 
лепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут пра 
са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете 
i>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi> 
а на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан 
ога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три вел 
тре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и  
 тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио 
него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо м 
, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и  
знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата 
није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо 
#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљ 
че од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку  
асто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму 
ти први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примит 
S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једно 
ј <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id 
 осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћни 
мрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву сво 
но: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, по 
се живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога ми 
осио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му све 
а после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb  
уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини  
 хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула  
вечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима  
и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на с 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано с 
амишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов 
ду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у св 
 овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама 
ћи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између 
 било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога ње 
ве оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора,  
редавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бескона 
асов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао 
нија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично с 
рања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога свет 
птичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у дале 
 јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</ 
 ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касио 
из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметн 
ух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма 
 прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXII 
но упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не види 
еменитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророк 
ућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпоза 
 а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да н 
сконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене л 
а окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свег 
а <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астрон 
а још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о 
и, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Мар 
и, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина це 
ветлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој ва 
 <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два зв 
4.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије  
боке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизме 
...</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како с 
суре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S}  
ва планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} П 
 дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне ду 
Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми с 
28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или к 
илиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасил 
шило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене но 
нети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то  
 прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигн 
“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај к 
43" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је  
кање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се п 
 па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова 
 брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша заж 
 је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни м 
дан с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни па 
ни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се  
 Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{ 
црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике 
> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обу 
ји се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је мн 
 свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, 
је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов ду 
 небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нис 
у китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звезда 
а освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога час 
и, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунча 
ојава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теб 
е сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p>  
ни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна ње 
али над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} 
 <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану  
 наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пира 
ови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово сл 
нога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве 
уну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p 
ван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књи 
ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично  
и је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} 
телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчан 
расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти ве 
а?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људск 
г оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом 
ију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана  
И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и 
х опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне гра 
ћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојби 
19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о  
д имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Н 
онта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 час 
ше државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској  
дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, д 
..{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су г 
Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда,  
Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор ула 
т и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна ср 
у.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, сру 
н тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како пос 
 смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релат 
разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а  
им законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпостави 
ста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не п 
е његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се на 
м миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни  
г кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је  
ему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, 
светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа  
аву основу космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, пла 
 планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..." 
и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док с 
из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у 
јаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио он 
облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало б 
ободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропаш 
и су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални  
зде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резулта 
лигија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне уз 
а цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, сил 
па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само би 
угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако 
 проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети 
вцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сири 
тови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако ист 
дно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина 
, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља 
од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада годи 
би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све ј 
јем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с  
ло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела д 
ано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињс 
од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих гра 
ли ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још  
pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јест 
!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога  
унце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и свето 
он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се 
чи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у  
се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а  
,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне ст 
 бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP190 
остоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би  
Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она пр 
 само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сва 
авних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Је 
 /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли  
ати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме  
 нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!.. 
аду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова вар 
а, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" />  
почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховин 
оме!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито 
ише има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с ов 
 не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају 
ло, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се  
оначни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из оно 
: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца шт 
 не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални  
а бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да 
добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} О 
тлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и ду 
а и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш  
глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да 
{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> про 
узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја 
н је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене 
овој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што 
оје не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бист 
се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна ва 
а да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се  
, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај св 
оћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постоји 
 постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, 
ошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, 
 споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугао 
а храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја  
салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а 
жели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало в 
ечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: он 
то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мал 
а црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> < 
ма пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, ш 
една као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не тр 
онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из  
 више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као по 
узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијан 
ној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај и 
е понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и л 
генцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p 
х канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу вр 
е огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, ка 
то једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} П 
 би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен 
 неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у  
 звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од ј 
сполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> < 
ок као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„ 
сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад раз 
 какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да 
а, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се 
 снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у д 
сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе  
, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну вел 
авом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај с 
, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе з 
пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — 
екој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене спе 
, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у т 
а су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месече 
наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се 
, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p>  
слим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш ро 
а Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља 
а њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и сва 
о је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно ш 
то их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам 
ору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба  
ху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="1 
реса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поч 
ској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у  
е голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један 
илимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер,  
ад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда  
кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и 
траховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе прир 
у целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до  
мова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од северно 
за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не 
 развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и пр 
блиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је пра 
асиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша 
ко казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref targ 
иче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо по 
ас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сир 
уда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друг 
нога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста,  
редавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> 
 Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То  
плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб 
p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господин 
небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај к 
ве сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сун 
 све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепност 
е, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове 
олети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После 
о.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био  
катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и с 
ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планин 
лико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како с 
огледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је чове 
до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ват 
ина како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезд 
 листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на после 
н — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двап 
Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу. 
ве знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних 
ена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на вр 
екову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постав 
амен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и к 
тока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло 
огу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у простран 
 онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; 
исао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима веков 
е духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину  
су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше ле 
пчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што  
убоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме све 
г библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се н 
оши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете п 
коначности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: 
нску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена. 
и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бес 
авалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих при 
<p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних зак 
тасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака веч 
...</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих приро 
 <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово п 
идом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из да 
а мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p> 
 и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окр 
ест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух 
самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха 
 Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде н 
налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто вр 
 маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, ка 
тварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша 
иуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и ма 
а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оце 
 — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од св 
и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста  
стима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дн 
руштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности 
пред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме м 
 стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдас 
ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорц 
 све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на  
е она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развесели 
селило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла 
дана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови  
><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је  
аква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> 
м хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до 
 у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у с 
а сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би  
 лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу ва 
звршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку,  
е него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Тр 
 с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни д 
 царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материј 
 последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица 
а свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити 
и, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одг 
јих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небу 
је облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, 
} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два 
их васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучин 
а има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни  
разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена  
беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве ог 
урбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је о 
ане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</ 
 доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља сво 
сто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече 
илософ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наш 
="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовн 
ј, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаон 
лађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које 
 нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Ш 
ула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе! 
срнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан —  
сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, ста 
елости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: 
ас за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветља 
тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изг 
 усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови нала 
ре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интерес 
другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и дух 
на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело  
et="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрек 
 тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог  
 штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој п 
ном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлози 
....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S 
е могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзо 
нови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци  
 ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S 
е остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на  
 јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напредни 
 дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати —  
мају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па ку 
S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шт 
 царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру де 
требних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; 
 те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших  
сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише  
сти“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На дев 
ије, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад  
десет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипса 
орским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; 
вом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не 
уштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног збл 
 Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуно 
каров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>—  
</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, ве 
мљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страхо 
илитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиун 
а ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита,  
рвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И  
ало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабач 
 зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски  
ље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мр 
пава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му  
 истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зн 
...{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да 
/quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаља 
ини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ н 
ичине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, 
ле препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" 
<p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у  
 <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо б 
етим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то 
ем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваљ 
и Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и 
 система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љу 
и вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је це 
им сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној  
у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у неко 
 чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од  
ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мо 
животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу  
а чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на 
увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије вер 
у да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, 
баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одр 
Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапр 
Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватиз 
ен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не 
И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под сам 
целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и о 
наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — о 
две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни  
 Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да 
 о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиу 
еликог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борб 
SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стра 
упке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре гов 
> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о о 
ма; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две с 
ељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена  
о, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род 
 је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два све 
удски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам  
њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његов 
, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свек 
и у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" />  
ај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви 
ство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом о 
гове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прог 
во, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ 
 своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су љ 
ом и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка са 
ристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Да 
е за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичниј 
ичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни 
времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе 
ледњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, ко 
асељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини ра 
и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Бо 
ијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога жив 
блике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вав 
 од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је 
 од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитаци 
ни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбуркан 
вих, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природн 
и бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу со 
уба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она зве 
о претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</ 
ици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд  
јаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у сист 
на милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да  
 Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца 
Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у тако 
p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> 
ферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да 
просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</ 
облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, и 
 — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је го 
"SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а  
 теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи о 
вапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p> 
 система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова отк 
ве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онд 
,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећ 
осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли н 
д била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи  
, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi> 
и обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S 
зара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не про 
у — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и 
а него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца,  
S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их  
ете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их  
идети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав 
ују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане си 
јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сва 
 и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало б 
ве њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васе 
ина и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто би 
</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши 
унаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим кр 
} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом 
сетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај све 
змери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор 
а миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осет 
има природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни  
и друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу  
шњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та 
листав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном се 
миреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Пи 
знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с 
ати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада,  
а с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убр 
">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, п 
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" />  
воју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јо 
ору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провали 
.{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стих 
ма се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} Посл 
, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!. 
да, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, шт 
је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, шт 
океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их про 
се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света,  
х, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док  
оре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</ 
ну.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодо 
 се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али 
у дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звезд 
 његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано  
розападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хор 
ругу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочи 
/hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије с 
ote> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцим 
вој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечн 
акође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужн 
јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близ 
оциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом 
и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја п 
, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту в 
<hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на 
ђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> < 
 зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђ 
Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи изме 
 самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На сев 
утији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале про 
ена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса 
зврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, Пос 
е увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћор 
асаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други тре 
з ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида  
 — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледа 
ске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечн 
 кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве 
но осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је  
А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„Т 
p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си 
нео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима  
 како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> 
raphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према  
64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мал 
и је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот раз 
„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од 
па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос:  
ен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усаврши 
 истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе д 
 светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почел 
 Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни 
Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} 
љене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победи 
океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадуг 
 и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <mileston 
ми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и  
ало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба н 
ином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да 
а времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова. 
ање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који  
овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном,  
коле записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја в 
појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим прем 
у...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, ш 
</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа 
ке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих 
ине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milest 
<pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да 
ездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, 
, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих  
де одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру ба 
миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељ 
пшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни ше 
н лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање из 
Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би  
јеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па п 
обитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости бој 
бројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су нек 
ио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог  
е она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова су 
еме било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бе 
 на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са оног 
ла су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с остал 
орије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотоп 
оље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног,  
дне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка н 
...{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука 
p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="X 
ињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који 
о узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су 
везданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу  
="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наш 
језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мо 
?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиун 
 Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи жи 
м; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама нек 
да ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ћ 
ети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне 
едарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једн 
ио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили как 
и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, 
а њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш,  
света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена 
и постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим 
ање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него 
 сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила 
 звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И са 
ивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она стран 
 огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И  
"164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога т 
ца како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У он 
осутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небе 
е и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А с 
 је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она го 
управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим н 
 књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div type="c 
е сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле 
и није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли ат 
а кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је 
 кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ д 
онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на трг 
да хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да о 
сним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, о 
 Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И д 
ђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златно 
ник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то ј 
м месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у с 
 су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјај 
ени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио;  
 био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух.  
 светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако 
мне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше су 
ани видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распозн 
сет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има 
х...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и д 
у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више 
енити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће 
ма.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те  
Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајни 
чини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав ом 
њи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је т 
етурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождиран 
ен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишуће 
ле царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обрес 
" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да  
имо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре  
 журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бит 
 материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очи 
его погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северн 
о.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна ств 
Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а  
ости и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба в 
м прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва си 
у тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризона 
рбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато 
ко звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којо 
ц.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста 
а и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим 
им звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо . 
о?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао б 
 у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави б 
е окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни пол 
рану Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 киломе 
и то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref targe 
е.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао  
осто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седа 
а сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; ал 
аца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у  
 врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, 
ш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му 
рине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је 
и; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали с 
 неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце  
 му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а забл 
прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона  
мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина ис 
сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — 
 <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у ов 
ако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје п 
бависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне  
аш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> < 
то ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и леп 
ље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, негов 
екова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се он 
о где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га и 
ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменик 
рског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора. 
ма, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се ј 
ва сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило  
p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен ст 
страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса је 
P19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> 
ух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" />  
ote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка сум 
логије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је  
 То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S 
.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прили 
не позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово  
 не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слуш 
ар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је н 
то се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам мо 
“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о 
 је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе 
шени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је 
 држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" О 
а си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Та 
<p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је наста 
асељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет 
 је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек  
 високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То 
и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а ве 
 душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају  
 а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често  
и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али с 
планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; п 
95" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све прибли 
сна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Ку 
е и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав п 
а звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни П 
е.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам 
зивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и ба 
 брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{ 
 се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равн 
ана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде н 
и ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру мили 
 свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху о 
адни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на т 
илично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш 
, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од о 
избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „ 
м чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао 
.{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у ко 
а је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш бр 
лометара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова 
....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски 
величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток 
лину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Миза 
,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично  
у — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао 
зара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на  
ци на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу култ 
тај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармони 
небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, ил 
чем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точк 
19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id= 
 за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су и 
ма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарств 
 све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као 
 загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто зату 
онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и п 
 службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети побе 
е ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p 
није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него ш 
21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њ 
што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу  
чити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна киломе 
аљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерн 
а својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици с 
била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Ла 
оравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и твр 
толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајн 
здарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати 
и да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је  
арији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој маг 
но преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина 
 — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, не 
е и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мен 
е пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива сли 
71" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>По 
су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, 
м телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније 
рсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непре 
х имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им сви 
трам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{ 
народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> < 
је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико  
ије....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око  
у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних сис 
ша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ет 
</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски  
b n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину су 
е облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова пов 
 Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су с 
 ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилич 
ова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу 
остасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те ма 
ени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет т 
ликога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и ње 
 у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у ј 
говарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железни 
 томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И 
нсерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то свр 
већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека! 
лики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, 
малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} 
 чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да  
да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо как 
говарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве  
 се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звезд 
е на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мис 
а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лаборато 
 небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од њ 
S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у  
 у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањ 
ног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим свој 
ме град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна  
шном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина 
е депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има 
ј вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“  
pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и в 
ико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло то 
 божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало 
и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној стр 
јалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, в 
о Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале. 
ни океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове гранди 
 по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њено 
 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш  
кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој  
ину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази 
евнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из сев 
{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и да 
 материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно бож 
уменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љуб 
у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба.. 
 ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гран 
ама!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатн 
ла она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; он 
ало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Т 
ком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено 
топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових как 
ја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> јед 
је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме п 
аран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара п 
о,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се 
а његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и размат 
бља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb 
д некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети 
мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S}  
е, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, 
рја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничк 
мо једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце  
му два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубича 
Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове  
са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p> 
 наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је ж 
акву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са 
које су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам  
Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко 
есни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику не 
 и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, р 
, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити. 
е оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунц 
а мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беш 
енкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: у 
ј зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и 
 светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза  
 само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда ни 
Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њен 
онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чув 
, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу с 
 онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехура 
 открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по  
аше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“. 
вога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, н 
авити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелиге 
{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо ст 
ље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни ква 
д мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у живот 
а су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему  
ка ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p 
о их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:i 
 је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људск 
и неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До к 
сточној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију 
гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским 
је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће,  
а оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у 
ше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" />  
ници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте да 
е; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је о 
еју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S}  
еће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чк 
сец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну 
н у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> к 
љи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске динас 
тара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су средств 
сираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обели 
и око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S}  
есту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на  
и него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target 
 Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана 
авнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно у 
који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте зв 
ебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог свет 
ачи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И би 
 ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро д 
ека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килог 
 је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос ње 
наци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S}  
стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 800 
дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на 
 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су  
жбу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једн 
мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово 
се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивни 
...{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивниј 
S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадур 
м...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости чов 
граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова дин 
а велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она  
 је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и  
и, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се  
завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако прељ 
 чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако 
 чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом 
..{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убр 
пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p> 
та: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target=" 
дговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења. 
и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под 
вотињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да 
 — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело  
стемама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су пре 
ече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити 
 зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p> 
им руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној 
тмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његов 
амним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што дан 
д овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Ше 
ичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до какво 
и па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, 
убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један 
 он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врат 
е претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се н 
и у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца 
за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чис 
нижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек 
 његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се 
те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило. 
ио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад с 
ица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало з 
.{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено 
обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном ог 
дурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти  
медарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Ит 
едостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошап 
арухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха  
ном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци 
усти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама к 
саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу 
бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које 
ди престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S}  
ојима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутр 
{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца њ 
рапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класични 
 је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвет 
n="SRP19020_8"> <head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то  
и, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најн 
вим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога 
.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и  
овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру с 
вету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој по 
 кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign 
 негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И  
улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господств 
а све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држ 
ијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ва 
продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ зн 
те и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толи 
ву хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изн 
стора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — 
, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Д 
тина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзи 
, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ,  
о би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за 
нти — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и 
е звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису мог 
сати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су 
И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити  
p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S 
 ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и ро 
 свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S 
е чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта све 
е пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо по 
зака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманос 
анака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до они 
рила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока забл 
силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти  
ављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних ство 
нда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њих 
} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви  
знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имал 
тети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није ч 
лемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша  
ја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није м 
ој; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме,  
ба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне 
речник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Миза 
ирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је  
e> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> 
за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или 
а миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целоку 
четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него  
а, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#S 
N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8 
остора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И о 
 брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 
а на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим ву 
ни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме м 
је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53"  
е Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стоти 
 течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне зв 
простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало п 
мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог 
 их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка о 
и хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и о 
сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се 
>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним извори 
</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у жи 
и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топл 
ова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене нека 
о-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову ц 
м врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну  
и им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то ниса 
анпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише 
ок Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих 
d> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammar 
, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инсти 
ој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре- 
 мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дар 
де к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре ње 
 још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око дру 
итим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет у 
урио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразго 
у у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А п 
но, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како о 
S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек 
а дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде 
на и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш л 
ке задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} О 
човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенит 
и летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода. 
а.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> < 
ећ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ов 
једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљив 
а којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа,  
у Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где о 
И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано  
а — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба  
стила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечит 
 увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, 
pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад виде 
ова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којо 
тому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону  
.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни са 
о његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, те 
а Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала не 
 Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај 
 не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје соб 
т.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од н 
у слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе  
куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца 
одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада  
иће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небе 
!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад 
i>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на и 
 зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узб 
ља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у з 
, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе  
.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небе 
нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, н 
ава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с то 
анствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје ик 
о да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <milestone unit="* 
следње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви 
 малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешт 
ј диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стеви 
milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., 
 а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мен 
 непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се н 
номије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо ра 
о не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским прил 
от — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Зе 
 онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том 
вао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао јед 
дну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рук 
гих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко п 
те!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопа 
стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим 
губила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о 
ише су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, т 
ена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време  
овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овог 
ине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћ 
S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато,  
b n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништ 
.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим  
планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше пл 
020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних  
 по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SR 
ци првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристоф 
дураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке о 
сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас. 
оритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p> 
 златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљив 
" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти ј 
} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они 
нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note>  
нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим  
> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је нека 
један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које 
ка, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, т 
S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним простори 
ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније о 
о и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо 
et="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је 
RP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса? 
400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па  
угорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао б 
авде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави 
 изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амад 
зненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, бе 
 ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта 
нтнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како м 
нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна к 
ет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S 
знати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то л 
пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, п 
ономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ов 
 Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читаво 
мо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{ 
леграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S 
ећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже 
 нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослобо 
још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охл 
па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре н 
м вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерим 
ој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозно 
евероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја:  
да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 
иљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места:  
је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али  
забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не б 
ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању д 
ога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, 
о чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизме 
 што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Е 
 мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити а 
као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала  
ри свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиренос 
м облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била 
створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, нег 
/> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили нег 
га голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а пог 
стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су бил 
ло по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и  
на; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа,  
лика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у 
; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово л 
љи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним  
 већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме тво 
остали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи,  
 је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске деч 
људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци сво 
вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{ 
у да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке 
не Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чуд 
>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је,  
, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он јо 
е стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био пре 
Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нем 
...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уобра 
ов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пе 
рану, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво тр 
а напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што  
гледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо:  
 се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано  
raphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила пре 
t="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе  
ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — чо 
е јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет  
 раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одгово 
 причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на нека 
бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих  
Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, нег 
нзије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једн 
и о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим 
н је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" />  
и звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнем 
ша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пу 
рибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакш 
а ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најза 
ечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атом 
нијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу јед 
није проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главиц 
и разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа и 
а, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космо 
ара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварањ 
 узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили 
не провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба х 
ауке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} 
ти ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек 
 океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене з 
звишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ух 
а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад 
стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене 
четка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто 
Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открил 
гога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто з 
 кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанст 
ам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре профес 
ални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванпри 
озгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје с 
 курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле св 
м шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико 
ек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме жен 
 имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што 
S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман х 
/p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима 
S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ г 
.{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друш 
ра у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на ц 
ву стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силн 
седала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на  
аво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не са 
Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радиониц 
о нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да 
а првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта го 
као је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио пр 
тању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{ 
зен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале,  
ре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега  
д Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад ј 
S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седишт 
 xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова 
l:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљ 
e> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена ети 
тати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном п 
асов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На 
дно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би пра 
,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће настави 
и!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда оп 
тавила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез от 
теријалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; ј 
тивно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничк 
од нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, 
као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадура 
оби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале м 
 у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је пре 
човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, г 
тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81"  
 може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресе 
 виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада  
 заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљи 
н?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP190 
 пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се пл 
шку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овак 
о да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао ј 
авање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том п 
n="SRP19020_14"> <head>XIV</head> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је д 
хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елеменат 
а Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb  
да, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ва 
а, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још вре 
а огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора њег 
22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гран 
 зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани 
каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, сн 
ови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карп 
вине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових 
мано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно  
непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="2 
и као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“< 
 лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто д 
об безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу д 
ини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свим 
в светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да 
евета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књига 
ожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Ка 
е грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога  
рилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те  
пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крила 
е породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина 
ајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосм 
о пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, д 
оже: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме 
егнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне о 
угу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина ово 
 појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна име 
} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У н 
ле мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оли 
ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема сво 
не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка 
иво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно пра 
 свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: 
већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних си 
 тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршав 
шњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшем 
 у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељен 
 силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже неч 
нутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данаји 
ну — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена син 
 гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеид 
бног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, 
 да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака тр 
и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у па 
те...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила 
е, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава да 
о, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана њ 
 осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли ж 
егови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћута 
облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену 
то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до 
ре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз  
<milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним све 
че ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајни 
бјашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидо 
нчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели  
ешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја 
дно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским  
 постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је в 
она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нере 
и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја 
те имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није 
ђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво д 
 је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божан 
у потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се н 
овске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрел 
а, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као  
његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и  
есто и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар  
 његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у  
 бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: 
како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод на 
војој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те оба 
о свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми о 
 /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала  
чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био са 
и кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода. 
 таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очај 
ли улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху 
6" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд 
е од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти 
тога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љу 
ни изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на  
!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање 
ћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на н 
.{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут св 
естало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би проле 
p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детињ 
ати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде  
бдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а мил 
а је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и  
 бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и  
као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује  
ранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у  
адимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — 
} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном тра 
е само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше на 
{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} С 
 понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на 
и дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да  
шој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да  
 напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем 
има ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у  
 велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скор 
/hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона е 
ловине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi 
ере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се об 
живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши проце 
м трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{ 
мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic"  
азвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зов 
а па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца  
ам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривен 
еки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сј 
а,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмо 
теорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте  
оте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само 
јим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ва 
нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило 
родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисни 
 разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на ко 
лике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има  
ит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преме 
трани, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и 
е...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у  
утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну в 
Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни 
ик; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствен 
тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши ј 
v type="chapter" n="SRP19020_00"> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на  
и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потр 
 као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај плам 
пажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, ву 
 су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда  
Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би с 
енит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог ја 
 две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор ш 
м.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога 
се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње н 
 и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога њег 
ној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су п 
ашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <n 
стероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису про 
, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на пос 
te xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi 
а славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за  
почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапла 
ца.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи  
ших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух 
....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој 
лним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у к 
последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене с 
оме да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног л 
 се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„ 
ски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих 
 глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање 
а чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему  
 наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има 
 па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На  
вијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом п 
 света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав  
ману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али  
ке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стот 
 бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањуј 
ве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцет 
ЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласо 
охотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повик 
во, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, 
е него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у п 
 су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мај 
а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове п 
а веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости,  
 њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n=" 
азна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и је 
атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим 
војим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осети 
ена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо  
 био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нит 
 светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особ 
/> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћем 
ењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре т 
 као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквен 
 се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријам 
е цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види пре 
дирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Анд 
итим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од  
е чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита вре 
целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мреж 
, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени 
оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а  
је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што ви 
тапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се ми 
везде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној  
ајпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> < 
мике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном жи 
је био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше пр 
опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледал 
 вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах 
фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се  
ог злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> < 
Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то с 
еднога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доб 
} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени 
мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмос 
ебесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ов 
/hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканск 
 у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима 
мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</ 
шем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене руди 
есним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце ста 
ам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце 
, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: чита 
он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи 
ткасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} 
 с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за  
а-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше 
ин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет  
 за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као  
јој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n 
кости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ј 
 закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p 
лила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ  
јај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца шт 
о небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?... 
дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стр 
накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву по 
олосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора 
ним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђе 
простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној  
јна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, к 
м телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један 
 да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечин 
за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi> 
јном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и пле 
олуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилиза 
вори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p 
руге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неод 
мних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електри 
рло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и сп 
врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Ст 
ћ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита 
 је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, п 
везда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док с 
иуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак  
е надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездиц 
а увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад 
иле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава 
ли, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба,  
ој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи к 
рај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схв 
 и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, т 
, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једн 
ирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се  
есет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га  
еђе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, че 
нди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином  
милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико врем 
лиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страхови 
xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном рела 
смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на,  
ажио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва н 
док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Р 
е 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а ост 
рани свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја 
тавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квад 
ико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких  
ју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова перифе 
ва два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} 
ја испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светов 
 себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 ве 
непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у  
 јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће 
ећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на цел 
рупе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страх 
 се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова пор 
акво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се пр 
ан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" /> <div 
х путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба н 
, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и п 
аље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим  
 вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми ре 
ађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову т 
и вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је  
 га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима то 
ликог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало з 
аних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се рас 
/> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не зн 
ћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад  
но, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном 
, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на кој 
међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихо 
торију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p>  
 уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једн 
у ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију  
а материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су  
улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" / 
У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема год 
се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне с 
ене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне ат 
сле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> 
и, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина з 
о као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За  
 на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ  
 репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су ј 
сов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене  
што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit 
вљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажа 
.{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора т 
да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу сам 
том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на т 
 палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се  
ку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Х 
ваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији 
се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваз 
беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, ца 
 њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Ат 
, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по ч 
овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p 
p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелеп 
 миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце прес 
љини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену неш 
от!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумиј 
 раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p 
е владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су  
нај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, н 
о живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда  
е с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним 
год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком просп 
асне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној  
унце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој 
рени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било п 
вропа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том  
ана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог ч 
е; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да 
 остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву глав 
 остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спас 
гледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна  
ано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се 
ге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином 
и су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и о 
клопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и с 
и се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка прол 
звежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране По 
сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — н 
во, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну 
ласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на о 
и — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов 
лиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — 
ани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих науч 
,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбур 
{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога  
пустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с  
сконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чар 
 мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда чо 
постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један гр 
а стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепн 
екинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да  
везде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друг 
аучник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наи 
ШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стан 
ну, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети 
у то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа 
е то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми  
 угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мериха 
ој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко  
какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он  
<p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> < 
алеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха 
звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, 
философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Он 
а, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211 
претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S}  
тпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одгово 
стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> мог 
омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} О 
 највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језови 
 њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или  
Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на њего 
прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба заприста 
јом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа  
ебесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Кл 
еговим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине 
ефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Оз 
у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми 
ас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевници 
ду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове са 
 предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Сте 
а му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!.. 
ој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !... 
дио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Та 
цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним  
ne unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов  
дно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако 
рође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има 
S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених  
/p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то ј 
а онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неиз 
две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Ол 
 у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше  
ете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престониц 
ладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и ми 
асов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромн 
и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он 
ОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</ 
но минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> 
ивоту васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељени 
живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Ок 
ма ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев  
зином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S 
аса негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био.  
 на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде ви 
какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти об 
ста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сун 
о, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, 
ман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ств 
 сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и 
ога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Је 
шити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година,  
сет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му. 
ет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!.. 
планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели  
преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што н 
ато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.< 
љу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погл 
то је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наш 
ао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје ко 
get="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе < 
hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија 
ни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а 
источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу 
мо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проци 
еног сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се теле 
 минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и  
сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; < 
везде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба за 
 мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јави 
митову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и  
спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој  
тво; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да с 
} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисј 
година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло ли 
ешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како ф 
 а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гушт 
онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним  
е извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна го 
{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекн 
ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечн 
 често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се  
 пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и 
 јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанств 
олако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је л 
бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је 
да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превуч 
{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави 
дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p> 
еома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он с 
„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p> 
ла ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са 
би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда  
а.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда  
Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да  
ачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним  
b n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божји 
а сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пу 
песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном не 
 зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и 
мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзос 
 и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type="cha 
васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни прат 
 да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни  
ти пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета,  
вати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се в 
илограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> 
беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, н 
ждрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на гл 
це на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Ви 
самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној прос 
 ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа на 
кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду сканда 
 да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муње 
ко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој на 
нога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше  
>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад ви 
аму</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих с 
 острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији... 
оре</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Нарав 
ну на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерно 
 unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступље 
авишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто  
у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се  
 /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом 
 неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и  
ји су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли вр 
о севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите п 
14" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са 
иром отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо пос 
у ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барут 
те, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, п 
 као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су м 
 n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте 
ве; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунц 
.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас н 
ни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испрел 
 гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки ц 
} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S 
мљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пуст 
одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, к 
уморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и виде 
е.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царс 
то, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мр 
, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост С 
 незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и не 
аха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам ка 
.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију 
клете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа п 
који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског  
росторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунац 
 оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду оса 
, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна груп 
— што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и пу 
ве је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени  
 нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови 
ног!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогл 
 све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на  
{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха н 
ред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно 
ике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу  
; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа? 
сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао 
д у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зач 
них интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни  
ерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмо 
 свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, г 
данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној в 
 обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанс 
 октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро н 
ато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су с 
 на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP190 
вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до з 
, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није на 
ећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пус 
уд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је  
>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу н 
> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из 
лост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, ма 
и нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S 
и самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле 
стока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близан 
то крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинул 
 блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се ор 
небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опаса 
p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зва 
 Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звезда 
 јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јест 
е мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n= 
 сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као н 
 је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не в 
 тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих 
зар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породи 
љенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што т 
мо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колик 
 је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и 
.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Т 
id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id 
 вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, д 
мљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Ов 
орим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} 
 видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се по 
аузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S}  
 је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на ок 
ца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам х 
та и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, 
емље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сун 
ави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијан 
ј се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S}  
 вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плав 
ма има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелиге 
појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S}  
ај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сј 
их векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, уср 
и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!. 
 ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни ас 
ни има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако  
али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току 
н и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер  
ији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....< 
..{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра,  
SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у ком 
д звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ова 
, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту пр 
 <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у 
у половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразиј 
у <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе  
 хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, как 
атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до  
 свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо  
 тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере н 
113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце  
 спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обел 
 својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптико 
идну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, в 
зданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре 
 испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, 
ешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} На 
договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, ко 
ске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и н 
а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те раз 
ине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која 
> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, 
, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму  
наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што  
а би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као ш 
аво и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone  
 хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, 
о би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па 
ло, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе:  
> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n=" 
 у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml 
умеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност ос 
ику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, сличн 
 Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је  
ан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела 
 ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за 
лази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, 
илометара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, п 
 ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и там 
 овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док  
ет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесни 
 материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом д 
ти васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си 
изора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небе 
е једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светл 
већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездам 
, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних поно 
„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно  
вде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била 
ерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим 
велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познав 
 је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух ц 
ман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је  
ио дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је по 
ас опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и  
 ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај 
а наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба наше 
етила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то ис 
ара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор  
о то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> 
ат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто 
кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила мириј 
ца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкас 
, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати гор 
 светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозно 
..“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одје 
 којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и ба 
ни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динам 
 се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горње 
} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим вел 
и.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чу 
а“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме 
мо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе  
 врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али 
 је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здрав 
етска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити? 
 густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} 
ас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиун 
ом инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</ 
тинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним пт 
 томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; 
осне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајм 
крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну д 
и</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисц 
 зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као  
ака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, н 
Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</h 
не контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узви 
 по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да  
ако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама 
ином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајан 
рвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два  
 Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{ 
Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њен 
рвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук м 
већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговет 
тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном  
отоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А 
ечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци,  
да, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и 
200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало вр 
мом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба,  
е, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у < 
сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази  
, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад вод 
 силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко деш 
е биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N2 
уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p>  
Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје  
ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“ 
ајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све до 
поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања... 
ху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit= 
и они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да зау 
 <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти вели 
жињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде  
он; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко  
ун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термит 
а, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездр 
ене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он ниј 
{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се  
е оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их 
југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као ш 
је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је 
и, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Ед 
та где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и н 
лијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се 
ти чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једн 
а Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет при 
ml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То  
беленској<ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој п 
и Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају дан 
у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ. 
ског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје о 
корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе 
ну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Хал 
на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о  
е и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубов 
и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали  
бу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га са 
ишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све л 
чки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очеви 
да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале па 
 А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим 
је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове. 
крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зени 
ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?! 
, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно 
 Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине не 
 из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су и 
ачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта,  
на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то дели 
љенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: з 
безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="c 
амо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазв 
ежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос 
 и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!. 
т сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врх 
> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; г 
но чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји 
рсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама неви 
и, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих 
оме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; 
накав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне 
орио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слик 
 право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише  
 хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} 
олео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу с 
ас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, п 
евоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није зна 
Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царст 
} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама 
да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да т 
-><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће:  
 грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, нек 
амора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно.. 
 на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам 
у кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај ма 
; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црног 
 беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарс 
авио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство  
ездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека свет 
ма живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из ја 
а.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Он 
ора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, н 
то обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се 
а — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују  
свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила роди 
</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <p 
а, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на наше 
, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле 
е меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање 
 unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, 
р ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропал 
...{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; 
е; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето,  
у на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена з 
p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што 
им задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских  
 било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима 
добности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и 
 Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили 
 али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама  
долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам —  
 и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче 
 и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и  
даде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она  
е не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путе 
и, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспос 
разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а 
вој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, ук 
ене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, 
ртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска 
ада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19 
и опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје 
роизводи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово  
ебесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало поједини 
 самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих 
и, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небес 
страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховит 
их капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дуп 
8" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах  
а је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свог 
крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању  
е у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео  
 стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сј 
митивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, у 
тома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, 
но право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти  
 и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је и 
 а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове плане 
 једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а кол 
не фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама  
а ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је в 
стијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој З 
 О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфуз 
сећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од 
виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И 
тало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Прими 
ђу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минут 
угог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат нео 
 и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и си 
је!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p 
ијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP 
и па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у к 
 са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на у 
га храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљ 
о се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста с 
удесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање 
вни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе з 
ишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то  
о великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек  
ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам м 
дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природ 
ите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина  
имо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пр 
елога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу. 
о и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пр 
 га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних ш 
ов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако пр 
један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првоби 
х протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књ 
јане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хи 
ане перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати  
нога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо  
но зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоко 
id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19 
 лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбро 
 /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источн 
нијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све изврши 
мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све ј 
а ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни п 
чанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију 
 првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: по 
дио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Е 
 је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами 
пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спо 
стави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио ј 
 мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељенин 
н!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то по 
о она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место гд 
се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сув 
, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се да 
је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Д 
људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах м 
зблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И 
азумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало изма 
ш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лак 
p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам  
на, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти  
дговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, 
 да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју  
:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше сп 
„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима.. 
у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по  
жује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите,  
есни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“ 
амо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја 
у; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разум 
 година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавам 
а удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, 
 најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} По 
ужица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повој 
мља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све не 
е једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уо 
тама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ 
етпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — —  
 на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разум 
вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна суна 
 отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесно 
је, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: 
ај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде годин 
ације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поносн 
е звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку  
ази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста ње 
чана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у  
ог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох н 
лометара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем п 
на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="12 
" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држ 
описних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве в 
даде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до спом 
дне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме  
ној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубо 
ва Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових 
самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се 
једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} 
ла...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја мо 
 чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их  
кова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је прено 
па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У 
и светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да  
еца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе 
it="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад  
на језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад  
quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion. 
, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Стр 
асева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито св 
то стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику о 
е, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу 
ова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у  
ам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, 
ицама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је в 
је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсни 
e unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S}  
се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате:  
од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале с 
ростодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је 
моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у 
ку призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља  
 умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти  
а палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку л 
толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једн 
 према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој с 
телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се 
валије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једн 
 рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од с 
у поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које с 
ије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога бог 
бергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, 
ад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће с 
S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја 
ила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб! 
удесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мириса 
ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну нека 
ха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у сло 
„што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала  
и мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчез 
S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе 
релом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом 
> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> < 
асељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једн 
 и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те зв 
везде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледа 
} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају д 
ере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може д 
залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав јед 
и у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне њег 
врде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огром 
еднога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда 
тоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно  
рећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ реч 
ледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвој 
дио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна 
из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечити 
него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Љу 
им струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па 
у усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео вод 
{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толи 
ата, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише дод 
 напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем ниј 
нову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расх 
лика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе,  
амени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из 
а човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову  
е владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амар 
е невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих гра 
.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веро 
разованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хун 
 Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту с 
 Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, 
болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузима 
наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} К 
д</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> 
угога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, 
и научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња  
планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S 
, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета де 
аким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образов 
то ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p>  
ио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња  
ље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref targ 
авало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се  
ћом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјо 
исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био  
епу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медве 
а</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана пут 
них светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по ком 
ему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма н 
о?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине ум 
Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и висо 
 научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши:  
е све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске  
е другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотек 
ни.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја 
им <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као неб 
, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Д 
е она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни  
вљали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је на 
ем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег 
 Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а пор 
рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико мет 
 за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која ј 
сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био  
ислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га  
 Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег си 
а да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем п 
то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе  
ов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и 
тности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, 
 планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна з 
 планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И  
ус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, 
адног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим др 
 кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је 
роде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разг 
срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се по 
да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утр 
капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана с 
им леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе  
раховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је  
 у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; неброје 
описна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни 
{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска  
 застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледни 
, образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на цел 
емљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и 
анине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ва 
жуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n 
неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>,  
 покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али  
она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком  
да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али  
м!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осм 
бесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километар 
је ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом м 
небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} 
исања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати  
ни....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S 
не до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за 
Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звез 
} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па 
у Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају б 
и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији  
васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, и 
 с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двогл 
RP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</not 
 коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала кој 
"*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суште 
 једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек за 
о небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита 
свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би  
лни зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S}  
а.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једв 
ија је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} 
е унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на 
ле звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“  
 а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездо 
реничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из 
 — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23"  
ом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе 
 Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појав 
 target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величин 
.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог М 
наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке 
егово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не м 
а система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 15 
ледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај 
није звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана  
да вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разгов 
, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била од 
} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и к 
о!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погле 
толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском кра 
ој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Да 
 <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је  
ном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни про 
т, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна ка 
насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о то 
уше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна с 
аде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића не 
небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познан 
емљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоц 
амидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему 
одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div ty 
дмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детет 
 наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега  
вити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све п 
ти васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда наста 
 година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни  
граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено  
зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прн 
— то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок  
оморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред споме 
емогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна 
ни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се п 
 творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепр 
итих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли. 
ма тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где 
сто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила с 
отеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама д 
и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S}  
а приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узв 
а тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли чи 
немоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руко 
Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љ 
lestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S 
авој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, 
ветови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И  
 иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone uni 
аду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у  
> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку  
...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанст 
 <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше 
таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{ 
ма преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је сис 
словно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзин 
} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу о 
ео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине 
nit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две п 
 да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезд 
о је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Систем 
ом трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи свој 
лико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ? 
ети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа- 
дене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се об 
вуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; 
 па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и ч 
х, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко  
егова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, 
ни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца с 
рије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi 
што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то  
беса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сун 
Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен пр 
 благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и д 
Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серу 
ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S 
> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта  
ом.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{ 
ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До с 
питам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец 
>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде н 
ено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Послед 
Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких 
верица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно. 
право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти  
 Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што  
ли у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збу 
 је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...< 
ајближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, ка 
ати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на  
м раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају 
зрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена  
 — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и С 
 на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмо 
више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и 
="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани те 
иваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звездан 
 му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја 
шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа ње 
го све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго 
вој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини 
" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у  
оту васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S 
 да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два име 
ико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше 
 Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S}  
мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S 
ги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, 
ер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</ 
ђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у дал 
 обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо. 
де задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало с 
ету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје т 
о и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и 
 човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није  
 нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овог 
 боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а из 
и се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачн 
а.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко ус 
едно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се у 
ламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, њего 
 и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су  
, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне пр 
о.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секу 
изао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је об 
p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ примети 
и за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су ч 
учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две полови 
во сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небес 
ја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спав 
.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а ц 
е колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салон 
ма и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомо 
 пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина,  
ију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} 
рупа небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чи 
о у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="*" / 
овек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и  
њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на  
 нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} 
 и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више 
де би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мо 
, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој вас 
 та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидо 
асу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра  
 што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморн 
а, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена,  
ују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару 
тог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А по 
а, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телегр 
 и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то прос 
родни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко та 
о стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и п 
к.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у зве 
нице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су  
<hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз кој 
велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфе 
ролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <h 
 се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Б 
сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звез 
ини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фом 
020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралак 
бесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S 
 математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше план 
воме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашо 
рних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone un 
RP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
ондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; 
јем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А св 
ова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S 
авиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали пав 
ледњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје х 
 му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и  
а на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад  
 оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p>  
дро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе ш 
и имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сир 
ави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37"  
 дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дак 
ругих чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p>  
ауком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони  
ешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други 
зумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе ш 
жанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне,  
сор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву те 
ане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Ј 
у горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не п 
} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју  
и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет  
У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе  
 милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолут 
колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим  
а кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунц 
је вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба  
риона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те живо 
и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и меку 
о царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док 
ики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом  
хат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по  
“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васеље 
ратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на  
аког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога вели 
{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 ч 
: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да м 
 просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас 
 приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, јед 
ва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с нек 
, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: ха 
ели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p> 
, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупит 
 ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и 
ије оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једн 
воточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово би 
ромене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне п 
е, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васеље 
пе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницам 
ype="titlepage"> <p></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p 
блиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама,  
 могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они  
ија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, н 
ко је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових не 
.{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједно 
стане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру  
нца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки  
гетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога о 
ни се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испре 
 целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови 
м, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважуј 
} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ пови 
 једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој 
16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Зем 
ет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Ш 
ц царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од 
крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини  
, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми п 
ју — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S}  
p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав гов 
S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пу 
0" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна п 
иде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима пл 
уп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; 
савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а как 
таве и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљ 
ствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко м 
човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању л 
ко сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у 
ћ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно,  
 <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти з 
што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, о 
65" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а пог 
вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичас 
агд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три од 
и до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, н 
па звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-бој 
дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, ми 
марагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p>  
у зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!... 
облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде д 
ара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима дан 
..{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити 
, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појас 
нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве  
е су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео веч 
 што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализ 
и сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео 
а, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дво 
а, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу ул 
ичких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а св 
тово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога свет 
с сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете в 
с још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40 
е човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „А 
нђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице 
, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што с 
> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахир 
 n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то д 
и за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у с 
..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у  
ању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <miles 
тор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела д 
весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће 
био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију 
у је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да м 
ко она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{ 
 тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунц 
а, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле 
е би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио  
 палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у  
од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све п 
азило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним 
арарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те свој 
 се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет н 
мех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> <div type= 
“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда наста 
их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се прел 
о крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небр 
 небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се  
атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласк 
ујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> по 
ва у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><!-- caption: 
д појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу нео 
аља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савама 
Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</ 
м црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурам 
 необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> 
друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта 
иди се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста з 
 анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија  
жније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе,  
.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше јед 
е него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман 
вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и од 
но крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрај 
а ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире 
мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин  
здробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије.. 
вај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“  
 радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није.. 
ова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" / 
и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а матери 
ј.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што  
ди се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, к 
лонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим,  
е патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{ 
Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се сво 
путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити без 
више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p> 
 дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један  
у своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунч 
ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки  
а би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљад 
у пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лаборато 
ј.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна свети 
јвећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних грани 
д Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, ка 
ла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу 
и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој 
противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто б 
одрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — 
признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а т 
анску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово ш 
ст васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit=" 
оји си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потп 
 ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и иг 
ица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунац 
id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности жи 
>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му 
д мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну прост 
 и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се 
лиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда,  
 и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Зе 
часта, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних  
и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb 
од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном 
аздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови цр 
воје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави на 
ано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенц 
а пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би  
еном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је  
ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видет 
децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p 
о да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско с 
у онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли  
 је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на на 
зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; види 
м, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала к 
ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Сла 
ца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој де 
е онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што 
ута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином 
</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испре 
етлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној  
 што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец 
 неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наш 
аискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечит 
ржавама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да 
н с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари ово 
на се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта би 
 самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље 
о свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не 
Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олак 
ким философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Конс 
је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p 
шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; б 
ином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религ 
еђу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit= 
нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb 
ја; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, 
S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb  
 црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворен 
тину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане куг 
егове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док  
зденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попушта 
и његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој с 
 братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом 
l:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP 
олским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом 
 читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да 
 <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није ч 
 их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда  
о неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у ова 
изаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гл 
а средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="grap 
г осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула 
нетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сун 
во брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S 
вим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је на 
дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа н 
а мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p 
авом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране држа 
et="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову ве 
нуара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога 
оравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чист 
ати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан ос 
би се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се с 
куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти о 
 моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она пос 
је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља на 
самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни 
 два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су б 
о да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво,  
ко власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, п 
ио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрост 
note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сун 
 док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њ 
 погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђордано 
о је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали 
нини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва тр 
ав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају  
иких, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електр 
 немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, в 
тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и пав 
тави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и ш 
оме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планет 
изичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и в 
 глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грох 
 у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ос 
о их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S}  
с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединц 
сницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, иск 
 они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол,  
ивоту душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом с 
рчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто  
 анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситни 
уше желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насла 
орту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима  
 остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим пре 
е изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети цел 
; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина.... 
ке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно са 
 већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; с 
не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао.. 
> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком 
х еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њих 
епоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче н 
менљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, ка 
И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек п 
ити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то б 
сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образ 
то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од о 
аљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми 
у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној беск 
и се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на в 
ико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него ш 
у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Ј 
 и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звезда 
ијалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пре 
вог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико  
ја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, 
уге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а  
магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима  
е су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Ве 
грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражи 
 главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа д 
е сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре  
не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „нау 
е: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сигра 
и које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, —  
очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И  
 си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаси 
ста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19 
ставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица  
а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{ 
а њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target 
р ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су р 
воме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац 
убичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати нек 
ног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сја 
малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Б 
 планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној стр 
и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да и 
а као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени стро 
</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</h 
 глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам  
 и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> 
ако на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање 
ри, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око 
окторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи гла 
здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај в 
то Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна  
 увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској купол 
о</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом 
<hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром< 
ашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Ни 
е највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{ 
ене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око 
ктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео 
пажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> < 
, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклет 
 несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, он 
мо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће 
у, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не мож 
е; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном х 
а свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и З 
звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необи 
ужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и О 
ога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone 
ни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљи 
у, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна др 
амно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало 
Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјај 
 приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опаз 
 <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад  
олио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо с 
арство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погаж 
нута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде  
aphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да разви 
аперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на к 
е најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена го 
} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод по 
ној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Пе 
чно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — С 
алено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом 
а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај  
, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били 
епо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Пол 
врте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP19020_N21"> 
зеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеск 
безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор гео 
има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орби 
и у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док  
кова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме вел 
Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она ув 
ном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и  
тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их 
а сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме  
 материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што ј 
а у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни ње 
адураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недост 
аве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у  
о још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он  
 што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по 
е ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш од 
има?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако  
тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хв 
0_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197 
ик Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао 
х фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су 
а читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се с 
од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко у 
д самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Так 
ви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхлад 
ј је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те 
у исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкч 
пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она б 
н жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> с 
анас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти  
д некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог с 
 две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе,  
о и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог по 
а сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до дана 
 Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне То 
 златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде 
 ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја 
ати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери н 
, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни с 
ким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за  
а, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто  
 је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти с 
 имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну 
 наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на  
{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању... 
кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и 
ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> 
рска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме т 
 буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, би 
звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом на 
лосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира 
знашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S}  
оз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу 
бичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов д 
овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и 
{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили 
>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љу 
ватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Б 
еш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S 
том је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у то 
о јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са сво 
бо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на н 
асиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом  
пет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепер 
И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно ј 
она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, 
?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: он 
Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно о 
а; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ ње 
 Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему н 
 њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у  
коначности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S}  
а се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> 
му као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукру 
 Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, ка 
ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда  
громна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима с 
прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула  
умовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, 
ао мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Ме 
 из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде 
 виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца 
ролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама раз 
тлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву с 
нуара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n=" 
 их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја 
овичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бо 
Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхау 
тоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један др 
о лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додир 
 их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш све 
.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S}  
ма се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објас 
дан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога 
ан севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близ 
 се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И  
ких прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па неће 
строноми опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканск 
о небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то  
мљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако бр 
а, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се ж 
, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi> 
ежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небес 
опили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом,  
ви:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путуј 
 толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је  
рете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога п 
и?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> 
одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом 
се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном 
оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка  
ј вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи 
....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а и 
 су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астро 
чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платн 
а нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, шт 
ну живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Неб 
верситетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски пре 
аџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> < 
вој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, д 
нога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n 
добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов. 
безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривен 
рхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше д 
прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки  
оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете виде 
азивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна 
ту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за ру 
лицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква ј 
руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има кој 
илику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници 
а, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Прими 
не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за на 
/> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше б 
постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабл 
 је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и  
овија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а С 
притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Е 
ноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени  
 идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти  
рећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог 
да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једн 
ураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у ов 
о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале 
ет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сун 
с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела свет 
поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те ст 
м себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи  
 ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних  
м вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европ 
е сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља н 
нпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су до 
, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његов 
ега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до  
140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај 
 и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S 
ј мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је м 
али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{ 
 <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је  
вина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, о 
а и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У 
 уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да 
лавом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних г 
ва, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они с 
ане њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или  
овата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљи 
ина, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној план 
ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мут 
на звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milest 
спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мисл 
х покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше л 
целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једн 
ичини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком трену 
аш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone uni 
 пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окр 
ре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност 
ах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, гра 
је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ р 
ушевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан 
каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се ок 
премало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак 
езда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јат 
 како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, 
9" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небе 
Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на 
 n="55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог. 
“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу 
{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, 
а ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане  
била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само јед 
<p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> < 
 .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Т 
ше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој пл 
е дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре х 
о се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај  
амо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он  
о смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и 
а српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ва 
на ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се он 
та свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром 
д ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити с 
 покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут 
зе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери н 
нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} 
ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погл 
А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растоп 
p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим с 
те доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких 
2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину просто 
сто колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с 
ита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета ваше 
росипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она  
, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или мал 
 какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна годи 
рије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега поди 
</foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену  
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде 
и је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни 
 нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз 
 исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у живо 
} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на 
азована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају  
личине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам  
ме, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имај 
т овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичк 
 да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће 
ад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвиш 
почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци во 
то мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ ре 
ом, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник 
 Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево  
/> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на про 
неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла  
а се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој 
и колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у ово 
ј загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи изме 
ра и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фел 
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме гра 
вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; жи 
било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Ко 
кав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некака 
А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Ми 
а је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Пе 
 <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера 
јвећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних систем 
есне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систе 
 својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек коко 
ља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушња 
та, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмо 
есним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову ви 
а ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о т 
 мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам ј 
па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису 
у.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189 
амо још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше са 
им учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да с 
 Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млаз 
си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref t 
и и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици 
а није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако 
урског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога р 
метника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њи 
нце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико г 
хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па 
и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујн 
 небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво 
то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сири 
.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело н 
> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} О 
светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако  
којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у вазду 
авија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На сва 
преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звез 
таве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светло 
но подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно о 
јвише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се 
травању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше ми 
 а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <m 
е чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остал 
едина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиља 
них система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је би 
стор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће м 
ad> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</qu 
ну нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једн 
? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце  
..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, 
te> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измак 
ам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гл 
риви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стаја 
> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лап 
 се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Ар 
ужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су сам 
ром.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба ви 
едва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној стран 
5 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па  
 на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били 
да.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш 
них гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она с 
ком...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, 
стало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</ 
у тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим и 
а видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики  
аца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах  
лизанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочеп 
 да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на  
; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом 
0_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом з 
Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог  
<p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној стр 
то — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најле 
изонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве вели 
алено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово ср 
 улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију< 
..{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо зв 
/hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<re 
у....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id= 
ичине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездан 
ј пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас  
скоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан ј 
равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{ 
. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у о 
ни црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама с 
ледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате  
 обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једног 
 испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој поја 
исинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им 
илософије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Бо 
 су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало 
ма, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама 
о спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојил 
али <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било п 
ик морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" />  
това, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „открове 
 то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и  
 unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага;  
цао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Изр 
ођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито 
ели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библи 
 ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за  
ама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу,  
неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне зве 
, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га с 
b n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: 
ко су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с ко 
лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце 
е и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је п 
мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше 
уку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога прво 
и, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан  
а кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И т 
о мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекар 
нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре 
о ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад? 
али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у сво 
ствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно су 
м Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </t 
 тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одис 
о мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео 
тни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице —  
но ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му 
/></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме 
кивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit 
а се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у пос 
 у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провали 
и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да пад 
глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновнос 
духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну невери 
сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш 
њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики нар 
јој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо 
аченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, 
 на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгон 
це —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљиц 
идела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је  
е опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправ 
икатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто свет 
.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — до 
.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижев 
е.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непреста 
чином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} Т 
па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична стр 
те таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изабер 
притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-филос 
а назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој  
S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може про 
 тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сја 
ка у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова пр 
ности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> 
а, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S 
њег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> 
устио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p>  
е са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила  
Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми 
че се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје —  
. оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли ово 
 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је сл 
е мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини 
а мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору 
т почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба про 
на, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало 
да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div  
а!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чу 
то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну теж 
дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто 
им и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, раз 
ег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне лу 
што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном 
да и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154"  
еверну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блис 
ероистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети 
асен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, е 
дали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка северои 
ојма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих еру 
јну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су не 
небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмо 
 нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у 
 су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема 
и !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <p 
ајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми 
 за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој 
ти и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било  
хаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче  
 се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој 
па, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из 
а вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној пр 
мем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" />  
а ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слу 
ла иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{ 
ранцузи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — 
таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а ње 
ло што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете 
ра биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како ј 
х да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже вели 
сле 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И о 
их мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она о 
ног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскош 
ије и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утв 
е двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесат 
строномском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свог 
осом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему ј 
мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појм 
 отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу 
им се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у о 
ла једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Н 
ласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког в 
блиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских 
о кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика,  
ронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p> 
 свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш М 
повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостиво 
"*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао з 
зглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он на 
.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi> 
дне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи от 
 једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није гл 
о у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а 
 свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо д 
i> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi>< 
“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чу 
за се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта жел 
маду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни с 
е Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма кој 
у мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би уза 
оворио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S}  
творио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сун 
 Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP1 
;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојо 
/p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што 
ди и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велик 
p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава  
 осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша ин 
а ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о ово 
{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapt 
, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У ј 
 а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и 
етом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога ме 
едам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно о 
{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb 
их момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у  
ог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нек 
шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој ле 
о!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш 
главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После 
.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово бр 
ехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су он 
је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сун 
S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега  
/p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовал 
га колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две с 
а страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му 
ва сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северн 
о још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду о 
>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа  
и се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог п 
то ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу б 
е један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је 
 се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи с 
e unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S}  
ј исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову 
вору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја те 
ма на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесе 
кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу г 
е мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврт 
о ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо 
азе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је  
 ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачно 
, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је  
 светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики  
 анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљу 
е на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година мл 
ришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од  
Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога св 
ве планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала жив 
а незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми: 
а ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна н 
их и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој н 
удесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам  
 небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div ty 
 небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да  
ари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S}  
...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељен 
свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарс 
љуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не 
тите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79"  
ео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душ 
је, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тра 
ао отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште в 
а од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатни 
ну, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку 
пом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво.  
иве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени ду 
епере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мра 
 гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних н 
њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метар 
quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, как 
 загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна 
ризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основан 
 празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче прича 
stone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} 
лицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, о 
 су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од нека 
тије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим грани 
то сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је 
осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се  
 су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле 
од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само  
quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је д 
ује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — те 
 своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове 
Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Ама 
агонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он ниј 
нете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су р 
њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крил 
ид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један спомен 
ти огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо бали 
 се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два к 
SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је 
стире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, ку 
 огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима 
жуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљ 
вероистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хориз 
цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Зе 
 на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари 
, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> <pb n= 
 жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, 
ово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих 
у у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих 
свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и пал 
ој правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега 
е ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила св 
а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном 
олази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <n 
ови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда  
 породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколи 
: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S}  
едао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док  
д оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од т 
у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађеви 
едстављале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од  
ам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> лет 
глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у  
а, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељени 
стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S 
овечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Е 
е родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с  
прата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Прв 
небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке груп 
се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црни 
пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуш 
а ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање.. 
елокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p>  
то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено по 
ој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвеж 
е, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим С 
Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима о 
 то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жу 
е да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да  
је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били н 
ћи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су с 
.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О 
а, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref ta 
а, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!. 
ет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крил 
SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">А 
ко и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која по 
>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милости 
 То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на сво 
9020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко  
номско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућ 
шега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} Т 
 „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојо 
ега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бе 
сна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S 
е оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — с 
 ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васеље 
 некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесн 
не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка  
љак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину 
исфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком 
 били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови 
у Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба  
ултуру, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморо 
што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама 
почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли  
ћи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она  
велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечн 
у ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео 
ана мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарај 
 Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам  
а удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само 
 је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати 
а, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружн 
по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви члано 
з ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, в 
, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп откри 
а, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим лова 
целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је  
toile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога  
му величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те  
ве и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже. 
једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни св 
...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа он 
че?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш  
p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те  
, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте зв 
ј глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> < 
ком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете вел 
!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисиј 
нај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад 
у непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у не 
 крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога прот 
 али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци п 
ко изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни пом 
стен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у ц 
га његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је 
мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама ње 
 голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то  
лекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а  
вљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљат 
виних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узв 
матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније,  
е ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа к 
ј васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да  
а коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник 
небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођ 
бични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле  
амора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних дименз 
а и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрну 
ла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу! 
сан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S 
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред  
аних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И с 
рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти он 
 треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долаз 
орину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она ма 
 xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој 
нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађос 
давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих сти 
један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} 
 тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све  
више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше н 
жу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукам 
е стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="1 
и с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација кр 
 стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривениј 
S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Ме 
ла, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, зал 
ја ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небес 
етоди — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти обли 
а, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној  
мљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он ј 
,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад  
ран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи  
четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окр 
вечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је 
дај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац 
 ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провида 
зиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пас 
вај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевина 
 окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубов 
ила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала ј 
 онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова 
у, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су он 
>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром предст 
 сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, 
оћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони 
 а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака с 
 куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између  
громна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p 
чима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на ово 
видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па пр 
м Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет с 
> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <h 
 извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда о 
у било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у ц 
да, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао 
су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила 
а, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видим 
правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних з 
 света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свекол 
осмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се  
иотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове муз 
ај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу најв 
нда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по  
ом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлеп 
 рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична к 
а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па 
, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузин 
идимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну зве 
 звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто 
и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и  
ојој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао 
ском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP1902 
Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанац 
 доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола 
 Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице 
у, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских 
али, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него об 
м додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi> 
вале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке п 
ом секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од  
а с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Д 
вој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забач 
а свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са тво 
о разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому;  
м вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не пр 
ао год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица г 
на па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из цар 
рамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречник 
о, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на ма 
ивот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, ш 
војим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и 
како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{ 
вало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикав 
једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов,  
и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} 
 убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду ко 
 окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам 
амолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину 
 на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бо 
у и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини  
су мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје,  
су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Елек 
дај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја  
 оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинил 
а: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо 
те дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туроба 
алозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена 
t="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана с 
о у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају п 
а?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини м 
не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да  
ки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава  
и јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах уч 
акао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам  
ука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у н 
S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан  
м, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, 
путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за мат 
БУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео  
 што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S 
и небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S}  
д свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила 
ји је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, ж 
анета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог ств 
; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац  
е, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, 
доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и љ 
а виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, ш 
и биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до само 
 пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем д 
О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и ве 
ма плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канал 
иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се г 
једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, д 
н.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} 
а музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царев 
оли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царс 
 дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref 
м и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконач 
о беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних сти 
ови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљн 
аш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Ат 
асов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се обр 
дан цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем 
оћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких фор 
и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, 
ика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по с 
, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам  
ина; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; 
га му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђ 
зличне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он  
есецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ.  
д, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве вел 
 је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Ама 
тру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавал 
а Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дан 
еркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс  
их сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али 
а коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у  
и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи дес 
ма постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; в 
 је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћем 
жене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препр 
единцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфе 
једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је 
нички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и  
нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на ш 
планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....< 
стом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе парис 
р четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да им 
"4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим по 
, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Пут 
р обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година 
аглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што  
аша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p 
овала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Су 
SRP19020_N18" />, <hi>Јупитер</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима  
нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SRP19020_N30 
о страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он 
, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, пр 
инкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице се 
егдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марса 
игнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, ка 
а топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило м 
и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} П 
телигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има  
нке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њихо 
ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и и 
ветови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне 
, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрес 
у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројен 
ако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на ко 
 су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобро 
начност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и 
мова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чуде 
 навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div type 
 међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са 
 <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он 
етила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско г 
ране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непо 
ла Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела 
ентра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог н 
пу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде ок 
 те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} 
вља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањ 
 своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Ан 
те негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце  
а земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран 
д Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм  
сни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једн 
</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери  
{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега пор 
ше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бескона 
цу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе 
ивуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос  
{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та  
ишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мрам 
е и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би јо 
попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на ко 
љним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да пост 
а гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојен 
ене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне 
оцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и по 
ликој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама 
а, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулу 
ане.</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору  
ш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што 
:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену п 
 брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку 
жанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све чети 
 су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, 
 креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој 
 непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних кол 
аснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретн 
ре до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унут 
убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и н 
дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових 
гледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну леп 
езде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај на 
ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мири 
 корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољ 
ни пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p>  
и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан 
лтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одре 
ема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један  
огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила сво 
јдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто вр 
 колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target=" 
им друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; 
и стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним кап 
 светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем. 
ви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по обл 
{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак  
рена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{ 
чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог цар 
ња на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права де 
 површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и дав 
међу раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друг 
ису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S 
ја је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По 
трнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па и 
> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што с 
 постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живот 
вом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама 
то се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пор 
ead>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamar 
а стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним кри 
, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељ 
 су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунц 
, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друг 
ична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у к 
имо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми б 
 <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и 
е вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!.. 
 једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по 
 се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му 
то су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све љ 
жете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана 
а, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p 
ини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам не 
аг, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске непр 
нога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних свет 
крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду  
сте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли,  
ој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си т 
зео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна 
ове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница 
њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при  
исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна  
 треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу т 
м временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је не 
што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следо 
сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрај 
 и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно  
аним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и  
ови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви 
реламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њих 
 то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец 
S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има мириј 
животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море  
е у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по  
не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и  
авно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало пома 
Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као  
и; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво  
ш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то с 
а себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један  
де у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Воза 
љадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људск 
о јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго н 
ади, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, неса 
ја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, стр 
ку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што  
еше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку 
езграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим приро 
та на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по 
о ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која на 
опу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше  
Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су и 
ављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на  
м у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и 
и заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога  
са при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела п 
ивог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна годин 
– <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на и 
на брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 
дножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и вет 
тлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост  
 вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова ца 
аји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућ 
 је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одуз 
 сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња су 
њица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога град 
ка брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мраз 
еције биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} В 
одељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ни 
 емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реал 
мо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“  
еру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година 
алата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врс 
ејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у  
редак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту ц 
 црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени  
 пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински п 
равно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, 
еликих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по  
есцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемена 
а Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христов 
северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана ја 
</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја 
и густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ 
на светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и 
а да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Је 
а као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све о 
овито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пл 
20_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунц 
дину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињски 
а, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини 
ја је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Б 
А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше  
се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како он 
 памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} 
о да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала ис 
омнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице,  
чини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче 
м дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Зем 
која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци 
 и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што с 
у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он ј 
ој црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестаја 
као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су  
ерлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су  
 законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога  
као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружно 
одина и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> 
И</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p> 
 да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељ 
љену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлу 
на би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој т 
у тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позит 
ма не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и гр 
само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и 
S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огр 
ла.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p>  
е реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на как 
 много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати  
у има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде с 
та је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш  
 је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене с 
и изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; 
мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непре 
: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати  
 не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што 
ови 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајдан 
ког кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима  
 испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се  
д на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти до 
та није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устр 
е да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пикт 
ка наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четв 
ећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве з 
 непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не зна 
 Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да ј 
љиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треб 
ође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, т 
х небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена? 
лика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом. 
иђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара н 
опљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педе 
унце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} 
бојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по з 
</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника о 
да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</ 
 ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока 
себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ 
, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и о 
et="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролаз 
<p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најп 
у <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим мор 
ош не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици 
љења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим раз 
створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да в 
 крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се 
росипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање бој 
 и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца 
а се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то с 
 па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгл 
орије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и  
створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио  
е види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и С 
и с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим 
дни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну занос 
у, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која  
 у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чу 
о од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном ми 
изи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропу 
ло сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Зем 
Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама во 
ој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак 
вне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, о 
носи у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовањ 
утине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљ 
е постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ни 
 тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S}  
оначности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти све 
 n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комет 
рња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубин 
f target="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; п 
убичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као  
што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов  
/p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешт 
нулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по об 
с на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у  
ише умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образо 
езде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Нара 
 прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и а 
ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је о 
о исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменит 
кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога  
у небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пус 
трме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на р 
имца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да 
у!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало  
д ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесном 
, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне ко 
глу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло чест 
ног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подуслов 
г шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено 
ад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се 
имца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, д 
жи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба,  
ди, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, п 
скра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И 
ичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа он 
, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> 
ику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота  
ано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи једа 
} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb  
ољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква мор 
, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О  
n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у ко 
чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупо 
 target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} 
Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква с 
а и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он са 
ржале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-свет 
жи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S}  
зда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има с 
а, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фиг 
нога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти м 
и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата обли 
руди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како 
>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, друг 
НОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!.. 
 мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како м 
 је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведе 
ао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно 
ети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право д 
ућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља 
ра, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика 
ајвиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на у 
душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозо 
 приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики п 
и потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљ 
оброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељен 
е....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од 
мске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да бла 
ди; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога 
— нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што  
 се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати д 
та — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него шт 
.“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да 
е знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече  
 настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— 
како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светск 
та.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на с 
b n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним 
 фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и 
 Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиш 
и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви 
му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне 
уди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умир 
 џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} 
има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*"  
е, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе к 
војој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике те 
ари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времен 
ета састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјалн 
мне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну 
а, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на  
ки пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско тр 
"179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоно 
е коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак  
оме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S}  
ња као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје 
о су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову  
ен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута б 
 — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам 
дина!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; 
ом гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!.. 
разовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих  
 то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са  
у зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиу 
обочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о  
 и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљи 
 он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} 
 непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{ 
дове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесе 
ски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога 
вни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Ј 
се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога прос 
рајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и 
уша твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да пос 
а видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо 
и?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је с 
едини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> 
а ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, бољ 
свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим при 
ест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 мили 
есконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, к 
рост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост  
ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, б 
ну, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им ј 
 преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мо 
ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и мат 
а; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила 
ј живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије ок 
у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем,  
ад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљад 
бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све 
ровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је 
не вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој  
на дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би 
оме, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знањ 
Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног  
 одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда ка 
ном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атом 
вени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још ј 
писано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митр 
ом брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури  
 тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у с 
ватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замис 
то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у  
63" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци на 
х грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одгов 
и себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље  
а лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она 
p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и с 
b n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с пла 
вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што 
ме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина мили 
есне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под  
но што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест да 
де миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан,  
> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи д 
знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачн 
 паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се с 
.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S 
ене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса т 
балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне  
</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон 
 ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да с 
и нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су 
хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни коло 
ца и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово велича 
вали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да  
о наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да 
уховном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бе 
различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и ти 
> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Ар 
 су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео г 
>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа.... 
смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, ка 
твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бе 
а је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и ј 
а даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то мор 
у црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрач 
или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на  
ца живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога с 
поменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све ч 
а с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“ 
ону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не  
ајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има  
ални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разл 
ндаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово с 
 ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз  
он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим  
</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје м 
и с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не  
, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од  
На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кул 
="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S 
<note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију 
..{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси  
на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, к 
у и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се л 
ти без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно,  
} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке ње 
еља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту неб 
и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је 
му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ 
ему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, 
 светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} П 
она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на З 
ан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели 
{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непреста 
светљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове бож 
 оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички  
у ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто вели 
окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору пр 
гову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васеље 
мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на 
о што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се о 
не маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски  
 сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и  
теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном т 
га вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шт 
а тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова по 
 свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо о 
 ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И 
на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох 
ију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спа 
 чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак 
атуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди. 
већи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле 
лну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи бл 
} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао т 
 она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била  
 а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад 
е старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избиј 
 необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају нека 
 њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној за 
е небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, 
мо светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна с 
то, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и  
осле, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два о 
е избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине н 
 Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара бил 
, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворен 
м — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста  
је су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну 
никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим време 
Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци,  
оноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван а 
га гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим 
елази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет св 
брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пр 
њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то св 
ва и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као кр 
оту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сј 
стина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и 
</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Д 
еговој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од 
ра је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при 
..</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши аст 
лометара.<ref target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 
еви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у без 
цу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има  
 да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше в 
ти небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословн 
а људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледа 
 и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропц 
ста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у ст 
дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све у 
м оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} По 
овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, тр 
унца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног 
етело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној не 
е на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађ 
јајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту б 
 то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p>  
а некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме,  
их облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши 
 породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији 
ате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонс 
е, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога  
види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладно 
и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда н 
ветлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на 
што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних  
 да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и 
сова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml 
0_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а 
и у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он ду 
мосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба мес 
е преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће м 
много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало б 
реливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало д 
ад.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, 
 не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфер 
 центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљ 
 пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светл 
лико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је  
е, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских  
 обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој 
ариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога сп 
љона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умир 
зина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћно 
 тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, ко 
 онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добије 
орео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и ве 
звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту 
ре; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, как 
о да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио 
 од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној г 
а вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато 
иновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Л 
у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Измеђ 
и облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алио 
воји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S 
у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако и 
 као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у ист 
ву — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ 
е пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачно 
гове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Н 
и је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику 
авица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведе 
громне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз б 
жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштај 
д финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са 
ао да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива  
долији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут 
Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“< 
пазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрста 
t="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле ј 
а, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртв 
м сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шт 
>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој 
амо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљ 
ћ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва ви 
 краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била  
азуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред  
„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљад 
" n="SRP19020_9"> <head>IX</head> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлос 
у и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако вели 
 васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној 
е мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као шт 
ња.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито ра 
ње — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама т 
аве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, д 
и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и 
а је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„У 
е системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњ 
.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“. 
} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакриј 
гога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути  
 исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца  
у, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, једа 
тим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у чи 
лична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило 
а је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртв 
а?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...< 
есконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако  
ОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави 
нине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени. 
тала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лаплас 
а светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SR 
дно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у  
 биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен 
елокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње  
 Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} 
 ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небес 
 А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по ј 
ЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано  
рове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенск 
анак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb 
9020_7"> <head>VII</head> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је ко 
их сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је 
атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, вас 
ени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наш 
х су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове  
о — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — б 
што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безброј 
им цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису пос 
истеми — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном  
зано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних  
а, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старо 
 су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихов 
 чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одист 
 исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </di 
 хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне  
шли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али 
 оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку  
 да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су д 
</note> <note xml:id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note>  
на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим ов 
, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Ц 
“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> 
"177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Х 
а овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:la 
два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео как 
> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш з 
ј што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо 
гу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>,  
га што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на св 
у тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И  
емена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<re 
љива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирис 
et="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особ 
еуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских  
је твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си  
шао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} 
е, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно 
/head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видим 
ли, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њ 
иде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по 
<p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидо 
 као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: он 
д кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ од 
.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смеше 
који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И та 
ајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопи 
ка и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињ 
и се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим 
пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још ја 
 пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну цел 
огрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвиш 
 а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је т 
луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... пов 
ог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи н 
 сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанск 
 Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:< 
молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, 
Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа 
е богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неис 
 нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па кате 
ским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су с 
ојој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздам 
ски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију си 
мислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} 
одити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све 
 творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} Т 
ндиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема 
капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и  
езбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских сти 
да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанств 
ет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним за 
ко велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у г 
и атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму нед 
из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све  
што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} К 
нате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Ме 
о се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском 
ишеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у но 
ој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" />  
инерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} 
као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске па 
ћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени 
а тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећа 
.{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани  
нети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су  
није буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што 
ла образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одм 
d>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, протк 
, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају без 
вају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот 
ј, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> 
и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне прост 
 скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави 
сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што 
огобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и т 
 вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <p 
овршина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста свет 
рици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме  
ћи у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одгов 
ове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit=" 
и кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор  
 по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини сис 
 После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стоти 
веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе  
блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале 
ана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и  
p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале 
S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изатка 
аца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила вас 
ишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био  
, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурами 
 у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асир 
оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, —  
у смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљ 
единства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкан 
ких Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик 
онере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског 
ика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других ко 
аурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, кој 
а света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилен 
учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчев 
реље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као  
свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неки 
брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је ово 
вља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица оти 
ве остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S}  
е па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац су 
ива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђ 
оре, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас.. 
ече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{ 
га Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико  
савршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она т 
о-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је 
дан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном 
а је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и п 
ајзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим 
о осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посма 
е, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овд 
 цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb 
а прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме велико 
жи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их уг 
ад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има 
теријални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је в 
 тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене  
; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у нај 
о су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по ст 
?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одо 
48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" / 
е требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за 
ив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила 
е звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изг 
 највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појас 
амо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љу 
ше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Зем 
 Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} 
метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених 
ујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигд 
 исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда ниј 
старим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — к 
чем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој с 
 свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлу 
} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И д 
севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу з 
 бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово 
 прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш н 
ономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских  
 нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо  
како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живо 
 где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>дол 
е се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута 
</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p 
ој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и н 
вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“< 
ету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима  
hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, ш 
а чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би к 
з све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то 
одигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како про 
но једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обич 
ле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаван 
хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну пр 
лиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао? 
и Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi 
ива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој  
ц.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још 
узе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консе 
ајмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па 
е смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све ст 
е, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна  
онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" / 
је величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, та 
као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости,  
ива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега! 
 узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви 
ући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју д 
је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је б 
је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живо 
 титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не  
је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Сам 
уверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито  
један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита врем 
а прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу да 
његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је 
иметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило 
итавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад  
е овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p 
се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснит 
а ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величан 
оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема 
а звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била 
издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мез 
.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она о 
к у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће  
ама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој  
 много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префи 
ца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот  
х тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане си 
је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да 
и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са сво 
ина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве< 
оје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и бора 
а брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедов 
 она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидо 
јеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преов 
око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p> 
ива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она 
о нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; је 
м шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу 
воју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме по 
а тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и т 
а овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским 
 матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад г 
та, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске с 
е окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва прив 
утања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ет 
кретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрон 
у, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година к 
та Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 2 
њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој ј 
ди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, гд 
да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао ј 
а се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да ј 
е.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не по 
злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизги 
а још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена  
сне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под сн 
материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао  
а се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух 
у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се раз 
S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основ 
ilestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онд 
 пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страхови 
же према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџи 
емо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онд 
ју и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле в 
укови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновс 
 часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} 
вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља шт 
противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично 
ва владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одг 
у поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за 
 мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени 
во и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и дра 
S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету п 
а има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што 
живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пре 
ли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свим 
раво западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магл 
 ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је д 
а и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p 
це, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} 
 подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих.. 
а, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 мили 
оле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То б 
сни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту ј 
а дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из то 
а преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од пре 
је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала м 
ле ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> < 
 око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс 
 се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је пос 
 неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се  
давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца 
кво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојниц 
места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и до 
мпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, к 
 још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — је 
едни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињ 
 ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су доде 
“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи 
оме лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> < 
морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег  
 грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалн 
бављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород  
вске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, 
оји за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, 
а сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш  
вај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али  
рема своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зи 
дашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Ме 
пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} К 
 материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној. 
меде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP190 
е да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедниц 
а живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће  
, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, 
аве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке стар 
<pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш 
— сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову и 
 свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њи 
, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњ 
ореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забу 
у свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа тв 
 кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им пр 
у?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају  
а ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвенил 
.{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 
је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега  
што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју д 
лни и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски изво 
ко исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју д 
 а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно прос 
зео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам 
који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на 
да, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако 
, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на 
аборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који 
илости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали кр 
 сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полукс 
 читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је 
ебо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су  
ај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и  
 тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине  
и су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињал 
м стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова по 
и код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, 
е би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и гранди 
b n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, 
раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свиј 
ојом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{ 
ли своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Н 
ељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељ 
 на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита 
руге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција  
тинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p> 
н је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он  
вали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било  
ле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници,  
 породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора 
 тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе ато 
на хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога з 
овном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као 
сто твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господ 
рођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше с 
војите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="9 
владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко пе 
м инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се пт 
било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обли 
ки, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорек 
; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по 
оси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, 
а некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождр 
ма их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} 
ри, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, 
 на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из ко 
е с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмер 
стојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва 
у освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на ово 
егова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати 
на!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>По 
ет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за  
 ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нар 
п воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља 
 једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова свети 
 Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога ц 
авао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су вис 
апремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто  
ом, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда 
ан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослоб 
озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте  
коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко там 
чео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то  
победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чиј 
е планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а и 
 људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и  
а у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Мо 
 би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме,  
и океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скорав 
и пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-б 
о зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" / 
пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга ра 
у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на 
 исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 час 
вене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топов 
има година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је  
е бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопр 
чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред са 
 Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда  
адурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој п 
ерицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ  
S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој  
ви оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме 
е, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milest 
hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су  
 пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хи 
и храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} 
или, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а 
астога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне в 
их анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни 
рина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планети 
а 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти  
да, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако ре 
 је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате нема 
у стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне  
та, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с п 
ао јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у к 
 као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око је 
Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сун 
ром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на 
о.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су о 
јих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек  
смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста 
како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уоб 
алне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и  
ато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом 
 нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере;  
г брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву свој 
ли „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од  
i>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим т 
о невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остај 
снога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по он 
а, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим  
војим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Д 
ина; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету  
итом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над на 
о зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ 
измерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су по 
бедилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па 
 за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке о 
{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и 
општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час 
здарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</ 
ина.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко  
00 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука  
де, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род љу 
г растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане м 
ебу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, ј 
а, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам 
е науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли 
јама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астр 
и.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва вид 
а ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те м 
</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој ота 
цу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твој 
воје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племени 
род од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанстве 
та — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би  
јег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске... 
 Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им 
мна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима свој 
ко деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У т 
ред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово 
ављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, про 
, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и  
ачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их 
равји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће 
ли и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе М 
 још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пут 
мрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а  
 слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И,  
згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској ла 
те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим 
вно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости 
.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S 
етлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N 
ивотињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Ме 
ац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири о 
жанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васе 
ер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светов 
е ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, 
мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских п 
, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу обл 
 својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељ 
е у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог ута 
ој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ва 
и знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То  
ош ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени. 
Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме в 
аме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од 
тац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 п 
} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости 
е веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад п 
то : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку в 
.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле 
 се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као шт 
ј планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све и 
} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западно 
оћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу З 
 лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020 
ом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="# 
ено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близ 
i>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>. 
>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi 
вим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змиј 
зда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично 
но сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S 
а и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске к 
 борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одв 
унца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас,  
атним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се 
S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубич 
опеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јуж 
о...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула 
ник; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале  
д трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви с 
 и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После  
 очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје 
ав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик.... 
ија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а  
има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири 
ест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и  
мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из  
а станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, си 
баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконс 
ви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно јед 
... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног  
ану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, он 
и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма 
ре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као ш 
вет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме 
а кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну 
..{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, д 
к и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, о 
 за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски 
ово пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морс 
уњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног  
ијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробуди 
 њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези 
аги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад 
ше личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластич 
 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <no 
RP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге велич 
исао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је на 
ко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до кој 
тињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно з 
тињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав 
ко и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година 
своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, как 
ајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога 
оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, к 
атак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, а 
сланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S}  
на, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb 
то, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од п 
 што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је о 
ем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог  
Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им у 
 ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и живот 
јни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звез 
о с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му доп 
аму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и 
е можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина  
и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који 
т, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје 
.{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко д 
г, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог,  
аша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="9 
аре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио с 
адураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињ 
алних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе  
 она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S 
е била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна стано 
 повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је 
кове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, упра 
м пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, д 
еликог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџ 
аше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с 
лао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населит 
ћ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким мо 
ао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за диса 
еисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се за 
ском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, 
игда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је ов 
Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да ви 
ом вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап во 
е и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S}  
е величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу 
{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве з 
нама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфиг 
пире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем с 
Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње през 
тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити,  
ени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретањ 
оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S 
крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стоти 
животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје пре 
е крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о х 
{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечи 
м је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе.  
о преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — он 
е на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестан 
оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а на 
 по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је т 
 и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и па 
 вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једв 
ивети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да с 
е — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још  
најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема  
по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој 
о која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центау 
мо што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне  
ности.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини  
 једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и поз 
 а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони  
 познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царст 
 величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта 
а мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} 
сто посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мо 
аге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети м 
 свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у жи 
димо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност:  
нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада го 
 сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за мил 
: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет х 
ати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та  
и дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле 
њски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би 
чи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вра 
искао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философск 
 и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претвар 
ређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те  
сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога вели 
тву Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час  
ик својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао,  
твенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали к 
 нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних пал 
 рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови бе 
инула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колос 
нце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које зв 
обојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвен 
graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва кл 
је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва  
ву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, б 
ироди и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па  
 откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па 
Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постој 
 да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда  
 њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он 
нљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава  
ош неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајев 
ога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту н 
оле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{ 
одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачки 
и између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то  
 пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморно 
ви је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову б 
е шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило  
тву нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао в 
овикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио 
а сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати ми 
{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде д 
 репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде 
ефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окру 
е пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само з 
ња,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> < 
у у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни,  
ј круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што к 
 нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што 
 сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је 
ознавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу 
 имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Ум 
нама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и  
с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфск 
ви помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и  
 завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећн 
ински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају п 
 је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} У 
, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу за 
питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{ 
 смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и тр 
ка, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе  
огодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“. 
ха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога 
..{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у простор 
та једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни 
а онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Ама 
удније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна 
фа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, 
м је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управ 
пет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океа 
ду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих,  
ледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна  
шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S}  
ти једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није иш 
ало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, н 
обе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту  
еден план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински са 
ељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих исти 
оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови веко 
, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово од 
е закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва 
бројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се н 
оби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила грани 
вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерни 
ватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту т 
ова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље,  
екрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опк 
изација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди  
н трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образо 
епрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану 
а; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису тво 
о, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око с 
 нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш 
е, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина оста 
рава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њени 
пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене пар 
та мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитск 
иљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо;  
а закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хт 
до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледа 
Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати о 
ате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога 
јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети уг 
еко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра 
..{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а ова 
тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он 
х од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у 
 у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, 
.{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била пов 
стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, ду 
ам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и  
изарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специ 
сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их он 
е, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И  
к се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је оп 
 мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> 
анас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од н 
 Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми с 
и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје глав 
устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пира 
ерује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стот 
 се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим н 
око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени п 
ек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до 
о је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и 
 би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини  
о најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, 
лику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човек 
е нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је 
 па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би  
 Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си о 
е испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам  
ејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак 
ти веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p 
 проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје р 
ата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се  
страним улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна  
еку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузе 
е од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног не 
прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет с 
ну из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам с 
зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају о 
ма небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — В 
 отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво чо 
ислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на  
а у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила,  
е, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким кер 
бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну б 
а заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвиш 
зином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило 
и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, н 
ласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пус 
номске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како ла 
 биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани 
о застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне ве 
p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност 
нула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и  
 дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше п 
ао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без 
ме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чароб 
ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдариц 
ло у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ нис 
p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док 
; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку 
ли сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би б 
луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да 
клет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на зем 
е се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</ 
отпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом прилик 
да.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је  
ледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва са 
акву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chap 
 као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стаја 
тка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестока 
д мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Вена 
у то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим? 
мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној 
 њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, 
ла и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у не 
да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је 
 какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очиј 
а Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и су 
лног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> 
ивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих 
ода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског свет 
нога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно п 
ореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на п 
 црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Бил 
ном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну с 
 вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, 
 равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да је 
И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина.... 
гом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ћ 
tone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непоми 
се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} У 
о пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места пом 
ло, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на на 
 као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у  
нима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разум 
безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимо 
пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва оста 
 потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске чер 
ас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве 
зометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и мага 
 све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и б 
и идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{ 
ородица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег М 
ри угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њим 
RP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из га 
з крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из 
ина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали са 
душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некак 
 — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамид 
асељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој л 
ђ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји 
се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда  
 у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племе 
архија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не приз 
51" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} О 
ла толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у н 
тун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Зе 
ирода излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божје 
ебесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова;  
, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} По 
их притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p 
е дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече 
чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p 
цати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлос 
ијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представ 
онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окрећ 
ледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може и 
инило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се нади 
нула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова пи 
 један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему јо 
и и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати бор 
а ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијем 
зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год  
ја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове пл 
елак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити  
и вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разнолик 
ика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref targ 
р.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га н 
Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред 
е нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је 
бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо! 
ви мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не бр 
ни малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је 
а, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова зем 
амих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду време 
анприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и ошт 
раве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незна 
та ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до  
, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти с 
 блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али 
био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што  
јан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... 
у Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то,  
им златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод  
 се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у ма 
ити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламен 
 му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али 
га неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две н 
 људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме пит 
снована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога да 
нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане 
мље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лаплас 
ли од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а прек 
ма заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, 
нете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и жив 
 само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <p 
 материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет т 
с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком 
повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт 
 покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети до 
шених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат  
лила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква зв 
ремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ћ 
.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу 
ћена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и 
 с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звез 
ђава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="g 
траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прн 
а другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на н 
 и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа 
 у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је та 
а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће,  
обила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="grap 
е опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерн 
им тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џ 
лута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљ 
лација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све  
лим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се пока 
се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од 
атио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама 
га ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрај 
орник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, о 
из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква не 
њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или друг 
идимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађ 
 <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p>  
Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{ 
ћи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.< 
 Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интел 
светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Ar 
оме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура 
д самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да  
а и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око  
 Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је 
/note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SR 
крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи 
аничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним 
у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо 
 створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</ 
 који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућност 
 Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутона 
 ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста,  
ањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окр 
е васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по ј 
НА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим с 
 и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone un 
ма леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујућ 
два видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га п 
на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживопи 
себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#S 
/note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xm 
 то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та п 
и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековим 
оримо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, о 
 своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што 
е, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ов 
ћа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом д 
ростирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а  
овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од  
м звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зе 
По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као о 
 немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхв 
дини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесн 
о, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни т 
 <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанст 
о слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна 
атора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Та 
вих огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулкански 
 и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према ју 
дан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао  
ћала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притиск 
поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком н 
то чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари н 
 Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са стр 
.{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени м 
у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин как 
не небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} 
део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система,  
рних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фа 
пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у 
зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и п 
 некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао с 
 луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се м 
на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животињ 
х, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, шт 
лавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из ко 
вој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни П 
еме с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћ 
се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава  
т коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; ко 
ивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с на 
једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с плем 
 самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало 
круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, п 
одина ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се 
 и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки св 
дан непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних  
у, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људ 
једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни  
ебу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни 
ати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина б 
 ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио 
торову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја  
а ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то ниј 
е видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из  
на година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалит 
мада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније 
А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима 
есног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитац 
о 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатур 
 до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из  
киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарк 
раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на друг 
 најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељен 
 је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а 
ина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њ 
о?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас д 
вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе ти 
их планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја б 
..{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у н 
у воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планет 
се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништ 
ој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим м 
анога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваш 
тао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S}  
це Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевиц 
ље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живо 
324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике  
“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па  
Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и  
били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда  
а свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљ 
 не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толи 
зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима пос 
остане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда 
у је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ с 
 једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то  
еку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица с 
 стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша 
д велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту  
претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све в 
нула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да 
 и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та 
ра излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона. 
еселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас  
 То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се р 
ад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погод 
знемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме  
ху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи жи 
ј планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје пог 
читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како  
е се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опе 
 мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> < 
пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако прео 
десне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и би 
исли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овд 
Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитациј 
а слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прст 
, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити њег 
, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преоб 
 па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онак 
 и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово о 
Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Мес 
N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створ 
ом хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светло 
вих појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно наро 
.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав нер 
едан свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се 
га света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изуме 
{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе д 
едвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судар 
описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да 
тити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се 
днети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација  
љаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зени 
ј!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела  
 по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз  
произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течн 
дина!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило д 
тало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се 
нело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој  
о убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглин 
ебе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прст 
ад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угас 
облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе  
 да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама на 
е у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестал 
и наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <p 
е рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би ње 
фну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p 
; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="1 
 Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система ваше 
дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, к 
њи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на 
 те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S}  
и би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S 
овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ с 
 то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и сил 
е било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе,  
, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које изб 
а, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, д 
 било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било 
три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p> 
 у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, не 
 многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморн 
глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твој 
нула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су  
да помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа  
не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла 
роузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда 
 је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен 
удара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, зв 
апласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није. 
х, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако  
о се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, 
S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што с 
а бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије по 
ње, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима  
вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних пр 
жји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако стра 
 <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ 
.“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ  
 божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечит 
јим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на п 
ога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хид 
 од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим 
 имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог  
верци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Г 
hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу 
ре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се  
коначној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шт 
{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове 
отивној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто 
 свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи 
ватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, 
о једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљ 
а ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друг 
 под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S}  
и, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле  
и од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој план 
 ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским п 
е томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то 
 упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p 
је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је циг 
 се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележ 
ељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и 
реши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и 
 род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа  
кчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад 
сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиун 
ако је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона п 
била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из 
лужити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће... 
ом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна тр 
 било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био наср 
о празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између 
есет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна 
ко, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармонич 
ао с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини в 
Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њих 
едан трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио зд 
18" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то у 
и.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи 
единог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Пр 
, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и о 
иромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и креве 
 су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им 
м старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се стар 
л старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој 
осине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих 
не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомич 
ла, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овог 
И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нем 
о средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегле 
врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из 
тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити 
га гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ.. 
ет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа 
} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми  
аиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олта 
ко величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и  
 <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у  
ности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече 
e> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ пов 
Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као  
 unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше  
едно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја 
неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је 
демо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад 
умње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних ц 
град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав испол 
...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађос 
о - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Бо 
губљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би чов 
 једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од они 
о изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да ви 
 мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S}  
амо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа  
мора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице 
нције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapte 
.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не 
мије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, 
се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени жив 
и се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне  
божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава с 
паде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и  
је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај  
а Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p>  
овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над 
зима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, п 
јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као  
авао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S 
 што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога ме 
S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен  
ћ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један д 
ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземн 
тено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини,  
е величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је и 
и узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже 
i>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, н 
милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што с 
е-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови 
оже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с  
„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још  
ја дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све  
вина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавит 
 кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с 
ла површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином  
нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда ма 
ио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдар 
о доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто невери 
иза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </di 
S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена гр 
сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-свет 
о је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се проб 
p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се  
ласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све 
lestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава св 
оба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у вид 
исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S}  
 сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечит 
мена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; је 
 живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit= 
 <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их н 
о јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што с 
баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај 
 ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и 
на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда 
ста покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подиг 
о, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно 
ш нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио с 
до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p> 
, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <mil 
сли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме од 
елазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратер 
 повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на 
 је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</ 
а небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дањ 
куд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони ју 
из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И т 
 отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам б 
ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, 
ословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нис 
рне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља бех 
вила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неми 
ног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, ј 
з овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из ово 
се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; д 
огох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њ 
војице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси зв 
ну твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно ј 
Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања 
престано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи 
ојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расх 
 њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије 
ати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не 
е у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под јез 
везда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама ши 
 смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, 
то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми  
 подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се  
?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и 
е хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездам 
 дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, весел 
а колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у  
ао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, 
 није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесно 
е!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је  
ј зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и  
што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi 
а својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се п 
п воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју си 
ио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила 
">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огром 
и се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n=" 
алинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или 
не топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових  
меници, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, отк 
<p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благо 
 ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!... 
, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, оч 
е, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван св 
ара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ј 
о онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разграна 
.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се од 
овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене 
ба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну не 
n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурн 
естајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простор 
су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као ка 
 дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна годи 
е, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова,  
е да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насип 
о је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни  
заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далек 
оме прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а 
онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на 
а на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црн 
 белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима год 
астопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто п 
двед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве  
а је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве о 
животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је 
док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне  
иљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и 
 огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и  
а дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109 
, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, ко 
А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај 
 Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, 
е глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и т 
не вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у кри 
сти,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да 
 први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животи 
крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа 
ав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све  
ди, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав в 
превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади 
 с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ва 
рачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати њ 
ова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном тре 
гличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситни 
 а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог да 
 владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ ш 
ет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам! 
чети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло  
 првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североисток 
узи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — там 
о по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Има 
х седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец 
ли <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n 
ш пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда  
S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сја 
, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав 
изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по с 
И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону вис 
ко ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговор 
це прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живел 
ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочи 
о лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target 
роз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над гла 
изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p 
оје су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у ро 
их пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опе 
 своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галериј 
то ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, п 
тати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао 
 као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине а 
 разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива же 
42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите  
алине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гу 
они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су  
 су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странк 
он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру,  
 Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S 
спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога 
да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, о 
ије боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његов 
; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет би 
планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају  
црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика 
т сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19 
S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као рас 
на накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву 
то јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је д 
јајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супар 
 смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да с 
ме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видит 
 г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној проби 
, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртв 
том мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешт 
е оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарал 
 другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месе 
овече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, пит 
> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам  
урно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али н 
о млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре 
ј близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и н 
је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII. 
.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стад 
> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони св 
ef target="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су пој 
трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref targ 
нагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и д 
асред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха с 
/> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је  
у Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, он 
равио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? 
еше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећуј 
и јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се,  
испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже м 
 се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се мог 
смо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном да 
ову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зим 
ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама 
 Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече  
ад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било море 
у сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хи 
најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али ш 
на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се 
 живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на 
у лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио  
ле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хте 
ек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста 
 се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити чо 
Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, 
етињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла ј 
 се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину н 
да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има јед 
ме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајуш 
d="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у ко 
 она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек  
Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Стр 
и, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком. 
оз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И та 
о зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, ш 
е Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда. 
који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних ство 
могоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоц 
оде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у би 
тан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од л 
идели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, т 
о друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца 
а Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он  
а свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су о 
ити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемир 
 /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, к 
вота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id= 
вани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако 
.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула 
нберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу па 
?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрег 
ављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си  
ла на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сиј 
нога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него  
ор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо н 
е ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана свет 
с устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на неб 
точном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога ист 
зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно- 
нства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста вел 
„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунц 
Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жив 
оба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га 
ганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутн 
а „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти 
 шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиром 
њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — ст 
пређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, 
раховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба с 
ину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестан 
, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а а 
S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службе 
ње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим ук 
спуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жм 
 га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем 
ловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опус 
закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p 
 за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини,  
итер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми  
ом отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворов 
вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа- 
у, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <mi 
."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих хр 
 <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у к 
о, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у кој 
ја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — как 
м баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, п 
знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим н 
оју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти,  
 и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне 
азболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њ 
нога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећ 
.</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртви 
 ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математич 
ону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами мо 
 ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се м 
 то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{ 
зе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа њег 
здом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="# 
сање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за  
а све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, зам 
 сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" / 
 тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као д 
 глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно 
отово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континен 
пет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величин 
зовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукр 
знобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — п 
нска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на 
анас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а и 
је; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем  
а га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којо 
ица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте 
 вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде 
шталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварени 
i>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни  
их у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их пр 
 сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском,  
они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину бе 
онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке том 
сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње ј 
ио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи 
опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне 
рете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код св 
роз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не ст 
итави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохв 
олевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" / 
 исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са с 
и, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то д 
p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог,  
у; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајм 
агору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S 
вник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, ј 
духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од 
 испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p 
као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрач 
на мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{ 
о, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што ј 
твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој плане 
ј костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине к 
 каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвр 
релива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге;  
ету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — мож 
гој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуч 
поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{ 
та се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овом 
ије и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, св 
<pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, дост 
 тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref t 
ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног м 
па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче 
сном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што 
; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрам 
чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их оп 
 је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. 
 Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Ко 
агонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег  
ом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови 
ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад по 
ст и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаро 
у читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио нек 
чувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне 
се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острв 
г атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна свет 
вају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно шт 
 материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" />  
го баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библи 
е што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и  
звића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.. 
 додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску доли 
м, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса 
свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; 
рију; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p 
што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је 
е познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре све 
ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је 
р, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note 
 учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома туг 
о су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим др 
 догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово  
стала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој пла 
 даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; 
е важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бескона 
 после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, пос 
сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш 
p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће 
рије што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, приви 
т, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се д 
нченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је 
читом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То ј 
ије главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S}  
но што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли 
е очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана 
 и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може дог 
ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сап 
 томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само з 
имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли  
огама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, 
 на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно п 
илних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створите 
на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљ 
Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образов 
је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су о 
 Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ с 
а ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве 
ца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си,  
 тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p 
е и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, з 
а свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблаго 
ствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посут 
ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског ог 
дан грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи,  
..“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> 
али скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја 
} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се 
амо у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу на 
_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула стра 
 оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја в 
e> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N 
ћ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се  
ову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Ора 
служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степ 
ари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је 
раво.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је б 
е „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе  
леменима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу  
дни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; к 
о овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а 
 од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правог 
е и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с вла 
претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде. 
 сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала ош 
 нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id=" 
лите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које ј 
риносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му  
чунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit=" 
“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа  
{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије 
ј планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механик 
ов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим ус 
 не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама.. 
ру, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </ 
 да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94 
огови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" />  
јали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да друго 
дгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун срећ 
 да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец.. 
ко сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај 
ецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчев 
о преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перз 
царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Нег 
бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе 
а интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика 
 простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону те 
ј ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два— 
и капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упи 
чем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни  
да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да 
лик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне  
ездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је бли 
} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио кураж 
ог библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао прим 
н чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао с 
а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас  
ба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, 
ога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што 
уденом мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађеви 
> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути умет 
 лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стр 
 били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунови 
жов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће 
но од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један о 
х оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете  
ховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао раскло 
ине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Мног 
ликих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилиз 
јали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S 
звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прил 
наоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово про 
рњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго 
..{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро 
знати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови в 
а пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и  
слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојев 
,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни др 
 једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу 
правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљава 
о старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно 
ко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којим 
 Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S 
 те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се јед 
 лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доб 
гледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ п 
и и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине кор 
 са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики П 
 су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а з 
 су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим са 
ирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од 
ад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ 
имо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и 
алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима п 
ког <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после,  
ђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им о 
 да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, дол 
: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се ка 
и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се н 
е покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј  
погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на м 
а и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и п 
вим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане 
о: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мо 
 један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, на 
S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне ду 
нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој зб 
 пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ови 
д први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је г 
 смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовног 
 пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у 
Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша  
 <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима  
уди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава! 
 да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна 
метнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописн 
ај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једн 
овечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне с 
и, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме ап 
 маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још тр 
 бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о 
се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним дел 
љада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше су 
нство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних  
шњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?. 
уди остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојит 
ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зрац 
И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а г 
 магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опа 
то их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Са 
 на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> д 
адесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1, 
бражавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум па 
ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лу 
и ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и гу 
 један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома ра 
а; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безб 
на километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који с 
душку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се ни 
азлични, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елег 
ц.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцав 
ом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи 
</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10" 
либили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бог 
 рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја 
а.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као  
громна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва оста 
ђ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у саз 
 биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему,  
ељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше с 
.. види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нис 
 ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и д 
ведачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за  
еснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене п 
њавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за једа 
е својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и м 
то узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса 
к</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви ст 
икако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>,  
лазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкул 
но, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебел 
е оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне  
маљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлеп 
ес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен —  
ане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања п 
тлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, 
први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су 
 Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао н 
xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">П 
иј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу. 
Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст 
амим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако и 
ту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног х 
ду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S}  
ао центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад  
и, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појм 
ве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјај 
а бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја троп 
лим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а 
!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш М 
безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се мог 
та што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом 
вездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском 
и и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су н 
и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо  
ему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златн 
рује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџи 
еснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризон 
што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звезд 
23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни ек 
уполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога 
са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо 
отово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величи 
и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор 
енит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама  
е и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризона 
 са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ  
о биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона 
 <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле  
алазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</h 
у својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељад 
рагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, 
ка погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада 
ту, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше С 
/p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него в 
i>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим 
id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да 
едно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да  
milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну пан 
и лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ 
оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо види 
{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — д 
м далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу шт 
о су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инкви 
оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Зе 
авана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите  
оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпа 
Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им р 
и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролаз 
сеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана,  
му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црве 
ера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана 
8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце  
дине, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадурам 
еднога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али н 
 за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величин 
 усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса 
ша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прођ 
, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би требало д 
зином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — 
воје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце 
њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадг 
едва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до З 
 свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут —  
тацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и  
</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни  
ена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко дол 
цу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у кој 
оју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васе 
ог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је  
прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда 
ристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило  
це око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви  
ред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као д 
от којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој неб 
уће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми 
 прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} 
 онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније 
ад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаља 
 некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амад 
 беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где 
 лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, 
, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прили 
је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.. 
о је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73 
 предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месече 
о, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенче 
 ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најм 
имо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балк 
вездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, пр 
ењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена раз 
p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности.. 
ирода дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Бож 
де.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p>  
 кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је  
 бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја  
Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку ш 
сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа 
у га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ ста 
ицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове 
ављале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Ч 
Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је са 
је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амад 
с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi> 
 Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, не 
и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме. 
дан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а 
а и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога ш 
дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов  
чима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како ј 
ад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то  
обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на  
020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази  
анаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> 
 Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу  
hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <h 
а ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро ве 
ати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислила 
ј....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> 
је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С 
дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Шк 
створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а ч 
ај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих  
 си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> ка 
, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Кас 
а о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању  
, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да  
како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту  
ромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности ва 
м.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово ве 
о, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрас 
ш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по сушт 
а мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} С 
вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непр 
</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењал 
 зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с де 
чној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али  
 неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су 
овитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије не 
 читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он с 
...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег 
г примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, 
е.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, зна 
ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно каж 
удиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан;  
p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору п 
ду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не каже 
вани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то ј 
па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S 
осле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, 
рсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спус 
еца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-цр 
у и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не  
места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, вазд 
ин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градов 
зу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једв 
ми...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с ње 
о.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој т 
беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео ов 
ну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то 
 што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере она 
рзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је 
бу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе з 
 облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p> 
зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива  
них малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, сма 
овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што  
ној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна 
спода бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао в 
е тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим у 
у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на  
ањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" / 
недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а кој 
барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе 
ој мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом то 
.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се за 
о и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је пра 
20_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су 
нда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су 
душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја 
али су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут 
ој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје им 
 али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да 
диозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одј 
 бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Он 
и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново увед 
ик од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде 
 садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и  
и једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још  
атерија од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су и 
тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове ве 
 и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у сво 
почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb  
ољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стан 
о говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет р 
оростасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Зе 
ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична  
То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се  
 су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојст 
ечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и бол 
атије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом веч 
ни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога те 
ни, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за ве 
стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пони 
равио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је  
у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао 
 нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један 
ет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, са 
, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испу 
воре?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље  
 после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестар 
усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хл 
и део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да  
као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да 
е огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, н 
а и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Круп 
И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као  
ефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца  
 /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пр 
 кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пра 
Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од коло 
енуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са 
пу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огром 
ре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често ра 
ну, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему том 
ази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа;  
ма...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време вид 
јио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме мес 
еће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуц 
 електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> док 
продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једн 
 од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију 
 је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни  
може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поно 
ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор д 
стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко ви 
 ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој харм 
дна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у не 
са усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десет 
} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*"  
звиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе  
онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми 
ћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се 
исцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milest 
и вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег ти 
 престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој 
<p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која ј 
етности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара  
не и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колон 
е раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој  
још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамн 
омске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атом 
једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовом 
та краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе  
И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз при 
Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, ж 
ромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га своји 
га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине 
га мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на  
срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га свом 
{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапу 
 смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто  
 чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја 
ад нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја до 
 дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то из 
Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах си 
разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војско 
аљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone uni 
!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте н 
ли!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, кољ 
обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n=" 
 просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, к 
илица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој им 
ар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини 
ете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти 
ема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи н 
један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео она 
ина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као д 
 учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мим 
ога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачк 
а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој 
оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на  
лиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — 
стоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на свак 
ом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а  
!...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радиониц 
линског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узн 
је, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци 
епрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само ка 
рика, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архи 
} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само 
огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година! 
 стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад  
е из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру пога 
 те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено 
вежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а 
>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џинов 
на носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на н 
огао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ћ 
а још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својо 
колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти р 
редио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиун 
 он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо 
га <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су так 
ја звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Ерида 
о лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичас 
бо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>А 
е звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} 
Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег М 
налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце  
на па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Зем 
два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, кол 
иту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два з 
јном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано 
ла, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде пр 
{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његов 
 далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мр 
их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма 
 умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи с 
а вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Ис 
ских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жесток 
јка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна ди 
Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале:  
="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била 
 није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тиг 
њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој к 
вало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди  
адри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математ 
их система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, 
 цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још 
га неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекар 
чник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне магл 
то је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова с 
ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две зв 
у оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са сви 
 Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни 
ни никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две мил 
.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је ве 
 као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врл 
ам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане пород 
рства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста сличн 
да настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, тр 
е маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Мед 
6" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између т 
 и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} 
 милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много ве 
ог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да  
хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунц 
е до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло ок 
, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n=" 
уду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и 
ма миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних < 
азовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оц 
проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изум 
ме глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас  
 је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушно 
у светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенин 
овано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-п 
цини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других ч 
сталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?... 
ва Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p> 
 хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, 
 И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само 
ина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звездани 
ре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију су 
nit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама н 
дураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се 
енину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quo 
ројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде  
нословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни п 
едном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Д 
у два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва 
опови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се спра 
 сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је в 
сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике ва 
дини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца:  
 <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је 
, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је  
, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> п 
је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунц 
{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ  
ј, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} 
у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планет 
ј читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање  
 Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифон 
азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте н 
еку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им с 
ини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се 
руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је 
а, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога гре 
 жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„ 
ним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало п 
ао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја с 
почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држал 
лина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С 
ку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче  
се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту ис 
а песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и наро 
 вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми  
ђ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и п 
колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и зат 
дети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму 
листаве...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна и 
ивене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, 
Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S}  
ним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они  
ичине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође п 
, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика п 
И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, 
била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено  
аја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти 
ква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала  
љени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала систем 
ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од при 
а земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одс 
келе дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ до 
 <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу 
лико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у прост 
 Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одго 
 Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно  
ово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и пр 
елива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај 
ј млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових ! 
е.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се о 
.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док 
С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у само 
да, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија н 
ле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећ 
> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под наши 
го и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колу 
ајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик  
 тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да  
 од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух 
една необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто 
 сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајниј 
 града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p>  
е Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звез 
Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што ве 
Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пег 
илиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су  
о сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције не 
рзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом 
о, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом  
 ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milest 
 и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S 
га сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дје 
f target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није мо 
ојасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два ма 
лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milesto 
мо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</ 
 западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <mi 
свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треб 
оризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабу 
 другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Види 
заровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сун 
и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Л 
откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{ 
еимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових 
, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет ка 
 што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим  
ши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат 
i>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Ли 
S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај про 
 негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на зл 
 n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб го 
а, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијар 
ше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP 
у на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше он 
живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест мили 
није....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан 
 Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p 
ивени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да 
ера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу  
ормула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палат 
велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, 
та и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метар 
мена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, м 
т целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију  
трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа п 
прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и 
кује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на шт 
 лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb 
рађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога? 
ине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у пр 
з воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову  
вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али н 
 и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина 
рства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најбл 
све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и 
ранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богат 
Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се пери 
обитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} С 
има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у цел 
 небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу изме 
епрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени 
ну на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречни 
пезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <p 
величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Ст 
Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве в 
у, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиста 
сецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{ 
мо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Анта 
и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, 
дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља  
ј што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{ 
ена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, д 
о дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Коп 
же руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!.. 
и ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од о 
стани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдари 
што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најд 
о у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље 
рама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка  
бражаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему,  
а, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавај 
та им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле 
ања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, зл 
реди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима,  
у нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике зна 
старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — М 
 вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времен 
размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну х 
ревина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То бе 
иоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у вас 
ао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешт 
рљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан 
ве оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са сви 
 n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу  
 наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интели 
у огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некакв 
нажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега,  
човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него шт 
 хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се прели 
ога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два 
своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да с 
 те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како  
а ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и с 
p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Так 
латно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како  
поје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крст 
да.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији по 
он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} 
{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у обли 
ављене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје п 
 где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} 
ес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој  
буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства  
ђа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S}  
хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора 
{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, њ 
аље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао ка 
а електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>. 
уних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="19 
а овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, 
и сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!. 
тири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових учен 
ке на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња к 
м ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани ката 
о су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја  
ео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјал 
ризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну  
зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам н 
зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго н 
источном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба 
верозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда  
> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><r 
еба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи  
етлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и  
 у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио  
ај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла 
о глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене бол 
о ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васеље 
сну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка це 
ју, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад 
о инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да  
м, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смара 
 сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од  
 /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном цар 
ревучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црн 
 пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, 
н небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити,  
ичанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</ 
а као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језе 
 човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није 
нуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они л 
на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцв 
се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцрт 
<note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлете 
чким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма. 
ба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком  
S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт  
ња!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од ра 
 другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да  
{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} 
 вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко  
 с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено ме 
ао што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне ве 
та, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много мла 
е, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те про 
 оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде  
е једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета.. 
мо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по бр 
а и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још 
нтаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан 
ено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност т 
 лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово 
чења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота  
} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо... 
а и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он ј 
ипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није  
м до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 
чина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количи 
p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и  
м се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми 
х муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и  
ње и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да с 
астаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утв 
ове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци,  
о, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за дру 
ечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гра 
за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни —  
овека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним 
, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасу 
ну, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричн 
ворити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису н 
лика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног  
 три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је и 
 се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па о 
о њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не  
едњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће избо 
е он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представи 
 је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о то 
те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове с 
егове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос најве 
лили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страс 
ма светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од  
досија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров;  
имао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са с 
е окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, 
 облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фаса 
ји ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није в 
своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за некол 
а, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и  
 упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружн 
 први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic"  
омости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша н 
ајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по ко 
И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{ 
 <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, ве 
зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности,  
тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних план 
идим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на ва 
је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" / 
али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш он 
 ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостас 
 једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшен 
слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} 
дједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његов 
аосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову пл 
 сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема т 
м Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што с 
не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“ 
ну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви  
иниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с 
и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и  
дарити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светов 
ар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације,  
младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и 
у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; а 
ла били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранит 
рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, 
са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гран 
вих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугини 
и су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чу 
ера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне ото 
елива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвен 
 као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је  
еног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ 
ћи од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S}  
и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков 
 војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} С 
ном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обли 
само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам живот 
ише пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувај 
 и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зац 
не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући ј 
у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тми 
оље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихов 
 њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и кака 
обио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S 
ођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још вр 
 га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити,  
од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти 
 лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јес 
 соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као о 
 Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо 
јем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш пра 
ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овд 
 <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која  
ка врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних н 
из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се  
ма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини 
 по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</ 
, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу 
 Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је с 
једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космого 
 које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби до 
сног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p> 
ма небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си 
 широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дв 
јој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и 
 ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Ар 
, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизаро 
>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавд 
лим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно 
а!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу 
мини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одист 
ух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на ус 
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог хра 
љесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до хр 
ијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> 
и...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнији 
p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја с 
везда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам с 
је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{ 
/p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може 
</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало 
тог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} 
блиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беш 
ету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њи 
о...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мр 
вина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би  
ме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматр 
/head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Fla 
друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у 
од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи  
гледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и ј 
е им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун  
аручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — 
вом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним 
мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и дав 
трономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету  
тмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави за 
о сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марино 
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну зв 
у.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети н 
ов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опус 
 А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут ов 
то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то  
 два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином спом 
вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном ку 
тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51"  
 иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу. 
 ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али п 
 </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије ки 
, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је  
ођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте велич 
ао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је 
шу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уж 
она ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било п 
ic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то им 
будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p> 
ГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> 
смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу 
ру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема н 
сних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div type="c 
сних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме св 
ске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни 
, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да 
не га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</ 
ега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један 
одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, о 
 сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров о 
просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен  
о напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ 
 чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али 
јма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини 
аква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним  
исли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, 
а је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А с 
сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и н 
је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом ра 
из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају  
достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то в 
>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и жив 
ва, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <mil 
ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је 
е некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али пр 
о смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>С 
ично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна  
 узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ет 
иријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ 
ма ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кад 
јава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено,  
оза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с ба 
покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај м 
х каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свеж 
брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док с 
ло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95  
кво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи та 
дакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било  
 полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ реч 
Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају 
и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити 
ранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не  
е пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова ј 
 престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напо 
 мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац нап 
чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обо 
е личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољав 
бију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљ 
већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је 
гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у  
Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S}  
ових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, тре 
менику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, изв 
тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако зна 
 противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања т 
пет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још 
е њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“< 
ешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше не 
а језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, нали 
е вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што 
ица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по нек 
о порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фа 
блака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најма 
шло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са сви 
ве су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне мили 
маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што бу 
елости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанст 
тању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а са 
га мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к н 
 град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми 
дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а  
лерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародрев 
 заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о по 
а за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после јо 
да од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша  
дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је оба 
огледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две ме 
у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Та 
Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8"  
мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду 
 се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бес 
но где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета б 
у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће сп 
овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу ве 
астог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух. 
здуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови 
 планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада с 
 свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} 
 рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљ 
крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле 
им јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за 
првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете ниј 
ху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око вр 
икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихови 
прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Пракси 
 здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се от 
обанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку н 
а и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих на 
 да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна зве 
истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беш 
егледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкаст 
 овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме об 
мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, 
ни незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама,  
 што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако 
 о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под  
отеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с 
на.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идем 
; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни 
ера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине 
{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда  
тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само  
....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним  
је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат 
ога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, он 
омачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља о 
b n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене наук 
био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спал 
уктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету ра 
жавне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија,  
и фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и 
, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје бого 
астве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера 
иља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанст 
ин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожен 
не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној 
и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Све 
утао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пе 
ко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али  
јвећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете црк 
онашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 1 
у крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузори 
, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи,  
тивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на вр 
 Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку 
ови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно 
 инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који беза 
е отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како  
 покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите  
рског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири  
о је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима 
вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше јед 
има сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом леп 
та и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Пог 
ог мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, ка 
о удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онак 
а, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно уп 
м рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до 
о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, не 
 сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То упр 
 <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од ви 
ви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, 
и предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњен 
улптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; ц 
пласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нек 
омеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећ 
t="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми  
 пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори  
 и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше 
елепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представ 
вори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> 
ројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало н 
а, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац  
о, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" 
на, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, 
 <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после 
нкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело нек 
> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију уп 
а да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај 
Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а 
ања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже 
аблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене 
 све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекам 
ака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала  
аскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге пала 
Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фас 
е што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И ј 
 примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли 
по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о 
нија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарниц 
 је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних шт 
ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, ш 
ешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио свој 
вршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховит 
требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову мог 
 времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало ј 
планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињ 
расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана уси 
 тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, 
а“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице он 
 То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подиз 
а.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, ал 
вих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове о 
на килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну д 
ли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва  
рско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрц 
 је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ва 
адураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електр 
могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој м 
ни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на 
о над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте  
д одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да  
ка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој ку 
ко, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је 
гумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамо 
што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар  
окторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се п 
од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће 
високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црве 
 боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{ 
ор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а 
преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће  
ише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и  
Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једно 
бразовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом матер 
љи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином ср 
а главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као какв 
у својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно  
ини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphic" / 
погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га по 
тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене ра 
 је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити! 
8 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена 
/> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет 
х великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 
о после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматр 
сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше зем 
прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се вид 
и.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкул 
то сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње  
скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса 
 с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; који 
не,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један к 
љине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове план 
едствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада 
.{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су средства мрав 
те — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone 
 а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а  
вина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранит 
и, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити  
и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} Т 
дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога С 
 ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер ј 
их усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душ 
О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и б 
е у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој с 
ли ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, пов 
ло дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог  
уша његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког пок 
д не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињ 
јој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphic" /><!-- cap 
к опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало пре 
зар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова  
мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а  
 његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ,  
тио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских кот 
е, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: 
 врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису бил 
рнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једн 
и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</ 
} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од  
леменитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости з 
мљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, ко 
 престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео 
енитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да  
веда.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Ми 
е.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на  
ого и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и  
о се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на 
аној обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворн 
Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа  
у, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мис 
ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се 
небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дам 
жало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, 
оћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познаје 
е око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, доди 
м.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силн 
х грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног чов 
 се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а кол 
је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето 
вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и  
чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуш 
 и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Су 
 у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} 
вити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од  
S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с  
у разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли бу 
лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини  
тоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{ 
озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом 
м.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кро 
ште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научн 
у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо примет 
па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id=" 
да и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звез 
о такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагрис 
се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви би 
оже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Он 
а овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{ 
авијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне К 
 ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео  
них, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних 
..</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, 
ра изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново проро 
, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт з 
ај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> 
 њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако 
} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; ал 
а што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој раст 
тара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звезд 
рнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у не 
небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и 
 шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он 
ни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога  
о су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право  
 дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доб 
анима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене  
математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази  
аша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су средства мравија према в 
У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и  
.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нароч 
рсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелиге 
ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а о 
, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању.... 
а се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред  
омског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чека 
ину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они мо 
ло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умн 
х данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без 
и; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, би 
ознавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројн 
уке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај г 
енији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви пр 
к окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам мо 
о је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света 
в рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електр 
и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То ј 
нцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њи 
ла, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла ј 
у каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а 
тирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови 
иле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био пакле 
иле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могл 
о течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље 
 хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга,  
е, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она 
у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, шт 
 у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му 
јајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро  
тињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које 
м дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океан 
 ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је г 
 севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елеме 
ати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавр 
ни, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и с 
утника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан  
!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша 
а свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он 
 и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завири 
стор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него 
ници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку п 
S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осу 
то-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно сл 
о-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав в 
ебесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурп 
 у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочиња 
чаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша 
stone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град ш 
ито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ  
 старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам п 
утио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју с 
, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим н 
мо лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривен 
клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није н 
асти Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који  
обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од фи 
е деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом т 
доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је  
 дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S 
, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, н 
дама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала ј 
звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гл 
а живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили раз 
трономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крв 
по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породи 
S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет х 
Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геоло 
ске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних нау 
и трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према  
пљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и 
згледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налаз 
 Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из св 
номске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбон 
изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне с 
и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње 
рада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али 
у младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изре 
у младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има сво 
 пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па он 
 младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се  
површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи  
ти, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад глед 
ва ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од п 
 онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све 
те да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Б 
генцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавал 
о сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми  
 један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља 
то је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, 
 букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо 
 робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а де 
низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле ка 
е умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге 
човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у отк 
 као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било  
год на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и б 
 пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела пов 
ити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њи 
и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који о 
ко се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту 
 мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, т 
је тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та 
 свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савр 
чне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним за 
то их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{ 
тоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељ 
је се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот 
у и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из 
n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безб 
злични, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — 
групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде обли 
м законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различн 
етлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" />  
О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило < 
 у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <mile 
да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што н 
 атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се 
кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има теж 
да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају 
ане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветља 
 и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру  
езда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше  
о божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и ато 
и вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда  
.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике ум 
о колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и  
стати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини 
његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочит 
НЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело  
гледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у тр 
и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лет 
, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји 
а да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафа 
Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су 
{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било у 
ред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једн 
су ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комп 
аше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега 
 да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, сме 
данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данаш 
ад овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Глед 
твене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног 
да, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена 
и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило  
о у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана —  
мин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да т 
сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља 
унце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима с 
ету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, свет 
 ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње,  
о око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дан 
их створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, 
020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и  
и избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени т 
шенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај с 
ађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи. 
 осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се 
већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити,  
итавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим м 
ти, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p> 
а у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне зве 
о јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршуј 
/><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу чов 
рода створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два 
и за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али то 
ко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, 
<p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадура 
 мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref targe 
ну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој прости 
} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се ви 
 лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....< 
ли у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — ч 
то се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, 
ему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го 
д разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај момена 
вој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како  
ух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени 
 једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству —  
од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима обл 
на цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; 
е, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништен 
че живот за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ов 
виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S 
S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића 
нчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад б 
ута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити 
{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патил 
је главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по обр 
ота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој об 
 Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стоји 
или и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверов 
и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна  
и ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим ваш 
i>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљ 
 царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики мат 
од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижн 
 се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте о 
је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с  
 нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађ 
 а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...< 
сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме с 
дножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и про 
има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; 
то и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> < 
вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не  
им...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А з 
 тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у 
дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у к 
 n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо им 
тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је је 
„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо  
на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, ка 
 да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива 
исли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред  
идер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли З 
, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је т 
о се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико  
љим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима 
лио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто 
 и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишч 
 погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и б 
> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми к 
>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче  
аде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докт 
ке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива пр 
и ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаж 
не, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта  
дине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} У 
...</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на 
} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора 
" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим б 
 од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам от 
у серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај  
погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И о 
трогости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомил 
ву њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурил 
ти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо 
“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве чети 
а, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за д 
на играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона,  
анствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она  
 на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидн 
; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N 
оју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мор 
оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оста 
идови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све  
 као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану в 
ва, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чу 
су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На с 
са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле 
и стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док на 
 просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, саг 
има, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се  
му, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени б 
нага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима  
 седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита 
четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је 
на даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељ 
требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи 
размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да  
о, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи 
што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.< 
њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надч 
плекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звездани 
 павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет це 
ке династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На мног 
зведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитол 
ијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одис 
мова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео  
<pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тре 
ле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , об 
ањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лаборатор 
 фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу  
бразовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и и 
ве божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово ч 
 вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потиск 
њих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним,  
да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у расто 
сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна год 
 их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, пола 
живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али оп 
ећа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 
бало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете  
нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне пла 
 пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, 
о, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, 
равцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ веко 
брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, н 
х има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда 
 око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији тел 
 његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад на 
ост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Ава 
то, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били уве 
стале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Зем 
 своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па 
кивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-лист 
везде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стар 
чно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљк 
 На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, гот 
тог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с дру 
и смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног бал 
>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два  
аробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали  
 просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетн 
пласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова 
е мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских ф 
 а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранај 
вој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треп 
ј вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S 
.{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном бр 
N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанс 
астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуг 
бројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова пор 
букао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p>  
 казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весниц 
вао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како ид 
одијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непој 
 да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и не 
од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и 
е почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према о 
ела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Г 
небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за  
звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом 
се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред нају 
 отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неима 
рхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} С 
то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниј 
нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова ог 
 на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и  
олетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце пр 
ланети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како  
да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно ј 
 а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..< 
 тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести 
вечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!... 
 час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb  
д, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то жур 
их планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 8 
уна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни прос 
862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је п 
ого млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система  
з ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа п 
а, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у у 
т; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила  
ст стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних с 
ст стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је в 
ру, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а  
нца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунц 
 Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с 
е у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијар 
о напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је о 
 сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни  
упитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој асте 
 било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њо 
 глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 ми 
лости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим  
авео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе  
0.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и 
кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод нул 
ма принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских де 
аме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да 
а благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....< 
ца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што п 
ћи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик оног 
С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше и 
“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и 
тио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у не 
угли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христо 
е, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у  
двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и да 
ијску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим 
 дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог проти 
но-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце 
ик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај друг 
е.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибре 
рали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто 
је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од 
о питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S 
ајвише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S}  
ја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, ч 
 клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући н 
га овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у ко 
, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче пла 
гиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља н 
ако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су ка 
рнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало п 
крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се в 
лата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као  
сељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небес 
 а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љуб 
.{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с о 
ној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе П 
ем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“  
, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, 
једне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој З 
 порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{ 
љустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена па 
у допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв 
 сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво цр 
у.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара з 
/p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по јед 
ка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равно 
>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звез 
hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично бл 
и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове висо 
вих <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сун 
е по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше 
отово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цел 
ној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну пла 
/> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отворени 
p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском 
еске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Север 
 на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо 
м, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, 
, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам  
 са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Зем 
ови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Нек 
 крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n 
 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски д 
ратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Ок 
ће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро свој 
/p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана  
је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи ти 
ших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни име 
е узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не 
: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" />  
ожанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и 
рише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста нек 
олоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну  
е на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој,  
ебесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брз 
Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео  
1" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресц 
на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елеме 
— Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi 
, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватр 
ђу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико с 
то га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито 
ца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише 
е су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан ду 
, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што 
пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о 
на које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топло 
ки верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињск 
е:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сун 
енога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два  
рена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећн 
ове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из ње 
иљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и  
рачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени бу 
ула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она  
начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у 
стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а с 
вало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посу 
ни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесн 
или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба 
ев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; о 
и и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса у 
на доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је прен 
јим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој  
<p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био  
Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елемен 
е из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И  
 претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, дале 
 би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда  
{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватром 
а!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сун 
 тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опр 
сто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" /> <div type 
ини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт у 
ромова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, дост 
ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним прим 
ашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртн 
поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим 
на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво 
тне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у јед 
а простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, д 
ре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то опред 
ја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим  
ок Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а о 
сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним б 
вокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму  
ухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапи 
ухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости г 
ана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi 
ром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном 
 из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>,  
анственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S 
игентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче 
, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с о 
 смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне пала 
ољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред ца 
а.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних и 
, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које  
а звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твој 
 да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до 
ило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне  
подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје на 
ир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Г 
огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане  
лачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусн 
морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било кол 
ну.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP190 
отребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све ж 
ом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{ 
некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра,  
двојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални порт 
приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима 
чаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била 
ао злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, к 
величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> 
ва и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеле 
егле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да 
а стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право 
нствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима 
г постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, јед 
латно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле  
акле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе сво 
а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p>  
унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак д 
од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички  
note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> < 
и и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, ст 
ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе  
 како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — з 
ира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубо 
вима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и  
ису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица 
гово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!.... 
нети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше 
ране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља 
елике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> пре 
ба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произ 
 за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, јед 
 мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни  
се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесн 
ај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, кол 
{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосал 
ахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они в 
оринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi> 
 одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p 
а је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме  
ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више  
а би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште  
може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика 
е овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху н 
мље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде 
арости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије се 
га велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем какв 
 облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многоброј 
 своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живот 
диш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала  
 звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је  
 не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка,  
!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образова 
животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи 
ећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховит 
 Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његов 
и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шум 
божавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његово 
.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио ку 
...{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а св 
.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на 
тово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја  
тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змију 
ака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи ж 
ко би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи о 
 ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да за 
рског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао п 
 величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна зв 
их, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака 
раних и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лон 
ише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већ 
фрика, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна ост 
су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових 
 некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покрива 
а милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави па 
на, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, мах 
24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у пре 
благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, 
д наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом  
 <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба 
а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностим 
едан чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указа 
 брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда  
ша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као какв 
ена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо 
ало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет 
о верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и та 
*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне на 
да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињск 
 мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу,  
ни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што с 
а Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> 
тали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од на 
ца необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског крис 
летела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго  
ре, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне с 
Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, пала 
цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S 
ескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погле 
уми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачун 
 уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђа 
вари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног да 
ео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређа 
е ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била б 
ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањари 
к: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-дан 
 неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопе 
м улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово пров 
а Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стран 
="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а гру 
мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, с 
 великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним соб 
ј, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20  
ерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја 
ако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9  
отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна пр 
е нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна ки 
 променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и 
ромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математич 
ли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како  
предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— 
 и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</ 
 четири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових у 
 славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаност 
е месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет  
звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>,  
 Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све  
 сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да  
илизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} 
, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</ 
а па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збун 
мога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет  
авим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шт 
p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог 
ца живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али 
а је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божј 
 чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, п 
угог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто ства 
полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се 
ом простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудес 
венога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као  
 студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађ 
" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути у 
уштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и то 
 све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој нату 
="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећи 
Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне вас 
о већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 
 реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се си 
а прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нар 
свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и ода 
ој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске 
 из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од 
рда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, 
ваном Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и  
 зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане 
Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP1 
 нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културни 
а стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова! 
..{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп  
м се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја 
јежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површ 
ју.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код 
што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све  
асељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено д 
="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те д 
ица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептун 
 заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине ч 
 групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав г 
истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавно 
Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице 
 ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живо 
 гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљо 
а ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваш 
 су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33" 
еком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чи 
тео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не  
 лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немог 
ама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе по 
им модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небес 
облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, 
тнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безб 
вде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им прино 
оја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих сед 
гова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој 
угој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_ 
анственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе  
точно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био једа 
брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он 
{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и гр 
 у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде с 
нца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необи 
е мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака  
м их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пе 
три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S}  
ле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна друг 
а држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-с 
ика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 сп 
траховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао рас 
 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два 
четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг 
А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једн 
је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико дес 
да, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и  
ном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id 
it="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети су 
ала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сја 
ше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пр 
песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестар 
а блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородн 
шила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихови 
ијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну ваз 
ушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима ви 
а.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер ј 
 Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а  
о питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере... 
нке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне 
 се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко  
 умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземно 
ашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гоми 
јој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у те 
ља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапла 
провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште ј 
пенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима  
ворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} М 
ма од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнич 
ој васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као 
едио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џ 
 везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама он 
зношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни  
ојне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија 
их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад б 
чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили,  
једно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И м 
 великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, циви 
 учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, к 
ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном свод 
у једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} 
збијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну 
 нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велик 
а, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је 
ана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке... 
мо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Стан 
радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђел 
 и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави  
ва који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достиг 
нима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса 
ог човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природни 
то и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској б 
одизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су жени 
ошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним пронал 
усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је  
и који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све др 
и почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку чо 
 никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас 
и час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расве 
вања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е  
илац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи ва 
и врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља 
уној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су на 
ме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола љу 
вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу д 
 ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па  
 која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини не 
рбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје об 
600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца 
а њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови станов 
поведници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су го 
елу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} П 
 су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу  
им звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати п 
окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо 
ишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили 
 разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали с 
Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој 
д унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово  
ипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе не 
акву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те нек 
амих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата  
арске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста с 
водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само пра 
овека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: 
не, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја;  
 горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала о 
е читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и  
и <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијан 
орских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па н 
 километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан 
аре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у  
ли...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изу 
овници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој 
јатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако 
екрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен  
ште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапиња 
 вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери,  
ржаве Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подли 
и <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеле 
 снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а 
у бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунч 
од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових ста 
уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, г 
ети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихо 
 и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — ни 
лирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети х 
и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су  
нце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада прост 
басти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, р 
/p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управ 
обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати,  
 познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нов 
ви, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су так 
аспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом  
жјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Он 
ански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучи 
аше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена ј 
 n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче бил 
"156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви,  
; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су обра 
је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове  
а дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови  
х ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних вр 
" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, е 
планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што  
иповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе  
уражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{ 
руге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш 
доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом,  
?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављ 
ва грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само 
во је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор филос 
хвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска и 
љина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам 
о чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре  
д бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном наро 
то време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Ар 
и и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим д 
и их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне 
ању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала 
нији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref tar 
ки слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни сло 
ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје конт 
акође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари је 
тектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 82 
су могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којо 
еју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни 
 била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад  
јаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум  
скамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с 
нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непро 
ј вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она ј 
но и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа н 
 у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални  
 то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврд 
зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пр 
љенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, св 
ј методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти о 
 небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, 
> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније 
свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу д 
една проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врху 
а окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и ј 
мо правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљ 
 и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били ста 
ргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, ча 
мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, шт 
још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76 
 једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису до 
 ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са с 
 смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ в 
{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој  
преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, ко 
 пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом  
као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као 
и нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом 
 сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се  
бо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се  
ј.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Ме 
 да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у нис 
</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астроно 
у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано ц 
 и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочит 
звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима им 
9020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, 
</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медв 
што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, 
о Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине,  
х о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају  
игнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале  
од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мрамо 
17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово 
 погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти ! 
помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени 
тва...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових р 
, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље  
 Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијал 
зати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине  
/note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне пла 
шој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не мож 
у царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се м 
ру васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпат 
 прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становн 
, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је  
на прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе зве 
оца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати  
 и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дош 
с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и —  
цом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе,  
на тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца 
то допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази 
 Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се  
овалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина  
ио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target 
?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности вас 
 је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва 
е варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељен 
гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше 
ита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, 
вога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе сво 
ане степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p> 
 је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с вр 
о која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеки 
не, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и  
лак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone un 
огледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим  
 се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени оно 
ана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пут 
 ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које ник 
{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног оке 
е присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} 
 средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви с 
о упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелен 
ва тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S}  
есног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта,  
атром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове плане 
зде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Ка 
престано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свек 
ника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога ре 
рима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене  
испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности< 
и...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северн 
та од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нис 
.</note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note>  
.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note 
„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца к 
кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег 
благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S}  
о за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији. 
, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сен 
ли они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стен 
е и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене перио 
лушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је о 
то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређ 
г црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте 
ило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на пре 
ке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она шт 
, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велик 
оријама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне а 
еним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела 
ење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панон 
не чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њ 
аре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Ха 
а све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмо 
на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека 
ршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиун 
азнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале цр 
рскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности н 
ем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit=" 
га материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, каз 
и други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном  
оја су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши;  
, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепог 
оцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а кој 
већим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створи 
ањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али с 
{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се н 
итер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још кој 
д њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити  
у, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} 
г доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а 
 пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је 
мисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати цел 
ека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз,  
едајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и пав 
/> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасов 
на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спра 
ати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" />  
система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуц 
 на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сах 
итајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верс 
планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље. 
у ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозо 
 нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то  
<pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пи 
 васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани. 
раховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи;  
3" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је о 
 /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрм 
е далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће н 
а има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Зем 
е су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег 
 извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, 
чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је до 
појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина 
чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рује 
ло ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха,  
кана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски с 
пљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки 
, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако поч 
у се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ва 
равди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа,  
мама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је ври 
док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим 
нту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са 
ва у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варн 
великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све ставље 
арства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <p 
е, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово је 
нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти,  
пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи вл 
мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у 
 она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски  
збројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живо 
еши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они с 
о као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та б 
рци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и П 
вљени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумр 
сте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних п 
 То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак  
сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод зе 
, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваши 
{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је ј 
ion:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, с 
.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слич 
N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет м 
штитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у ко 
 била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлот 
ноги су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи:  
мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну 
 испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} 
е та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам сврш 
ав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо 
ава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по конт 
ном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео неб 
ближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског б 
буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претв 
а....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком  
, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видел 
ековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p>  
ше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, о 
лути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> 
оравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, пос 
нути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, н 
и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја  
тарих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све 
зера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звез 
ни се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter" 
го је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет  
истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје н 
си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то ба 
брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и прова 
о осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор ј 
, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ре 
ој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А 
 исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ств 
n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела п 
а а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Та 
што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете ве 
повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом тре 
 бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина 
кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно п 
џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске г 
 баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе  
а нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу  
о дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да не 
уштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани  
се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљ 
е онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срач 
 <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има 
 По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви им 
пласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све н 
аску Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено 
една нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S 
бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ва 
target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан 
 блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових с 
сти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете  
ани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се ње 
 па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, к 
има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а 
ине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система С 
нској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астроно 
едва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да жив 
на група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачног 
d> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке н 
 чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни 
ичастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањ 
но питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога к 
Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигл 
на звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и 
, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, ас 
оначној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапу 
ма звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских 
екс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} 
тпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избран 
и, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројни 
...{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један  
то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна А 
, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у њ 
е живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безгранич 
 којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S 
небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла су 
{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{ 
човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би б 
ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав мили 
, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци,  
ако постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како  
епа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, ш 
ам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву 
ме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на у 
едно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто 
па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две раз 
о сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим 
ох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати 
више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Ама 
мо једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам  
 образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на  
:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње п 
кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има ра 
} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на  
унце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања,  
} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, 
тање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни је 
 рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте не 
 напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруг 
сти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је 
оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Миз 
ној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и об 
видно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој 
ромене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало с 
изарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на 
 су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су н 
што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете: 
ну дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег с 
 звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Н 
у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две ст 
..</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, 
е коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био  
} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Н 
мље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div typ 
мо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у ж 
ie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак 
већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам в 
на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Зе 
а ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског 
иза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај! 
ености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбаци 
атилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет л 
воме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни 
ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоц 
једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светов 
много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај в 
них система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим  
Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у сто 
ном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note 
уго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — н 
 мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа  
вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост треба 
ужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се  
им појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном 
а својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ори 
е се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба бр 
тања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан на 
Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цел 
животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, ни 
екунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева 
коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој пост 
ци, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше 
њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сиј 
ти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- cap 
атрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на 
 магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на л 
а Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.< 
амдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиун 
словно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седам 
Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две пла 
га он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S}  
е двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунц 
Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи  
{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим зако 
о, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја ма 
 чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, д 
ного ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре- 
ерује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесе 
туд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна  
да сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сам 
аше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id= 
 време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са 
тави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Ве 
ицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец ваш 
реме за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 са 
и светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб би 
тома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуц 
Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да  
једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова леп 
е тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их им 
уџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — 
ображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по 
ат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако р 
една-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 
оја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!... 
 густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог ј 
обијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојил 
 се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни св 
лилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога 
:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур  
то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 1 
м видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><! 
 кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату у 
арски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, д 
, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилик 
ки пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb 
а и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небес 
гасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> 
се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно дав 
 минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим  
ју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази  
губо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене. 
и, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепе 
 наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља 
дарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да ва 
ити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} П 
 Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој 
ару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмер 
S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, саст 
 преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око 
гао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало ма 
 отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то 
<p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хи 
P19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца  
ном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесн 
лоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механ 
зивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек пр 
рци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А 
ечне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар и 
} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Пу 
> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде два 
личанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} П 
ет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија дог 
 његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На јед 
стема и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумња 
 система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе из 
 После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно са 
м један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113 
а жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде н 
 вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, 
ања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па с 
 дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав 
оме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању 
„А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар 
месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај мал 
 у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна,  
, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и  
и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињућ 
, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабде 
о је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{ 
 ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него дост 
ове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем у 
их просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило;  
звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онд 
тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 мил 
 је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус,  
 ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 
 <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена  
а свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с оно 
 што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога 
де и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваш 
 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина ми 
за ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута н 
око одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше  
 се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој н 
о је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Непт 
 милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небе 
сле оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно  
адама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане ј 
лиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С  
 руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет план 
лос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезд 
а велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија повр 
ворио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и 
а, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехо 
евица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале јед 
 је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две м 
ц ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре  
 ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје 
p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се 
е Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, та 
у се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само л 
 показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце 
је, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одс 
 сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да  
ас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усија 
очило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, 
ко исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода 
ачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајн 
заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{ 
руго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен стар 
врти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по 
ана, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов  
о бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обу 
ило увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију пр 
ех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно 
 напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене с 
 планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, с 
етле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да ни 
ине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли 
иже посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој вели 
дна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни  
видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу 
ог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необ 
RP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml 
 а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно воде 
 овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама сво 
низам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне др 
планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе и 
и колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама.. 
> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш  
а.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога бли 
библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто ж 
гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљ 
сте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога  
алата....</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него  
иној!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да 
аша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на о 
огло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш,  
сов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упи 
на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} 
ла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топл 
но лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечит 
 је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна ле 
о је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, 
 пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астроно 
 је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога 
двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипа 
у нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих пл 
и то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p 
ога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чуд 
м за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, 
 већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" 
а опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док 
 страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење елект 
arget="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанац 
у њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двап 
бласт царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, дос 
лазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна 
т и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се нал 
на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде,  
лус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, ко 
р</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, и 
а има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али 
и у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из 
ада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дођ 
м, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, жи 
 по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у с 
е небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Вели 
и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег об 
за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година да 
88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини неб 
оји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалн 
е....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то 
них маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и  
ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће 
увише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се прелама 
стема вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 10 
седна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова саз 
о, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечи 
"#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе свој 
 ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно 
питеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако зва 
Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова,  
estone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена мири 
 оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времен 
 грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и  
ст васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“ 
вих безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и 
, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљ 
оци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" 
S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хем 
милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескра 
псолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три сто 
до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих компл 
 <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачењ 
 <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> 
е одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP1 
као се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви удар 
траховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — пр 
их и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образован 
 небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског биб 
могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у свет 
, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева. 
S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни  
ен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја прео 
ни!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико л 
олико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не поми 
S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су ран 
ани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратила 
ко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем на 
из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на о 
е ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостат 
на сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунц 
е, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна  
 миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих н 
 влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођ 
је се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амад 
ушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и 
ћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и д 
има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упи 
лиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, п 
" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на том 
рија свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије  
 <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образов 
ма је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што  
сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из  
ј планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S 
е планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n=" 
 а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у тр 
 њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци 
а!...</note> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље 
та, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, 
ав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и 
ањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све т 
роватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — зане 
 зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ  
 мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете  
светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројни 
еурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви јо 
О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупциј 
анпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову 
 n="SRP19020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васе 
са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу... 
нута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са 
} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су стр 
 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref  
ом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кр 
stone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на  
 да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и О 
/hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужн 
ашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке кл 
еображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племе 
 релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</not 
ру између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19020_ 
азвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова 
 на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-М 
већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Ј 
 вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на  
а планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи влада 
Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога све 
поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S 
ечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и нај 
е оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја;  
асу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље исп 
естола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небе 
о што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно свети 
о и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице 
ространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, 
ат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окос 
 крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово шт 
у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго ба 
ију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пр 
ао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечит 
овног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело пост 
о је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И ј 
— увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} По 
ину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са  
бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> 
ене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватро 
Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</ 
 безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар 
зова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пр 
као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, е 
стави?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар 
обности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћ 
ош слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он бла 
е што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главо 
а и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су п 
м коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додиру 
удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо 
ени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју 
ебу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{ 
но зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као г 
сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове 
pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је сам 
на називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет мили 
{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина прет 
 ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нек 
сец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса 
ријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на је 
бом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати 
 њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и јез 
било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ћ 
 на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног 
ири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше 
ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} 
заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представи 
рне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или,  
а и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашен 
ви образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне пла 
сконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене зв 
 и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, 
неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна по 
етни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разно 
 своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну свет 
 око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља 
а да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао  
ви врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје т 
н и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута ј 
f target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну пе 
да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око з 
кренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу 
 — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика 
данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S}  
 Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по 
и своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као  
лукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином 
ише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрост 
релажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страхови 
еца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше  
 цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша З 
ата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав  
а, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — 
и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузрок 
арино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће с 
ака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречн 
 ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматра 
 влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област т 
одних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћ 
нствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, ис 
благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим ра 
ају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и с 
{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко су 
} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и 
>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко сво 
е ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; по 
ги крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да 
еју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што 
 запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес прир 
лементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло 
у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове о 
е.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу  
 казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S}  
праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти  
ра, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је пла 
 n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи  
и да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ј 
кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони свој 
S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година 
.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> 
е у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким узда 
игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је в 
олету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све,  
" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна 
ава џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се  
је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме н 
шу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који 
матике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и к 
рло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и 
емља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи,  
ога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једн 
си само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људ 
ивела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15  
ј унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; 
вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу  
ви живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињск 
 горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под 
а, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толи 
рству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако 
етко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и  
на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне 
Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде мож 
уцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> < 
ову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џино 
летеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу гл 
 елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није сво 
: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак зад 
то намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она  
 баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу 
сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину нек 
 ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остав 
азиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати н 
нају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пр 
 се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним своји 
ну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из  
 ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обе 
отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи 
кад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није  
ад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit="* 
> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може. 
аса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“... 
Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, 
на језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја 
смо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} 
па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} 
воје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растрг 
у им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни —  
у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно с 
ли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири 
а који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велик 
својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После ма 
S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато,  
чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</ 
ајмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <n 
е и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух цар 
е; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и пр 
изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то пр 
 и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путује 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуг 
стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не  
и о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом 
а Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, је 
 — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се о 
другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а по 
 твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисл 
ула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опст 
су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што 
и електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као 
ветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где н 
 глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсас 
о што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст обли 
ветила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша н 
е уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету  
 је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знат 
> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном 
змишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми 
нажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини 
атој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одред 
ћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити 
 па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа  
таја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су ве 
 међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Нај 
ма их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 ч 
ајдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога 
а на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту 
и.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примор 
 појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, п 
камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па дана 
обни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p 
, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што 
 породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква ми 
брота и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли мо 
 Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики 
 по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашен 
размери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге мате 
ка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 м 
жну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођен 
у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених с 
о по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — А 
речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесн 
ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="1 
, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата,  
гу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у вр 
дана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <h 
хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје полож 
зијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ оба 
ису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она т 
 уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Зем 
та друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје п 
то су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја с 
н дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да н 
ном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад  
ајвећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта 
/hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да  
а, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до с 
то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чу 
ј велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто  
<pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није 
а наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се 
зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена,  
лупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена сви 
хипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и нар 
.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишт 
, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а има 
иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: 
но васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца 
боравити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и 
ма има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} 
ја при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чвр 
 неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, 
вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n 
о?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де т 
ојој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по 
и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131 
!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може  
о један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности 
утање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитер 
да Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених в 
 у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S}  
 има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваш 
олије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама ч 
ји је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је 
 те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи дру 
о, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и с 
вако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са с 
ње тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у  
ика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима простр 
 оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупно 
а ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко н 
иреним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом  
а ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе,  
е производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано д 
великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, 
 ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два б 
други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја. 
ојој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb 
тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се сма 
вој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду прен 
е, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана  
тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете 
згонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да  
Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и 
arget="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрска 
дураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом  
ј свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо тв 
жим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра  
а, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивим 
јада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се 
рији свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих 
луту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва вид 
и на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од ква 
и, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, 
би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово ј 
азумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат 
воје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је ва 
више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} 
— сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p 
е сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад т 
то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S}  
ефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам  
и, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних  
којници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом бо 
паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и св 
ма ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они с 
 прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у не 
.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијан 
лада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и  
е четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напро 
<p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог 
оју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као с 
ван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, ј 
о ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани е 
ј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једн 
 не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало он 
 системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно  
<p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S}  
силе.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права св 
мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем  
светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<r 
S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег ч 
да дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда  
што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу 
пљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сија 
 несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човеков 
 Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер  
га!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а дру 
ом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац 
6" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, нео 
е ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше  
међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама м 
ућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије? 
роклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ов 
том.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседн 
ица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на нога 
ене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме,  
</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњен 
се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику 
о пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бескона 
аших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље  
Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва 
х пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безбро 
и, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи ни 
своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да  
 и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је 
но између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге в 
орију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанс 
гов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна 
е и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на  
анети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо. 
ква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зен 
е, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} 
ја чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ве 
ере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n= 
ужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и  
овалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ов 
а приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И 
ла већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине 
вила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у  
очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеск 
ју.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али шт 
 а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше п 
 две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А 
од „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата  
ити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ћ 
 чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим  
сторија није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови в 
погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до 
оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> < 
 лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено 
ре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци да 
бности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје пос 
а сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је изме 
а буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена 
ешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а  
е образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одл 
S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава о 
ила ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је 
сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-прамат 
дне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске 
. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљал 
ну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шу 
сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се  
и.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадура 
ај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју 
ћкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенч 
нку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ,  
па, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда м 
бројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако м 
касто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из о 
упио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астрон 
привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова п 
..{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ган 
х окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда. 
ене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога 
ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, 
годније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике 
адржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком 
рпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равниц 
рже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње  
а Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегд 
исини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље 
е...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела 
к налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, 
и</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</ 
 и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, д 
е куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајон 
са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, 
бе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у 
продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год друго 
?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни 
гме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нис 
 материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га  
д.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин  
 двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p>  
олива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо < 
ши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и циви 
се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути  
ло свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем голем 
само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и рестора 
регледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја 
 собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те т 
је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет  
ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће м 
ога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку  
да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у 
само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она 
 звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} О 
е.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав  
ла је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет  
у улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна еле 
лина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева 
стору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као 
свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, на 
рсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то  
клоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чуде 
у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики < 
авати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати,  
пет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и ду 
 што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од о 
ју грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је к 
знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа 
ануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између дв 
вној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто вр 
.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у са 
 тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко неб 
ло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би  
 огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких 
 то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, ш 
 Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видим 
планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, ск 
нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиу 
роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времен 
ју, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзи 
S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења 
мењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса шт 
тог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је  
вога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: 
вога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјал 
тарцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац  
једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само то 
нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о оном 
ан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</ 
....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да 
е своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале 
 спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао д 
, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би 
незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и 
суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако ис 
</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекину 
ноћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету,  
е ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се веч 
енин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, 
 знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изрази 
јка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдари 
и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме ст 
било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад  
ћа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и цел 
и се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па 
ецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у њег 
одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Т 
ви Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што 
о — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми с 
ље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Б 
 твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш с 
сти, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити до 
е одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти д 
сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози пре 
 да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја оп 
орало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то 
ри, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на ш 
о доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти кој 
 Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње 
си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полага 
твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, 
е, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућн 
 ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би  
ело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога 
си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непромен 
..{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом  
раду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапла 
ље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и 
зу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа предст 
 незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На  
ција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се  
озорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, 
а.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчан 
васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне ј 
све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> 
хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — м 
а лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производ 
и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ 
везде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <h 
атиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" / 
6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и  
а, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има љу 
ема њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људ 
ем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга  
крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака ж 
просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто. 
илометра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање 
Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су пос 
јскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи 
ати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</ 
 разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја стра 
ој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен  
вратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небе 
дице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске 
а; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу 
 посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо. 
има њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И 
, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да 
ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као ј 
у парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и зго 
ле је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га ј 
еописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И 
цу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца 
, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веом 
црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетн 
ила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је  
ањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духо 
они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло чес 
елог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И про 
 нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сун 
бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђо 
лазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид ог 
учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе н 
амо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опр 
е групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе леб 
...{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како 
цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су аге 
ве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријат 
 да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико то 
, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се о 
 с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на д 
тку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту 
је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у шт 
 да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер  
в је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељ 
му сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S 
њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене н 
n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана  
уди, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорит 
авање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухва 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехник 
да тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога в 
у, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности просто 
 па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васе 
д сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека в 
амора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb  
S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га  
те материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднут 
, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестан 
оплота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота? 
цу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годи 
обиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно  
 <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа З 
ази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање пре 
, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајн 
и до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљеност 
уд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћ 
кав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезим 
мен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет 
уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врел 
е својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S 
} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој невериц 
 човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него м 
и пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло прек 
број сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је 
 ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васеље 
 гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћ 
ећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са св 
а а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда  
 Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако  
гама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара 
 је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе  
 спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево 
ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <p 
итије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а ме 
 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па 
f target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одре 
ког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако 
та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, п 
ри пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их 
 прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава 
тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љуби 
не одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто уп 
ад <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у  
 лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљив 
тупао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сме 
мора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји 
анство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образоват 
а круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави 
ани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица.... 
ања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакв 
И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не б 
олика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видн 
амо је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима 
 вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p> 
ђе време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир.. 
 па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она дв 
дна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пуч 
, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је на 
њавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рог 
очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекар 
о испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и 
нашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што ј 
мрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него по 
д разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало и 
ста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних бо 
е сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашо 
лагошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разум 
, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица  
ликани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих н 
м пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и доброто 
о кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit 
утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових 
ћ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></ 
е светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мр 
сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно 
иља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, 
> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава п 
ца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да ж 
доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или 
p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се св 
— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак  
а-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме о 
о божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, ни 
ц мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне 
 старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, у 
дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисл 
сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone u 
 ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то  
.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, 
ов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, 
, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има  
ема вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија 
ад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а  
ша његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе мат 
екса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружен 
величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са  
</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не 
ј својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је 
.{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не 
е до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у  
 по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада 
ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њо 
 хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Бож 
е тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних 
д „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине 
земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, љ 
ом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те с 
овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде п 
_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на сед 
ладаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем об 
се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној  
ојне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова неб 
 не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, 
било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограм 
а оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће  
опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!... 
ашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његов 
 на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Миз 
 та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 400 
 математички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комад 
 многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} 
умену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више не 
апут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет зауз 
ену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољ 
 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар  
 његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену 
исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има  
а одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога цент 
лазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме нава 
ежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb  
 го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни зако 
инастију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка 
аду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и ж 
вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облик 
рора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона  
 милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Он 
p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ј 
дбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материј 
="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S 
S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека  
и хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако  
 се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине;  
не мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим о 
. --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их 
чврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су ње 
а читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана св 
кспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских 
 Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научн 
рили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагир 
мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S 
,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, 
етлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова  
ио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> < 
е човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људ 
еру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљ 
а доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и дру 
ilestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствен 
бод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама 
 месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И н 
-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљи 
не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код тв 
вио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се  
 као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, в 
стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих 
и неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и неверова 
ћ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком  
да сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало ст 
а се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и на 
рен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву о 
материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је б 
скопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу  
удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова свет 
 /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потр 
еда право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па 
.</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васеље 
аше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших,  
иродних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први п 
зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непре 
етварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумењ 
и један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и са 
 Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене 
јаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти зн 
— Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S 
чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјални 
рубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло  
ог!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао 
ва мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова.... 
воре топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p>  
ељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни траг 
вао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о транс 
погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; њ 
несем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече 
 мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде ил 
ојни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; бе 
 планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њих 
морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за п 
и или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеш 
зговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах 
} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оц 
година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP1 
ом видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тач 
амо да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих 
да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је —  
убо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна 
<hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одис 
Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="1 
предовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљ 
а, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само д 
у оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу  
шкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„ 
оди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индус 
ким лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због н 
ем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Е 
, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање вазд 
ечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док  
вим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S 
} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то зна 
S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осети 
ви:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није  
тична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела  
 за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени д 
и њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, ка 
д 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало 
ладић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на 
а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де ка 
да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „це 
сно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, н 
анаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко и 
одила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом ост 
есити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи 
и се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми 
огледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помис 
би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била  
уше сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова  
ви становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље. 
ина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и и 
да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прн 
 то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење. 
асов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему 
ешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле 
 човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и он 
тињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа. 
а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати неп 
n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бест 
ао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то  
рство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, о 
ка помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језо 
 нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у ј 
оме громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од  
на кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и  
ит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перз 
а доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунц 
олико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{ 
ш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто  
га вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па  
ужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући  
вога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој п 
ега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је о 
релази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>,  
е сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато < 
есец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура п 
провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполинск 
} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те 
ни.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на друг 
ина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови с 
довољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу оп 
у мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И 
о светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласо 
х од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметниц 
отињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи ин 
ај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њих 
и у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што  
аку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико м 
га хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде 
а, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они 
 од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим дока 
рамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора 
оћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом  
рична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она 
и и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно 
b n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има прек 
га силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи ога 
њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она  
најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у ст 
ихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве н 
ко је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе,  
ише ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела 
се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p> 
 човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли  
ају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском ужив 
 палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног тр 
 трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме стануј 
Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад  
страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, зано 
 онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај св 
то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи  
чати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, п 
зболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало ј 
слима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мо 
 то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у  
ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме двориш 
чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знат 
о су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они 
окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља 
а Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина  
м па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда при 
непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности 
 опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небе 
ника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на 
вестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још 
ђе постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и  
 али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обичн 
 је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за т 
идим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово 
„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радо 
а!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљи 
лепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његов 
 Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих пред 
е спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо  
ујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по с 
и на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S 
се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било н 
ћи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби ме 
 и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја н 
ало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш 
вету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани све 
а ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за жи 
 места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је по 
е силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан св 
<p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт 
било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се  
 још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би сврши 
ме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевиш 
на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звезда 
талнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали,  
а, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не ос 
 онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у чита 
и каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један  
жедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене да 
у то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пун 
мља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце 
ланине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} 
</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је  
толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Не 
рици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гро 
 ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па он 
 па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} 
 тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од в 
 пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно тво 
, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је 
ној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства к 
там га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме п 
н.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце  
нда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека д 
је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим зако 
уде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се 
Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује 
и ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њем 
ровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Зе 
 јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Мал 
 она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му тр 
не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, к 
 неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их м 
>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики 
то до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p>  
је давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узб 
мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су на 
да Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је пр 
не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је из 
 мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунц 
гледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас 
ија крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово 
еколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како и 
ме,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за н 
рви пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је глав 
сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} П 
бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери 
рен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> < 
змисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме 
 светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили  
ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним з 
це <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова 
 прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кра 
</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у  
 предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајев 
неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас  
 него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесн 
>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} П 
ечи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само 
 организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесн 
ојих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихо 
ала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај 
есни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у  
та, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p 
S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога в 
 креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Да 
а!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ни 
о неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="1 
ивотну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бес 
 томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она 
а ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом 
тао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се с 
“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег му 
<p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору проб 
људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?! 
S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и еруп 
 кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи  
оје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањ 
веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од  
им небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њих 
пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску  
а извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, п 
о је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунц 
личанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишт 
“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} 
е мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како 
и другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па  
а ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљен 
 <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет  
тор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он 
ад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да ј 
о.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; 
ча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, 
 одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе 
лика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било  
било у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="* 
прегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>П 
о вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђаво 
 некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони 
, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало бољ 
ну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба 
ај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!... 
et="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километар 
и и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“ 
 <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна,  
 не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!. 
штање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Х 
ни милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и 
им речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битн 
четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="# 
је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређива 
м није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се о 
ојно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота  
ао што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безб 
м звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље у 
иснух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твој 
А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по г 
 неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпун 
митивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па 
!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом ту 
Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <miles 
увру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сил 
56.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних м 
о с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у  
ли, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог нај 
ђу <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi> 
за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прел 
раме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и 
/hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Мор 
 што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће ст 
иун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у је 
е образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непреки 
p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине дв 
укава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и  
нез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, ц 
и с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S}  
дједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А к 
н план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобр 
ра апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезд 
ељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија 
 се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било 
 њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и  
 стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослу 
це — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да 
 доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића 
ство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је  
ица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{ 
 мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, к 
а кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: п 
 а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу  
спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву  
ком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју 
 коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим дола 
п и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управ 
шње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и 
наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај 
S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, 
ц.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре  
ља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од 
>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је 
и, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо јед 
 неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада у 
на даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone un 
{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису от 
се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет оста 
змем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече:  
38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен по 
теријално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога 
 пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али 
ћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве  
 Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по велич 
ве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубок 
 Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} 
ој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка л 
јему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који  
читом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који  
недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <note xml:id="SRP19020_N23">Име  
.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео тер 
ечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање,  
 као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило н 
е, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде ма 
расну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништ 
 и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то 
, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога  
га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. п 
е сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно пр 
 других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису ч 
ог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна  
<quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</ 
азне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-к 
на и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне б 
 је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> 
 знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончи 
проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинил 
штећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог  
ао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" />  
део?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао једа 
} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи 
лате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ у 
једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хориз 
ни неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још  
ви, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет лега 
анина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских лан 
ојни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мо 
имора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> 
ера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, 
, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, п 
{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али  
тељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени 
т материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост 
ајвећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњават 
 северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S 
 <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству,  
{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре 
је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чу 
 провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг плани 
што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушн 
видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је з 
диница....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се ду 
ва—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу ј 
окрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref tar 
ај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља та 
у опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од вели 
 то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се  
а, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васеље 
вој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности  
згледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја  
клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву крист 
а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, 
коначност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихов 
а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух,  
 живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, сви 
не један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем. 
агат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна 
редом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесми 
к горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу 
ија наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живо 
 и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта 
умеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето м 
о му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колик 
оји је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а  
ад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Дав 
рште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васе 
о су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у о 
а небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају н 
у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за до 
 би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично би 
ead>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћим 
ези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смр 
 брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>По 
Е</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долаз 
 је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да н 
0_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина бе 
ље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто в 
{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се 
десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су  
S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесн 
 се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна оби 
његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми ј 
 да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, 
ресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберан 
из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се  
добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај оп 
у свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе  
а су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, 
пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај  
Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али  
и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна рав 
 непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <h 
у тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не 
икнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} С 
што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све о 
 што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у 
није звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна су 
рив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је  
е ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је неш 
а краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав м 
бразовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет пол 
 већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, ма 
овечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видн 
нулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави рад 
 кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путуј 
 се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.< 
 туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непре 
и рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Г 
о што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Н 
 веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се  
љена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва ње 
стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p>  
онту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="* 
а то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ пович 
орим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Су 
хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег  
тву.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на ово 
ко нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загоне 
нина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навл 
.{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратил 
сти његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечит 
ам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од 
 видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет  
ца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и д 
 то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с 
чита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, весе 
змеђу Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — р 
сне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у  
ељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, 
и садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна поро 
атиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што 
Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсол 
е до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи т 
н, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те д 
он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места 
адним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој  
. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом 
у се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих  
p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога  
 разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова,  
мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје 
ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ва 
 <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадур 
им царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има д 
оначном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак жив 
е по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других дал 
ика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми  
друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су  
ад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиста 
белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавим 
 неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате с 
 заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Сна 
ису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно у 
зора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p 
асов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама 
еперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу 
ршине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде 
су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у реље 
архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог ца 
н га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију  
оцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у 
ешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина и 
да веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Pla 
 не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису  
Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богов 
ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније на 
ављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о стар 
ст, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, о 
и сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на јед 
авој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе оч 
 и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна 
пазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“  
познати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог бр 
аво није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из в 
помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ ка 
били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе  
 се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одјед 
 којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док 
аселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone 
S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто трепер 
} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан н 
ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери  
ина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена пом 
и је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се з 
 с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: ме 
 није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како 
атанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала 
е нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртав 
нуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар п 
енути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и п 
....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани поно 
ћ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и ду 
 Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} А 
{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у р 
ком још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав про 
а погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са св 
 каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечити 
епо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени  
најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, пос 
чију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што  
и у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скуп 
стављали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, 
океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико  
совог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и  
дан месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни  
аво ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које  
нице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, 
 шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишње 
у одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ћ 
е осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> < 
о данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ,  
п, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово  
и свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — н 
инитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у ст 
е око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама  
о свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини н 
...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног  
{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано зем 
пресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што 
 звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што  
ме, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота  
овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Су 
тале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали. 
трујама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} 
> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она 
ема средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима в 
АРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечи 
и, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземно 
тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зе 
пред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја 
њости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit= 
о је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васеље 
="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Ке 
 Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји,  
ти:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је 
ихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{ 
 га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним 
 има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има  
дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S 
 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љу 
па, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест 
небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонт 
 коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ 
 сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандио 
 даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трил 
ато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у св 
ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с  
да саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из н 
у висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26  
 „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један кој 
RP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, д 
 а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и м 
 n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете ва 
 дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, к 
естарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора  
а, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, 
оже да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месе 
мским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне зве 
будило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с у 
у да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања  
ва, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њ 
у белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне  
ађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањ 
ашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњи 
омеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава не 
е; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божан 
ав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана 
 преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних св 
м ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове пл 
звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, 
, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, к 
о стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и н 
к пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело на 
родица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо и 
о милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изн 
мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја б 
ездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а зн 
ожанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништ 
ило ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана ј 
овања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А  
>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са 
о се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра- 
пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref ta 
а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачн 
мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и 
била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S 
јему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух ма 
 кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небес 
S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није 
у благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свекол 
ију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне 
, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса  
вија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напреду 
сијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да п 
ница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у кој 
кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и д 
а Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас 
 кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела ст 
пет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, ал 
онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео  
 његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — а 
> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годи 
rget="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато  
јапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна мас 
ени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S 
 мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, 
к и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p 
 пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање поквар 
им се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука на 
их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од  
ај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку 
ђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини  
</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема  
добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима  
оме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Обли 
ена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десе 
све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава 
о данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе  
ла зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже на 
е, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој 
ву некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед 
овни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливен 
називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна 
и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, шт 
не удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова с 
„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, 
тавити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да 
е такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе  
се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} П 
животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, у 
 Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко нео 
„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стр 
тиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преп 
годишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских у 
е биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Вазду 
7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце ве 
и бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове 
оне њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb  
амо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има 
стати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа  
асто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као кака 
 у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се  
тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на п 
 Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало ра 
а за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело  
 је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животињ 
ста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S}  
војим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше св 
</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим пи 
 цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очиј 
то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно < 
.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, 
илиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујн 
 Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је  
 студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи прост 
касту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А отку 
о јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена она 
 куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло ч 
је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише 
еса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџб 
веково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; 
онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на 
да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он б 
рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на дру 
поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове  
ци својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад 
те у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зе 
 — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове 
О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су про 
ка да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао,  
</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих 
Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у се 
е окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови нај 
ховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито 
, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви види 
 видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу пост 
; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.00 
них безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светл 
и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности,  
провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, м 
 месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен цр 
ад нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не 
 мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви 
Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по ва 
 <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она м 
еж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима х 
020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине води 
 ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе 
 почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мис 
ио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он ј 
т испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је т 
ој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласови 
ad> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама,  
 што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као д 
А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело  
еда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, поглед 
те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо 
00 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако мног 
Maistre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме н 
ом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала,  
вину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“  
ијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је  
ну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} О 
; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну к 
х мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <p 
једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подус 
он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докаж 
обичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самостал 
вори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад 
 Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава ц 
 човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ! 
 читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће м 
малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је др 
лу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи ње 
топу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, т 
ји се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности в 
спод Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста 
има нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете 
е то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет,  
 /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убри 
а тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи,  
а ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се  
т ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхо 
вога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од н 
а, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него дед 
еног шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-рум 
а да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, к 
 једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини 
везда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— 
не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, т 
 непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава с 
ног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и са 
езбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек 
ави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун с 
 небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечер 
птун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи наз 
жевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога 
b n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Из 
стоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкас 
/p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, т 
им, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и  
 века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небес 
="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста злата 
растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу 
е и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а ко 
та више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваш 
 тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе! 
 тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и  
о се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља 
ајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, к 
 на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и ју 
ој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским  
 морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведе 
етлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их 
о и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне ж 
их јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути  
ст!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“  
и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим р 
и тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукн 
ло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град  
о врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И  
ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} 
лицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, 
о никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пу 
 што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што 
мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну 
едно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi>  
кад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанско 
— свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа 
би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину 
де испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плоднос 
мано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђ 
шем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у ов 
 за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угаси 
ана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 
дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Ма 
 оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Миза 
ена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуни 
на; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и  
дина; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 
овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штамп 
 кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим ру 
величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток ју 
длежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састав 
тано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S}  
 стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сва 
79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога п 
не и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP1902 
ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек 
димо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики 
 са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W. 
} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то з 
ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају  
га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде по 
леме почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ прем 
 обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 с 
 би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мал 
 и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних 
о пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и р 
ов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, 
 И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које  
“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце 
е на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Мл 
 би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горос 
 у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћу 
рвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте темпер 
Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на сев 
их година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло 
„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Еме 
зире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спут 
е пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би 
ја моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица п 
ем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити в 
о не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто ст 
зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствар 
?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја  
басјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не,  
дговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена 
 да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесн 
атилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази 
Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега 
е, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеск 
о боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њи 
еђу оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сириј 
 не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар с 
еда да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно кре 
 инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што гра 
аква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш 
едрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима 
го и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним  
Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробуди 
елој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од теб 
 ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших уз 
вих џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да 
је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много  
 големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу оста 
 вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе м 
ца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји  
о, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И о 
нце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен гл 
нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо ј 
ne unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми  
и сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете 
јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога 
гује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, на 
е граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је елект 
</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројс 
 никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?. 
Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне  
и овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да 
гасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним с 
е морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку 
подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије  
љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека 
ости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у пород 
оме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?! 
омични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима љ 
к до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња  
на живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко тало 
акшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се ут 
то огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, б 
и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана 
атији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада велик 
 и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим,  
теријалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ро 
и уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p>  
квом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а 
ију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити гла 
адре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула т 
н го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри  
о само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бе 
раво; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разглед 
 није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да ча 
ве четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„На 
оворим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да с 
ини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи:  
а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео  
говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога 
у.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољ 
кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, 
а ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних. 
<p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Ар 
Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске ди 
 царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од на 
 и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, то 
ом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исп 
а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов 
је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философи 
ти, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска изми 
рафских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жес 
hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</not 
!...</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id= 
амо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</n 
Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном о 
:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам г 
<p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунц 
 као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло мн 
аман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, 
 и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке  
ој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога најве 
шао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да закл 
на, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је 
оту своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} О 
<p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га 
ух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{ 
везда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су 
а је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без 
и из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осме 
 се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спр 
их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} По 
, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и г 
ећ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута 
; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски ле 
у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угину 
 што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фак 
иљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам  
 дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога зна 
 у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто 
анине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њ 
нца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па наше 
стало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, ба 
лик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што ј 
исам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу белич 
и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ва 
да, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног сек 
нце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови 
амо осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, 
 ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} 
 целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа  
читим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов ду 
ухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога  
ну другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у ре 
тила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није 
е, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специ 
 прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небе 
 је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвој 
ће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову 
 Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прв 
 вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде  
и остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о  
ји што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у об 
везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у  
д десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима  
година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми т 
 хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком 
 није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, 
 па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи 
тање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безаз 
{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила 
 у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се н 
 да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљ 
ове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је 
155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепит 
 мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{ 
се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p>  
на сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак и 
е он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" /> 
каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао тр 
..</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скот 
много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну 
љи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих н 
ако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, 
 својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да  
и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је  
 да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отп 
 што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, једа 
 Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано ј 
и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лап 
авање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изва 
није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ства 
шњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који  
 моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што  
Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> < 
зда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref tar 
 светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Ко 
западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли сам 
веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити не 
вест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањ 
 није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим неприј 
ика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног ч 
као, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно  
у се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткива 
ина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару  
х државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учин 
бесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као 
сни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилин 
онори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по 
агодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили 
е да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Зе 
читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих 
бо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, ас 
ша!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се  
еса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зве 
ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се  
утовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, 
оданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана сре 
тора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна 
а на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и  
/hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с у 
 сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је 
020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама  
имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај про 
 неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бел 
ни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати њего 
и исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /><!-- capti 
и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима ј 
дурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој р 
о то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара... 
ли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као 
зму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт н 
редина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на 
е небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које дола 
пературе, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Њ 
кад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смрт 
а толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је л 
 И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који тре 
и су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио  
ја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје 
етара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — ст 
вши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а  
 безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и та 
теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није 
агедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити 
ештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у о 
средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphi 
м љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала 
 кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић 
али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милија 
воме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја  
годио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени на 
риповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S}  
еру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно велико 
ити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом  
тема; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко  
а су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља 
 нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без т 
 теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља т 
и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради св 
..{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не  
но што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу в 
одније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће 
 — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на 
ечи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо ј 
 које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме 
ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног дво 
здицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства 
ојмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни ов 
баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећ 
ије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодиј 
ритеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана 
лаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат 
/p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S 
аховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И 
ом са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој беско 
> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима к 
?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме б 
 јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад изме 
ик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих гр 
схватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана  
e xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунд 
диозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, ка 
ошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколик 
 од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, 
здано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневниц 
 одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с тво 
нда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Ла 
ну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и нај 
акон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачн 
 огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у само 
Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је  
њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он  
ајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до дан 
 собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему с 
ојима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и на 
јатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А т 
неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особ 
ека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун јез 
мо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се о 
валила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне  
ри Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени 
дине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и жи 
вно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелис 
 сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и леде 
 висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струј 
олико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у кри 
 њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга ст 
нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито си 
абораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада  
електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени 
лике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и пре 
резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — у 
 њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и ова 
а између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје... 
гањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушењ 
топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кро 
 да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да 
е</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре 
 своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да 
ијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињ 
ме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је  
 кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог бра 
хунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану мас 
 И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем 
ораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га  
би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихиј 
кови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пун 
гови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака 
бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизациј 
 Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покр 
земнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно 
caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати к 
у с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено 
је, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по 
ан другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као га 
 осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим растав 
 кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој куг 
ваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има  
копе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети 
вога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теори 
квих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а 
, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један јед 
ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бру 
ено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и мо 
романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом ум 
и и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, е 
 — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини ат 
="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је с 
им стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па ча 
а чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену з 
еју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздрави 
гова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника 
којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Л 
 је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао 
 у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све 
шну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S 
упитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смеш 
рогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој 
рљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огром 
а га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небе 
мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено г 
и се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо м 
 кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицам 
што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и оконч 
estone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није пут 
една илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP1902 
> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренут 
живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама б 
едно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане с 
што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је бил 
 једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица  
} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријер 
онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, 
Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је  
{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних 
, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује 
 беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-с 
лики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на  
електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шар 
ма обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Сев 
ма <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим ле 
ом њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по  
ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, т 
е канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се  
јим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p 
у Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца,  
ве 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старог 
смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ г 
ма, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај гр 
одићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, ал 
зао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозно 
сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице  
Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много з 
 у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; 
 тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом и 
ог града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегор 
представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет с 
 за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, пла 
Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, ули 
у овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не дај 
и за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање 
д висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне м 
 руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било 
ећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим д 
еба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а 
....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одго 
јама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечит 
.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћи 
азумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим в 
а смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који  
јеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, 
ом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прог 
 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунц 
три шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови сада 
 а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разго 
у!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој 
жемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10  
оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања 
овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара 
а језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких  
а с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дођ 
сти; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, 
е кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух ц 
 од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година,  
егледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико л 
S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Цел 
, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила 
 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 
у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од  
аљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и ум 
нестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово 
ле мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и т 
и 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четир 
иуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колик 
у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој  
ла један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се о 
воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет ми 
ама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше  
tone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S 
она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити  
а свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} 
језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у подне 
зити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом с 
 целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност  
загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегле 
p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S}  
о да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некак 
 породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух  
</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погу 
 у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидо 
нак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата 
и једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>З 
ховни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лак 
а све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се н 
вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На че 
в стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и се 
 повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче  
овечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> 
ешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљ 
лескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} 
...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих,  
нима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик 
 повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очиј 
06" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p 
ичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали ско 
мо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје буј 
о наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемис 
е беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, не 
то-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до  
ове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где  
крајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је 
јним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, 
црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте с 
, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на 
се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су прикова 
 безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то  
а, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год  
чник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец 
д вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног 
пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво  
–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак 
{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус 
ом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је  
пласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </di 
ћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовит 
,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем... 
а, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светла 
но непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпо 
 грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва 
 непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страх 
 има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{ 
ила са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад ви 
ге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са св 
ена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена 
љи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у  
прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотв 
у опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На ср 
нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између 
служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, к 
повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да 
, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пла 
опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да и 
јални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег и 
 се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</ 
почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадн 
њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чин 
, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознат 
анита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у  
црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фас 
на ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич  
елица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само 
својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са св 
о је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{ 
и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, 
е; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком може 
 крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадур 
 могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а  
</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима 
светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, ве 
 то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна  
им навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам с 
к 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљи 
о ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза 
ближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље.. 
еликих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и ца 
ано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод 
леда у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{ 
Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолски 
ва и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте к 
го ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је 
ругло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, у 
система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изу 
 листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадуг 
вао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх 
 и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n 
ег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморни 
оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног д 
RP19020_9"> <head>IX</head> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а к 
ритељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим ве 
 гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> разликова 
лонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 2 
атан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постољ 
што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размешт 
ла у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима,  
ола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а  
као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромно 
 свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њи 
них помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна д 
ицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се о 
мре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје  
 не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај просто 
<pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с у 
сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> 
ало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они н 
!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта 
не остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих  
о су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26 
ја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра д 
 Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се н 
 Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S}  
угим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубљ 
и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи  
ка му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месец 
умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови с 
..{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, ак 
n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и п 
им да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна једини 
еђу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проц 
ну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понор 
рате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или 
 једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, м 
циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа 
јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодн 
S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде  
ви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од А 
 владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивн 
, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гроб 
ој васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали 
ве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb 
 су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} 
анет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско пр 
аклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав 
ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким пред 
зи у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неб 
 <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Маглови 
уду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Он 
товину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих 
о све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се  
а, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све  
ана, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од с 
 угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави 
.{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва примет 
 Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што  
 државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедиј 
 земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} О 
војих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајуш 
на.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она 
нтелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</ 
ом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе к 
ода огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У бо 
пеције и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, го 
м уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> 
ратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајућ 
она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што 
те алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њим 
есног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет по 
да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа пр 
ерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опе 
умрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духов 
имо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месец 
се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док и 
је бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га  
ази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И  
при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте 
м опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и 
 бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аус 
 Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака св 
их и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон 
ка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва 
ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових то 
илијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави парко 
оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога  
а једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на гор 
е чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан о 
епо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе З 
мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на  
 и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не  
мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће 
чини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам  
ити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и 
види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сам 
ст ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гиг 
апласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p 
рија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да 
ни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — н 
е један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извр 
еко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на  
а и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на јед 
екаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Ам 
 човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајм 
нама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждре 
учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јовано 
ног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи 
а им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што н 
 и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист 
о: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири с 
и димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину м 
оха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних ткани 
p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду уда 
 <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на  
и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада зве 
х — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о н 
 питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу с 
тством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те не 
</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То м 
 да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И к 
 трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмрт 
 материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада 
коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, ве 
есмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла сам 
 се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће  
тијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца з 
а звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> < 
 могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књиз 
ео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материј 
човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породиц 
и и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад в 
е неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од  
ебесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест,  
развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чи 
и трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p 
тао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p>  
и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну сан 
ст претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је св 
плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много 
шло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се  
то не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година 
леко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито 
147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као  
е!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше буја 
али и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак 
а је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу бра 
х царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете  
апласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане м 
p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пу 
 двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела? 
 мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидо 
атилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет,  
е завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у гла 
 Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи с 
ара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, как 
благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао о 
/> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог  
, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разум 
, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?... 
твој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се ка 
>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, н 
ћ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти к 
та не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код 
ало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од 
них покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрај 
е, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и не 
лио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S 
војим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш  
и веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У в 
Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n=" 
та?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један 
 /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије зв 
 зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S}  
{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би с 
анса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце А 
о кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то по 
и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на ко 
амаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи 
твој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје  
 у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од ка 
 све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је,  
иљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, д 
ава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, ш 
један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII влад 
 моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздах 
емљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, 
ли доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божј 
И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгл 
тро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо тел 
ина, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она 
равитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у свом 
 на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! им 
 се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p 
на и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-прауз 
вијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана,  
воју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице М 
је око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову.... 
о дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и  
ор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="c 
у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просто 
сељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави да 
на,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екват 
 још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то  
кој борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну јед 
се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах 
ве....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником 
ћно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осме 
б.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се прибли 
евина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Вена 
то нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на 
и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p>  
м морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се д 
едно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и с 
, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле с 
одима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је 
ступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишено 
о не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао.. 
лога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно 
ова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубича 
ne unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек 
тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као  
и умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова н 
 па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" 
S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену 
„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове у 
а ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни  
ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако п 
им да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а  
 чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и 
....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје кази 
...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема  
замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се  
ео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ.. 
 живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке,  
ане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10 
он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна  
 А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја б 
е-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ћ 
ад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравита 
м док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је  
 проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, 
 као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда жив 
јне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S 
данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="4 
ела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову в 
година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствар 
неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго 
 данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична 
а их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има пре 
 духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} З 
 друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да  
ужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне п 
изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шт 
о би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не 
а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телеско 
ато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити  
седни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оц 
старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо< 
ао што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата  
Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десе 
рујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то бо 
 и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајд 
лном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ам 
ало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви пр 
е оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крил 
> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има сво 
ити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто о 
ије и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готов 
нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панор 
вог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једин 
{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи и 
едан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове пл 
lestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једн 
штава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би  
докраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу пос 
итава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до јед 
 књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сун 
н.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отвор 
номе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*"  
S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом поне 
се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо,  
е.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На  
Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца 
лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у л 
руха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела 
 или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светло 
S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји с 
} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бу 
ту и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духо 
ајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато  
рава.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова  
у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што  
емо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живот 
сов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова плане 
 пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xm 
 То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба н 
је платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и из 
ма своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у ко 
 те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p>  
и, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолић 
p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на 
обрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне  
 ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у  
зго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала  
да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: 
ности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — < 
 ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња  
иродну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица 
и, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој с 
 што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! 
 светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиоте 
ли је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједно 
пласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А 
е плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онд 
ло дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има уз 
.</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћу 
 дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељени 
лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi> 
 Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда пр 
населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу 
ни у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа  
дребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у 
друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их им 
му ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су до 
дом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет 
 у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити зако 
ураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као  
екаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније разм 
оложењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалов 
жанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите је 
 дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја 
 једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа,  
чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последњ 
нети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, шт 
и коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примит 
о једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они 
дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко та 
каквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смара 
#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Ар 
ало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мрамор 
 n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</h 
9020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врс 
мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју  
његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо вид 
че, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „ц 
н као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, 
/p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила  
злика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црт 
ла је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као  
них зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за гр 
брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали 
p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световим 
ве извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда 
пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног е 
о главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Риб 
ва у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је з 
ати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је 
 учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лепт 
 погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсе 
рмоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни п 
рефињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, ста 
 узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенито 
у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше к 
> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве варош 
његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — би 
е она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део 
осторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не з 
, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио 
усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу  
.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Вел 
уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљ 
то и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гуш 
 људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа ниса 
уни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p 
<p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које  
је, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, о 
 какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанств 
м.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве 
ева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвој 
а Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“  
ну твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и 
већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико л 
а сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Он 
не ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оц 
 времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој из 
е равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице 
оме шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проу 
{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда 
 У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдос 
е ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми  
материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недо 
ничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летел 
 беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога дав 
 Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих о 
ј и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма  
д нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и добр 
зованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула  
из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао 
ница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} 
е паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало  
осфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, ка 
ихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна се 
p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се н 
 милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми без 
S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је 
 са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог 
Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} 
а биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитог 
олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се  
ети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове зна 
шким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она  
 Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мис 
S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који т 
ену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у 
засланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S 
е њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од њег 
 је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела си 
оба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било ж 
 пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој 
вито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, 
{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је 
Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>А 
а правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што  
атуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да  
у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији,  
линама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Жд 
створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и  
ва небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија 
еду, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и све 
ећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не  
осторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом мес 
га има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да 
4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <p 
динственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију време 
 се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет 
илица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у  
.{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S}  
осмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај  
ef target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Ме 
ме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота св 
ошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необи 
 — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога 
SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Анд 
ртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака ка 
ндромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом 
, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <mile 
уо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца 
 у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривен 
простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И 
а Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду  
им, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што 
и наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола му 
 си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно 
, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{ 
од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на 
м, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S 
<hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>за 
дустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „ 
 системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и 
ојекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циг 
 кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима 
астичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела 
адни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагу 
екоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога чове 
ло <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви оп 
рвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше В 
 у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога,  
великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих 
пом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је пада 
иком Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостас 
ријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лаб 
Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви  
i>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцим 
hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi> 
лукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – 
а, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13"  
буду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</h 
 звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> 
требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тих 
ња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак з 
а и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Л 
} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{ 
апљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала побе 
ије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, 
 од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њ 
било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанског 
у и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звезда 
ко се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше он 
огатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада вел 
оловина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места з 
еђа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме 
 име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као н 
оравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе из 
ајлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S}  
ан другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљала 
ом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, 
 оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свиј 
траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт 
у бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљиви 
асељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времен 
реднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове кл 
вих огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година 
 јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још не 
у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није гл 
 али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за х 
ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се  
о авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пуст 
и да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први чове 
/> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се јед 
„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто м 
 је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} П 
жнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и  
та и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и плем 
, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и се 
огао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређе 
ра и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим 
у; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа сто 
— то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је  
вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског 
бесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Цент 
Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — зла 
познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хиг 
ве, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и 
"><hi>Place de l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде  
који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни коли 
>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на св 
д</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда пр 
- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. -- 
 воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — 
е пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлош 
лиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим п 
другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — свој 
; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња:  
 сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један г 
елак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова... 
ош то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос  
шњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља М 
тво — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми 
ометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план 
васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно шт 
соко одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једв 
ог екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест не 
остасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака в 
 толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој 
мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да 
вити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69"  
ога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема... 
унца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што 
 у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему 
твене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосал 
{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве и 
 од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој ца 
а...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се 
пишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано с 
ешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку 
угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, дости 
за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце пр 
оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својо 
пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав дв 
д њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала он 
сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> < 
 целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем неб 
ашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је пар 
ајмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живо 
 На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожед 
 је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја 
магала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе ш 
>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи 
аш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанст 
оворио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак  
е, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљ 
 ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n= 
јала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пр 
упцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што у 
ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и не 
 боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном 
ме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112"  
о.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, ве 
алива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мо 
е уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна суна 
сти; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се 
их димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера;  
 у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој зве 
научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник уне 
свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма 
 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а ње 
стоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног 
винама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конф 
г библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто 
непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и 
 Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 3 
ну“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера 
о!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поно 
 његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не 
19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да ј 
 Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њ 
а част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она  
година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ва 
ва.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор проби 
зности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близ 
дице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као  
а није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ст 
допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем 
ало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, е 
ном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не  
знобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката  
у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом пад 
 малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово  
вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творе 
,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с т 
ку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Ш 
хова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-пла 
ах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних 
е ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске з 
жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засе 
, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда,  
ли</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала 
е чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну 
ети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветн 
сам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице;  
јином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера  
своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, 
што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ј 
ивотом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој буд 
ивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним  
а се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тра 
иво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опе 
ма, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и позн 
звор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb 
олику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живот 
ду; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово 
и треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаре 
 Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онд 
ја, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у б 
ла остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је н 
а, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна врем 
ђемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видеће 
аки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кр 
е, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазв 
ило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засен 
мо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са св 
{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо. 
ном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је м 
шина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ < 
Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио... 
исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од 
е тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и про 
есто њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиља 
о је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{ 
е, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беш 
д ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној 
отекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а 
те брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прела 
ст милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облик 
усти ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су,  
с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станиш 
вога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, дру 
ло у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, 
и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао  
дни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњ 
 тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што д 
ну што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју п 
војству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом руш 
и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n 
зноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, ј 
ш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као  
ојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та мас 
 је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро нав 
добију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људ 
ке сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса  
еканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S}  
образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већи 
и васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова. 
езда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара глед 
ачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна С 
асељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше 
на се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као  
иво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не тре 
к најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у  
сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добро 
 живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи је 
ставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и  
мада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце  
рда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим  
да, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и так 
авни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме 
езнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет  
 па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је н 
у, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помака 
ложаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим ј 
нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бе 
идимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу  
S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и  
бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материја 
авог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох 
 да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла  
, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале  
RP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном пр 
о добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних  
020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећ 
и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си н 
класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Ин 
И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна  
а ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу 
зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праи 
даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену н 
ла атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом бл 
лан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" 
д некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим 
ивот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мум 
а, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бо 
ате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; 
 томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> 
 помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опро 
идим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најбл 
ере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва 
ма векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milesto 
посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи  
ња улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолиј 
 онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И  
ледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласо 
другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено да 
два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио 
ђ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи пре 
ке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ет 
Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака 
стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве 
материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим  
 небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непреста 
и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и зе 
поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих 
 Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и  
ог доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога разви 
читост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности 
есну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и н 
 ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао виде 
сеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њих 
, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" / 
уку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и 
ији, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се ув 
"114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена,  
ења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино из 
лемена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml 
је на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> 
е, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у чита 
бесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} 
ла оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чин 
о ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са 
 срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S 
је ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види  
ије могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>- 
надним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељен 
 цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој  
 у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то о 
хових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим приро 
какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и  
сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чек 
једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена гру 
 и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада  
теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доб 
te xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово с 
а зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде  
 за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="S 
 Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би  
унце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а но 
one unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S 
ана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко  
о и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући  
година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара ј 
а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} 
 у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врс 
ње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у  
а њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема 
ојте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему п 
обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте 
а је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53 
у, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у 
века и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба;  
 сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге зв 
итаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина 
ромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што 
е у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега  
ма и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — по 
...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се  
и су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и си 
мволични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p>  
“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње пр 
ути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" / 
чане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магло 
note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које 
иоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом зак 
т; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{ 
арство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта ј 
Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи л 
а даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази к 
у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не 
то је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о  
изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у  
штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрав 
ет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога 
, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога  
вена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више 
а што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио је 
стоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехо 
угодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љуби 
онет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанств 
ега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу вид 
ћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним 
 мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што 
 свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који ј 
лог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из који 
 на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се 
опске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована на 
тином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете  
 преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети ка 
и порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те 
је, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царс 
ном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног оке 
им ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је 
од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних еле 
г увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије в 
 /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је  
, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних 
т и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне л 
дови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb  
{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а нећ 
ју чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико о 
>Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнов 
палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ 
 нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" />  
але смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све  
стају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уж 
ти, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: н 
 — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом  
жине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну 
ти етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тог 
 џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је по 
а врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунд 
{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан 
натна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила 
 релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над ос 
чи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ов 
нка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом чита 
беса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по  
 чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наш 
а што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десе 
још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S 
 клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су 
 тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огр 
} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне  
ро и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види 
разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опи 
е веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити  
вих трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових г 
то смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморов 
pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разум 
ли људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина  
, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушни 
ла погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвен 
его кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone un 
нда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S}  
аконима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене пар 
сто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} З 
вој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све 
а коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоње 
 тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно 
е што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Пари 
 може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље 
езду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног  
га света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свек 
већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик он 
овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито ј 
 и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p>  
иких умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се  
игантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</ 
рсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово  
а крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пра 
ни океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава зв 
у и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио у 
вот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог муч 
шио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па  
ља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје у 
о морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и треће 
а — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним,  
рове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, 
ра спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <m 
исам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је ва 
ом полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми 
ске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагач 
внини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један 
а човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и 
ешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је он 
 и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов  
пласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхо 
па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што б 
ог, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације 
 сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја  
 свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скоч 
} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразг 
..{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела њег 
помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у н 
ију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи он 
ити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p 
е, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црни 
ј вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На  
му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, та 
стано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи је 
 а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венч 
унаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020 
} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше 
} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, н 
} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непреглед 
р и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се  
погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо о 
 и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју 
проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по 
и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролиј 
ру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је ду 
их непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља? 
каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, 
 а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI 
нтеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтск 
у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{ 
 О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што посто 
нца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју 
у дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива весе 
и природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S 
ова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људ 
 страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно  
ветлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, ка 
ко исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природн 
 човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажниј 
руго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Ам 
или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само 
е вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога ј 
обеде цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и о 
ј планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама 
облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звез 
далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} 
а свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да б 
 своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и с 
да рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се после 
оре небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело неб 
н громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> 
 и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило < 
> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ва 
 раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „п 
ледовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило  
о на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Ње 
при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконс 
а и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон в 
богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико ни 
димо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају  
, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину н 
 закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бескона 
нашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, кој 
 лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она за 
алију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити г 
о утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ов 
амо се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <p 
ло пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам т 
сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела 
ом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим 
ова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје  
ћег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Ј 
едва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу н 
 као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица 
Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких 
џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах  
шега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигд 
кра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном ин 
е, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блеште 
сле, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је о 
на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли уч 
у звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити,  
отињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени 
кону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству  
="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео ниј 
оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашо 
 дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошни 
тлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезд 
један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад  
а?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и 
> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бо 
lestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{ 
авали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјач 
о тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити 
о; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не 
елики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њи 
амова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој 
рите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туро 
у.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то 
 људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људ 
а јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом  
, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јав 
ању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу пр 
је грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женија 
 моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не позна 
Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана зб 
 година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се св 
ј васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне 
и су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчиј 
мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{ 
ти!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Зе 
е! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом ост 
бразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати 
ознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и  
ав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у са 
, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове 
али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у 
југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наш 
 после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви 
 кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула 
ипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим неса 
дан го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадр 
 светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој  
ељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио крет 
урама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујор 
ote xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml 
лушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена  
одусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостиж 
ј природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А,  
а слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вај 
и, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно  
а Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што ј 
 види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста 
нце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!. 
како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе 
рини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и 
а мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начи 
је.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа д 
 још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас 
ву, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n 
....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо  
е, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено 
их боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-б 
 По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те н 
бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Каст 
идна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што  
ђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необ 
 величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни 
hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi 
</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога< 
која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања пр 
у грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уме 
е</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.< 
са — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p>  
онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној  
:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима на 
а је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи 
не да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S}  
боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући  
атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи  
да се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним сво 
, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела 
 то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи  
а се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови оп 
ехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену и 
ела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске д 
вални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S 
ти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их  
 тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјално 
шенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone un 
 путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које да 
ни!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S}  
својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак 
 уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пу 
 док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{ 
а, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима р 
 јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо са 
ртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој 
.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично  
о остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она 
и у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро ст 
У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да ј 
ника нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вај 
 Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметност 
Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина 
у она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да 
тије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у  
та облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То  
 посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што с 
тог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено ром 
а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту 
великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они  
Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотвор 
ти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<forei 
павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умо 
чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела 
БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће 
ндалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвље 
ена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет  
морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно 
о тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај сам 
и!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над они 
аше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико сто 
} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све  
ике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, 
вим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши  
ме!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ва 
вездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући  
већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најч 
ењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким своји 
огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке 
дишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S}  
најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шу 
ао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не вид 
е да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони  
каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је го 
блиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове м 
улим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постаја 
ш цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше  
елики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главо 
ко раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.< 
 /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она 
е ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога ж 
а! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор 
им неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone 
 нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више 
 међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни с 
за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да б 
том, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређен 
у сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца 
вој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера 
инило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачн 
само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из гол 
бави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола све 
 право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгл 
ити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном за 
nit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана 
рже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S}  
ите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико с 
м васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјај 
ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци в 
ко то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„С 
ћи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе 
партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његов 
ц високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као 
идове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине ш 
.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде,  
да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме 
— човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавит 
 што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост,  
јих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остат 
стина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилац 
готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој  
рока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Разм 
рећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и ц 
 би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле  
одина, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020 
иун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она ка 
на моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје шт 
тила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове 
у....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих при 
у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основ 
милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да н 
А СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у  
 пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа 
аним „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу 
је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти 
 законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науч 
мља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у 
о... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста н 
листала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и  
мљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да  
асцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p> 
у учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јова 
ни, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад до 
S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање  
плоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не са 
ску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети. 
нословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнич 
сте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичас 
аспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак  
 тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, с 
та ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и 
раво и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, как 
} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна 
еидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска 
су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје п 
нац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде ј 
нијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А  
ан анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галериј 
м Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни си 
то: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својст 
ло у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S}  
 у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мисли 
учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као 
ову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жи 
 све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара д 
 а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу 
 његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељ 
од није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да  
а оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу.... 
к, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна го 
 млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој з 
оред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву  
ичине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Ор 
зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред сред 
идиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она  
 таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред 
небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да  
ога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свил 
ношћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову  
купну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојн 
 Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone 
ожанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред 
а су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вили 
редине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и  
е ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, кој 
} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под с 
м могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у св 
ствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога 
ани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скор 
ти да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два и 
Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што прив 
 полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената,  
 кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па 
рчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће  
 Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгре 
— читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечи 
х царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да уп 
>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> 
сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична 
етлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком ј 
то привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте м 
давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земљ 
ада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом,  
адни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испр 
е у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S}  
ом к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није 
о овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа 
м својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После  
ако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама н 
прости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве  
 томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што с 
ики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> 
Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли 
епога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, твореви 
} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добиј 
lestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога 
— можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака  
е вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212 
ли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....< 
везда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref t 
мо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у 
едај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу на 
свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе  
у, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено 
е Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе  
ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ј 
вих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан ми 
ење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални х 
у сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говор 
ом сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку 
е тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — т 
мисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски н 
броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p 
 Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура 
а; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p 
 све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледат 
, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ мили 
> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у све 
у и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна св 
ора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињ 
 онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, 
већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{ 
говога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај  
ељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је 
 — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици ст 
>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>,  
м целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и 
њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићан 
да нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове дв 
 Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, 
гов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и  
, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — 
 како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни је 
ге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и на 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мрамор 
 на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потп 
ма и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце зави 
еше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Зе 
ростор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Не 
овници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку 
 Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанс 
даних група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која 
..</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звез 
 даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су своји 
 после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело д 
 његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос нај 
јај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедару 
рилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших стр 
.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато 
Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечи 
м сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То 
 овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео с 
рада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је јед 
д Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста ру 
о врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, ску 
 налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црн 
топљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу си 
јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути сво 
убова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког 
а две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечн 
да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије  
у, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја пра 
е тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у о 
 били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а  
по звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену < 
ећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се д 
 се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово  
ели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара пр 
ух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он с 
тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научнико 
навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца 
 онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а п 
ти више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљ 
ати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнан 
аку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија о 
га вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилнос 
77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звездан 
, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам к 
мензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је је 
} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, н 
о је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повик 
ховни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно  
е у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале план 
ви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас откри 
јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе 
ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племен 
у, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили  
а и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научн 
паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени кон 
две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где 
исине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у 
ну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово 
а каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће 
дан узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна за 
 се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију 
има.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу је 
ет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало  
у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз к 
у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемис 
по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом  
 то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави неб 
 беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зрака 
ну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су  
е.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст —  
их ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа 
шој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Он 
ачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани с 
ова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{ 
им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, ј 
 Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готов 
па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времен 
т мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Нарав 
unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом ц 
? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко 
огурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А,  
терије — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би 
д једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хор 
овор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, 
i>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о беск 
ао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо  
расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силног 
 бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуц 
авније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездан 
та, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те на 
камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, как 
а је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муњ 
авимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај ба 
лава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, у 
а сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза < 
ом да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе в 
.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај п 
ној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питањ 
S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама свој 
, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да ум 
амо зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да  
.{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S}  
нутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни изво 
и ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi 
се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <p 
е.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и  
етињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гле 
и сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, с 
г шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварај 
ајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, р 
ашине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога 
 Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="S 
или пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску 
који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли  
pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната 
 и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у мил 
зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станов 
 Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је и 
робљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њен 
ела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу  
ису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом гл 
ве околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфе 
уд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога,  
алеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни в 
 <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне  
ид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човек 
ало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило лед 
де на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Г 
гу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се 
S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, д 
небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа  
них боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и  
ију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тог 
јарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће  
звила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је изв 
 а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваш 
васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} На 
 овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ј 
т њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И о 
ва ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и о 
 тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута кр 
 мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до д 
и вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш л 
ава да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две ка 
ва у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студен 
 богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке пр 
ка од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравита 
n xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно  
ова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују позна 
рике.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он го 
год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="S 
r" n="SRP19020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у ва 
слица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет 
зуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека пол 
 пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које с 
а смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и  
но да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од 
 то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi> 
d> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт 
ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескр 
ући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине  
есто теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, 
 железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква з 
адама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цр 
изације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупе 
 сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате 
бојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то 
иозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало заст 
ј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се 
да се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар 
зација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Је 
о до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима и 
једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи 
е Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу,  
ло, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна зв 
лазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме гр 
{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божан 
 — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком  
дело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојб 
а дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и 
питоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и 
на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с ј 
ећ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та о 
у.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив  
ом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближуј 
био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и 
 не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP 
прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око  
.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има  
и муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а  
и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, 
ебесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се  
а сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, она 
 твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачно 
рти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога с 
да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Дев 
отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се о 
небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу зв 
ебу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим те 
којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што  
исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио < 
е смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правц 
ајближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> рела 
 једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!... 
те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрав 
ев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови 
 није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напу 
Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и  
 у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!. 
ојене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано то 
уцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно 
небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно в 
 својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p>  
бесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто м 
имер: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу 
а би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечит 
авој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозо 
овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун с 
, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; т 
овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе и 
на када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић фли 
ањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астроно 
></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <g 
е и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни 
по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласов 
них закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у  
бина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, о 
 опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља  
о место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије ва 
устиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пре 
усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно и 
е рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није 
>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем  
 нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о 
ено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то мат 
буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи 
но што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек ми 
t="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба. 
ној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које 
них стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша 
г боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — о 
, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила 
еник подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, ка 
, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога шт 
амо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата 
, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских  
небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упи 
призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звезда 
слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шу 
.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може б 
ворене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете  
е!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и он 
 решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ 
а звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дош 
оме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви 
 очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19 
етара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 мил 
ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни е 
и су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест ми 
твар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар  
је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="3 
е можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем прим 
 и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бе 
S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамо 
 од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И  
се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити н 
х, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он ј 
кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 в 
 <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пег 
 од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />.... 
е сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако,  
да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, в 
аво; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, ш 
/p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Го 
к; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али  
ну међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један 
ном моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим 
тво, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом г 
амо то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мор 
их и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркоф 
ање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и  
олико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравај 
., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово в 
адовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често 
 и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде,  
ди свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи  
донов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, 
ећ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и сал 
једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би д 
 у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огро 
milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, 
гда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP 
се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се д 
им рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читав 
 и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све ја 
еве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и 
 на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арух 
часту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непр 
дним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од 
е атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неко 
ло појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пуст 
них црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина 
неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, др 
 и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе  
ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у 
и, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде не 
јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва њег 
 и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и стр 
нствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блистав 
це, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунц 
трао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слу 
 да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој 
 да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он 
.{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се 
 славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенит 
У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по 
е век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у амане 
..{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стих 
алиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена ј 
ава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа  
онеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а мате 
оперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — ш 
смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ва 
Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих  
, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријам 
ког библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духови 
епо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бес 
, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти  
 И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Раз 
ка: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказн 
вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb 
овика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је  
акве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31"  
лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше куг 
а има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} 
амо окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој 
 једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у н 
еговога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се  
о ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушоб 
 своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не  
тови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што  
овика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type 
руди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе не 
, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо  
о да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко  
регледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, к 
 од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— 
ског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, 
царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Ме 
...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези ст 
сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у стр 
у, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку,  
ају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму,  
ако је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве коло 
о на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је 
прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме  
>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група 
 осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукот 
сници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је 
само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образ 
 мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....< 
.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, 
вописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb  
а ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је л 
te> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:i 
ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој  
„до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они  
 висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу 
о на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни п 
{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племен 
сторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме,  
савршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S 
R">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји т 
које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети,  
воме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-пра 
о; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се 
ице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо су 
p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!... 
 то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ рад 
на, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја  
у ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а  
ојаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и  
и; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њ 
знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што ј 
нтелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису 
 може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисат 
епотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме п 
ањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вече 
ошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш  
данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назо 
духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у пр 
 је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше с 
ко само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво 
дина за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о т 
навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S 
 и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ у 
S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним закони 
не Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у  
 да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе  
ше мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д 
 небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то 
 <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мал 
ало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се  
е и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица з 
ви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трб 
 пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, 
— све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота! 
сле пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изг 
 умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао ј 
рмоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, он 
оје висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишено 
држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били не 
 буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти к 
S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <h 
, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе 
сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њем 
а прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази н 
лукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвеж 
нтарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Коз 
/hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана пут 
били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били  
етлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више ум 
hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвав 
а појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе... 
жило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене 
ло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с је 
улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата 
: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N4 
а Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони 
>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не си 
ТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> < 
м сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ 
це за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којо 
зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје уз 
де да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палат 
тре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.< 
и је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало 
ве и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти круго 
м споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца. 
а <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга  
 дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је констр 
мо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одје 
не, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког гр 
део није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и са 
неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај  
 /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли  
it="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом за 
, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу  
 негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба прист 
} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах 
 величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти  
чна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година н 
лико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпун 
 први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, к 
11" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....< 
ва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и  
треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и так 
ко баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој басн 
лу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слој 
 сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што 
ца што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај бе 
те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на бел 
послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мрави 
евини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*"  
н опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у к 
 мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт 
е питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете  
коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бескон 
 нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научн 
pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да м 
ше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам  
p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш т 
ду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Пе 
душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им 
није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, нег 
.{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сун 
ших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава к 
о су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се ч 
етети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи  
м венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчић 
о да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — св 
твој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим простран 
ршину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан  
в омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као г 
на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, 
вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знамени 
е бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разј 
само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко  
 за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} 
то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике к 
 ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јавља 
 на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам 
тности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гран 
чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SR 
ога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стил 
ељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон 
ви подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по фо 
ј равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_N39 
 храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове  
а, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет?  
 окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени 
> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна исто 
гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Г 
128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није. 
станак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, в 
 четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула 
аставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете 
во је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај веч 
га претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,... 
 јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којим 
ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао 
ама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих за 
p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чуд 
{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску ц 
и била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спаја 
 палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка ре 
оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске п 
ој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба 
а крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову 
си ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједно 
е ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чу 
— рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо уш 
 обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p 
на да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и у 
е просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него н 
е нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов роп 
аца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година 
обље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова на 
 налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.< 
S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" / 
а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на нек 
а и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да пос 
ли, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их јед 
 Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лиш 
а.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенци 
 искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом,  
 очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не 
црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних о 
очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете н 
 да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита,  
преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астр 
шти са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да 
е; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај 
уд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су прем 
P19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару зем 
рински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од  
вио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и уз 
интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике. 
и су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им 
а примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечит 
га изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то 
S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам с 
тевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!... 
своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, ње 
што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Х 
илону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, 
 гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из који 
ти, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда н 
да нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиром 
толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божан 
ста поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ реч 
 још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више 
 открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: 
ди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питија 
.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге 
ајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светов 
ени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост 
ва небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?... 
асоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, ти 
нљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S 
е <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме те 
</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми см 
и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржав 
а небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна туж 
 на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани св 
екова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога  
сни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без к 
ше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих 
ма!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу,  
о је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све  
 великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре в 
кве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њи 
ше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага о 
ку; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилат 
н црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху по 
им цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени дво 
ици ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој пл 
 свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и как 
чка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада век 
е, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?! 
> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија 
ајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога,  
ти, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неми 
е у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непром 
сељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница 
ену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да  
амљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост  
а сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе чо 
сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече 
 да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пус 
к, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за 
може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје им 
 од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палата 
 огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне  
и сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђенијално 
живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ва 
ом особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш  
 нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} 
и род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи и 
лизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: в 
хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n 
ико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни мес 
 је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је 
н-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадуг 
 и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних 
а један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref ta 
, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, 
т, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у о 
век.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике  
ion:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --> 
 ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и неп 
 unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и 
зјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жерав 
 свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварит 
Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и 
и, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна 
атом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете,  
.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши п 
осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, та 
није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах мој 
рења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћ 
јмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити 
ћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата,  
же бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има  
 у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу да 
познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си т 
е под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не з 
та мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је ти 
ло веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p>  
сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим. 
 терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> < 
 су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p 
ео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубо 
нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку  
бо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа н 
да излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, 
црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сун 
вота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живо 
, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти 
Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„ 
веда, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде глед 
рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„ 
се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице шт 
35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће  
 како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да  
зличности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{ 
еде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним. 
<pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да 
оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Миза 
ем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p 
небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васе 
тора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је смест 
 настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати 
и рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, 
..{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се 
лаго и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита 
з њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта 
да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>—  
ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једн 
 милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једн 
на.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?< 
ветлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их 
 васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на 
тема, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће  
ст.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја зна 
Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне сло 
ринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note>  
— које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска  
гробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Л 
и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, ж 
нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче,  
ћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњач 
којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова,  
је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона  
арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која  
су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и 
 да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада 
вих небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варн 
има се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> 
 владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погаз 
инастија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погл 
ом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само  
.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна зве 
{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и т 
 своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те с 
 unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да 
.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју 
мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано  
у.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: о 
еви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше једа 
т.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бе 
ки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенк 
ј палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи у 
 не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама 
.{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор;  
а једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кро 
оју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старч 
је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просто 
о да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи  
, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу души 
удо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на  
звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нис 
, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубок 
још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас  
тињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опе 
 из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику з 
Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном т 
<pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанстве 
мља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та 
rget="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног п 
месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, 
је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме ко 
е од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 
<hi>Јупитер</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, 
но збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму прест 
ако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Ур 
ма--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш З 
Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 д 
као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку  
а, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој стра 
н од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи пе 
 што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго н 
 тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="11 
мената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим  
небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву б 
теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном 
ивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S}  
површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и с 
от, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону 
олико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; 
а и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шт 
 ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{ 
 Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што виш 
и долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су ради 
отивприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш  
 а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повиче 
и ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спасите 
 каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољств 
е Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p>  
ком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих в 
су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчиј 
 некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Ч 
игну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, у 
водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода 
рено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасов 
тром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним сл 
 паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стих 
очека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, п 
 <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје прв 
не...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађ 
То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, 
е прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети б 
ије — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни д 
су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица 
усци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се 
а над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет го 
оту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је 
>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени буков 
авој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се  
мидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући  
S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и 
к и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају 
, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас  
изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи  
 осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависм 
 залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter 
ушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="1 
сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се к 
ка: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало и 
его под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, 
ројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан  
 ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref ta 
знаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца 
иљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на 
у црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух,  
} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно,  
 би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе  
мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмеј 
роју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у 
е дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање,  
 планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће 
м растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И 
о, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима  
</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој к 
/p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни с 
глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид  
јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и  
 кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, см 
оз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак  
би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога мил 
 ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунч 
 неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме з 
и другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица 
омне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а  
 не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за  
е као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како  
вато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа  
 и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а  
> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клон 
је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на  
ру протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Т 
Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали 
итав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се  
ни су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разап 
а средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве гр 
 ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису  
— пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо  
о сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} 
 наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на своји 
о сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горос 
 овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви  
ли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је к 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црн 
ш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресуда 
Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара најве 
о нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени... 
бе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање  
ре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње  
да?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно тки 
олетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, 
их и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизаци 
дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета,  
је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!.... 
 грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман  
з тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па с 
се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, ш 
— одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напи 
шину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месе 
и ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његово 
а и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изош 
имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна р 
авршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главно 
ne unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сун 
оју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела 
ернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што 
тре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитом 
, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, он 
 могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље. 
ани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло 
гао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенин 
 Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{ 
 некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдоси 
сматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n=" 
о човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговара 
хија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у по 
о рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак  
и ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља 
ранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрег 
се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем 
 у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што 
ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада п 
 а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског 
толи ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом захо 
 што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара! 
о да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспита 
оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У 
..{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне  
>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме ј 
 безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчин 
 онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех  
иријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко б 
ете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се  
х звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиста 
ти као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме,  
} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бо 
!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div>  
у својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуц 
е то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробуди 
ов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се 
tone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светл 
 у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену  
 суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачни 
ву краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све р 
егове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија н 
оја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране пли 
ј секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, кол 
шен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква све 
milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних пала 
ди.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и 
амањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама ми 
оши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе об 
м ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с 
м месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио  
ора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је п 
ам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство! 
арну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што 
, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њег 
то, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чу 
а смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milest 
estone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Т 
а?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и ш 
148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S}  
звишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да дру 
 људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити т 
 мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехниц 
Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, 
 код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и 
е!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а 
луци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говор 
/p> <milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Б 
е и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми реч 
 овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силест 
о је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а ко 
о на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кади 
него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или п 
#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и  
И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и 
е.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код своји 
је тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај и 
милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном одн 
 су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновс 
казу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански 
и су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиља 
да — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамор 
ра, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, 
неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур уг 
о.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним боб 
стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве купол 
убови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналира 
 правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на  
оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.< 
а трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све чет 
ледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама коло 
ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронт 
{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> разликовао се једа 
едну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамо 
је: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој сл 
 погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по ј 
 десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А 
а је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере пос 
ајбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама и 
одигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води 
вотињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепша 
тна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није уме 
ебројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрег 
, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно из 
ни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога!  
 једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађ 
Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у год 
 језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоћ 
ше од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за 
што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Пар 
а, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста мл 
е наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница  
ци су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на ов 
има су записана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописа 
тагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника М 
ној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} 
...{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у 
 на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} П 
учне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга сво 
 Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ 
есто одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог папер 
ренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим вед 
нину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Г 
 замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлага 
вио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то 
иљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, 
идимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> < 
м блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни  
одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи 
 дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</ 
вао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам р 
аде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на с 
ајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и  
 из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на как 
а — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о 
 њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу 
; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијан 
ком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали ч 
њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван 
знао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже 
ли су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некак 
ом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пуш 
 чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ треба 
.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!.. 
, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Ху 
 а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се 
а — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S}  
ва на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен,  
а, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је 
ети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да л 
да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о 
итам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...< 
да, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И 
ао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о ду 
тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{ 
цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71 
еличине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, о 
ке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо. 
ер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични вели 
ада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражњ 
 је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она зв 
анцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Ка 
нитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог 
т раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то зн 
лац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крво 
 представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и  
лавни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваш 
>Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова  
дила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздиза 
опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као су 
та тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да м 
 Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила;  
а, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкаст 
.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамн 
 те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чуде 
м размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остал 
уговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црв 
тину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога 
прекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне јез 
ри:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га наз 
i>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, 
ти, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармон 
 колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S 
нина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај 
врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ак 
љају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симф 
, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царски 
то тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то св 
ршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све  
злетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме 
:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note>  
е, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> <div type="chapter" 
 <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко по 
 корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балк 
тпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго 
 површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зача 
ква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је ме 
 знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог  
и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом п 
вљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене  
ете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и у 
еличанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који  
али животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек он 
ух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања свето 
.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиун 
се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она  
па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S 
јих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову то 
 он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један с 
ње преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази к 
 ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са сви 
</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и м 
ине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали< 
xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један 
 звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети  
ра да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов с 
 он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S}  
стала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној  
ли на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Ри 
Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се при 
и између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо  
ија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класо 
ждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку види 
угу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна К 
и тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и пра 
нцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседл 
} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова  
н, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, К 
ицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко  
им се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али  
професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова пла 
гинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулка 
<note xml:id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xm 
ви вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се на 
ова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SR 
 лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо 
онат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њ 
 <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова п 
S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образова 
 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у  
S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је о 
доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с дру 
тора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова  
ави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећ 
ла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколи 
а их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, 
ања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је 
лезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар  
 буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често  
 и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n= 
 била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна г 
амена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страхови 
 среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна су 
 што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том 
 сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову виси 
 опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сун 
у водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под  
есних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово 
не маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и си 
оле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — м 
у, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова,  
 <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то ј 
 сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стиг 
 хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за 
за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, о 
гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад к 
у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у  
 оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали 
на малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине  
VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске ш 
и и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они 
шег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и 
брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога све 
пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гом 
ој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већи 
а <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој наро 
ти један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао, 
тесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један ко 
> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p 
 на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине  
је се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесном 
или нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало ј 
ни на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити зем 
запињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само 
Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погле 
ло да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане 
, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском пе 
 Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна ми 
и је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће би 
 xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почел 
 наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се 
ња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке с 
, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дође 
или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ 
ик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме  
ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати,  
а нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а ш 
де, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до в 
ње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, дав 
о на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу н 
ешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су  
ни нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да с 
 горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блис 
ти; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /> 
аскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „пат 
 све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову 
,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу сво 
дишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогр 
нитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; 
рах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и мног 
ти читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах  
у небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапл 
ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицер 
вно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S 
степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у те 
зда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења  
адурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target=" 
евине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она 
и, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух 
овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе с 
 Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој д 
Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара< 
ла — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским ул 
жује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посреб 
ених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна 
на степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онак 
ената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање  
вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је гото 
е небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, у 
вајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и в 
рошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сун 
им је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад  
а стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот 
аша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој пов 
 мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S 
ихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и 
И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног г 
о, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио,  
вим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика  
реливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{ 
евом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — во 
стоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вег 
е у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, 
еја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо 
на што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су с 
 најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога 
онта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Во 
ма Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва п 
 самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, 
је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом  
И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечни 
и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; 
 а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фома 
парници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три н 
се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно  
 величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — С 
ој страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака  
Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног 
једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио 
е граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{ 
:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па  
</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у шт 
ш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У де 
а демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па  
не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шину 
/p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који 
чна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима  
кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, 
ути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачност 
олевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних сист 
обожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене гра 
о је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега  
у.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела 
лни портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички изваја 
гранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквен 
"135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он  
дратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служил 
ди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене  
мо су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а 
вовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја как 
да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене 
 саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се  
е весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крил 
рилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао 
ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле ово 
 од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога простр 
епрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по о 
д једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој прост 
 стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамо 
е све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} 
врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вил 
о, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и он 
послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" 
ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови без 
само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царс 
ну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четир 
 ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта виш 
ају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне ви 
 девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те  
ле со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупљ 
он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана  
а пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зелен 
војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо ба 
сана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири св 
ири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ваниниј 
о били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су 
оја сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви 
али само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велик 
 да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи 
 како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на 
то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну с 
еји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљив 
с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прож 
олок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подиза 
 те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци 
уским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат к 
а на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да м 
..{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као д 
и други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет веков 
баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — с 
светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да  
 и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказ 
а? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би т 
ечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да веруј 
 непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а  
еко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је там 
им огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на дла 
ела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је  
ијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трг 
гонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи? 
о, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уме 
ћи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} 
ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опе 
 Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а гд 
е, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати 
им?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, 
мешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко ј 
корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открил 
{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, је 
тавише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је  
и астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „је 
еда благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара 
и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада  
7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калип 
само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за  
на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови 
 у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју 
.{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 2 
ута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли к 
 је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда х 
орданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и ве 
ди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико ода 
рви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из са 
и пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> < 
рви камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, —  
, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће 
_8"> <head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноста 
и рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по ин 
трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} И 
д сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су 
ни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спуст 
и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из  
ији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на осно 
странијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду 
 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорс 
само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи  
о у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ћ 
 а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беш 
дважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје си 
мех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих  
 n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама  
} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једн 
нственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена 
антне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} О 
ма уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сам 
{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучно 
 Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој п 
 оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту с 
а.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих прото 
Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара! 
ови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни спомени 
 храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадурам 
мо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и  
 Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, 
 мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символичн 
в вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с  
 подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мр 
тије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарств 
дноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо  
ве из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара дал 
 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, 
га болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша инт 
е и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну ст 
сивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Рин 
 n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плав 
ој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне рас 
арод, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик наср 
ате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — арх 
12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско —  
 овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним  
улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слав 
као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта 
 колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце А 
 две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!--  
 нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p>  
икад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда 
 красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" 
ској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb 
т беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, п 
гледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо ш 
<p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да  
ани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у  
 ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених м 
pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи  
еимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</ 
ога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мра 
им остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало 
ријални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имал 
д својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прош 
династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први син 
лескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p 
измерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта л 
демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и 
p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гро 
ет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово  
{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, 
у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљу 
 врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то  
а у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и изр 
„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као  
а засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој  
о три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима 
ова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он  
ревине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом срав 
и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и ж 
, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској 
азвалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио теме 
да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <p 
само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни жи 
иљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима с 
о је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Не 
период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у жи 
их духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац  
 по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> 
по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се 
а су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је 
омињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрост 
а: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју б 
и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон вла 
ињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени,  
ове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што 
човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити  
} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали;  
с пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка  
ростасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу,  
 је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први 
ругог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје дет 
несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и 
та, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатам 
 мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и  
ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати  
Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може н 
су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назв 
 ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници сла 
славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити 
ке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна пе 
нита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нис 
ијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те  
 као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политех 
ла, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина,  
з онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у ко 
о, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих  
по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав 
е гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих живот 
миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, 
 све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном 
авом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда  
етара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиус 
ерне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океа 
Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну 
ела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две зве 
ра на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као нек 
ко ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито 
небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мају 
дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога ова 
 се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између  
планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дак 
а свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ ва 
пи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога 
е имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, м 
ишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте,  
 рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и  
м, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка дв 
ибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као 
а места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појм 
виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непро 
усу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би  
, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна магл 
„да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенс 
 огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену прест 
здице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како  
стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> 
о и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке  
и се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби с 
, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора 
ml:lang="FR">Harmonie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је с 
е задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провин 
као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која ј 
> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу ва 
, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“  
 звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко 
ишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти она 
док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва к 
е њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, р 
оју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства 
 скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре:  
алате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са  
је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога 
 два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет мат 
ина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренл 
 малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сј 
Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до басносло 
не блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то п 
ком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад. 
је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе јо 
, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова  
шло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то  
том.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овд 
{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном п 
зе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба год 
уги полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана ја 
а главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <not 
више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које ву 
 И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна 
 предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, и 
о у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државно 
алим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених гра 
" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на с 
нзија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак 
уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема 
 царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезд 
ова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој в 
ом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се доб 
вни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно шт 
 милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пр 
ли то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је св 
 боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<re 
рбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова обр 
јање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он  
P19020_00"> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>је 
етријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план,  
ећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, о 
У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунац 
с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком дал 
блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона  
рих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових ст 
е, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде 
ацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова  
мно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на 
ично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом 
 зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је 
с онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти обл 
S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на 
ији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се т 
ао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него ј 
м покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет 
мења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све с 
у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се м 
јпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо  
здушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и п 
е рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао на 
} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе  
а Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па  
то хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана 
ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила  
да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и  
ј „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, 
 страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јат 
....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по 
траховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из 
ескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога 
им слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична чов 
обра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на дв 
ховног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материј 
ао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од и 
ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> <pb n="VII" /> 
д своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар п 
hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има 
 неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi> 
којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што 
којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле 
Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и с 
половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и с 
а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпи 
 Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у  
им,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближ 
вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога јед 
не и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна к 
 којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то  
ину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година констру 
кулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиља 
питер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо  
ојасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај  
ону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али о 
ици, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети. 
налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога ме 
е, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... 
ина, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N 
 сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку с 
, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И кра 
елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на —  
е, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било  
о мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутон 
ност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материј 
 на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материја 
а полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртва 
 из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни гра 
а грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а д 
S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем  
>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробље 
, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска к 
 <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако  
оломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расц 
а природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш  
ад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледа 
ојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај  
о на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И  
.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, т 
ан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бе 
псолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, п 
вршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је п 
S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато  
ли, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лав 
а представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пла 
боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" />  
што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио једа 
 њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала —  
ај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да по 
 десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p> 
шта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се к 
ђених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па  
а</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале п 
уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачниј 
вали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета д 
...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске,  
S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S 
нога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на ови 
е под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштв 
езом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу с 
"34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда клас 
вима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им ни 
 платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских вин 
прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте браш 
ао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</ 
ох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни 
у живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то 
 један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А к 
вет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска  
ца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини  
ога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи 
нчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Су 
 прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима  
лавом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мал 
та баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да с 
 њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, обра 
вима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све свој 
дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трго 
целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем веч 
Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ —  
амо за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутр 
но се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично нез 
 дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Бо 
Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, 
 невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и ограна 
ји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче  
много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене дв 
 беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрља 
 сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкас 
т и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњава 
#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p>  
 До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, а 
у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс 
е немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне не 
бичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства  
 као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет 
оре миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а 
оло као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, м 
 овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као руб 
а али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, так 
љусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих 
према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је деве 
 црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим 
свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове м 
дне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост 
енкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је оп 
д паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у н 
вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га ј 
се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто трепера 
мну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мрт 
а његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте б 
све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни ул 
 опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гра 
ежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готов 
еке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци трепер 
чило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто 
>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit 
бо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и д 
блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесн 
l:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <n 
кунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — нарав 
ти наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано бор 
 ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да 
ну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш М 
 то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 да 
г као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог,  
м.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада  
 /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе кол 
ки, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црног 
ва“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне пала 
тога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на с 
, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и  
ин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фос 
 боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена... 
ући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између је 
 задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шт 
од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису с 
иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ  
е су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове;  
.</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну б 
вога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она ј 
етвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране у 
за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквен 
угом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове 
светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најста 
орте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформ 
енитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста и 
мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне пл 
га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша  
е оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални хра 
је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња  
у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро стра 
е.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба пра 
без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које  
} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те вас 
то треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светл 
по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „м 
ба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени проти 
епота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечито 
о посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним 
 савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне с 
n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само ј 
а одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена 
е образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме  
!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама кој 
плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то  
а „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, 
ма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" />  
 учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто стр 
закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет ис 
ком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце  
мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не 
онор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је т 
здане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фас 
ојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два са 
свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је оде 
о су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представ 
ва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад  
.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што  
, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ пов 
ину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још некол 
 била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изв 
 човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкас 
 нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су  
ојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња 
кад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна з 
енске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има 
на светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилаз 
90" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> < 
 над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" / 
е паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином  
шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништ 
ко нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, в 
ћег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио о 
ну нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале п 
ројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" /> < 
ла је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосал 
морним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкаст 
о усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} 
get="#SRP19020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снаж 
ла, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ ј 
{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то уп 
тмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им 
 Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати  
="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још ст 
 боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И  
це: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на  
/p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих зв 
а, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог  
воје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цве 
рамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 
.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020 
 снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свог 
ан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао  
о је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да 
 шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо с 
онској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном  
} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </ 
при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај 
крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећеног 
пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега ста 
78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов ду 
на је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетни 
ме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је с 
јају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је 
нита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости са 
ога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком 
ко, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из о 
илиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На п 
што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сија 
е, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на  
85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја  
 n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесн 
сиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им  
ни сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго 
о што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, 
кад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</not 
о, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске на 
 усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда 
овечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме  
м завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од ва 
ва, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно л 
 она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, н 
зарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p> 
 што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути ме 
Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></ 
 најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу  
таван, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И е 
 царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је 
Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још с 
ол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андроме 
а Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то  
ушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target= 
огама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се  
е знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а 
но, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо 
прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном 
 је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице  
сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му св 
то и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису  
савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су најве 
и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебав 
праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истини 
овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бле 
ла Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет бе 
 се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пи 
ичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је  
 не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атм 
или како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али 
има се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врс 
и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што 
васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепот 
 почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца 
 своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни 
атима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се 
а десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобра 
 и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над ов 
дном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S}  
све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незна 
, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од  
о призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама 
унце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из  
една у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплин 
раћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да од 
ији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и обл 
на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми 
.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} 
амо духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако  
</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образо 
звежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је зл 
ватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{ 
која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} 
тли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није би 
ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone  
ости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило 
} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух  
меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> с 
ају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе ок 
затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозор 
} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде 
егда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питом 
 јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу 
упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му 
да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити д 
ња, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачу 
 видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу н 
и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из ва 
гонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од д 
 ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо,  
и свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим д 
нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над н 
је, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатим 
о тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу пред 
вде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p 
ске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, о 
љачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анар 
ote> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустр 
 признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео поле 
да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Евр 
акиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!. 
локупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p 
по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијск 
Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста руме 
 да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање 
оју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад саст 
драсуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да ј 
т, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тад 
 пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љуб 
а и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <mile 
те после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после веч 
ени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и  
овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба, 
анинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене ре 
p unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у а 
вим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе гл 
<pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа 
Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове 
; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крво 
ст, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта с 
уцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудр 
ина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица 
 стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као  
на неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти м 
 зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да 
егао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један тр 
и Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом  
ије: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозд 
вајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела 
мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму  
дао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој  
аква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога 
а наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не п 
ио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој 
к право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је би 
е научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не  
хог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васеље 
ивописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једн 
и.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је 
и и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви с 
ер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у 
ва, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Бо 
, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула 
управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то стр 
лометара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мис 
у матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и  
јом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома 
и букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то  
 не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно 
о у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом прона 
проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама пут 
своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве. 
у представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поези 
"#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратио 
о је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, У 
 свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А,  
чине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишче 
отрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало  
се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео на 
е један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и  
наца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља пом 
секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми 
вобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље ре 
S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по теж 
 ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо в 
ко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше З 
 што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</h 
 простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, 
умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне  
ој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде 
 имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца;  
ве поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љуби 
ространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепш 
ote xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP 
 на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је  
 на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин цр 
 насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то породични савет 
ступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђе 
а била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту н 
црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога о 
змеђу стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни 
 <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога 
note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у ц 
 <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</n 
д његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас она 
У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима им 
 путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас.  
идане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим г 
> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастир 
литехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзна 
теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каж 
сту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствар 
о је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као ш 
дају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неима 
у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас,  
 изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни вл 
мцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обала 
им; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан д 
а.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке  
ад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада 
 већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију мог 
езгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене по 
ачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус 
а Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP1 
ена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака 
породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Н 
о од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред 
и исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у о 
стало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто  
 испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target=" 
онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном 
Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не м 
облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неб 
ане избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу с 
царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије н 
ту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до 
; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако  
е развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" 
мари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, к 
о, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници в 
рзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алг 
Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први  
Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и 
полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са зве 
е и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло с 
 њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан су 
не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чин 
зало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или  
то, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Демет 
и с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште пос 
умаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> о 
оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно  
pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих ин 
хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и т 
оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p> 
едан око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или 
ивеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p 
ад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на  
 астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звез 
 а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просве 
 је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S 
ијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у  
лиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти 
лиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у  
и видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми  
иуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна 
e unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне 
ред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места помери 
асов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} 
е приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми 
оба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица  
Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Оп 
ебесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању,  
но жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он г 
хова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком 
<pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би т 
ругу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну поло 
ј— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим  
та?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харф 
опе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само  
свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездан 
 још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S 
ну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још не 
 Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме,  
рмонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне дру 
оле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, о 
ј, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онд 
а на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити;  
површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином пол 
а и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се виш 
по се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устр 
це и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој м 
а њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био сна 
„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} 
.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — ј 
 есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла др 
тао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p 
јте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске  
вете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вуко 
ивима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целок 
венкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допи 
зио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиоте 
 у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Б 
кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чуднова 
м светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али он 
жности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштова 
иставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је 
ратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — 
и.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде м 
чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот  
ног перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је ум 
једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али  
во са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици  
у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Не 
его и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} Д 
да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она из 
еко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библи 
иди, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управ 
престано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цак 
ки и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева план 
ку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зр 
 су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанствен 
себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога  
васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање кој 
 не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса с 
ор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n 
е!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена 
е — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект 
и прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то  
 да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, ш 
 необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела  
не на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу култ 
и, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да 
та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се  
ра и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам  
или једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших 
шта више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим ок 
 експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне кома 
енабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и сво 
 да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у мат 
 трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама веко 
ујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нарашта 
оде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи 
уњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као 
руге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато 
овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огле 
бом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано  
 као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а с 
ати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тми 
оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топов 
огобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледај 
људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један ви 
али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара  
есе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог  
об небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледат 
 стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужно 
ан једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све 
жавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стоп 
уо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквар 
 све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места по 
ајмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — о 
јих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су 
на историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, как 
 у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Су 
ти, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што  
учне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео  
читом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у твореви 
е од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро наврш 
бију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људим 
 атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благ 
некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим с 
, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нес 
 како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово  
 неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone u 
и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научник 
а, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не 
 које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наре 
а је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> 
лика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезд 
ећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко 
борав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него  
технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширин 
свећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних жел 
и голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнил 
 надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфе 
p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на  
е помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit= 
, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чи 
вор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за 
ије губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нар 
ј чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо са 
чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар чов 
д био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног пра 
> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и  
одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" />  
 невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онд 
едном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ов 
а другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега  
, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, 
е по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је н 
није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, ст 
о.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаст 
 И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он  
ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна 
>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — 
нчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежи 
ј силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и 
 и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само 
, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших ов 
егова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању 
 остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“  
 на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну тро 
е иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би  
мену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије,  
а послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{ 
.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из  
овратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа њег 
а чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па 
Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу,  
ати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво  
ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујућ 
лима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него  
тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавр 
 једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз ова 
 слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Е 
огим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним  
и; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и св 
ље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; он 
 на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из 
 више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје дос 
 њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S}  
 сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Зем 
— брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у 
 и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе б 
овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, 
је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем  
 на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила моде 
го данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепш 
преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и сам 
ојене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфер 
вршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фел 
ла старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију п 
да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то  
нате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бог 
ку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то чо 
 највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога 
епи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом и 
ито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћ 
ме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизаров 
ци и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили  
та на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је д 
ад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепо 
 опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога  
 па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми 
човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрдн 
а, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, но 
но удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној уда 
 претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да з 
 је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између прими 
, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубањ 
до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Вол 
b n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника  
о по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о 
НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу.. 
ликога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних велики 
имање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и  
ништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе к 
ске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А  
ви пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који 
му се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Поглед 
ви и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пал 
знавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и з 
љу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва крећ 
е, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и  
ек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишено 
 мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостиж 
ближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме велик 
светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па ов 
 од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости ње 
 Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у ко 
ов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} П 
то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је у 
уме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад с 
te>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То  
а!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваш 
змерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, н 
ела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђениј 
екова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да раз 
ику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први  
те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току вр 
} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он ме 
ћа огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре,  
ead>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам 
о куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити 
 ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу  
рави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне,  
ика Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, н 
вот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у јед 
ајниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају  
ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi>  
о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу 
лас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет м 
ових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломе 
 учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја 
и ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један друг 
 обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} 
> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехн 
ри једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме н 
/> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толик 
на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло  
оре на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само па 
ицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Зб 
о није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечит 
 што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а м 
ре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа,  
нама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се  
х фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама дру 
 прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција 
, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ 
у кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске  
еговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу 
им мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена 
и праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у г 
тала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела,  
ма 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Х 
 и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање < 
није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на 
 сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о кој 
ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quo 
еро.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — закла 
 црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати  
и пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима с 
ни, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ рад 
 било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, 
 платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави  
ио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер 
"92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустр 
м распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целоку 
дне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем бо 
је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу ук 
вање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топл 
у оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове сил 
 стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко дру 
и неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!.. 
 то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко к 
м зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> < 
им сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суров 
ј само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није ст 
и престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итас 
Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса от 
е лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане.. 
а?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, ш 
м бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљ 
хових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне 
/> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у 
ога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најч 
/> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: ви 
ар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих обл 
 баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово ве 
д друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни засел 
се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складн 
осле се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде м 
 а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту 
е и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет и 
војих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то  
ренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од  
60.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Ме 
 друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку ш 
а наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — ј 
и на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су веза 
р, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на п 
лута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештећ 
ве своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондон 
 дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост  
право и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> < 
томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше 
т свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n 
 као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>П 
адионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е 
 стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <m 
ет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос,  
кој сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И  
ами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одје 
осподо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана ис 
суто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некак 
ку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и 
, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово н 
 велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја,  
ки део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP1902 
вођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на це 
ховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на ко 
менити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић п 
ња оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли 
ето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крс 
p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’ 
а, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени 
="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били ви 
огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре с 
је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небес 
онела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова 
орцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у свој 
то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише ка 
вана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало 
 преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина до 
куља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у  
их, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крс 
небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с как 
ји су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињск 
али већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„ 
рестало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела 
давању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научни 
чи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-п 
<note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25" 
домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где с 
иће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је  
ћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно. 
и код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити 
дно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{ 
 n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим  
есавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобрази 
ству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, 
те и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако саврш 
 живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским о 
кви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију < 
како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи 
уше своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, пл 
и ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Б 
, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад  
, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у прол 
га округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа до 
е око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању свето 
један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, 
 ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности  
гов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објав 
 тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно сева 
ти победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наш 
према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по 
!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево т 
Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n=" 
о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад  
ј, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, как 
 ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити 
 /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан. 
те ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви ик 
ту нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити 
 муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти  
моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас: 
 зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву цр 
онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ј 
 спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осе 
сне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалист 
ог „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила стр 
рећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!.. 
или зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове  
епати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе неб 
је на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио  
ћом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — —  
 ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову 
прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и ни 
о ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, с 
пазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то 
 А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу 
 стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику! 
е рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и пр 
еса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхуна 
ква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али 
каква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви доп 
>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палата 
hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова 
е онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбро 
а његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрел 
авалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мај 
асали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они 
 су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и 
<milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: 
ности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и о 
!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас  
ава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганли 
олу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао с 
 канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила  
 седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се 
ног видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим се 
е израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потреб 
верка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је ве 
бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске тру 
тко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је п 
ула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазв 
њери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким 
.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становни 
ори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ват 
 кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто 
интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом 
а, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у пов 
радови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна мили 
владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} 
илеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како 
а, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n= 
истиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, ка 
вергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....< 
ео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Ар 
овека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у доб 
биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, 
пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако,  
0_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је н 
{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а ка 
 овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од те 
ко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунча 
ко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што 
ростору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунац 
 око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је те 
орен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешк 
ги виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем  
 мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама:  
ашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Ма 
крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шета 
ј ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово  
.</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је 
ости васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на прв 
и ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно  
ко сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километ 
х и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у кој 
пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — 
у; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина  
оквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљ 
ла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим 
једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданим 
 зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је 
ви! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја вра 
сто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у свом 
и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непр 
Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме к 
 камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним  
као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродов 
n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, 
ежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" / 
 полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њих 
истема нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиун 
, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простор 
спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми  
То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на 
е светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубо 
етли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у о 
 да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Бо 
але, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост —  
ле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестан 
пит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек 
/head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачн 
рчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огума 
<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо 
 забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече,  
дмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Ва 
е није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена те 
у ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни 
њавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље  
е ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморни 
с и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре дв 
 беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да л 
ке ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, т 
!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да  
ма, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео  
јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одис 
ало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога пом 
ћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То 
ту једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он од 
ана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне ст 
 <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете о 
као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непо 
о исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...< 
сна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 3 
.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На  
студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљ 
 мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верује 
 /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећ 
 покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским  
 сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробно 
вима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!. 
ма духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке;  
за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се  
е, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне  
вно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права хр 
блике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је о 
S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим. 
И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, 
 може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места н 
 изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, п 
ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговори 
великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у  
n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном поја 
 по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за ког 
лузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то  
они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И 
те да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш... 
длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чуднов 
небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидно 
оже разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникациј 
— колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним 
рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би су 
аћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто  
а самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у ама 
 глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа н 
тео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} 
у црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу  
ти они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас м 
коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевид 
разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од све 
вао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и З 
едија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова 
 би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој го 
идети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим 
ао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у не 
ио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешт 
ивописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што 
 да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем 
почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје 
е зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да 
 које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној т 
ов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање... 
ек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша за 
њем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и ус 
 каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи,  
рстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, от 
ту самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду в 
љам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски  
 Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један д 
сељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>ис 
хну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васеље 
је ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и 
у:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је 
тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p 
не праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и н 
 нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сун 
ветог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни  
!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао са 
 дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„В 
Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о 
текара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се 
световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенск 
едан трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д 
</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти  
моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја ск 
ус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} 
p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што о 
ли блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p 
„Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и он 
it="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Ц 
их шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</ 
/hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Ки 
у ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за ве 
зде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем н 
м.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео гранд 
 /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb  
у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по име 
i>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на тел 
назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, ко 
ације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене п 
зи кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце н 
ем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске 
је слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали  
ју читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да  
ривидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} А 
ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века н 
вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као  
каног црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје куб 
је небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не са 
може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit= 
аља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то ј 
 дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону т 
i>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <not 
везда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испо 
р или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну 
регледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњ 
, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; 
мерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична 
ју свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су 
 колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне,  
ним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гле 
о да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога ме 
 ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни ств 
 и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="I 
оворило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на 
м одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да  
о је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су  
а, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И т 
 недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњав 
ељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на  
ead> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави с 
о бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по ов 
а муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и он 
ерио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и В 
росторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг о 
а.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и простран 
материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, с 
ницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p 
намита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и  
 тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осет 
ад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од 
нских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом,  
пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И  
и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде ру 
опиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погле 
сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, н 
ет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заог 
љавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не  
 да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно шт 
крива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p 
" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих  
 рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих п 
 први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају 
дне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је ду 
о стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог П 
а вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се ви 
и злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створ 
т све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад мож 
су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, 
мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме,  
што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињс 
ог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и т 
у суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара 
id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења 
јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али 
наксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!. 
не паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас  
иње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико ра 
се на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S}  
... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — чо 
едовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 ми 
из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи сво 
мамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу п 
ове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гам 
е плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и обр 
 и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживал 
мених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сам 
тановник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, је 
љеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог ј 
 испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичнос 
ојих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пу 
 погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људим 
 вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap un 
рубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, 
ву истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници њег 
то осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складн 
многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на о 
 га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p 
ило духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, леп 
стоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели н 
т држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама гру 
а, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разре 
ља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, 
највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и жив 
 да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога 
ивот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет л 
осле, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да  
што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно шт 
вањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадура 
релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе желез 
од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој ко 
то неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељ 
онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи з 
ебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива... 
 другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Анд 
ли као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на кака 
ратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а 
 највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога ст 
а: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она д 
 <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џ 
дрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а М 
 ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате! 
о у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} П 
им планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да про 
асов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно њег 
леда.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ов 
 томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и п 
а, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена д 
ли се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — к 
 је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај  
 и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} 
ану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по неср 
; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем 
убокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не пост 
ник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после  
 тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно ш 
к у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој п 
 нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно.. 
ком; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p 
кладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон од 
и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, 
војој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, ко 
а овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је та 
јстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n= 
чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осет 
рској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учи 
ше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне 
ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене о 
ог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати,  
ону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све п 
матрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} А 
то прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке сна 
а ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од  
 савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — 
ујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да ви 
то-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у 
нкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S 
басјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева  
ени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам  
 другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник 
идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим и 
две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</h 
ној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба т 
ај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по  
важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство 
есној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „ 
„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нис 
/p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила,  
и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<r 
 миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организ 
ги срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова  
се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општи 
погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских с 
} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледн 
пео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда  
 — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док  
остасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — 
<quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</q 
нога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утв 
 у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.< 
S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је њего 
авршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — приро 
ихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене пу 
вита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се 
вота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле  
није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога  
шено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не  
 Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још 
 нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — шт 
} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хи 
или, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, пи 
одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све оста 
..{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> 
} Хиљадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зра 
ним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па и 
шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене з 
о каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стан 
ина, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и  
мет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Е 
ележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој ча 
грао је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овог 
о да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S 
еног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе з 
да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе 
, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног 
 Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километар 
авнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како 
Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до б 
ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде мир 
ест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље 
не загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око на 
една и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су 
ет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет исп 
213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешт 
 она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити 
 Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се  
сној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била 
е под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појм 
евање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да с 
S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које  
 дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, ди 
 се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, ка 
купили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јец 
 нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му  
м ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веом 
 /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Миза 
и, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — д 
 осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то с 
 огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, про 
веност и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву  
 руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, произво 
апају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио 
моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а н 
шњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што с 
одицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној... 
к сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се 
овници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020 
лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и  
ело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и по 
ило и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{ 
S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке пав 
а, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} 
 одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша  
аша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла д 
то је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безбро 
е верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја т 
ажио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га  
ога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема чо 
та,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној  
складнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, 
амор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово б 
итног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номад 
ође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повој 
бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто о 
евет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, ист 
 изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај с 
ј хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати 
S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пег 
ушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна  
ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужн 
нти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јури 
вет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује  
непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи пр 
постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба пр 
иродно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљи 
 света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И воден 
о исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљни 
} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на науч 
а да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и  
игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Га 
то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Не 
а сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме 
питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметност 
тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздроб 
погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и 
управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то 
та да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихв 
 то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и маз 
реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, 
rget="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па са 
апласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова п 
вишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да т 
 ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</q 
21" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Ит 
повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или  
hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по н 
"SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml 
уку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечеви 
од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Њ 
рива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S}  
пуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све он 
владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, нијед 
и не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" 
ом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N 
ледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш  
тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици 
оме што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, вел 
} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског б 
е Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни в 
рову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и 
дио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једно 
ате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки  
отиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичм 
а развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађа 
 и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчев 
бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску  
 особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на ко 
напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме 
 те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене 
познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" 
> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме 
тњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храм 
таст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> 
 раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море  
ромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су т 
о сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам не 
екса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са 
е кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу 
то се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунц 
ну, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све зве 
материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог.. 
ријалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p 
ито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршет 
о на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни поче 
 за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање  
ила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, т 
То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре 
мислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној куг 
жу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читаво 
них система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она све 
 девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није бољ 
 у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики н 
„Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На је 
мртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога 
шеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> ш 
дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и т 
вати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео 
 она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином  
страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину  
љони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон 
идети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка зап 
..“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа 
чности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појав 
ше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S 
оскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрп 
а; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње  
 јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму прор 
дног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па  
 ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; поглед 
царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама,  
 боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечит 
у астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо 
ласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није  
ке славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ћ 
и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следи 
о његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе  
љалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала  
а само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Су 
ој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опуст 
исли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза она 
остор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</ 
јентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стај 
иуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља и 
ило је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско 
ог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи ваш 
ље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напред 
фирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада  
тудени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нем 
note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и н 
али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног при 
као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме пост 
о ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести 
ала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласово 
о нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кро 
аш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома 
стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би река 
ем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко ма 
„Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сун 
 овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и д 
, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца 
онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са сви 
рео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквено 
ако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је б 
целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је ј 
пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно 
све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graph 
мља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени  
 своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на сво 
ори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Зе 
 оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што  
де је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунц 
и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младо 
по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одгов 
изини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био 
 овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S 
target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 килом 
не градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минут 
ј лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у  
друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толик 
 њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша п 
" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер 
била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; ј 
а ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто  
до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатур 
да, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ 
си, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништав 
старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у п 
 и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а поглед 
вернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на  
огле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S}  
м, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образов 
и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Зем 
n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво  
да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај се 
"48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако  
лна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, ин 
лепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то  
година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сун 
пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват с 
 живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже! 
 род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности 
S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на 
 имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима 
треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Моле 
стало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме гра 
ћ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној ц 
и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој 
лина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има пр 
 има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по  
 милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник 
Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светло 
ного даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињ 
> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погл 
илике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладно 
 сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И  
 северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S 
вршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио 
а је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на  
црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред на 
 више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бес 
се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај М 
поте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и 
 деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрл 
„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовит 
 ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену с 
вља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје б 
жам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако  
Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан 
 сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из к 
аква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто? 
 n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још  
великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја  
S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на тво 
о што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете кол 
озорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми о 
 од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note x 
дица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико ст 
а слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узама 
као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се он 
гоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, б 
вљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкч 
 оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледа 
} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густ 
/></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго, 
 Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно с 
а њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љу 
ије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то  
отекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака 
е нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и  
нски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то 
ј бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 
 тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, 
и нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно 
лекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим др 
вео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И 
и су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, 
огађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; св 
p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно шт 
и с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено,  
ате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— 
раке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то ј 
материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, п 
 Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће  
 што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дак 
зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула  
онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако  
, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у  
ш и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недо 
 Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај 
на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљив 
а да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, 
не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осме 
само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку 
засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај как 
жда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад ј 
и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S}  
ти и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — з 
ка није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог. 
да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви н 
ри које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви  
ead> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p> 
А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну биб 
ођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину  
била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише ве 
о у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, 
а ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брд 
у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелен 
спуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, 
 <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — 
ли што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну купо 
 да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљо 
кав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и с 
 под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни  
ометара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то ни 
 су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n=" 
иш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што 
, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет к 
 велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у  
љенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, је 
са да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по св 
ему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша  
она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да с 
ова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезд 
S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одгов 
совим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који  
елу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори  
сторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо 
сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- 
 у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом сре 
и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S 
зора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може 
е, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима  
ним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, 
 па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим 
гу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно- 
и мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епо 
бру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је  
ром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP190 
ка у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ са 
 она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Мес 
им, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да 
 пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљка 
ео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, 
или разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врсто 
дбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отво 
а брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; о 
 земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N2 
сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, и 
језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости њег 
плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци;  
Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала  
и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у ве 
оре њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад  
ратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; го 
а ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића ода 
ућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биљ 
te xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id 
кви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора 
е ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад 
је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмос 
нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из ју 
ово, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад 
и шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равни 
ана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова 
аве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планин 
ина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које не 
пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
e>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде виш 
плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једн 
веков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што с 
о, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није п 
 је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што 
} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небе 
мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе  
е се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда забо 
оначност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и  
<quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра о 
мо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C-te de Maistre< 
е колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека 
— пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S}  
uote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског  
ошћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign xml:lang="FR" 
е човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам нек 
Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о 
ТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И т 
 <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо 
head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нит 
> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе 
УХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови бог 
d> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино 
d>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p>  
А МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — 
" n="SRP19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“< 
" n="SRP19020_00"> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је 
head>XIV</head> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“< 
II</head> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и са 
n="SRP19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад чо 
ead> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне  
>IX</head> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности.. 
 <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупн 
head>III</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу,